Gospodine Đuriću, smatram da ste zloupotrebili Poslovnik i molim vas…
(Bojan Đurić: Odmah me opomenite, da bar neko ima koristi.)
Molim vas, nemojte dobacivati. Ja nemam nikakvo zadovoljstvo niti da nekoga kažnjavam, niti da opominjem. Ja nisam srećan zbog toga. Šta vi mislite, da sam srećan sa tim? Nisam. Naprotiv, želim da se mi razumemo. Molim vas da se tako ponašamo.
Prelazimo na dnevni red.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, pre nego što počnem da govorim, pitam da li mi dozvoljavate da govorim o tački koja je na dnevnom redu? Hvala.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS će podržati Predlog zakona o dopuni Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Smatramo da je to jednostavno sanacija postojećeg stanja. Dakle, ako su u pitanju ljudi koji su zaposleni u Fondu osiguranja vojnih osiguranika, ako imaju status profesionalnih pripadnika vojske, nije nelogično da ostvaruju sva prava, prava iz radnog odnosa, pa i prava na plate, kao profesionalni pripadnici vojske.
Razlog zbog čega se Fond za osiguranje vojnih osiguranika izuzima iz Zakona o platama u državnim organima i javnim službama je taj. Smatramo da to u ovom trenutku je u redu i zato ćemo podržati. Ali želim da kažem da govorimo o dva pitanja. Jedno pitanje na koje je ministar već odgovorio i ja ću samo kratko reći. Ako sam dobro razumeo, gospodine ministre, u pripremi je zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih lica, jel tako? Upravo sam to pitanje hteo da postavim iz jednog razloga, da dođemo do jednog sistema. Vraćam se na početak kada kažem – ovo je sanacija postojećeg stanja, jer i do sada su ti ljudi primali plate kao profesionalni pripadnici vojske prema pravilnicima koji važe u odbrani, iz budžeta koji se odnosi na odbranu itd. Takođe smatramo da treba urediti taj sistem kompletan i zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, s obzirom da ste to najavili, biće prilika, kada bude taj ili ti zakoni u proceduri, da o njima iskažemo svoj stav.
Drugo pitanje, želim samo kratko da podsetim - iz kog zakona se izuzima ovaj fond za osiguranje vojnih osiguranika? Izuzima se iz Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, tako što se član 1. dopunjuje upravo sa ovim izuzetkom. To je povod, gospodine ministre, mislim da je dobro što ste baš vi danas ovde, u okviru programa Vlade, uređenja sistema i u pravosuđu i u svim oblastima, prilika je da uredite sistem i u ovoj oblasti. Zašto to kažem? Zakon o platama u državnim organima i javnim službama je zakon koji je već došao do besmisla, obesmišljen je. Iz njega ne samo sad, nego su mnogi izuzeti na razne načine. Da se vratim, na koga se taj zakon odnosi? Predsednika Republike, predsednika Narodne skupštine, premijera, članove Vlade, sudije, tužioce, postavljena i zaposlena lica u posebnim organizacijama, u sudovima, tužilaštvu, ministarstvima, pravobranilaštvu, organima za prekršaje itd, izabrana, postavljena i zaposlena lica u organima i organizacijama teritorijalne autonomije lokalne samouprave, zatim u službama koje se finansiraju iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, zaposlenih u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, da ne nabrajam dalje. Taj član definiše na koga se sve odnosi Zakon o državnim platama i platama u javnim službama. Odakle se izuzima inače ovim predlogom zakona ovaj fond.
Taj zakon je donet 2001. godine. Verovatno je imao dobru ideju da uvede red, da postoji neki red u svim ovim oblastima i svim ovim poslovima, pa recimo, tako je u jednom članu definisano da se plate određuju na osnovu koeficijenta i osnovice, da ne pričamo o ovim drugim naknadama. Koeficijent je utvrdio ovaj zakon, a osnovicu utvrđuje Vlada svuda, osim kada je u pitanju predsednik Republike i njegove službe i Narodna skupština i njene službe, koji utvrđuje Administrativni odbor. Tada je napravljen redosled, pa kaže – za predsednika Republike je koeficijent 15, za predsednika Narodne skupštine i predsednika Vlade 12, za ministre, sudije, za tužioce itd, za zamenike tužioca, sve poređano. Pretpostavljam da je kriterijum bio složenost, odgovornost, značaj tih poslova itd.
