Govorim o zloupotrebama subvencija i o nadzoru i nemojte me prekidati. Sasvim sam jasan. Za ovaj vinograd je isplaćeno podsticaja 525.000 evra. Ovu fotografiju za naslovnu stranicu sam pravio ja, a ovo sam im poslao kao dokaz, kao izvor informacija da mogu da tuže mene ukoliko sam govorio neistinu. Govorim o podsticajima, o 41 milion. U tom trenutku je bilo 525.000 evra. Ti su podsticaji isplaćeni na zemljištu koje 20. jula još nije bilo zakupljeno, za vinograd koji je postojao i koji je Kole ustupio jednokratno bivšem premijeru, da bi ovaj u decembru zemljište zakupio na pet godina i zbog zakupa zemljišta na pet godina dobio subvencije za vinograd koji će saditi navodno za pet godina. Koja država i koji propisi, pitam ministra, mogu da daju podsticaje za sadnju vinograda…(isključen mikrofon.)

Moram da vas prekinem iz prostog razloga, tu dokumentaciju što imate predajte nadležnim organima. Vi ste možda 100% u pravu, ali sada optuživati Janka, Marka i otišli ste van teme.
Molim vas, vratite se na temu.

Ja sam u temi. Govorim o nadzoru. Ovaj zakon o subvencijama, ministar je tu, govori o tome da će biti povećan nadzor da se ove stvari više ne dešavaju, da se nekom ne isplati 525.000 evra za sadnju vinograda koji će saditi na pet godina. Mislim da sam bio dovoljno jasan. Taj ministar koji je isplatio premiju subvenciju za vinograd koji će trajati pet godina treba da ide u zatvor zajedno sa onim koji im je dao subvenciju.
Da ne bih dobio još neku opomenu od vas, završiću svoju diskusiju sa jednom rečenicom – zemlja pripada onima koji je obrađuju i nadam se da će se to u Srbiji jednog dana desiti i da neće pripadati onima koji su nas obrađivali. Hvala.

