Hvala.
Replika, gospodin Đurić. Izvolite.

Trudio sam se da budem precizan. Ovi odgovori koje ste vi dali su tačni i oni su vrlo važni, ali nije to jedini segment naših odnosa sa EU i sa Rusijom. Dakle, radi se o nekim drugim elementima. U međuvremenu, postoje neke nove tendencije, neke nove odluke evropskih organa, pogotovo kada se radi o željenoj diversifikaciji, da tako kažem, izvora energenata, odnosno onih puteva ili onih prodavaca, dobavljača od kojih oni dolaze.
Kao što znate, sudovi u različitim zemljama, mislim i Evropski sud, u nekom trenutku su doneli odluke koje su postale obavezujuće. Ja sam vas pitao da li naši trenutni ugovorni aranžmani, recimo, nedavno zaključeni ugovor o dugoročnoj kupovini gasa od "Gasproma" odnosno od Ruske Federacije mogu da budu problematični, povodom otvaranja različitih poglavlja u pregovorima? Ne kažem da se oni neće primenjivati do datuma stupanja u članstvo, samo kažem da ćemo mi u međuvremenu imati obavezu ili da ih promenimo, da ih na neki način modifikujemo, što je moguće u poslu, ali onda ćemo ruskoj strani dugovati neku drugu vrstu kompenzacije ili penala a to nikad nije dobro.
U ovom trenutku sam se setio još jedne stvari. Recimo, da li ćemo moći da ispunimo jedno od ključnih pravila EU u oblasti energetske sigurnosti, odnosno bezbednosti, a to je ili da imamo sopstvene rezerve, apsolutno kontrolisane, pod našom ingerencijom, naftnih derivata za 90 dana ili da imamo svoju naftnu kompaniju? Da li ćemo mi to moći da ostvarimo uz ovakve aranžmane sa Ruskom Federacijom?

Hvala.
Izvolite, gospođo Grubješić.

Ne znam da li ćemo do tada imati našu naftnu kompaniju, do ulaska u EU. Ja se iskreno nadam da hoćemo, kao i većina nas, videćemo. Za sada imamo 49%. Pardon, nemamo više. Prodato je. Izvinjavam se. Imamo 49% od gasovoda Južni tok, ali, ulaskom u EU, to sam zaboravila da pomenem, kada prestane da važi Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Srbija će primenjivati Sporazum o partnerstvu i saradnji, EU – Rusija, koji je na snazi od 1997. godine.
Može se očekivati da će EU i Rusija sklopiti novi sporazum, o kome se trenutno pregovara i koji će dodatno liberalizovati međusobnu trgovinu.
Rusija je po značaju treći uvozni partner EU. Učestvuju u ukupnom uvozu EU sa 10,6%. Kada je reč o izvozu, Rusija je četvrti partner EU i učestvuje u ukupnom izvozu sa 6,4%. Novi sporazum o kojem se trenutno vode pregovori između EU i Rusije – Partnerstvo za modernizaciju, dizajniran je da unapredi saradnju između EU i Rusije. Tako da ne vidim potrebu da stalno objašnjavamo ili da imamo dilemu jednu ili drugu. Jedno i drugo se apsolutno ne isključuje u ovom trenutku, što se tiče ekonomske saradnje.

Hvala.
Izvolite, gospodine Đuriću.

Ne isključuje se, naravno, ako država pametno pristupi tom procesu. Upravo na to je usmerena moja ambicija da o toj temi razgovaramo. Energetska saradnja, cena gasa, uslovi pod kojima se isporučuje, bila je jedna od ključnih tema sastanaka samita EU i Rusije, koji je održan pre nekoliko dana.
Mene zanima da li naša Vlada, da li naša država na neki način učestvuje u tom procesu? Mi, naravno, ne možemo da učestvujemo, kao što to mogu zemlje članice EU, ali ako se već pravi nekakav okvir koji će i za nas, nadamo se što je moguće pre, ukoliko ne pobedi politika gospodina Atlagića, biti obavezujući, da onda budemo makar na toj strani u pregovorima, odnosno da pravimo sebi okvir koji nam je najbolji.