Šta je namera bila? Da se uvede red neki u vezi sa tim. Šta je problem? Što ovaj redosled, kako je utvrđeno u zakonu, svojim koeficijentima ne znači da je to redosled i u platama. Šta se u međuvremenu dogodilo? Dogodile su se dve stvari – jedna je ta da su uvedene nove funkcije, poverenici, zaštitnici, agencije, itd. Šta je karakteristično? Kad god su uvođeni, zakonom ili bilo kojim drugim aktom, bežalo se od ovog zakona. Uvek se nalazio razlog da se pobegne od njega, od ovih ovde propisanih stvari, naravno, pod raznim izgovorima - da rade odgovoran posao, nezavistan, da su samostalni itd. Ne bih želeo da budem grub pa da kažem – kupujemo i nezavisnost i samostalnost itd, ali kada je u pitanju odgovoran posao ispada, kada se sve ovo poređa ovako, da predsednik Republike, predsednik Skupštine, premijer, da ne nabrajam dalje, poslanike neću da pominjem, uopšte ne rade odgovoran posao jer su negde daleko od ovih koji rade odgovoran posao. Dakle, to je jedna stvar.
Druga stvar, došlo je do utvrđivanja različitih osnovica i sada je džaba što su koeficijenti poređani kada, recimo, sud, tužilaštva ima osnovicu 32.178 na ove koeficijente. Skupština, čini mi se, 8.800.
(Predsedavajući: Gospodine Petronijeviću, mislim da ste se udaljili od teme.)
Govorim o izmeni zakona koji je na dnevnom redu.
(Predsedavajući: Dozvolićete, ipak materiju dobro poznajem i verujte mi da ste se udaljili od teme.)
Dobro, vratiću se na početak. Podržaćemo ovaj izuzetak, zato što u gomili izuzetaka sanira jedno stanje. Moj poziv ministru je da se izradi nov zakon. Ovaj, gospodine predsedavajući, koji se danas menja, dopunjuje, da se izradi nov, samo sa jednim ciljem – da se uvede red ili vrati red, kako god hoćete.
Dakle, nije zahtev za veća sredstva, za veće plate, to se reguliše osnovicama, to je vezano za ekonomsko stanje u zemlji, za način kako žive i drugi građani u Srbiji, a ne mogu ništa, ovi koji su na ovom spisku da žive bolje od njih sve dok i drugi ne budu živeli bolje. Ovo je jednostavno potrebno da bi se uveo red u ceo zakon, u sve ove funkcije. Dakle, završavam sa tim, podržaćemo ove promene, ali molim vas, gospodine ministre, pozivam i tražim od vas, od Vlade, da izađete sa potpuno novim zakonom jer ovaj koji je na dnevnom redu, član 1, je obesmišljen. Hvala lepo.

Pošto se niko od predstavnika poslaničkih grupa više ne javlja, dajem reč po redosledu prijavljenih poslanika.
Prva na listi je narodni poslanik Radmila Gerov. Molim vas prijavite se. Izvolite.

Hvala vam. Gospodine predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas kada razmatramo izmenu Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, mi praktično iz postojećeg zakona treba da izuzmemo samo zaposlene u Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika. Za sve ostale zaposlene važiće zakon isti onakav kakav je važio i do sada.
Poštovani gospodine Selakoviću, pošto ste vi ministar pravde i ministar državne uprave, pretpostavljam da ste vi Vladi predložili ovakvu izmenu zakona i u svom izlaganju ste rekli da to smatrate potrebnim, da se ne bi menjala uredba o koeficijentima za zaposlene u javnim službama, što je jedna sednica Vlade, da Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika ne bi menjao svoju sistematizaciju radnih mesta. Najjednostavnije je onda bilo izvršiti izmenu Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.
Ne mogu da se složim sa vama, iz prostog razloga što se ovaj zakon primenjuje i na druge korisnike. Sigurna sam da se ne bismo složili sa vama da je potrebna bila samo ova jedna izmena zakona jer i zaposleni koji rade u prosveti, oni koji rade u kulturi, koji rade u zdravstvu, u socijalnoj zaštiti, radnici u ministarstvima i radnici u lokalnim samoupravama, pošto za njih nikakve izmene zakona nisu urađene. Sigurna sam da svi ti zaposleni smatraju da je postojeći zakon loš. Slažem se sa kolegom koji je govorio malopre, koji kaže i smatra da postojeći zakon treba potpuno promeniti.
Uredbom Vlade i zaključkom Vlade određuje se osnovica za sve zaposlene u školstvu, zdravstvu, u lokalnim samoupravama i ovde u ministarstvu. Zaključkom Vlade, ta osnovica za obračun plata je povećana 2% u oktobru, a 2% će biti povećana sada u aprilu. Kada imate inflaciju od 14%, vi ste praktično svim tim zaposlenima smanjili zaradu za 10%.
U Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama definisani su koeficijenti o kojima je govorio poslanik i SPS. Gospodine ministre, javna je tajna da to niko ne poštuje i vi to vrlo dobro znate. Kolika je plata gradonačelnika Novog Sada? Ona je 147.000 dinara. Kolika plata treba da bude gradonačelniku Novog Sada? Po ovom zakonu, po uredbi i zaključku Vlade, kolika je osnovica? Ona ne može da premaši platu od 100.000 dinara. Odakle onda ta razlika od 47.000 dinara? Javna je tajna i to svi znamo u ovoj sali, znate i vi kao ministar, da lokalne samouprave ne poštuju ovaj zakon. Naravno, ne sve, ali dobar broj lokalnih samouprava. Zakon prosto treba da se promeni. To ste mogli da uradite tako što ste mogli ovom parlamentu da predložite veći broj članova zakona koji ćete da promenite.
Uredba koju ste pomenuli 42 puta je do sada menjana, Uredba o koeficijentima za obračun plata zaposlenih u javnim službama. Nakon 42 izmene od strane Vlade, ta uredba ni dan danas nije dobra. Ta uredba diskriminiše sve zaposlene na celoj teritoriji Srbije koji rade u predškolskim ustanovama. Mislim da vi to morate da znate. Zbog čega samo u uredbi, ona je direktno vezana za podzakonski akt, vezana je za ovaj zakon, stoji da se plate zaposlenih u predškolskim ustanovama, znači u dečijim vrtićima, da ti zaposleni imaju koeficijente maksimalno do koeficijenta u osnovnom obrazovanju.
Onda imate situaciju gde određene lokalne samouprave isplaćuju koeficijente iz osnovnog obrazovanja, neke lokalne samouprave ne, što znači da su ti radnici koji rade u predškolskim ustanovama bukvalno diskriminisane jer uredba sama ne uređuje njihov koeficijent. Da li je teško bilo, gospodine Selakoviću, da danas kada imamo ovo na dnevnom redu, imamo i neki član tog zakona koji definiše njihove plate? Oni su degradirani, ti zaposleni, godinama. Smatram da ste to mogli da uzmete kao izmenu i dopunu ovog zakona.
Takođe, ovim zakonom predviđeno je da zaposleni imaju pravo i na 30% povećanja plate iz sopstvenih prihoda. Ali, vi ste sada npr. sudovima ukinuli sopstvene prihode. Odakle bi ti zaposleni onda imali mogućnost za takvo povećanje plate? Nemaju jer praktično sopstvene prihode nemaju.
Ministre, na kraju želim da vam kažem, jer smatram da ovaj zakon treba da promenite i verujem da ova izmena koju ste nam danas dali neće biti jedina jer ćemo uskoro na dnevnom redu Skupštine imati ponovo ovaj zakon u proceduri, smatram da je nekorektno što na početku niste rekli zbog čega kasnite i zbog čega mi ovde kasnimo 40 minuta.
Smatram da nije korektno, vi ste ministar pravde i državne uprave, da ne odgovorite Bojanu Đuriću, poslaniku LDP, na jasna pitanja koja vam je postavio u svojoj diskusiji, a to je – koliko imamo zaposlenih u Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, kolike su plate tih zaposlenih u odnosu na druge zaposlene u drugim fondovima i kolike su plate članova upravnih i nadzornih odbora? Vi to sigurno morate da znate i mi od vas očekujemo taj odgovor. Hvala.

Gospodine ministre, pre nego što vam dam reč, moram da dam jedno izvinjenje. Javili su se predstavnici poslaničkih grupa da nisu čuli kada sam pozvao predstavnike poslaničkih grupa koji žele reč. Znači, radi se o Borislavu Stefanoviću i Dejanu Mihajlovu. Ja ću ovog puta posle ministra, njegove reči, dati vama reč da vi iskoristite vaše pravo. Izvolite, gospodine ministre.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dakle, želeo sam da odgovorim na pitanje i nemam nikakav problem zaista sa tim. Uveren sam da je gospodin Đurić prečuo poslednji deo moje rečenice kada sam rekao da se očekuje donošenje zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika, kao što je drugi poslanik to i pomenuo.
