Dame i gospodo, narodni poslanici, prvo ću malo protumačiti ovaj zakon, odnosno pozdraviti zakon o vazdušnom saobraćaju Srbije i Crne Gore.
Smatram da, bez obzira na političke garniture i na političke okolnosti, uvek vredi sklapati sporazume sa bratskom Crnom Gorom i ponovo podvlačim da politički ambijent u jednoj i drugoj državi ne sme da utiče na jedan te isti narod, koji živi u dve države, bez obzira koliko se oni u ovom trenutku, nacionalno identifikuju sa narodom u Srbiji.
Svaku vezu sa Crnom Gorom, sa BiH, zbog Republike Srpske, sa Makedonijom, treba pozdraviti, jer treba uvek imati prijatelje, dobre susede. Pre treba imati dobre susede, nego dobru rodbinu. Iz tih razloga, to pozdravljam i podržavam.
Što se tiče plovila i teme koje smo se dotakli, čisto da iskomentarišem da se Srbija nalazi između istoka i zapada, da mi imamo Moravsku dolinu i da je to taj spoj između istoka i zapada, ma koliko neki mislili da nije tako. Savetovao bih neke, koji to nisu razumeli, otišli su sa sednice, a govorili su o tome, da o značaju Moravske doline, pitaju recimo, Fridriha Nojmana. Možda će im on objasniti, a on pošto nije u prilici, nije više među živima, da i to objasnim, možda će neko iz njegove fondacije, uspeti da im objasni značaj projekta Moravske doline, odnosno značaj Moravske doline između veze centralne Evrope sa istokom.
Kroz Srbiju prolazi rečni Koridor 7, koji se spaja sa Moravom. To je najvažniji put između srednje Evrope i Crnog mora. Srbija jeste kontinentalna zemlja, jeste tonula za vreme bivšeg režima, ali nije na moru. Nažalost.
Pored Dunava, a on je plovan, plovni su i Tisa, Sava, plovan je donekle i zamuljeni kanal Dunav-Tisa-Dunav, u koji ništa nije ulagano. Imamo dosta luka Apatin, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo, Negotin itd. to je na Dunavu. Na Savi imamo Mitrovicu, Šabac, Beograd. Tisa ima luke u Senti i Bečeju.
Vodni saobraćaj je veoma bitan. Bez obzira šta su prethodnici iznosili, posebno što su intencije zbog zaštite životne sredine, da se saobraćaj, posebno u Evropi, od Evrope prema Crnom moru, da se sa drumova premešta polako na vodne tokove.
Srbija ima tu sreću da ima nekoliko preseka Koridora 10 i Plovnog puta 7 i to je jedno pravo bogatstvo, bez obzira što ga oni koji se u ovom trenutku smeju, nisu znali da iskoriste, to je pravo bogatstvo, potencijalno koje mi treba znamo da iskoristimo.
Postoji evropska Dunavska strategija i podunavski projekat, koji nije namenjen samo za saobraćaj, već i za razvoj podunavlja, ekonomski razvoj, razvoj turizma itd. Sve te projekte treba podržavati ukoliko mislimo da budemo jedna ozbiljna država. U ovom zakonu o registraciji, evidenciji čamaca, rečnih brodova, raznih plovila, jahti, ribarskih čamaca itd. taj zakon je veoma sadržajan i veoma dobar.
Ono na šta sam stavio amandmane je sledeće. Zakon kaže da se evidentiraju i registruju sva plovila čiji vlasnici imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije ili pravna lica imaju sedište na teritoriji Srbiji. Ovog puta ću vam govoriti posebno o morskim jahtama, koje su takođe predviđene, da me neko ne bi pogrešno razumeo, one su u zakonu predviđene.
Hoću da kažem da ovi što su se smejali, ovi što su vam zamerali, su veoma zaslužni što recimo, nekoliko naših tajkuna, njih sedam, ima sedam jahti od 104,5 miliona evra. Otprilike mogu pomisliti da je to novac ove sirotinje, da se to nekako kroz ovu tranziciju i razne vrste privatizacije, drpizacije ta se to prelilo u njihove džepove.
Sada su to jahte registrovane u stranim lukama i u stranim poreskim prijavama. Dakle, finansijski direktor te stranke ima jahtu dugačku, ne znam, možda je bivši finansijski direktor te stranke, ima jahtu dugačku 48 metara. Plaćena je 28 miliona evra.

Molim vas, vratite se na temu.

Govorim o plovilima. Ministre, pomozite.