Hvala i vama.
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, jedno od predizbornih obećanja SNS je bilo da ćemo učiniti sve da izvršimo revitalizaciju naše poljoprivrede, da poboljšamo stanje u poljoprivredi, da obezbedimo investicije, pomognemo poljoprivredniku, pomognemo selu. Ovim zakonom i agrarnim budžetom od 4,5%, a isplaćivanje svih dugova iz 2011. i 2012. godine očigledno su prvi koraci u ispunjenju tog obećanja, koje već polako počinje da se ostvaruje. Dobro je što je ministarstvo najzad počeo da vodi čovek koji je odrastao i živeo uz tu muku paorsku uz taj težak život, uz taj rad, uz tu ljubav, uz tu brigu, tako da je to mogao da oseti i zna to. Znaće da pomogne i ima svakako i potrebu i odgovornost da tim ljudima pomogne i obezbedi im uslove da mogu da rade i ostvare ono što žele. Najzad, mislim da je došlo vreme i kraj onim ministrima koji su po partijskoj liniji dodeljivali subvencije i podsticaje i kredite i da je došao kraj ministrima koji su slikali na televiziji kako utovaraju džakove sa đubrivom a posle se ispostavi da su to njihovi kamioni.
U tom postrevolucionarnom tornadu je sve stradalo. Sve su odneli i uništili pa tako ni poljoprivreda nije mogla da pobegne. Sa svim uredbama i stvaranjem haosa u poljoprivredi godinama, koji su činjeni i rađeni u Srbiji, i sve se činilo da Srbija ne bude poljoprivredna zemlja, da ne bude ono što jeste i što je uvek bila, demokratska vlast nas je dovela, a to znači nigde. I pored svih udara na poljoprivredu ona je nekako izdržala pa BDP učestvuje sa 11%, a agrarni biznis učestvuje sa 20% u BDP. Čak je i pozitivan spoljno-trgovinski bilans, što je jako teško danas naći u Srbiji. Selo ipak nije izdržalo taj tornado iz 2000. godine. Selo je opustošeno, devastirano, ostarilo. Selo je ispražnjeno. Ne zna se ko je stariji, da li ljudi, da li traktori. Nekada je bila jedna emisija koja se zvala "Selo veselo". Ne znam da li ta emisija još uvek postoji, ali znam da selo u Srbiji više nije veselo. Čak niko neće ni da ga zove selom. Sada ga zovemo nekim ruralnim naseljem kao da tu žive neki ruralisti jer je nama to postalo sramota.
Kažu da nema bogate države bez bogatog seljaka, a seljaku su uvek uzimali. Za vreme komunista prvo su im uzeli, a posle im nisu dali da rade. Od 2000. godine u ovom novom sistemu koji ne znam kako se zove jer nauka još nije dokazala kako se ovaj sistem zove, daju mu da radi, ali mu posle opet uzmu.
Ova vlada je povećala izdvajanja i to je 4,5% sa željom da prođe i 5% budžeta. Da li je to dovoljno? Nije. Da li je trebalo više? Jeste. Da li je moglo više? Jeste. Zašto nije? Nije zato što u ovom momentu država očigledno nije bila spremna da rigorozno uđe u štednju i racionalizaciju, da se oslobodi balasta birokratije i administracije i da na takav način svaki zarađen dinar prebaci u poljoprivredu. Verovatno će 2014, ako 2013. to nije uradila, jer drugog izbora neće imati.
Ovo treba podržati. Do sada se sve nekim uredbama uređivalo i to je stvaralo potpuni haos u poljoprivrednoj proizvodnji. Drugo što vredi kazati i podržati su veća sredstva za stočarstvo, jer njegovo učešće u BDP je marginalizovano. To gledaju druge zemlje u okruženju. Kod nas je stočarstvo na nekim marginama, a moglo bi jako mnogo da se uradi. To što se sada obezbeđuju dodatna i povećana sredstva je za svaku pohvalu. Treća stvar na koju želim da ukažem kao podrška je javna rasprava koja je bila korektna i kvalitetna i u kojoj su uzeli učešće svi relevantni činioci u ovom društvu koji mogu nešto da kažu o ovoj oblasti, a posebno što je ministarstvo imalo sluha da sve to shvati, podrži i mnogo toga prihvati da bi se dobio jedan tekst koji je u interesu poljoprivrede. Četvrto, najzad je to prekid jedne kolebljive i nestabilne politike u poljoprivredi gde ćemo sada imati situaciju da će svako znati šta treba da radi, šta mu je činiti, kako da planira i kako da se u ovim teškim vremenima snađe i nađe najbolje rešenje za sebe.
Planovi su nešto što je neophodno ovoj zemlji. Sedam godina EU planira, a mislim da ćemo mi nešto raditi između pet i deset godina. Svaki plan je bolji. Loš plan je loši od nečega čega nema.
Kritičari kažu da neće biti novca za realizaciju ovog zakona. Novca će biti ako se želi, ako se oseća potreba i ako se shvati značaj koliko je važno uložiti u poljoprivredu. Ovo nisu subvencije za poljoprivredu. Ovo su subvencije za život. Ovo su subvencije za Srbiju.
Šta je možda još trebalo uraditi? Možda neku analizu dati zajedno sa ovim zakonom da vidimo kakvi će ekonomski efekti biti, da se proceni koje su prednosti ovakvih podsticaja i subvencija u odnosu na prethodni sistem i kako će se to odraziti u granama poljoprivrede kada je u pitanju povrtarstvo, stočarstvo, voćarstvo itd. Kako će se na kraju krajeva to odraziti na teritorijalni okrug i neke opštine, kako ćemo pomoći selu, možda bi jedna takva analiza mogla da dođe. Nadam se da će uskoro nešto slično doći.
Ono što bih još želeo da kažem je da se sećam vremena kada su u pitanju investicije kada su sa Surčinskog aerodroma leteli avioni sa telećim i goveđim mesom prema arapskom svetu svaki dan i to je bio jedan izuzetan izvozni program. Na tome je mnogo toga u poljoprivredi bilo razvijano. Tako da i ovo što dolaze investitori iz arapskog sveta i donose 100 miliona evra samo za kupovinu nekih propalih kombinata može da bude jedna izvanredna odskočna daska za druge poljoprivredne proizvođače da pokrenemo tu proizvodnju i da ponovo otvorimo tu liniju prema arapskom svetu kako bi mnogo toga mogli tamo da prodamo.
Poljoprivreda je dugo bila u mraku. Dugo se oralo u mraku pod mesečinom. Ovaj zakon upalio je neka svetla. Ovo je neko premoštavanje sa svetlima do jednog jutra. Nadam se da će uskoro to jutro osvanuti nad Srbijom i da će doći neko novo vreme.

Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Imate pet minuta.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, program stranke Demokratske akcije Sandžaka, onaj koji zastupamo vidi Srbiju kao jedan veliki agroindustrijski kompleks gde se u najvećoj mogućoj meri za ekonomski razvoj čitave zemlje koriste njeni prirodni kapaciteti. Da bi ostvarili ovaj cilj neophodno je pospešiti poljoprivrednu proizvodnju u svim delovima Srbije i sistematski se suočiti sa specifičnim razlikama između regija u našoj zemlji. Poljoprivredna proizvodnja u Sandžaku je jedan važan deo naše tradicije i sve vreme pored teških uslova je uspela ostati sinonim za kvalitet. Problem sa kojim se suočavaju poljoprivredni proizvođači širom Srbije nije ostavio posledice na kvalitet njihovih proizvoda, što je u jednu ruku dobro. Ostavio je trag na proizvedenu količinu, što pred nas postavlja zadatak koji ovaj zakon treba da reši. Ovo se posebno tiče naših nerazvijenih i devastiranih opština i sela u kojima je poljoprivreda dominantna grana delatnosti.
Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja na čijem čelu se nalazi ministar Ugljanin se u ovom i u proteklom mandatu tesno bavila podsticajima u poljoprivredi kroz razne aktivnosti kao što su program podrške poljoprivredi, zatim program agrobiznis za žene itd. Nažalost ni u ovom, kao ni u prošlom mandatu budžet ove kancelarije nije dovoljan kako bi se realizovali neki veliki projekti u poboljšanju uslova poljoprivrednicima, ali i pored te činjenice ona je na konkretan način pomagala poljoprivrednike i svojim programima ih usmerava na smanjenje siromaštva i postizanje održivog razvoja.
Ovaj zakon treba podržati jer se njime jasno definišu vrste podsticaja u poljoprivredi i definišu se njihovi minimalni garantovani iznosi. Ovim će se stvoriti ambijent stabilnosti i sigurnosti u kojem će poljoprivrednici tačno znati kakvu i koliku podršku države mogu da očekuju. Zahvaljujući tome će poljoprivrednici moći dugoročno da planiraju svoju proizvodnju, što bi trebalo da rezultira većim iskorišćenjem poljoprivrednih potencijala, unapređenju i povećanju poljoprivredne proizvodnje.
Ovo do sada nije bio slučaj. Podrška u poljoprivredi se utvrđivala uredbama koje su jako često menjane. Značajna primedba Evropske komisije u oceni napretka ka EU se odnosila upravo na ovu problematiku, nestabilnih i često promenjivih mera podrške poljoprivredi.
Zakon treba podržati i zbog toga što će se određena područja zbog prirodnih, socijalnih ili zakonskih ograničenja definisati kao područja sa otežanim uslovima u radu u poljoprivredi, za koje će nivo podsticajnih sredstava biti viši. Ovde mislim na brdsko planinska područja, devastirana područja i slično.
Ovim dodatnim sredstvima se na direktan način podstiče naseljavanje ovih područja i efikasno pokretanje poljoprivredne proizvodnje, umesto napuštenih sela i bespotrebnog i neefikasnog prenaseljavanja velikih gradova. Ovo je posebno važno za opštine u Sandžaku, ali i za sve druge u Srbiji iz kruga nerazvijenih i devastiranih područja.
Od implementacije ovog zakona očekujemo da će na terenu i na konkretan način pomoći bivšim velikim poljoprivrednim kombinatima, kao što je, npr, PIK "Pešter". Očekujemo da će pomoći i zadrugama, proizvođačima na Pešteru, ali i drugih delova naše zemlje, da će pomoći obnavljanju i povećanju stočnog i ribljeg fonda.
Ovaj zakon je za nas prihvatljiv i zbog toga što se njime podstiče veći stepen usaglašenosti sa evropskim propisima, posebno u pogledu obaveze korisnika podsticaja, da poštuju propise vezane za zaštitu životne sredine, poljoprivrednog zemljišta, bezbednosti, zdravlju ljudi, zaštitu životinja i biljaka.
(Predsedavajući: Vreme.)
Dobro je što se omogućilo lokalnim samoupravama da mogu osnivati pravna lica za podršku u sprovođenju poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja. Smatramo da ovaj zakon uređuje sistem …
(Predsedavajući: Molim vas, vreme vam je isteklo.)
Završavam.
Smatramo da ovaj zakon uređuje sistem, tako što uzima, standard, preporuke Evropske komisije, te i standarde EU i zbog toga ćemo mi u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Borislav Kovačević. Imate na raspolaganju još pet minuta.