Upravo ovim zakonom definiše se upravljačka struktura fonda koju je gospodin Đurić naveo i kao spornu. Ono što je mnogo bitno da se kaže i zbog građana Srbije i zahvalan sam na tom pitanju, to je da je u ovom fondu ranije radilo 102 lica, da trenutno u njemu radi ukupno 61 lice, od toga je 44 civila i ukupno 17 vojnih lica. Takođe, ako pričamo o tome da fondove treba da vode uspešni ljudi koji su na prvom mestu dobri menadžeri, onda je ovo fond koji svakako treba da posluži kao primer drugim fondovima. Jer, na njegovom čelu i jesu možda najstručnija lica, osposobljena za ovu delatnost, a to svedoči i činjenica da je ovo veoma stabilan finansijski fond koji je u ovu godinu preneo 1,8 milijardi dinara. Zaista bi bilo dobro da imamo i druge fondove koji posluju na takav način i koji su u prilici da se pohvale ovakvim jednim podatkom.
Što se tiče plata zaposlenih, naravno da nije nikakva tajna. Dakle, zaposleni sa visokom stručnom spremom imaju ukupno, dakle prosečnu neto platu od 57.860 dinara, zatim sa višom stručnom spremom 40.564 dinara i sa srednjom stručnom spremom 32.896 dinara. Upravo donošenjem tog novog zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika, položaj o kome smo pričali da je u ovom trenutku sporan, a iskoristiću i priliku da pomenem ovo i da odgovorim i vama na pitanje koje ste postavili povodom zaposlenih u predškolskim ustanovama, verovatno ste predvideli 31. decembra 2012. godine, Vlada je izmenila uredbu i ta izmena obuhvata i zaposlene u predškolskim ustanovama koji su ovoga puta obuhvaćeni. Dakle, nisu isključeni iz toga. Hvala.

Reč ima Dejan Mihajlov.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, za razliku od mojih kolega, nemam problem da podržim vaš odlazak u Hag i obilazak naših državljana Srbije koji su optuženi i oni koji su prvostepeno optuženi pred Haškim tribunalom i prosto ne mislim da je to sramota niti bilo šta drugo, već je to pravo i obaveza svake Vlade da pomogne njima u tim postupcima, kako bi njihove presude bile manje, a ne da ih mi ovde pre optužimo nego pred Haškim tribunalom. Prosto, to je jedna sugestija, jedan osvrt na tu temu i vraćamo se na ovaj predlog zakona.
Mi imamo razumevanja za ovu izmenu zakona, s obzirom da se ona odnosi, da je ona kratka svega jedan član i odnosi se samo na zaposlene u ovom fondu, odnosno njihovo podvođenje pod jedan poseban režim pod kojim se nalaze i svi ostali zaposleni u Ministarstvu odbrane, odnosno u Vojsci. To je nešto što je za nas potpuno prihvatljivo da ti ljudi koji rade i koji vode taj fond, a sad smo čuli krajnje pozitivno, budu pod tim režimom.
Moja pitanja su bila, a vi ste delimično odgovorili na njih, koliko je to zaposlenih i da je to jedan mali broj zaposlenih i njihove zarade su više nego skromne, iz onoga što smo čuli, kao uostalom i zarade najvećeg broja zaposlenih u državnoj upravi. To je nešto što svakako mora da bude tema neke od narednih sednica Skupštine, gde treba prosto razmatrati mogućnost da se zarade svih zaposlenih u državnoj upravi usklade sa troškovima života, rastom životnog standarda i da uopšte omogućimo građanima da prežive ova teška vremena.
Čuli smo koliko sredstava ima u tom fondu. Ono što nas u DSS zanima, a to je šta ćemo sa tužbama vojnih penzionera za period kada im nisu u stopostotnom iznosu obračunavane zarade? Ja mislim da je to jedan period od 2004. godine do 2007. ili 2008. godine. Ima puno tužbi. Neke su pravosnažne, a neke će uslediti i to je veliki iznos sredstava. Da li se predviđa način kako će se izmiriti te obaveze i da li će ovaj fond to moći da podnese ili će to biti prevaljeno na Republiku Srbiju, odnosno na budžet Republike Srbije, javni dug ili već na koji način to planirate da rešite, s obzirom da će prve naplate uslediti vrlo brzo, ako nisu već bile?
Mi kao država i kao fond moramo da budemo spremni sa konkretnim rešenjem za tu situaciju. Svima nama poslanicima je prosto nekako i krivo što naša vojska nije jača, što nije bolje opremljena i što materijalni položaj pripadnika vojske nije bolji, što bi svima nama ulivalo i veću sigurnost i prosto govorilo o stanju u državi. Kada je vojska jača i kada je taj fond puniji i država je stabilnija, sigurnija i sposobnija da sačuva svoj suverenitet i teritorijalni integritet.
