Zahvaljujem poštovani predsedniče.
Gospodine Pastor, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj moj amandman imao je u svojoj suštini detektovanje gotovo istog problema o kome smo raspravu upravo vodili i želim pre svega da kažem da je RFV svakako samo jedan od mogućih potencijala koji će biti na raspolaganju AP Vojvodini za realizaciju, za SPS, ciljeva koji su definisani u članu 4. a tiču se razvoja privrede poljoprivrede, podsticanja malih i srednjih preduzeća, zapošljavanja, izvoza, drugih nekih projekata i ravnomernog regionalnog razvoja.
Zaista ne smemo u tom kontekstu prenebregnuti iskustvo postojećeg Fonda za razvoj koji treba da predstavlja jednu osnovu za vrstu budućeg načina rada i funkcionisanja Razvojnog fonda AP Vojvodine koji je formiran ovim predlogom zakona, jer kada pogledamo izveštaj o radu tog fonda, kada pogledamo programe rada, statut tog fonda možemo izvući određene pouke o tome na koji način su se vršile raspodele sredstava, odnosno kredita.
Oni jasno pokazuju određene trendove. O tome sam govorio i nekoliko kolega je o tome govorilo u raspravi u načelu. Novi Sad je realizovao od 2002. do 2012. godine, bez 2011. godine, 536 kredita sa 47 miliona, skoro 48 miliona evra, više nego 24 opštine zajedno, ali, pojedine opštine, recimo, Sremski Karlovci 11, Opovo 12, Novi Kneževac 20, Čoka šest, Mali Iđoš 20. To pokazuje da je došlo do određene koncentracije u realizaciji povoljnih kredita i sredstava.
Amandman koji sam ja podneo tiče se člana 5. stav 5. – Razvojni fond može imati svoje organizacione jedinice na teritoriji AP Vojvodine. Predložio sam da Razvojni fond ima svoje organizacione jedinice na teritoriji AP Vojvodine, jer smatram da na ovaj način ne ostavljamo prostor da Fond može, odnosno ne mora, i u kom vremenskom periodu će formirati organizacione jedinice i smatram da će se obaveznim formiranjem organizacionih jedinica uspostaviti sistem bolje dostupnosti resursa budućeg razvojnog fonda AP Vojvodine.
Nažalost, obe vlade su odbile ovaj amandman i Skupština AP Vojvodine. Jedan od razloga je izazivanje dodatnih troškova za početak funkcionisanja Razvojnog fonda. Moram da kažem da bez promene politike i rada budućeg Razvojnog fonda i diskontinuiteta u odnosu na ovakve primere i rad Fonda za razvoj AP Vojvodine, dobijamo i dobili smo jednu vrstu novosadizacije. Smatram da na taj način obezbeđujemo tiho izumiranje velikog broja nerazvijenih pograničnih opština, a ako dodamo još i nepovoljna demografska kretanja, mislim da nastavkom takve politike dobijamo nemerljiv trošak, a ne neku vrstu dodatnog troška. Takav način rada svakako treba izbeći. Ideja mog amandmana je išla u tom pravcu.
Dostupnost resursa je jako bitna. Male, nerazvijene opštine, nešto nerazvijenije od Novog Sada, nemaju određene projekte i programe i to može da bude jedno od obrazloženja. Razlog za to su i nedostatak kvalitetnih kadrova i određenih drugih potencijala da to učine. Takvim opštinama, takvim delovima Vojvodine je svakako potrebna pomoć. Organizacione jedinice koje bi se formirale u tom smislu bi mogle da pruže značajnu pomoć.
Sa druge strane, ne treba prenebregnuti činjenicu da manje opštine, nerazvijene opštine su hendikepirane na drugoj strani za mogućnost povlačenja određenih povoljnih kredita, jer za veći iznos kredita je potrebno veće obezbeđenje. Imovina manjih opština ima manju vrednost, opterećena je nekim drugim kreditima i takvim jednim tempom mi iz godine u godinu imamo poziciju da razvijenije opštine, poput Novog Sada i nekih drugih, povlače sve više i sve veće kredite u nominalnim iznosima, a nerazvijene opštine sve manje kredita u nominalnim iznosima i mi dobijamo iz godine u godinu sve veću razliku u razvoju pojedinih opština. To svakako nije u kontekstu proklamovanog cilja – ravnomernog regionalnog razvoja.
Ako se pogleda program rada, to sam i prošli put rekao, kriterijum nerazvijenosti opština, po meni, bi trebao značajno da bude ponderisan, u smislu dodele i praćenja realizacije projekata i kredita, što u prethodnom radu Fonda nije bio slučaj. To dodatno opterećuje ovaj način funkcionisanja. Smatram da je potreban jedan diskontinuitet sa takvom politikom u radu budućeg fonda AP Vojvodine. U tom kontekstu je i bio predlog mog amandmana.
Drugi amandman, koji se ticao izbora direktora budućeg razvojnog fonda AP Vojvodine, išao je u istom smislu i u istom pravcu rešavanja ovog problema, sa željom da se budući direktor koga će ovog puta birati i razrešavati nadzorni odbor, a ne za razliku od Fonda za razvoj Skupštine AP Vojvodine na koji način se davao jedan dodatni legitimitet tom direktoru i transparentnost, a kroz rad Skupštine i učešće svih predstavnika opština AP Vojvodine, na koji način utiču na izbor tog direktora, da se izbor ograniči na dva mandata. Smatram da se na taj način obezbeđuje određena potrebna smenjivost, omogućuje se da neko efikasno svoj prvi mandat na dobar način odradi i potvrdi u još jednom mandatu, ali nema opravdanog razloga da se u nedogled omogući izbor direktora Razvojnog fonda AP Vojvodine. Mislim da bi se na taj način obezbedio jedan antikoruptivni segment u izboru direktora, ali mi je poznato da mnoge uspešne sredine i mnoge gradske opštine imaju jednu vrstu političkog dogovora, da se izbor direktora vrši na najviše dva mandata.
Na taj način svakako i jednom smenjivošću direktora bi se omogućila pozicija da kadrovi iz drugih opština iz AP Vojvodine dođu na tako jednu značajnu funkciju i da kreiraju politiku Fonda. Očigledno je da je u dosadašnjem periodu i radu Fonda i administracije bilo mnogo propuštenih šansi i da postoji objektivna odgovornost za te propuštene šanse. Smatramo da iz takvog jednog rada apsolutno treba izvući pouke i da ovakvu vrstu politike, posebno kada se tiče ravnomernog regionalnog razvoja, ali i realizacije drugih nekih proklamovanih ciljeva, treba izmeniti. Mi smo, kao opoziciona stranka, u AP Vojvodini spremni da podržimo jednu takvu politiku i da učestvujemo u rešavanju konkretnih problema koji se tiču građana AP Vojvodine i da se zalažemo za jednu suštinsku autonomiju.
Procenio sam da vi, gospodine Pastor, svojim učešćem, zaista konstruktivnim, i od kada ste predsednik Skupštine AP Vojvodine uspostavljena je bolja saradnja između dva parlamenta. Želim da vam se na tome zahvalim i nadam se da ćemo zajedno u budućem periodu uspeti da radimo na rešavanju ovih problema, u razvoju suštinske autonomije, a ne nikako dnevno-političke autonomije i stvaranja neke ekskluzivnosti kod pojedinih političkih stranaka i pokreta u Vojvodini. Hvala.