Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPO i DHSS je jako ozbiljno prišla analizi ovog zakona, svesni činjenice o kojoj su pričale i uvažene prethodne kolege, da je ovo jako značajan zakon za pravnu sigurnost i zaštitu intelektualne svojine, budući da su sporovi ove vrste jako česti.
Sporovi su često sa međunarodno-pravnim elementom. Ono što je ocena svih poslaničkih grupa sa kojima bih se složio, čini nam se da naši sudovi u dovoljnoj meri nisu pripremljeni za vođenje sporova ove vrste. Upravo iz tih razloga, SPO je u prošloj Vladi, u argumentaciji za snažnu podršku donošenju Zakona o Pravosudnoj akademiji, između ostalog govorio o potrebi specijalizacije sudova za zaštitu intelektualne svojine, ne samo zarad građansko-pravne sigurnosti tvoraca intelektualne svojine, već i zarad privlačenja stranih investitora i opšte pravne sigurnosti.
Ne zaboravimo, bilo ko ko ima zdrav kapital, ako hoće negde da ga investira, on će investirati tamo gde je njegov kapital siguran, zaštićen sa svih strana i, između ostalih, zaštićen i u pogledu intelektualne svojine.
Pored onoga što se dešavalo u vreme Kraljevine Jugoslavije, koja je prva donela Zakon o zaštiti žigova, odnosno znakova porekla i iz tog perioda datiraju i mnogi brendovi koji su još uvek aktuelni u privrednom životu, što na našim prostorima, što na prostorima bivše Jugoslavije, poput "Radenske tri srca", "Kraša", "Bambija", "Plazme" itd. Naravno da je razvoj nauke i tehnologije sve više usmeravan na zaštitu žigova, odnosno znakova porekla u pogledu softverske industrije. Koliki je to značaj ne samo u pogledu zaštite intelektualne svojine, već i u pogledu svih ostalih privrednih aktivnosti, dokazuje i to da je "Majkrosoft" čini mi se platio jednu veliku kaznu zbog monopolskog položaja.
Monopoli i dalje postoje u našoj državi. To nisu samo naše procene, to su procene i godišnjih izveštaja Evropske komisije koje redovno dobijamo.
Danas ako kažete "Fejsbuk", ako kažete "Gugl", ako kažete "Jutjub", ako kažete "Mercedes", "Opel", ili pomenete neki znak japanske ili bilo koje drugo autoindustrije, svi će odmah pred očima, uz automobil koji često menja svoj ili oblik ili fizički izgled i modernizuju se, ali će im pred očima uglavnom biti žig, odnosno znak.
Ne samo zbog činjenice da zarad građansko-pravne zaštite tvoraca intelektualne svojine treba podržati nešto što ide u ovom smeru, već iz zbog ogromnih finansijskih posledica koje mogu tvorca intelektualne svojine u slučaju nedovoljne sudsko-pravne zaštite koštati mnogo. Neko može biti tvorac intelektualne svojine, neće imati adekvatnu građansku-pravnu zaštitu i može ne samo ostati bez intelektualne svojine, već i bez ogromnog prihoda. S druge strane, možemo nekog koga ćemo kolokvijalno nazvati kradljivcem intelektualne svojine, može se bez ikakvog uloženog intelektualnog i finansijskog ulaganja obogatiti na račun krađe intelektualne svojine.
Zbog te činjenice bih se složio sa svim kolegama koje su pričale, i to je bio naš način razmišljanja, da je potrebno održavati stalne kontakte na nivou našeg ministarstva, Ministarstva pravde i pravosudne akademije, jer zaista nemamo dovoljno sudija, ne njihovom greškom, već je to svuda u svetu tako. Postoje specijalizovana odeljenja i ne mogu ovo raditi sudije iz građansko-pravnih odeljenja, koji imaju širok spektar materije sa kojom se bave i jednostavno moraju postojati specijalizovana odeljenja, a njih je danas u našoj zemlji jako malo.
Jako je malo i kvalifikovanih advokata koji mogu kvalitetno zastupati naše i međunarodne kompanije. Jako je malo naših advokata koji mogu nastupati u sporovima sa međunarodnim elementom pred međunarodnom arbitražom. Često su naši privrednici u prilici i primorani su da angažuju advokate iz inostranstva zarad zaštite svoje intelektualne svojine, jer ovde nemamo dovoljan broj ljudi koji su se specijalizovali u tom pravcu.
Ono što može proizvesti određene dileme, i to ćemo videti kod rasprave po amandmanima, mislim da je trebalo usaglašavati ili malo više voditi računa u usaglašavanju odredbi ovog zakona sa Zakonom o parničnom postupku, jer postoji određeni disbalans. Sigurno je da će možda i sudska praksa u tom smislu uraditi svoje i u pogledu hitnosti, i u pogledu prekida postupka, i u pogledu donošenja privremene mere. Meni kao nekom ko ima bogato iskustvo sa te strane, uvek bih sebi postavio dilemu kod donošenja privredne mere, bez obzira ko bude tražio donošenje privremene mere – ili tvorac intelektualne svojine ili kradljivac.