To plovilo je kupljeno najverovatnije od ovih ljudi što su zagrejali neku veknu hleba. Danas Srbi pažljivo kupuju hleb, po tri dana ga zagledaju pre nego što ga kupe i to uopšte nije smešno i nije za dobacivanje. Ovo je činjenica, da je vrednost tih jahti 104,5 miliona, ova je 28 miliona evra i da one nisu registrovane u Srbiji. Zato sam i predložio dva amandmana, dakle, ne pričam prazne priče, s obzirom da neki od njih imaju firme i da su ove jahte kupljene na firme i da je sedište tih pravnih lica na teritoriji Republike Srbije, zatražio sam da se u zakonu precizira da su oni dužni da to evidentiraju i registruju ove jahte na teritoriji Srbije, odnosno u našim lukama.
Reći ću vam i to – ako je neko dobio tri šećerane za tri evra, ima jahtu vrednu 28 miliona evra i treba da plati 35.000 evra poreza, toliko izađe, Republici Srbiji, da to registruje ovde, i to ne uradi, e onda Vučić treba da bude ko Putin, da pozove i da kaže – hoćeš li ti ovoj državi nešto da daš, hoćeš li ti to ovde da registruješ, hoćeš li neki porez da platiš ovoj državi ili ćeš samo da uzimaš od ove države? Zato sam predložio te amandmane oko registracije plovila, da su u obavezi oni koji imaju morske jahte, a u tom zakonu se o tome govori, da su u obavezi ako su im sedišta pravnih lica na teritoriji Srbije, da ne izbegavaju da to registruju u Srbiji i time izbegavaju plaćanje poreza, ma čiji finansijski direktori bili. Dakle, neću da se ograničim samo na finansijskog direktora stranke bivšeg režima.
Ovde je mnogo toga rečeno protiv plovnog puta Dunav – Morava – Vardar – Egejsko more, najverovatnije prema Solunu. Taj projekat nije projekat Bačevića. Taj projekat, ja kad sam postao poslanik 90-ih godina, mi smo predlagali Slobodanu Miloševiću da to uradi. Znači, nije to Bačevićev projekat. To je projekat koji su pravili neki naučnici. Nismo ga pravili mi političari. Dakle, možda postoji prilika da se taj projekat uradi. Koliko znam, prostorni plan treba da bude gotov do 2013. godine i takav projekat vredan od 15 do 17 miliona evra svakako treba podržati, ukoliko on može da se izvede raznim investicijama, jer on će, sem što ćemo više registrovati plovila, doprineti Srbiji još nešto – uspostaviće nove geopolitičke odnose i doprineti međunarodnoj stabilnosti Srbije, a ima nas, verujte, kojima je do toga stalo, bez obzira na zlurade osmehe one druge strane.
Mislim da ćemo podržati ove zakone, posebno ovaj o državnoj pripadnosti i upisu plovila, ali tu tražimo da se jasno ovih koji su mnogo bezobrazno prebogati obavežu jednom da nešto ovoj državi ostave.
Pored toga što podržavam svaku infrastrukturu, pitam vas i nas. S obzirom da smo dužni 20 milijardi evra, da zbog toga što smo dužni i nije neki problem da smo napravili izvoz za vraćanje duga. Bivši režim nije uspeo da dovrši od 2000. godine tu infrastrukturu. Ona se svakako mora dovršiti. Ali, mi takođe moramo zavrnuti rukave i napraviti neku ozbiljnu proizvodnju da po tim drumovima, da po toj železnici, da po tim plovnim putevima ide i naša roba, a podaci su da od ukupno šest miliona tona, koliko prođe, skoro sedam miliona tona kroz Srbiju registrovanog tereta, recimo uvoz je dva miliona i 800 hiljada, a izvoz milion i 800 hiljada. Ovi moji podaci su malo bajati, od pre dve godine. To pokazuje da smo mi u robnoj razmeni, bez obzira na saobraćajnicu, u debelom minusu.
Dakle, moj savet je da pored ovog podržavanju za infrastrukturu, ako treba da se zadužimo, razvijemo poljoprivredu i prehrambenu industriju, zavrnemo rukave i za razliku od ovih bivših radimo, uposlimo radnike, da svako može da zaradi, da svako stekne pošten posao, da može da zaradi parče hleba za svoju porodicu, da može da uspravi i sebe i svoju državu i zasluge svoje države. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar.

Opet, hoću da se zahvalim gospodinu Rističeviću na delu koji se odnosi na podršku zakonima koje smo doneli, sa ubeđenjem da ćemo sve amandmane koje su poslanici podneli detaljno razmotriti. Verujem, prema kvalitetu diskusije koju sada imamo, većinu ćemo i usvojiti.
