Hvala.
Reč ima gospodin Đurić, replika. Izvolite.

Izvinite, gospođo Grubješić, ali to nije dovoljno detaljno objašnjenje zbog toga sam ja toliko insistirao da ministarka koja se time mnogo više i detaljnije bavi nego vi, date odgovore za koje kompletno troškove aktivnosti u okviru zajedničkog projekta je ovih 30 miliona evra? To me u ovom trenutku zanima, da ne pričam o tome da u prevodu ovog naziva ovog zakona na engleski, čak postoji greška i u tome kako se označava projekat "Južni tok", a toliko se u našoj javnosti o njemu govori kao o projektu veka.
Šta u ovom trenutku postoji? Postoji zajednička kompanija, da li je tako gospođo Milanović, koja se zove "South Stream Serbia", da li je tako? Registrovana je u Švajcarskoj i u Guncu, jer su tamo najpovoljniji propisi. Šta postoji u toj kompaniji? Šta je unela ruska strana, šta je unela naša strana?
"Srbijagas" ima i neke druge kredite koji su vezani za realizaciju projekta "Južni tok". Na njih smo već izdali garancije. Mislim da neke od njih već plaćamo. Kako će taj novac koji bude ušao u "Srbijagas", koje su garancije da će on završiti za ispunjavanje obaveza u okviru projekta "Južni tok", dok istovremeno takva kompanija svake godine pravi enorman gubitak, koji moramo da pokrivamo uvek novim i novim zaduženjima.
Kao što znate, to što sredstva za garanciju, odnosno izdavanje garancije, nije predviđeno u budžetu za 2013. godinu, ne znači puno samo po sebi. Zakon o budžetu za 2012. godinu, da vas podsetim, doživeo je rebalans. Svi naši budžeti u prethodnih, ne znam koliko, godina su doživeli rebalans.
Recite vi meni šta je realnija situacija, da "Srbijagas" nastavi da funkcioniše ovako, da i dalje pravi gubitke ili čak možda nešto malo manje, da u neko trenutku više morao da servisira obaveze koje ima po starim kreditima i kada bude došao pred Vladu i parlament, da ćete vi reći – nema garancije. Izvinite, ali ja ne verujem da će se to dogoditi. To bi značilo kolaps čitavog sistema i još mnoge probleme u Srbiji. Zbog toga mislim da to nije realno.
Pričaćemo o finansijskim izveštajima, verujte, bilo bi nam lakše da pristanemo na ovo zaduženje kada bismo imali revidirani finansijski izveštaj, makar za 2011. godinu.
Imam pred sobom osnovni tekst tog finansijskog izveštaja. Izvinite, vidim u njemu troškove sponzorstva i oglašavanja od, ne znam, milion evra u 2011. godini, a u 2010. godini skoro 2,5 miliona evra. Ne želim da garantujem, kao poreski obveznik za kredite takvog preduzeća.

Hvala.
Nažalost, ministarka Mihajlović ne može da vam odgovora, pošto nije ovlašćena za ovu tačku dnevnog reda.

Član Vlade uvek može da odgovori.

 Ne može. Samo onaj ko je predstavnik Vlade, koga je Vlada ovlastila za tačku dnevnog reda koja je u toku.
Reč ima narodni poslanik Ivan Lapčević. Izvolite.

Nama je potpuno neprihvatljivo da "Srbijagas" u ovoj godini za zadnjih mesec dana se drugi put zadužuje za ovoliku sumu novca. Pre mesec dana je ova Skupština ratifikovala kredit na 190 miliona evra, takođe za tekuću likvidnost, sada je za dodatnih 170 miliona, plus 30 miliona za investiciju koja treba da krene, "Južni tok", za to nemamo problem, to je potrebno i normalno, ali za tekuću likvidnost, za dva meseca da se zadužite za 360 miliona evra je zaista više nego što može da i ova zemlja i "Srbijagas", podnesu.

Potpuno neprihvatljivo da odobravamo ovoliki kredit za tekuću likvidnost, a da pri tom nemamo nijedan parametar o tome, za šta su potrošeni prethodni krediti, a kojih je bilo i u 2010. godini i u 2011. godini.

Za ove četiri godine, Skupština Srbije je ratifikovala ukupno četiri zakona o kreditima za "Srbijagas" uglavnom za tekuću likvidnost u vrednosti od skoro 600 miliona evra. Ni jedan finansijski izveštaj ne možete da nađete na sajtu "Srbijagasa", o tome kako je poslovao "Srbijagas" u 2009, 2010, 2011. čak i 2008, zadnji iz 2007. godine.