Zamislite kradljivca intelektualne svojine koji podnese sudu deo dokumentacije koja ide njemu u prilog, bez da se čuje i druga strana, što je osnova u pravu. Sud nam podnosi dokaze samo jedne strane, a nema kontraargumentaciju i donosi privremenu meru, a sa druge strane, može neku kompaniju koja je u totalnoj ekspanziji na našem ili na svetskom tržištu, bukvalno, zaviti u crno.
Mislim da je upravo zbog osetljivosti teme, zbog velike vrednosti spora, zbog toga što je intelektualna svojina u zemljama sveta, u zemljama EU podignuta na pijedestal, na najviši mogući nivo, i u tom delu nikako ne mogu da se složim sa kolegama iz DSS da ne treba da prihvatimo u ovom smislu direktive EU, jer su direktive EU bolje od naše normative, bez obzira na ono što je loše, što nam je dolazilo od strane Međunarodne zajednice, a to se tiče pre svega na odluke Haškog tribunala, na odluke Međunarodnog suda pravde i to je ono što trpimo zbog toga što nismo razumeli mnogo toga što se dešava u Evropi i svetu 90-ih godina. To je cena koju plaćaju oni koji su poraženi u svojoj politici.
Nama iz SPO-DHSS nije drago, kao nacionalnim strankama, što je to tako, ali je to tako. Japan je bio poražen u Drugom svetskom ratu, nisu oni podnosili zahteve za naknadu štete zbog žrtava iz Hirošime i Nagasakija, a tu su stradali svi - i novorođene bebe i najstariji, i to je cena koju plate oni koji su poraženi u ratovima i koji su mislili da su jači i pametniji od celog sveta, a često je njihova politika bila u velikom raskoraku sa celim svetom.
Ovo o čemu pričamo, zaštita intelektualne svojine, ona je u svetu i razvijenim zemljama EU zaista na najvišem nivou. Imali smo slučaj do samo pre neku godinu, a i danas viđamo na ulicama Beograda, da možete kupovati intelektualnu svojinu, odnosno kopije na crno na nekoliko lokacija u gradu, a da ne pričamo o periodu 90-ih godina kada ste ispred SKC ili Studentskog dramskog pozorišta, duž Knez Mihailove mogli kupiti sve i svašta, što se tiče intelektualne svojine na crnoj berzi i što je nezamislivo u razvijenim, normalnim i uređenim zemljama.
Zbog svih ovih razloga o kojima sam pričao, a pre svega zbog građansko-pravne sigurnosti, oni koji posluju u našoj zemlji, zbog građansko-pravne sigurnosti i privredne sigurnosti i potencijalnih investitora, SPO u skladu sa svojim uverenjima i ubeđenjima, u najboljoj nameri i veri će podržati ove i slične predloge.
Ministre, nemojte mi zameriti, malopre sam postavio jedno poslaničko pitanje i neću zloupotrebiti više od pola minuta. Nije mi jasno kao poslaniku koji dolazi iz Kragujevca, ali sačekaću i pisani odgovor ministarstva, zbog čega se već skoro dve godine odlaže sa početkom izgradnje banke matičnih ćelija u Kragujevcu? To jeste druga tema, ali je jako bitna i za našu privredu, i za zdravlje našeg stanovništva, i za ekonomiju naše zemlje i za budžet svakog građanina ove zemlje. Zato bih zamolio, zbog važnosti teme, jer nezvanično čujem sa svih strana da postoje snažni interesi, beogradski lobiji koji se, da li je to tačno ili nije ne znam, tome protive, jer to nasleđeno stanje centralizacije u kome ostatak Srbije doživljava kao lovište možda ima odjeka i u ovom delu. Ne tvrdim da to jeste, ali s obzirom da su svi uslovi stvoreni za izgradnju banke matičnih ćelija, nikome nije jasno, bilo koga sad da pitate, zašto se to ne radi?
Bez ikakve euforije i sa jako racionalnim razlozima i dobrom argumentacijom će SPO podržati ovaj zakon. U raspravi o amandmanima, pošto smo pogledali amandmane ostalih poslaničkih grupa, videćemo kakva će biti vaša reakcija na amandmane, na uložene amandmane. Verujte da ćemo i mi po uloženim amandmanima imati šta da kažemo, u najboljoj nameri, da bismo u finalnoj verziji doneli zakon koji će biti u korist i naših građana, ali i onih potencijalnih investitora i pravne sigurnosti naših građana. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o žigovima. Ovo je jedan veoma značajan zakon u oblasti koju uređuje i očigledno već iz samog teksta i same materije, a videlo se i na osnovu ovih diskusija koje smo ovde imali u načelu, da to nije materija koja je interesantna u nekom užem političkom smislu.
Nije politička tema, već je to tema koja je veoma značajna u onome što je privređivanje, u onome što je zaštita intelektualne svojine ali i materijalne svojine, u onome što je normalno stvaranje takvih uslova u zemlji i uslova u komunikaciji sa drugim zemljama da stvorimo normalne uslove komunikacije razmene roba, razmene znanja, a da pri tom postoji jedna uređenost jedne takve komunikacije koja sa druge strane će učiniti kredibilnom našu zemlju da ona može da prati i uređuje one odnose koji su uređeni u svetu na jedan valjan način.