Što se tiče razvojnih projekata, o njima dalje ne bih govorio. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Poštovane kolege i koleginice, danas imamo još jedan set zakona o kome raspravljamo i nadam se da ćemo pronaći zajednički jezik i da ćemo uspeti da u interesu građana Srbije usvojimo sve ono što je dobro i sve ono što može da doprinese boljem životu u Srbiji.
Nije potrebno da se na tako važnim zakonima delimo na poziciju i opoziciju. Smatram da je normalno da pozicija kritikuje ono što predlaže Vlada, odnosno pozicija, ali treba da ima u vidu i da su to zakoni koji su neophodni za život u Srbiji i da su to zakoni na kojima moramo zajednički da radimo. Spomenut je ovaj projekat koji bi trebalo da prođe kroz tri zemlje, kanal koji bi išao kroz Srbiju Moravom, preko Vardara, dole do Grčke. Svi sad daju neki veliki značaj i veliku snagu, doprinos ministru Bačeviću za taj projekat. Zašto toliko hvalimo jednog čoveka koji ima vrlo malo zasluga, samo što se našao na mestu ministra u ovom trenutku?
Sećam se dok sam još bio student, profesor Mileusnić, koji je bio jedan od doajena menadžmenta u ondašnjoj Jugoslaviji, je govorio o tom projektu. Sećam se na sednicama Saveza inženjera organizacije rada ovde u Beogradu, mi smo često govorili o mogućnostima realizacije tog projekta.
Spominje se tu i nekih 12 milijardi duga, odnosno kredita koji treba da preuzme Srbija od Kine, koji bi se potrošili na taj projekat. Prvo, Srbija nema snagu da sama bude realizator tog projekta, ali je sasvim normalno i dobro je da se uključimo u nešto što bi omogućilo prosperitet Srbiji. Mi moramo da iskoristimo mogućnosti drugih zemalja koje su voljne da investiraju na našim terenima. Ovaj projekat, ukoliko bi došlo do njegove realizacije, bi mnogo doneo Srbiji. Da li će doći u vremenu dok smo mi poslanici, dok je ova Vlada? Ne znam, ali to je projekat koji će se jednog dana realizovati i to je projekat koji će mnogo dobroga doneti za Srbiju i za njene građane. Na tom projektu verujem da će učestvovati mnoge zemlje, pogotovo one zemlje koje imaju kapitala i koje su voljne da investiraju.
Mi smo mala zemlja i nemamo tu snagu, ali treba da iskoristimo ideje, treba da iskoristimo mogućnosti koje nam pruža geografski položaj i situacija u kojoj se nalazimo.
Sa druge strane, hteo bih da kažem nešto vezano za Zakon o vazdušnom saobraćaju između Srbije i Crne Gore. Mi smo na jednom geografskom području koje je, koliko se sećam, a bio sam nekad student te škole za kontrolu letenja, a verujem da je i danas tako, tu postoje dve oblasne kontrole. Jedna je Oblasna kontrola Zagreb, a druga je Oblasna kontrola Beograd i ta Oblasna kontrola Beograd, bar u ono vreme dok sam ja tamo bio, tako se zvala, pokriva područje i Srbije i Crne Gore. Normalno je da u tom poslu mi sarađujemo sa Crnom Gorom i normalno je da stvaramo zakone koji će omogućiti da taj saobraćaj bude i bezbedniji i da bude bolje pristupačan svim građanima, odnosno korisnicima na ovim prostorima.
Verujem da niko od nas prisutnih ovde, koji smo i zaduženi da izglasavamo te zakone, nema ništa protiv da taj saobraćaj između Srbije i Crne Gore, odnosno na ovim prostorima, bude mnogo bolji i mnogo bezbedniji nego što je bio do sada, a i do sada verujem da je ta bezbednost bila zadovoljavajuća i da ćemo na kraju ovog zasedanja sa zadovoljstvom usvojiti ove zakone. Hvala.

Da li ste hteli po Poslovniku? (Da.)
Reč ima gospođa Popović, po Poslovniku. Izvolite.

Hvala vam gospodine predsedniče. Javljam se i reklamiram član 106. Poslovnika, s obzirom da se prethodni govornici nisu držali tačke dnevnog reda i nisu opomenuti da se vrate na tačku dnevnog reda.
