Dame i gospodo, poštovane kolege, moje pitanje Vladi tiče se obrazovanja. Naime, kao što je svima poznato, nedavno je Vlada Srbije usvojila strategiju obrazovanja koja je jedan veoma ambiciozan i mogla bih reći dobar dokument. On predviđa da ulaganje u obrazovanje sa 4,5% bude 6%, to je značajno ulaganje, i da će ono biti potrošeno, sva ta nova sredstva, na širenje mreže školskih ustanova, na otvaranje većeg broja gimnazija i na podizanje broja visoko obrazovanih u Srbiji. Sa svim tim se svi ovde možemo složiti, svi to možemo potpisati i uvek reći deklarativno – obrazovanje treba da bude strateški cilj svake zemlje.
Međutim, ono što je stvarnost i ono što je istina, to je da stvarnih ulaganja u obrazovanje nema, da je, da se kolokvijalno izrazim, obrazovanje i danas deveta rupa na svirali i ove vlade, da ozbiljnih reformskih poteza nigde nema osim u tom strateškom papiru i da se obrazovanje i dalje nalazi u lutanju između različitih koncepata i velike nemaštine.
Ono što je najveći problem, to je što je pravo na obrazovanje, kao osnovno ljudsko pravo, danas postalo nedostupno velikom broju građana zbog velike ekonomske krize i velike nemaštine i da u tom smislu veliki broj dece u Srbiji počinje da izlazi iz sistema obrazovanja, zato što njihovi roditelji ne mogu da ga plate i da u tom smislu jedna država mora da nađe mere i mehanizme da obrazovanje ne bude privilegija bogatih.
Mi smo 2009. godine zato pokrenuli akciju koja je prvo krenula u Beogradu, onda se proširila na nivou čitave Republike Srbije, akciju besplatnih udžbenika i ona je naišla na veliko odobravanje svih građana, s obzirom na to da, onda kada je krenula velika ekonomska kriza, mi više nismo mogli da definišemo koji su socijalno ugroženi, koji nisu, jer su svi građani Srbije, manje ili više, bili socijalno ugroženi u takvoj nemaštini i svima je takva pomoć bila potrebna. Četiri godine su građani Srbije, odnosno njihova deca, te udžbenike dobijali, uvek se nalazilo sredstava za to, uprkos krizi, da bi danas ministar obrazovanja obratio se građanima Srbije i rekao da ove godine, po prvi put, para za besplatne udžbenike neće biti.
Sada ja postavljam pitanje. Da li to znači da Vlada koja ima para za besmislene kanale i 12 milijardi za takav kanal, koja se zadužuje do sada dve milijarde, a predviđa još četiri i po milijarde, za sve, pa i za sporedne pruge od Valjeva do Loznice ima novca, jedino nema za besplatne udžbenike i za decu u Srbiji ili to znači da ova vlada ipak je pred bankrotstvom i nema ni za šta pare, pa ni za komplet udžbenika za decu petog razreda, što, priznaćete, nije velika suma u odnosu na celokupan budžet? Da li to znači da čitava strategija obrazovanja, ovako ambiciozna, koja podrazumeva ulaganje od najnižeg do najvišeg obrazovanja, to da će nam srednjoškolsko obrazovanje biti obavezno, koja predviđa subvencionisane kredite za školstvo i slično, je u stvari prazan papir i da nas je Vlada obmanula, da nema nikakve namere, a ni sredstava da toliko novca uloži u obrazovanje, odnosno da ubuduće neće biti ni za elementarne stvari, kao što su udžbenici.
Demokratska stranka se oštro suprotstavlja ideji da se ova jedna plemenita, humana i nadasve potrebna akcija davanja besplatnih kompleta udžbenika đacima prekine, zahteva od Vlade Srbije da, umesto besmislene potrošnje koju sada imamo i besplatnog zaduživanja, se koncentriše na ono šta su stvarne potrebe građana Srbije i nađe sredstva za besplatne udžbenike, kao što zahteva i od Vlade Srbije, dok priča o pravima nacionalnih manjina i razrešava različite sukobe vezano za manjinske zajednice, da se seti da za sve ove godine Ministarstvo obrazovanja njima nije obezbedilo elementarne udžbenike i da to spada u sklop celokupne slike u kojoj za ovu vladu obrazovanje predstavlja najmanje važnu stvar, a novca za svaku besmislicu imaju, osim za decu Srbije. Hvala.