Raduje me da imamo visoku saglasnost o ovim pitanjima, gde možda u naznakama možemo videti da postoji pozicija i opozicija, da smo svi svesni važnosti jednog ovakvog zakona i da će svakako ovaj zakon biti usvojen sa dobrom većinom glasova i svakako da će SPS glasati za ovaj zakon.
Dao bih kratak osvrt i nekoliko konstatacija u ime SPS počev od toga da je ovaj zakon donet 2009. godine u decembru, da je važeći zakon u najvećoj meri usaglašen sa svim relevantnim propisima EU, kao i sa rešenjima iz Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine. Međutim, tokom primene važećeg zakona, kao što se to uvek i dešava u drugim slučajevima kada je reč o drugim zakonima, tako i tokom primene važećeg Zakona o žigovima u praksi su se pokazale određene manjkavosti, određene nejasnoće koje je trebalo ispraviti ovim izmenama i dopunama i mislim da je to učinjeno, bar po ovom predlogu, sa priličnim uspehom. Svakako da sagledavanjem priloženih amandmana to će biti urađeno i na bolji način.
Neke odredbe direktiva EU koje regulišu oblasti žigovnog prava nisu unete u sadašnji važeći zakon. Kada govorimo i direktivama EU to ne treba shvatiti u bukvalnom smislu da su direktive po ovim pitanjima neki diktati, grubo rečeno, ili naredbe kako mi treba ovu materiju da uredimo. Direktive EU po ovim pitanjima su sasvim drugo i to je zapravo jedno normativno detaljno sagledavanje uređivanja ove teme, ove materije koja bi bila važeća i koja jeste važeća pre svega za zemlje EU, kao i za sve ostale koje pretenduju da imaju veći ili viši stepen integracije u međunarodni sistem.
U tom smislu treba prihvatiti i veoma je značajno prihvatiti takve direktive, jer korekcije zakona i poboljšanje teksta zakona koje bi bilo u skladu sa ovim direktivama stvaraju bolju pretpostavku za bolju komunikaciju i razmenu sa međunarodnom zajednicom i ponaosob sa članicama međunarodne zajednice.
Izmenama i dopunama ovog zakona uklanjaju se određene terminološke nepreciznosti koje su otežavale tumačenje zakona i već u tom prvom članu, zapravo već u četvrtom članu važećeg zakona imamo dodatno definisanje pojma žiga gde se to kumulativno iskazuje da žig mora biti na neki način grafički prikazan, a drugi uslov jeste da je on podoban za razlikovanje roba i usluga. Veoma je značajno da ovaj zakon tretira i pitanje pravne zaštite žiga što je veoma značajno i to daje sigurnost u komunikacijama, u razmenama, u trgovini i svemu drugom, jer zloupotrebom žigova ne zloupotrebljava se samo intelektualna svojina već se čini i velika materijalna šteta onome ko je vlasnik žiga i koji obeležava određenu robu ili uslugu.
Da bi se široj javnosti približio pojam žiga najbolje je objasniti da je žig pravno sredstvo ili pravno zaštićeni znak koji u prometu služi za razlikovanje robe ili usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične drugog fizičkog ili pravnog lica. To je veoma značajno. Ovde smo pomenuli žigove koji su već stekli status čuvenih žigova i koji su veoma značajni i na takvim primerima shvatamo značaj svega ovoga. Zamislimo kada bi se žig Koka-kole uklonio i ista jedna takva roba u istom kvalitetu se pojavila na tržištu u drugom pakovanju sa drugom oznakom sa drugim znakom itd, šta bi to značilo u onom ekonomskom i finansijskom smislu za kompaniju koja je vlasnik ovoga. Zato je potrebno primeriti naše zakonodavstvo u najvećoj mogućoj meri standardima, direktivama, pravilima i normama koje važe danas u svetu, jer u krajnjoj liniji što to bolje učinimo to ćemo biti sposobniji i interesantniji za takvu razmenu sa drugim zemljama u okruženju.
Ova definicija žiga objašnjava koliki je značaj žigova koji zaštićuju znakove po kojima je roba ili usluga poznata i zapravo žig šalje snažnu poruku ili asocijaciju o onome što se nudi. Samo taj znak u jednom trenutku šalje višestruku poruku i asocijaciju i psihološki eho, ako hoćete, što bi neki rekli, i o mirisu i o ukusu i sve se oseti kroz to. Dovoljno je neki put samo da se izrekne reč koja ima značenje tog žiga. Dovoljno je vizuelno pogledati takav znak i u svesti čoveka stvara se jedna kompleksna slika sa svim referentama robe ili usluge koja se nudi.
Mi u SPS mislimo da bi valjalo uraditi nešto u tom pravcu zaštite prava nosilaca žiga i svega onoga što proizilazi u ovoj temi, a što može da bude sutradan predmet građansko-pravnog spora, da se sigurno neke sudije ili sudovi itd. svakako specijalizuju.
Ovo zaista nije naivna materija, naivno pitanje i koliko suptilnosti i kompleksnosti ima u onome što je Zakon o autorskim i srodnim pravima, gde imamo mnoga pitanja na koja treba obratiti pažnju i treba biti dobar poznavalac takve jedne materije da bi se o tome sudilo, toliko i ovde na drugoj strani, nije na drugoj, nego je i ovo, na neki način, povezano sa tim prethodnim zakonom, ali u jednoj drugoj ravni, drugoj dimenziji. O tome svakako valja razmisliti kada je reč o specijalizaciji nekih sudova koji bi se bavili ovim pitanjima.
