Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođice ministarka, drage kolege, prijatelji, osvrnuo bih se na govor mog dragog kolege, gospodina Ostojića, sa namerom ne da repliciram, niti da branim ministarku i ovaj amandman, nego upravo da dam konkretan primer koji sam izneo na Odboru za energetiku, šta se dešavalo sa zakonom koji je bio na snazi. Lično sam ja imao prilike, dok sam se bavio biznisom, nisam bio narodni poslanik, da lobiram za krupne investitore, za vetro-park, za energiju od sunca i za ljude koji su imali te tzv. beskonačne dozvole. Znači, imali su samo dozvole. O čemu se radilo? Oni su stekli jedan veći kapital tim dozvolama i onda su tražili investitore. Investitore možete da tražite pet godina, deset godina, znači, ne date šansu drugima koji bi hteli da investiraju. Smatram da je ovaj zakon realan i da je dobar i da smo to i na odboru rešavali i ne plašim se toga da će biti postupljeno onako kako piše. Znači, ako je neko započeo gradnju, a ističe mu taj rok, normalno je da će se njemu produžiti taj rok, ali držati dozvolu i trgovati tom dozvolom, to podseća na onaj raniji, prvi biznis posle raspada Sovjetskog Saveza, to je otprilike bilo ovako – ja imam pare, vi imate banane, vi hoćete banane, vi jurite da nađete banane, a ja da nađem pare.
Prema tome, mislim da je ovo u redu i da će to zadovoljiti kriterijume i da neće oterati investitore. Naprotiv, ohrabriće realne investitore, da shvate da je Vlada ozbiljna, da je država ozbiljna i da imaju realnu šansu za investiranje i realizaciju svojih projekata. Zahvaljujem se.