Očigledno da se radi o odbrani jednog projekta, i to jednoj odbrani koja sledi pre nego što se uopšte i taj projekat nađe na dnevnom redu Vlade, odnosno ovog parlamenta.
Bilo bi dobro da se u vezi ovog kanala Morava-Vardar-Egejskog mora kaže jedna konkretna činjenica, a to je da je Srbija upravo…
(Predsednik: Ali ne u povredi Poslovnika, pošto time povređujete Poslovnik. Dakle, nemojte govoriti o detaljima nečega. Možete govoriti o povredi Poslovnika, da sam ja ili bilo ko od predsedavajućih povredio Poslovnik, ali nemojte govoriti o detaljima iz rasprave, jer na takav način zloupotrebljavate Poslovnik i kršite ono što reklamirate i sami.)
Govorim o povredi Poslovnika, jer kada se govori o povredi Poslovnika, mora da se istakne da je ova država krajem 2012. godine dugovala 17 milijardi evra…
(Predsednik: Ne može se govoriti o tome u povredi poslovnika, pošto dugovanja države nemaju nikakve veze sa povredom Poslovnika.)
… A sa ovim dodatnim evidentnim zaduživanjima…
(Predsednik: Molim vas, imate različite načine, mogli ste se prijaviti o tački dnevnog reda, mogli ste iskoristite svoje pravo na bilo koji način. Molim vas, ne zloupotrebljavajte institut povrede Poslovnika, jer će to onda otvoriti raspravu u kojoj svaki od poslanika može govoriti dva minuta o bilo čemu šta mu padne na pamet, a to stvarno ne mogu da dozvolim, jer Poslovnik me obavezuje da vodim sednicu na način da to ne dozvoljavam.)
Kada god je neprijatna tema, vi jednostavno isključite mikrofon poslanicima…
(Predsednik: Ne, to nije neprijatna tema. Vi imate pravo da govorite, ali vas molim da se prijavite za reč.)
Upravo sam govorila o tome da se nisu držali tačke dnevnog reda. Govorili su o tom kanalu, a pri tom to nije predmet današnje rasprave. Je li tako? Nisu rekli neke konkretne stvari u vezi tog kanala.
(Predsednik: To sam više puta istakao i u tome vas podržavam. Molim sve narodne poslanike da se pridržavamo dnevnog reda. Tu vas zaista podržavam 100%.)
Kada god se radi o neprijatnoj temi, poslanik se očigledno prekine, isključi se iz elektronskog sistema, a u svakom slučaju niste opomenuli prethodne govornike da se drže teme.

Prvo, žao mi je što niste naveli član Poslovnika koji je povređen, ali nema veze, shvatio sam vašu nameru i intenciju. Kao što ste videli, niti vam je isključen mikrofon, i u ovom trenutku vam govorim u mikrofon, ni u jednom trenutku vam nisam  isključio mikrofon, mogli ste da govorite. Naravno, ne mogu da vam dozvolim da govorite o nečemu što nije materija povrede Poslovnika.
Uvek sam, a i na ovoj sednici sam iskoristio to pravo nekoliko puta i zamolio sve poslanike da ne govore o nečemu što nije tema dnevnog reda. Mislim da su svedoci svi narodni poslanici. Samo danas sam to iskoristio tri ili četiri puta u raspravi. Upravo zbog toga podržavam i vaš zahtev da se govori o onome što je na dnevnom redu.
Dakle, molim sve narodne poslanike da govore o tačkama, odnosno zakonu koji su na dnevnom redu, čime ćemo poštovati i prisustvo ministra koji je došao ovde da brani tačke zakona. Molim narodne poslanike kada bude bilo kakav drugi institut pred nama, odnosno zakon ili bilo šta, možemo govoriti o tome bez problema. Danas imamo šest tačaka koje su na dnevnom redu – 2, 16, 17, 18, 19, i 20. i sve narodne poslanike molim da govorim o tome. Znam da kod nekih poslanika postoji potreba da iskoriste ovu sednicu Narodne skupštine.
Vi ne morate stajati, završili ste ono što ste imali da kažete.
(Judita Popović: Nažalost, nisam.)
Ne možete govoriti. Samo sam rekao da ne smatram da je Poslovnik povređen. Svakako, imate pravo da u danu za glasanje tražite da se o ovome izjasnimo, ako niste zadovoljni mojim objašnjenjem i Narodna skupština će u danu za glasanje odlučiti da li je povređen Poslovnik, kako ste ga reklamirali, ili ne. To nije problem.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni? (Da.)
Gospodine ministre, da li ste hteli reč? (Da.)
Izvolite.