Ne želim dužim u ovom načelnom pretresu o izmenama i dopunama Zakona o žigovima. Želim da kažem da SPS apsolutno shvata značaj jednog takvog zakona. Raduje nas činjenica da imamo visoki stepen saglasnosti u ovom parlamentu o značaju ovog zakona. SPS će glasati za ovaj zakon. Zahvaljujem.

Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
U tom slučaju, prelazimo na listu govornika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, imajući u vidu da je moj kolega Miletić Mihajlović već istakao da će SPS nedvosmisleno, jasno i nesumnjivo podržati ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima, pokušaću da sve ovo, što su moje prethodne kolege elaborirale i, na neki način, ukazale na dobronamerne pobude u kom pravcu treba sagledati sve ono što podrazumeva kvalitet i manjkavosti ovog zakona, sistematizujem sve ono što je rečeno i što smatram da trebam istaći u ovom zakonu. Počeću od definisanje žiga, pa na dalje.
Imajući u vidu da je zakon propisao da postoje dva preduslova za definisanje, jedan je da znak mora biti grafički predvidljiv, odnosno da se mora predstaviti, a drugi je da bude podoban za razlikovanje robe. Ovaj drugi preduslov ima posebnu težinu i poseban značaj. Zašto? Zato što podobnost podrazumeva različitost robe, odnosno usluga u prometu, a ta različitost je suštinska funkcija žiga.
Ovakvim definisanjem žiga omogućavamo, ne samo efikasniju zaštitu žiga, već omogućavamo da se ta zaštita sprovodi u sudskim postupcima i pred sudovima na efikasan način, jer će sudovi kroz ovakvo definisanje i ovakvu zakonsku regulativu imati mogućnost da, shodno na čelima suđenja u razumnom roku i na čelu pravičnog suđenja, prepoznaju one situacije u kojima je zaštitu žiga neminovno pružiti i gde sud sudskom odlukom tu zaštitu pruža.
Ono što je bitno istaći jeste da se predloženim zakonom definiše koji znaci ni u kom slučaju ne mogu uživati zaštitu. To je ta tzv. negativna selekcija. Tu apsolutno podržavam zakon i smatram da je to kvalitativna promena, jer se na taj način zaštita žiga ostvaruje sveobuhvatno i precizno.
Sledeća kvalitativna promena u zakonu je onemogućavanje davanja zaštite znaku sa tzv. opisnim obeležjima i u tom pravcu zakonodavac, odnosno onaj ko je predložio zakon, predlagač, je izneo razloge zbog kojih opisna obeležja proizvoda ne mogu potpasti pod regulativu, a naročito sistem zaštite žigom.
Sledeći i novi kvalitet zakona je mogućnost zaštite žigom uz izričitu pismenu saglasnost, ne samo nosioca ranijeg žiga, već je nosioca nekog drugog ranijeg prava, a tu se podrazumeva autorsko pravo, pravo industrijske svojine, pravom na industrijski dizajn, pravo na patent itd.
U svakom slučaju, ovom zakonskom formulacijom i zakonskom odredbom se postiže nešto što zakonom nije bilo regulisano, a to je da svi oni nosioci prava žiga imaju zaštitu i treba da uživaju zaštitu, jer su pred zakonom, barem ovim zakonom, svi jednaki, što se tiče ostvarenja prava i zaštite prava.
Ono što smatram, kao čovek koji se bavi strukom, dakle pravom, je po meni najkvalitativnija promena u odnosu na prethodno postojeći zakon, odnosno do sada postojeći zakon, a to je stranačko – procesna ravnopravnost u postupku zaštite žiga pred zavodom.
Ministar je u uvodnom delu objasnio, podsetiću samo, da shodno ovim odredbama zakona isključivo strana fizička i pravna lica, jedino ona lica koja nemaju sedište i prebivalište na teritoriji Republike Srbije, mogu biti zastupana, odnosno moraju biti zastupana od strane zastupnika koji je registrovan u evidenciji koja je za to propisana, dakle u nadležnom registru, ili od strane advokata. Sva ostala strana i fizička lica, koja imaju sedište ili boravište ili sedište svojih jedinica, ispostava, poslovnih jedinica na teritoriji Republike Srbije mogu, ukoliko ispunjavaju uslove poslovne sposobnosti, sama sebe zastupati u odgovarajućem postupku.
Na kraju treba istaći ono što ovim zakonom podrazumeva jasnije definisanje i regulisanje postupanja pred sudovima. Tu se neću u celosti saglasiti sa svojim kolegama koji su ukazivali na ono što smatram da je jako važno u sudskim postupcima, gde se pruža građansko – pravna zaštita žiga.
Naime, nisam sklon, ni u kom slučaju, konstataciji i ne stoji konstatacija da naši sudovi nisu usko specijalizovani za ovu oblast. Podsetiću da sudska praksa ukazuje da pred sudovima postoji veliki broj sporova radi zaštite žiga. Zamoliću da se sa posebnom pažnjom i sa posebnim uvažavanjem i poštovanjem prema sudovima odnosimo kada govorimo o uskoj specijalizaciji.
