Hvala, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno premijeru, upućeno je ministru trgovine i ministru poljoprivrede. Od kada se u javnosti pojavila informacija da će sa pristupanjem Svetskoj trgovinskoj organizaciji Srbija morati da otvori svoje granice za genetski modifikovane organizme, odnosno genetski modifikovanu hranu, javnost je vrlo uznemirena i vrlo pažljivo posmatra šta se dešava na ovom planu.
Naravno, ljudi su sa pravom uznemireni, jer su im putem interneta dostupni rezultati mnogih istraživanja koji ukazuju kakve sve velike posledice može imati genetski modifikovana hrana na zdravlje građana. Počev od toga da će imati probleme sa organima, sa tumorima, sa sterilitetom i na kraju sa vrlo visokom smrtnošću. Vrlo je važno da razmišljamo u pravcu da to što neka država ima dovoljno hrane znači da može biti i suverena zemlja. Samo ona zemlja koja ima svoju hranu može govoriti o suverenosti.
Na kraju, moram da se pozovem na Deklaraciju koju je 1997. godine doneo UNESKO, a čiji je Srbija potpisnik. To je deklaracija o odgovornosti sadašnjih generacija prema budućim generacijama. Javnost je bila toliko uznemirena da je poslanička grupa DSS, dakle stranke koja se vrlo dosledno i sa mnogo argumenata zalaže protiv uvođenja genetski modifikovane hrane u Srbiju, bila poplavljena pozivima i mejlovima pre nekoliko dana kada je na dnevnom redu Skupštine bilo potvrđivanje Međunarodnog ugovora o biljnim i genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu. Dakle, zakonom koji nema direktne veze sa genetski modifikovanom hranom, ali može da nanese štetu Srbiji.
Odbor za zaštitu životne sredine se bavio ovom temom 13. novembra kada je bilo veliko javno slušanje sa 120 učesnika, vrlo stručnim ljudima iz nevladinog sektora koji se bave ovom problematikom i gde se skoro konsenzusom došlo do toga da genetski modifikovana hrana nema mesta u Srbiji. Odbor će se ovom temom baviti i 6. februara kada će pozvati javnost da učestvuje u ovome.
U moru neizvesnosti oko genetski modifikovane hrane, hoće li se uvoditi, neće li se uvoditi, jedna od lepih vesti, a na kojoj ja baziram svoje pitanje jeste to što je u Berlinu, 19. januara, u vreme tzv. Međunarodne zelene nedelje državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, gospodin Danilo Golubović, potpisao tzv. Deklaraciju "Dunav soja". Šta podrazumeva ova deklaracija koju je, inače, moram da kažem, meni jako važna, potpisalo sedamnaest zemalja dunavske regije? Dakle, počev od Nemačke, odnosno Bavarske u ime Nemačke, Švajcarske, Mađarske, Austrije, Slovenije, Hrvatske i dobro je što je to potpisala Srbija.
Cilj Deklaracije je postavljanje nove politike u oblasti gajenja soje sa visokom nutritivnom vrednošću, ali soje bez genetski modifikovanih organizama, koja bi služila kao hrana za ishranu ljudi i životinja. Država se, prema onome kako sam ja to razumela, opredelila za gajenje soje bez genetske modifikacije. Dakle, potpuno zdrave, prirodne soje, kao i uljane repice.
Moram da kažem da iako država ne priznaje, ministarstvo ne priznaje da u Srbiji postoje brojne parcele koje su zasejane genetski modifikovanom sojom. Žena, kojoj treba verovati, dr Mirjana Milošević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo tvrdi da se radi o hiljadama hektara. Dakle, u Srbiji genetski modifikovane soje ima i zbog toga je mnogo važno ovo opredeljenje kako bismo se od sada bavili samo zdravom sojom. Znači, bez genetske modifikacije.
Moje pitanje premijeru, ministru trgovine i ministru poljoprivrede jeste – da li potpisivanje ove deklaracije znači da se država Srbija, odnosno Vlada države Srbije konačno opredelila i da je definitivno prelomila da Srbija neće dozvoliti ulaz genetski modifikovane hrane na njenu teritoriju ili je, nedaj bože, ovo još jedan manevar da se prevare građani Srbije? To je pitanje o kojem treba da razmislimo i građani i poslanici. Hvala.