Hvala vam gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege poslanici, obzirom na malo vremena kojim raspolažem, redukovaću ono što sam mislio da govorim. Hteo bih da kažem, čini mi se, neke stvari koje ovde danas nisu pomenute.

Ovo je zakon o podsticajima koji se ogledaju kroz oblike plaćanja. Ovde o ovome što ću govoriti, mislim i na neke druge oblike podsticaja i nadam se da to ova Vlada ima u svojim razmišljanjima i da će verovatno to najaviti, odnosno ugraditi u predviđenu, kako je ministar rekao, buduću strategiju u poljoprivredi i razvoja poljoprivrede.

Pre svega mislim na zadrugarstvo kao takvo u poljoprivredi. Naravno, ono ovde nije moglo u ovoj fazi naći mesto, jer to je jedan krupan projekat koji verovatno Vlada ima u vidu i ovo ministarstvo, pre svega, ali i Vlada u celini, jer zadrugarstvo ne treba da bude samo u poljoprivredi, i da će to naći mesta u tom budućem dokumentu koji će se raditi.

Druga stvar koju bih hteo da pomenem je sledeće. Ovaj zakon je predvideo podsticaje u biljnoj proizvodnji. Mislim da je trebalo, kao što su ovde kolege predložile, s pravom, da se posebno izvuče živinarstvo kao takvo u stočnoj proizvodnji i mislim da bi povrtarstvo trebalo u biljnoj proizvodnji, u budućoj strategiji i u budućem sagledavanju razvijati. Zašto? Zato što ova zemlja raspolaže toplim vodama, kao što znate, raspolaže sa dosta voda za zalivanje i raspolaže kvalitetnim zemljištem. Tri stvari koje su kod povrtarske proizvodnje dovoljne za celogodišnju proizvodnju.

Navešću samo jedan primer gde se ove tri stvari zajedno nalaze. Primera radi Mačva. Ona leži na toploj vodi, kao što je dokazano, kvalitetna zemlja, oivičena dvema velikim rekama. Naravno, to sada predstavlja ono što je ministar govorio, politiku u poljoprivredi, dugoročnu, odnosno bih pre rekao ovu strategiju. Mislim da bi o tome trebalo razmišljati i nadam se da ćemo u ovom četvorogodišnjem mandatu doći u priliku da razgovaramo o takvoj strategiji koja bi i ovo obuhvatala.

Sledeće što bih napomenuo, mislim da bi u ovom zakonu, jednostavno nisam mislio da treba podnositi amandman, ali mislim da bi u ovom zakonu trebalo u celini, bilo bi preciznije, ovaj termin obradivo zemljište možda zameniti u ovom tekstu zakona, gde god je to moguće, sa obrađenim zemljištem, ili bih rekao hektarima obrađenog obradivog zemljišta, da ne bismo dolazili u situaciju kakvu smo imali u prošlosti, da su ljudi pledirali na to da dobiju subvencije za obradivo zemljište, a polovinu od toga samo obrade.

Druga stvar na koju bih ukazao, gospodine ministre, mislim da treba obratiti veliku pažnju kod organizovanja ove uprave za agrarna plaćanja, i kadrovski i organizaciono postaviti dobro, jer u suprotnom, bojim se da bi mogla postati usko gro u celom ovom sistemu. Mislim da je to jako važna karika u svemu ovome, da bi ljudi mogli blagovremeno obavljati sve ono što im je zakonom dozvoljeno.

Na kraju, sledeća stvar oko ovog zakona. Mislio sam i ranije oko nekih zakona na to da ukažem, ali je ovde sada baš dosta prisutno, da dobijamo zakone u Skupštinu koji bi trebalo da budu stilski, načinom predlaganja, jezički u daleko kvalitetnijem obliku i sadržaju.

Odmah ću vam reći da sam mislio nekih 19 amandmana iz tog pravca da uputim na ovo. Četiri su od tih već kolege koje su predložile amandmane obuhvatili. Od ovih ostalih sam odustao, jer mislim da ne treba da budemo kao poslanici dovođeni u situaciju da ovde u tom smislu ispravljamo tekst zakona. Za to ne okrivljujem ni ministre, ni članove Vlade. Mislim da su za to krive stručne službe u Vladi i Ministarstvu. Hvala vam.

Reč ima ministar Goran Knežević, izvolite.