Ne dovodim u sumnju potrebu da specijalizacija sudova u ovom pravcu treba da postoji, kao što je specijalizacija iz oblasti porodičnog prava, iz oblasti maloletničke delikvencije, iz nekih drugih oblasti koje nisu bile pred sudovima dovoljno afirmisane i gde sudije nisu bile dovoljno edukovane. Imajući u vidu da su sudije dobile sertifikate, kako iz oblasti porodičnog prava, maloletničke delikvencije i nekih drugih pravnih normativa, u svakom slučaju i ovde i treba da postoji mogućnost da se uskom specijalizacijom sudije bliže edukuju. Ne možemo, ni u kom slučaju, staviti na teret sudijama da nemaju nikakva iskustva iz ove oblasti. Naprotiv, pred sudovima je, a i moja lična iskustva ukazuju, suviše veliki broj predmeta, gde se sudskom zaštitom ostvaruje ono pravo koje podrazumeva pravni interes tužioca na zaštitu žiga.
Gospodine ministre, zamolio bih da se jedna krajnje dobronamerna sugestija dobro razmotri, a to je ono što je kolega Čikiriz ovde nametnuo kao temu za razmišljanje. Da ne bi dolazili u koliziju Zakon o parničnom postupku i Zakon o žigovima, zamolio bih da prilikom izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku ili novog zakona o parničnom postupku, čije usvajanje dolazi u skorijoj budućnosti i taj zakon se očekuje u skupštinskoj proceduri, da ovaj procesno – pravni deo koji se odnosi na tu tužbu, podnošenje tužbe na privremenu meru i sve ostalo što podrazumeva procesno postupanje, bude implementiran u Zakon o parničnom postupku.
U suprotnom ćemo doći u situaciju da Zakon o parničnom postupku sadrži sve ono što procesno treba da sadrži, ali ne sadrži ono što sadrži Zakon o žigovima. Na taj način bi vezali ruke sudijama koje su obavezne da u procesnom postupanju strogo primenjuju Zakon o parničnom postupku. Kako će ga primenjivati ukoliko ono što je sadržano u Zakonu o žigovima ne postoji u Zakonu o parničnom postupku.
Sa druge strane, dobro je što ovaj materijalno-pravni deo u Zakonu o žigovima na dovoljno jasan način ukazuje koja su to prava i ko su nosioci tih prava, odnosno ko može da bude legitimisan u postupku, sa zahtevom da se njegovo pravo zaštiti. Ko ima tu stranačku legitimaciju koju mi pravnici zovemo aktorskom funkcijom ili tužilačkom funkcijom? Ovde je dobro što se konačno u tom nekom materijalno-pravnom korpusu definiše da pored imovinske štete postoji pravo i na neimovinsku štetu. Zašto? Zbog toga što, ako nigde na drugom mestu, onda je duboko povređen moral i nanet duševni bol svakom ko je autor znaka koga treba zaštititi žig. Sa tog aspekta smatram da je to jedno jako dobro i kvalitativno rešenje u ovom zakonu, ali ukoliko ne dođe do kompatibilnosti između Zakona o žigovima i Zakona o parničnom postupku, imaćemo velike probleme. Zato smatram da i ovaj zakon to treba jasno da definiše, odnosno da se predupredi kroz donošenje Zakona o parničnom postupku, ova pojava na koju ja ukazujem, za koju, nesumnjivo sam siguran, može biti problem, a ukoliko bude potrebe za amandmanima na ovaj deo zakona, odnosno Zakona o žigovima, mislim da bi te amandmane trebalo razmotriti i uvažiti, kako nam se ne bi desilo, kao što je bio slučaj kod Zakona o javnim preduzećima, gde smo propustili da unesemo jednu jako bitnu odredbu koja sada pravi ogromne probleme lokalnim jedinicama samouprava.
Ne udaljavam se od teme, samo pokušavam da ukažem na nešto što može da bude jako problematično, a ispustili smo da unesemo da više jedinica lokalnih samouprava više gradova i opština mogu osnovati jedno javno preduzeće, ima ih mnogo. To su sada virtuelna preduzeća, nepostojeća preduzeća, nemaju sa čim da se usklade. Zato bih zamolio da i u tom pravcu Vlada preduzme sve što je potrebno da se to što hitnije reši.
Istovremeno, na kraju, završavajući ovo izlaganje, podržaću sve ono što kroz ove odredbe podrazumeva jedan kvalitativno nov način regulisanja zaštite znakova koji se žigom zaštićuju i ono što je moj uvaženi kolega Miletić Mihajlović rekao, zaista je veliko zadovoljstvo što su sve poslaničke grupe, prepoznajući značaj i težinu svega ovoga što je sadržano u predloženom zakonu, se opredelile da podrže ovaj zakon, kao što će to učiniti SPS i dobro je što konsenzus na ovako značajnim pitanjima postoji. Zahvaljujem vam se.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da počnem od jednog mog utiska iz 2009. godine, kada je ovaj zakon donošen. Ja se danas, četiri godine posle 2009. godine, posle tog trenutka kada se zakon spremao, sećam svoje neprijatnosti dok sam čitala zakon. Da budem vrlo blaga, da ne kažem da je bio potpuno nepismen, ali je zakon bio u velikim suprotnostima sa važećim pravopisom Republike Srbije. Tu nije bilo pitanje jezika kojim je zakon pisan, kao što je bilo juče ili prekjuče, kada smo govorili o Zakonu o plovilima. Tu se moglo postaviti to pitanje. Ovde je bilo reči o tome da je zakon zaista u problemu vezanom za pravopis. Navešću koji su to problemi. Nekako sam imala utisak kao da je pisan prema onom vašem uputstvu, gospodine ministre, da profesori priznaju odgovor učenicima – Jovan Jovanović Zmaj napisan malim slovom. Tako je izgledao taj moj utisak.
