Jovan Palalić, povreda Poslovnika.

 Član 107. stav 2. i član 108. Mislim da je, gospodine predsedavajući, trebalo da reagujete na izlaganje pojedinih poslanika koji su se ovde u Narodnoj skupštini vrlo uvredljivo izražavali o jednom u Srbiji priznatom pokretu otpora, o ravnogorskom pokretu otpora. Naravno, i Narodna skupština je donela akta gde se utvrđuju prava i ravnogoraca i partizana. Ti ljudi su se borili za slobodu ovog naroda. Sada smo svedoci da se i u Srbiji prenose posmrtni ostaci kralja Petra. Ne možemo o jednom velikom broju ljudi koji se borio za slobodu tako govoriti u Narodnoj skupštini. Ovde su njihove porodice. Narodna skupština je donela akta koja ta dva pokreta izjednačava. Molim vas da sledeći put kada se tako iznose ti izrazi, da vi reagujete.

Gospodo narodni poslanici, ne mogu da budem lovac na vaše greške i zloupotrebe Poslovnika i nisam u mogućnosti da u svakom momentu čoveka prekinem. Svi vi pokušavate neko svoje viđenje određenog problema da iznesete. Jasno je da je u toku diskusije moguće da se izreknu i određeni stavovi koji se nekome od vas ne sviđaju. Znači, smatram da nije došlo do povrede Poslovnika. Prema tome, jedino ako tražite da se u danu za glasanje izjasnimo. Tražite. Dobro.
Povreda Poslovnika? Olgica Batić ima reč.

Poštovani predsedavajući, meni je jako simpatičan način na koji vi rukovodite ovim sednicama i vaš autentičan način tumačenja Poslovnika. U tom smislu, moram da kažem da ste povredili član 27. koji reklamiram jer ste dužni da se starate o dostojanstvu, načinu, kao i redu održavanja ove sednice, što niste učinili. Takođe, nekim narodnim poslanicima dajete pravo na repliku, po drugom osnovu drugim narodnim poslanicima ne dajete pravo na repliku.
Povredili ste član 105, povredili ste član 106, povredili ste član 107, povredili ste član 108. Po pitanju pojedinih poslanika mogli ste da primenite i član 108, pa da im izreknete ono što je tim članom predviđeno, što takođe nisam učinila. Naravno da tražim da se o ovome izjasnimo u danu za glasanje. Hvala puno.

Hvala vam.
U danu za glasanje ćemo se izjasniti o povredi Poslovnika.
Gospodin Atlagić, po kom osnovu?
(Marko Atlagić: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
(Marko Atlagić: Izvinite, direktno sam spomenut, po imenu i prezimenu.)
Ime i prezime? Ko vas spomenuo? Stvarno se ne sećam toga.
(Marko Atlagić: Gospodin Stefanović.)
Izvolite. Izvinjavam se.

Izvinite se, gospodine predsedavajući. Primam izvinjenje.
(Predsedavajući: Još jedanput se izvinjavam.)
Hvala još jedanput.
Gospodine predsedavajući, generale, povređen je član 104. Drago mi je što gospodin Stefanović vodi brigu o ovoj diskusiji o izbeglim, odnosno proteranim Srbima iz Hrvatske. Gospodin Stefanović je dobro konstatovao. Sa njegovom konstatacijom se potpuno slažem. Ali, gde se ne slažem? Ne slažem se u ovom delu zadnjem. Tačno je da prethodne vlade nisu dovoljno vodile računa o proteranom, odnosno prognanom stanovništvu iz Hrvatske. Ako i ova Vlada bude tako radila, gospodine Stefanoviću, bez brige budite da je nećemo prozivati. Ali su činjenice koje ste vi videli i koje sam ja video u ovoj Skupštini, da je ova Vlada, na predlog naše Skupštine, bar jedan korak učinila, a taj korak ste svi čuli.
Prognani Srbi iz Hrvatske dobili su socijalno osiguranje, ako niste znali sada vas informišem i prognani iz Hrvatske, dakle, duplo, da kažemo, što je objavio i "Službeni glasnik". Neću reći da je to mnogo, ali to je prvi korak. Smatram da je drugi korak zapravo prihvatanje rezolucije koja je podnesena, odnosno dogovorena u koalicionom sporazumu.
Dakle, ne želimo nikoga štititi, ali hoću reći da i za ovaj kratki period hoćemo da pozdravimo ovo što je ova vlada učinila. Ako to bude radila i ubuduće, isto ćemo pozdraviti, a ukoliko ne bude, izvinite, prozivaćemo svakog onog ko se ne bude držao koalicionog sporazuma. Drago mi je što pokazujete interes za prognano, odnosno proterano stanovništvo. Hvala lepo.

Borislav Stefanović, po kom osnovu se javljate?

Po osnovu replike. Pomenut sam četiri puta.

Možete repliku gospodinu Atlagiću zato što vas je on spomenuo, ostali vas nisu spomenuli.

Uvaženi gospodine generale, pomenulo me je pre toga tri poslanika po imenu, ali nije važno, vama ću da pričam.
Dakle, prvo, prvi korak je bio ne taj važan korak koji ste spomenuli nego je bio dobijanje državljanstva od strane ove države koje Slobodan Milošević nije hteo da da. Znači, to smo prvo uradili. Uradili smo i niz drugih veoma pozitivnih stvari, od kojih se neke nisu javno dovoljno eksponirale, a neke jesu. Ali, sve u svemu kad se podvuče crta nedovoljno. Nedovoljno sad, nedovoljno tad, a bojim se i ubuduće. To je ono gde se vi i ja sigurno slažemo, bez obzira da li ćete to reći ili ne. To je prva stvar.
Drugo, nisam ništa govorio protiv ovog ili onog pokreta. Imam moj stav, moja uverenja koja su potpuno poznata javno, ali je činjenica da moram da reagujem kada neko kaže da međunarodno pravni odnosi mogu da imaju ideološki predznak u smislu titoizma i komunizma. Kao što to nemoguće u pravnom smislu i političkom, tako je nemoguće da postoji i četnička međunarodno-pravna ideologija, kao što ne može da postoji četničko ribolovstvo ili četnička poljoprivreda. Prema tome, tu je bila moja reakcija. Znam da će to svi ovde podržati, negovali ove ili one tradicije, mislim, negovali one koji su se borili ili one koji se nisu borili.
U suštini, mislim da je dobro da nekad i u ovoj skupštini možemo čuti te razlike jer one u neku ruku i poboljšavaju odnose u našem društvu. Ono što je sigurno, jeste da imamo mi naših državljana u Crnoj Gori. Ti naši državljani, neki su otišli tamo da rade, ali njihov broj, na našu sreću, zato što su otišli trbuhom za kruhom, manje je značajan u odnosu na broj našeg naroda koji živi u Crnoj Gori. Zbog toga mislim da je mnogo važnije, ako hoćete, mnoštvo tih koji su otišli su otišli na primorje, tako da Herceg Novi već obavlja tu funkciju. Ali, na severu Crne Gore ne postoji nikakva zaštita niti bilo kakav način da se tamo gde je možda najteže pomogne u svakom smislu. Naravno, u skladu sa konvencijama i zakonima zemlje domaćina.