Državna revizija je ušla u "Srbijagas" i počela da radi. Šest meseci je radila i do dana današnjeg nemamo izveštaj. Po rečima glavnog revizora, zbog opstrukcije u samom "Srbijagasu", rekli ste da će u januaru biti restrukturiranje "Srbijagasa", ali za svaki slučaj, pre izveštaja revizije i pre restrukturiranja "Srbijagasa", hajde da odobrimo još 170 miliona evra. Nije li to crna rupa koja će sve da proguta?

Krajnje neodgovorno ponašanje sponzorstva, oglašavanja, 300 čuda se tamo može naći, sve pod velom tajne. Niko živi ne zna šta se troše pare u "Srbijagasu", ali za svaki slučaj da država Srbija da subvenciju u vidu od 360 miliona evra na kraju ove godine.

Pre neki dan ste govorili da u narednom budžetu neće biti subvencija za javna preduzeća, pa evo kada damo u jednoj godini 360 miliona navodno ratifikovanih, ratifikacija ugovora o kreditu, u stvari subvencija, onda i nema potrebe da naredne godine "Srbijagas" ima subvencije, jer ovo je čista subvencija. I vrapcima je jasno da "Srbijagas" ovo neće moći da vrati, nema od čega. Odakle će vraćati?

U tolikim dugovima, u tolikim dubiozama u lošem poslovanju, nemoguće je da se vraćaju ovoliki krediti, po ovolikim kamatama. One su značajne, preko 7%-8% će biti kamate samo na ovaj kredit, prethodni su takođe nepovoljni. Dakle, ovo će vraćati svi građani Srbije.

Gospođo Grubješić, ako nije problem, da se čujemo.

Pratim.

Dobro, ne bi bilo loše ni da me pratite, pošto postavljam neka pitanja, ne znam koliko možete da pratite gospođu Kovač i mene?

Mogu.

Vi ste vrlo inteligentna žena, ali sumnjam da ako dolaze informacije sa dve strane, da mogu da budu dobro razrađene.
Dakle, za mene, koji nema tu čast da mu "Srbijagas" isporučuje gas u Nišu ili za dve trećine građana Srbije, koji nemaju gasne instalacije, ne koriste taj gas, apsolutno je neprihvatljivo da parama poreskih obveznika vraćamo ove kredite, jer sigurno "Srbijagas" to neće vraćati.
Uvek pokrivanje time da je niska cena gasa koji koriste uglavnom oni koji žive na teritoriji Vojvodine, delom na teritoriji Beograda, da pokrivamo gubitke tako što ćemo davati kredite za tekuću likvidnost, u stvari se pokriva loše poslovanje.
Kada se bude jasno raščlanilo koliki su to gubici po osnovu potrošenog gasa, odnosno niže cene nego što je cena koju plaćamo na mađarskoj granici, koliki su gubici po osnovu preuzimanja "Agroživa", po osnovu preuzimanja Azotare Pančevo, po osnovu neracionalnog poslovanja, davanja sponzorstava, reprezentacija, oglašavanja i čega sve ne, e onda možemo da pričamo da li i koliko treba da se pokrije gubitak "Srbijagasa" kroz kredite.
Ovako paušalno davanje ovolikih para je potpuno neprihvatljivo za DS. Mi, naravno, ne možemo ovo da podržimo dok ne vidimo izveštaj i dok ne vidimo za šta su utrošene pare i dok neko ne podnese odgovornost za to.
Gospođa Mihajlović se zadnjih nekoliko godina intenzivno bavila "Srbijagasom" i njegovim poslovanjem. Prozivala je na svim mogućim medijima i njenog direktora i uopšte "Srbijagas" kao preduzeće. Obećavala je da će sve učiniti da se ispita do tančina šta se radilo u "Srbijagasu", da će javnost Srbije to znati. Evo, šest meseci prođe. Znamo da je koalicija nezgodna stvar, ali, znate, kad date reč i kad imate odgovornost za tu izgovorenu reč, onda bi trebalo nešto i da pokušate.
Nije valjda taj Bajatović jači od čitave koalicije, da svi moramo da radimo za njega? Ne radi se ovde konkretno samo o Bajatoviću, ali prosto je simptomatično da se Skupština Srbije isključivo bavi ratifikacijama "Srbijagasom", a da pritom nikakvu javnu informaciju o tome nemamo za šta se te pare troše, bez jasnih kriterijuma kako su se trošile pare, bez jasne odgovornosti šta se dešavalo zadnjih godina tamo. Na kraju krajeva, zamenik direktora "Srbijagasa" je uhapšen u aferi "Azotara". Šta će biti kada se potpuno otvore karte?
Povucite ovu ratifikaciju. Kada dobijemo izveštaj revizije, kad prođe restrukturiranje i kada se oceni svrsishodnost i opravdanost davanja novih garancija za pozajmljivanje, onda možemo da pričamo i da možda eventualno podržimo tako nešto. Hvala.