Volim da govorim konkretne stvari i činjenice, pa ću da vam pročitam, prosto da i vi vidite o čemu se radi. Recimo, kaže – nadležni organ će pismenim putem pozvati. Neće pismenim putem, nego će pozvati pisanim putem nadležni organ, a možda će to biti pismeno ili nepismeno. Onda kaže sledeće – ugovor o prenosu prava se sastavlja u pismenoj formi. Ne, ugovor se sastavlja u pisanoj formi, ali ne znam da li će biti pismeno ili nepismeno, to zavisi od toga ko će ga pisati. U članu 43. – da bez pismene saglasnosti nosioca čuvenog žiga druga lica neće moći da koriste isti ili sličan znak. Verujte, namerno sam navela tri primera, da ne bude da sam zlonamerno pronašla jedan, pa sam ga servirala. Mogu da vam čitam, od člana do člana imate ovakve primere. Mislim da je ovo sasvim dovoljno da potkrepim ono o čemu hoću da kažem.
Zaista mislim da zakoni koji se u Srbiji donose, pre svega moraju da budu pismeni. Sve dalje možemo da govorimo da li su dobri, da li su efikasni, ali pre svega moraju da budu takvi. Prosto ne mogu da zamislim koliko su se loše osećali ministri dok su usvajali ovaj zakon na Vladi. Da li je moguće, gospodine ministre, da niko nije primetio ovo što smo mi primetili? Zbog toga sam se obradovala kada sam u obrazloženju, a moram da kažem da ja, kada počnem da čitam novi zakon, uvek prvo pročitam obrazloženje, naročito kada su u pitanju izmene i dopune, u obrazloženju ste napisali sledeće i to me je jako obradovalo. Kaže da se izmene i dopune donose da bi rešenja predviđena ovim izmenama i dopunama imala za cilj da otklone prvenstveno izvesne uočene nedostatke. No, nepismenost, ona je ostala. Ili nije uočena, ili nije uočena kao nedostatak.
Ne bih volela da zvučim, zaista, zlonamerno, mislim da razumete zbog čega ovo govorim, ali mi smo u DSS uočili i nedostatak, i uočili smo ga, pa smo vrlo pedantno ispravljali, bar u ovim članovima u kojima ste vi izvršili izmene, ovo što ste vi propustili.
Mislim da ćete prihvatiti te amandmane, jer oni zaista doprinose boljitku teksta, ali bih volela da uđete u izmene i dopune, makar u ovom delu, i onoga što ovde piše. Zakon je veliki, vrlo je važan, čitaće ga i ljudi koji ne dolaze samo iz naše zemlje i neće se dobro osećati kada vide ono što smo mi ovde napisali.
Drugi razlog donošenja izmena i dopuna je potvrda usklađivanja sa izvesnim direktivama, o kojima je moja koleginica Donka Banović govorila, i ovde se radi, pre svega, o direktivi iz 2004. godine, 48 Evropskog parlamenta i Saveta, koja se odnosi na sprovođenje prava intelektualne svojine, jedne oblasti koja je praktično jedna pravna oblast 21. veka. Ja to kažem na početku 21. veka, ali mislim da će to zaista biti izuzetno važna oblast u ovom veku.
Druga direktiva je 2008/95 o usklađivanju zakona država članica u oblasti žigova i član 4. koji ste ponudili, izmene i dopune, se i te kako odnosi upravo na usklađivanje sa ovom direktivom. Ne mislim da su one loše u tom smislu i mislim da su nas kolege potpuno pogrešno razumele kada smo govorili o tome. Reč "direktiva" i "ja usklađujem zakon zbog direktive, a ne usklađujem ga zbog potrebe da popravim standarde u svojoj zemlji i zakone u svojoj zemlji" je ono što nama smeta.
Moram da kažem da pojedine izmene i dopune zaista imaju smisla i mi možemo da ih podržimo jer su sasvim u redu, kao što je, recimo, član 3, odnosno bivši član 10, u kome kažete ovako – svako strano, fizičko ili pravno lice u postupku pred nadležnim organima mora imenovati zastupnika koji je registrovan u registru zastupnika koji vodi nadležni organ ili kod domaćeg advokata. Naravno, ne znam iz kojih razloga je donet tada upravo ovakav tekst, jer je sasvim logično da punoletna i poslovno sposobna osoba, lice, može zastupati samo sebe, to naši zakoni predviđaju, dozvoljavaju i dobro je što ste to uočili. To je bio jedan od amandmana 2009. godine koji je moja poslanička grupa podnela, nije prihvaćen, jako mi je drago da je danas prihvaćen.