Mi kao DSS, naravno da ćemo uvek davati podršku svemu što jača vojsku, što jača prosto položaj vojnih lica i svih zaposlenih u Ministarstvu odbrane. Smatramo da će to biti jedan od prioriteta i trebalo bi da bude jedan od prioriteta u radu ove vlade. Da ne bude prvi prioritet vojske evropske integracije ili priključenje raznim misijama pri EU i ostalom, već da prioritet vojske bude jačanje same Vojske Srbije i njenog položaja, jačanje vojne industrije, osposobljavanje Vojske Srbije da i kroz vojnu industriju samim tim ojača, da zaposleni i vojna lica i oni koji su pod ugovorom pri vojsci budu zadovoljni svojim položajem. Samim tim će i naša država biti stabilnija i moći će da brže i bolje odgovori izazovima koji su pred nama.
Da se vratim na konkretno ovaj zakon. Ovaj zakon je zreo za ozbiljne izmene i vi sami ste to mogli da vidite prilikom ovih izmena. Pomenuli su razne kolege koji su pre mene govorili o tome šta sve treba izmeniti. Znači, vreme u kome živimo govori da se sredstva države arče kroz zarade na mnoge načine, da nemaju svi iste osnovice. Znači, ako razne državne agencije arče državne pare, one ne stvaraju prihod jer je njima dato da raspolažu nekim resursom ove države. Te agencije imaju zaradu od po 800, 900 hiljada dinara mesečno, 500-600, gde su prosečne zarade preko 200-300 hiljada dinara. Prosto, država Srbija mora da povede računa i o tim ljudima koji zarađuju te iznose i o položaju onih koji drže ovu državu, koji se staraju da ova država funkcioniše. To su svi ti koji u državnom aparatu u vojsci koji žive od tih 32, 33 hiljade, koliko dobijaju oni zaposleni kojih ima najviše, sa srednjom stručnom spremom. Lako je tom sa 200, 300, 400 hiljada dinara da živi, ali ovom sa 32.000 dinara je teško.
Pomenute su ovde predškolske ustanove. Svugde su poskupele usluge predškolskih ustanova u Beogradu i u svim drugim gradovima su uglavnom poskupele. Znamo da rastu cene komunalija i prosto kroz prizmu svih tih troškova života zarade zaposlenih i u ovom fondu i u drugim državnim službama su vrlo male, neodgovarajuće. Prosto, država kroz jedno celovito rešenje i Vlada mora da predloži da se te zarade i ti koeficijenti poštuju. Ne može predsednik gradske opštine, beogradske gradske opštine, da ima veću platu od predsednika države.
To nešto nije normalno. Znači, to su sve državne pare, državni resursi i tome treba jednom da se stane na kraj.
Očekujem da imate snage i spremnosti da stanete na kraj takvom ponašanju i da omogućite ovoj državi da počne pravično i odgovorno da funkcioniše i raspolaže svojim sredstvima. To je ono što očekujemo od vas. To su primedbe na koje je prethodna Vlada bila gluva.
Nadam se da ćete imati više sluha za reformu državne uprave, što je u suprotnosti sa proklamovanom politikom Vlade, jer politika Vlade je da kaže da dok traje kriza nema racionalizacije broja zaposlenih, odnosno nema otpuštanja zaposlenih. To je jedno od načela politike Vlade prilikom usvajanja budžeta, što je direktno suprotno reformi državne uprave. Reforma državne uprave podrazumeva racionalizaciju. Smanjenjem broja agencija mi nismo smanjili broj zaposlenih, jer su ti zaposleni preraspoređeni u druge agencije i ministarstva.
Očekujemo od vas da izađete sa planom reforme državne uprave, racionalizacijom broja zaposlenih i da nam kažete i da donesete novi zakon o koeficijentima i o položaju zaposlenih u svim državnim organima, uključujući i opštine i te silne agencije i javna preduzeća koja su izuzeci i koja troše maltene više sredstava nego svi ostali zaposlenih u državnoj upravi, što je za nas iz DSS u ovom trenutku potpuno neprihvatljivo, jer svi moramo da podelimo teret krize u kojoj se nalazimo, a ne samo neki i to ne oni, najširi sloj onih koji žive i rade u Srbiji, a da jedan uzan krug ljudi koji su zaposleni po raznim agencijama, arče državne resurse i na taj način se krajnje neodgovorno ponašaju u ovoj situaciji.
Što se nas tiče, mi ćemo podržati sve namere Vlade koji idu u pravcu poboljšanja životnog standarda zaposlenih u upravi i očekujemo da što pre Vlada izađe sa jednim celovitim rešenjem. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Đurić, replika.

Replika na izlaganje odnosno odgovor ministra Selakovića koji je delimično bio upućen i meni. U okviru iste replike ću reagovati na ono o čemu je govorio gospodin Mihajlov. Mislim da je gospodin Mihajlov pogrešno …