Zaista moram da kažem da mi se mnogo manje sviđa to što ste prihvatili direktivu Svetske trgovinske organizacije koja smatra da su pojedine odredbe zakona koje vi sada popravljate i menjate ih, kažu da ovakva rešenja dovode u neravnopravan položaj strana lica i da je to favorizovanje domaćih lica. Bila sam vrlo spremna da pogledam mnoge zakone koji se u ovoj oblasti donose u drugim zemljama. Nema ozbiljne zemlje koja ne favorizuje domaće stranke. Mislim da je za Srbiju mnogo bolje, naročito u ovo vreme u kojem živimo, a ono dugo traje kao teška ekonomska kriza, da zaista počne da gleda na svoje građane i na one koji u ovoj zemlji nešto privređuju i doprinose, da ih favorizuje, pa neka to tako i zvuči.
Prosto, ako to mogu da rade mnogo jače i veće zemlje od nas i uglednije, u smislu da su članice EU, uvažene članice EU, zašto Srbija ne bi mogla da radi svojim građanima?
Ono što DSS ne može nikako da prihvati u ovim izmenama i dopunama, to je pitanje sudova, odnosno direktiva koje vi dajete sudovima i prosto im propisujete postupke i ugrožavate njihovu samostalnost i njihovu nezavisnost. Sudovi su u ovoj zemlji još uvek nezavisni državni organi, samostalni državni organi. Njihova nadležnost je propisana i Ustavom i drugim zakonima. Prosto je nemoguće, to kažu zaista vrlo ugledni pravnici i pravnici kojima mogu da verujem, dakle, oni kažu da je nemoguće Zakonom o žigovima propisivati sudovima kako oni treba da rade i šta treba da rade kako bi došli do pravde. Prosto, to nije moguće uraditi ovim zakonom.
Meni je jasna namera zbog koje vi ovo radite. No, mi znamo i tu se slažem sa mnogim kolegama koje su govorile, da mi specijalizovanih sudova nemamo. Ovo je vrlo teška i komplikovana oblast koja dotiče ne samo domaće zakonodavstvo, nego i zakonodavstvo drugih zemalja i u drugim zemljama je ovo zakonodavstvo mnogo razvijenije nego kod nas. Vaša potreba je, koliko sam razumela, upravo to, da je moguće neke sporove, a ja ću o jednom kasnije govoriti, o tom čuvenom brendu "Voda-voda", nekako rešiti, dovesti ih do kraja. To naši sudovi najčešće nisu u mogućnosti i bilo bi onda dobro da se radi o specijalizaciji sudova, pogotovo zato što imate samo desetak ljudi koji rade ovakvu vrstu posla u MUP-u.
Šta je još za nas prihvatljivo i što je u redu? Ono što ste regulisali u dosadašnjem članu 5. stav 1. tačka 6) odnosi se na definisanje tzv. prevarnih znakova. To su oni znakovi koji treba da dovedu kupce, odnosno stranke u postupku prometa, u zabludu. Naročito je dobro što ste to regulisali sada, zato što se naročito stariji kupci ili oni kupci koji rade nešto na brzinu dovode u zabludu time što kupuju robu za koju misle da je određena, kao što su recimo, sada mi je palo na pamet, one čokolade "Milka", sa potpuno istim bojama, sa potpunim istim znakom koji se samo u detaljima razlikuje, pojavljuje se na tržištu druge vrste čokolada koje po kvalitetu, naravno, nisu iste.
Zanimljiv mi je i primer upotreba žiga "Voda-voda". To mi je upravo bilo zanimljivo iz razloga koji sam navela kada sam govorila o sudovima. Moram tu da citiram nekoliko stvari koje su upravo primer za ovo o čemu smo govorili, o potrebi specijalizacije sudova. Citiraću, to je izjava iz jednih novina advokata bivšeg "Glasnika", kaže da žig "Voda-voda", popularan brend, kako on kaže, nikada nije prodat, niti je bio predmet transakcije u kupovini između raznih kupaca, da je on samo bio zakupac žiga, taj jedan od kupaca i da je taj odnos zakupništva žiga prestao 2009. godine. On dalje kaže – svaka upotreba žiga "Voda-voda" bez saglasnosti vlasnika brenda je nezakonita. To što ste me pitali vezano je za postupak. Radi se o postupku brisanja iz Registra žigova, ali to samo služi obaveštavanju trećih lica i time se ne stiči nikakva prava, niti prestaju. Ugovor je osnov, on je prestao da postoji, otkazan je. Društvo "Voda-voda" nema nikakva prava nigde u svetu, a kod nas ne postoji jasno pravno razumevanje, to je društveni problem.
Naravno, nemam nameru da budem ničiji lobista, niti da zastupam niti jednu niti drugu stranu. Ovo navodim upravo iz jednostavnog razloga, ovo je odličan primer koliko je to komplikovana materija, koliko je to osetljiv teren i koliko je potrebno da se uđe u specijalizaciju i sudija i specijalizovanih sudova da bi sve ovo moglo da se izvede i da bi, rekla sam, intelektualna svojina, kao zaista jedna kompleksna oblast i vrlo važna oblast u 21. veku, ne samo u Srbiji, nego i u svetu, mogla da se realizuje i u Srbiji.
Ovo sam pročitala i zbog toga što bih volela da dobijem mišljenje, gospodine ministre, pošto ste vi zastupnik ovde Vlade, o ovome što sam pročitala. Da li će sada izmene i dopune sa ovim što ste naveli, nadležnosti sudova, doprineti da se ovo pitanje reši, zapravo, da se ispravi ovo o čemu se ovde govori?
Ono što me dalje interesuje je pitanje - dokle je Srbija stigla sa usklađivanjem i primenom zakona u oblasti zaštite intelektualne svojine, u propisima EU i uopšte u smanjenju piraterije i krivotvorenja, s obzirom da se Srbija obavezala da će 2013. godine uspeti da svoj nivo zaštite dostigne otprilike i popne na nivo kakav je u EU?
Jasno mi je stanje zbog čega ste ušli u ove izmene i dopune. Jako vas molim da popravite ono što sam rekla, zato što to doprinosi imidžu svih nas, i ovde i u svetu. Volela bih da dobijem odgovor na ono što sam pitala. Hvala.

Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Janko Veselinović. (Nije u sali.)
Sledeći je Srđan Milivojević. (Ni on nije u sali.)
Marijan Rističević ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću dužiti. Javio sam se za diskusiju da u okviru Zakona o žigovima govorim malo i o poljoprivredi. Poznati su naši sporovi oko ajvara sa Slovenijom. Poznati su i naši sporovi sa šljivovicom sa Češkom, Italijom i Nemačkom. Dakle, to su sporovi gde smo mi učinili propust i dopustili da žig, odnosno robnu marku, zaštite neki drugi i to je, koliko ja znam, prevaziđeno time što smo mi na nacionalnom nivou registrovali srpsku šljivovicu i srpski ajvar, da bi prevazišli taj propust koji smo učinili i dopustili da drugi registruju i zaštite naš brend.
Što se tiče našeg ponašanja, tu treba navesti primer Slovenije i Austrije, koji se i te kako, za razliku od nas koji smo to olako prepustili nekima drugima, oni se spore oko kranjske kobasice. Austrijanci pokušavaju da dokažu da je to njihov brend, s obzirom da je ta kranjska oblast nekad bila u Austriji. Dakle, poznati su sporovi oko prehrambenih proizvoda. Grci i Danci se spore oko sira. Mislim da su se sudili negde oko 15 godina oko sira "feta". Grci i Turci se spore oko đevreka, dok se mi uglavnom nismo bavili zaštitom svojih domaćih robnih marki, dakle, svojim žigovima nismo štitili ono što smo godinama proizvodili.
Prošle godine je Vlada, koliko se sećam, izdvojila 24 miliona dinara da bi se bavili ovim problemom, ali je na međunarodnom planu zaštićeno svega četiri robne marke na osnovu žigova, i to samo u 27 zemalja, a na nacionalnom nivou je zaštićeno 43 brenda, odnosno 43 žiga na tim brendovima.
Kod nas su najpoznatiji švercovanje stranih robnih marki iz Kine. Dakle, oni proizvedu robu kakvu god hoćete, sa bilo čijim žigom i uvoz takve robe može da proizvede posledicu po našu zemlju, tako da organi koji se bave zaštitom žiga moraju i te kako da koordiniraju svoj rad sa carinskim organima da bi sprečili da ova zemlja jednog dana ne dođe u poziciju da zbog propusta i dolaska robe iz Kine sa zaštitnim znakovima, odnosno žigovima stranih brendova, da ne bi morali da plaćamo štetu.
Bio sam svedok od 2000. do 2004. godine da su Vlada na nacionalnom nivou i Zavod za intelektualnu svojinu hteli da dopuste da se dve strane cigarete registruju kao domaće i ta registracija je čak bila obavljena i u poslednji trenutak smo uspeli da ih sprečimo da Vlada Republike Srbije načini taj propust, da uz pomoć Savezne vlade dopusti proizvodnju i promet takvih proizvoda koji su spadali u one poznate brendove i uživali posebnu zaštitu kao žigovi i to bi iziskivalo nenadoknadivu štetu. Čovek koji je u to vreme bio umešan u sve to, kao ministar, sa kojim smo imali posla, danas je, kao opozicioni predstavnik, tako zdušno branio strane žigove i robu.
Takođe, poznati su sukobi "Samsunga" i "Epla", a ovde se uglavnom govorilo o "Majkrosoftu" itd. "Majkrosoft" je milijarder koji će svoje milijarde pokloniti nekome. Mi imamo jednog poznatog biznismena, ne znam kako će on zaštiti svoju robnu marku, s obzirom da je milijarder postao prodajući maglu. Bojim se da će njegov zaštitni znak, pored toga što je poznati predsednik opozicione stranke, da će zaštitni znak i robni žig njegove robe biti sijalica maglajka, s obzirom da se uglavnom bavi prodajom magle i da je na takav način stekao milijarde, za razliku od Bili Gejtsa koji svoje milijarde poklanja onima koje on nije vlastoručno opljačkao, ali je našao snage da to pokloni siromašnima. Kod nas se od siromašnih samo otima. Sa ovim završavam i zahvaljujem se.