Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, moja diskusija se vezuje samo za jedan deo iz seta koji je tačka dnevnog reda o čemu raspravljamo. Konkretno, diskutovaću o Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o merodavnom pravu za obaveze izdržavanja.
Ono što mi se čini bitnim kada se govori o ovom protokolu i zakonu koji treba da usvojimo jeste naše potpuno jedinstvo i mislim da je u pravnom, a i u pravno političkom smislu reči konsenzus za potvrđivanje ovog zakona, ne treba da se dovodi u sumnju, jer je interes države Srbije da postizanjem dva cilja, a prvi cilj je uvođenje u standardizaciju i istovremeno i obaveza Republike Srbije, odnosno države Srbije da kroz tu standardizaciju dođe do postepenog usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvima EU, istovremeno dođemo i do onog stepena kome Republika Srbija treba da teži i koji treba da ostvari, a to je potpuno involviranje u pravne regule EU. Zbog toga bih se pre svega osvrnuo na nešto što iz ovog protokola proizilazi kao krucijalno ili sa najvećom težinom, a to je da za obaveze izdržavanja, s obzirom, da pođemo od našeg domaćeg zakonodavstva, stranačku legitimaciju ima poverilac izdržavanja i dužnik izdržavanja i statusu ili stranačkoj legitimaciji poverioca i u stranačkoj legitimaciji dužnika izdržavanja mogu se pojaviti dete, može se pojaviti bračni drug, vanbračni drug, bez obzira na bračni status, može se pojaviti roditelj, može se pojaviti usvojilac ili usvojenik.
U svim ovim stranačkim legitimacijama naše domaće zakonodavstvo je, moramo priznati, bilo dosta ograničeno u tom smislu što su se pojavljivale pravne situacije u kojima se nije mogla pružiti adekvatna pravna zaštita bilo kome ko se nađe u ovoj stranačkoj legitimaciji, naročito sa aspekta međunarodno-pravnih standarda. Zato je ovaj protokol neophodan i zato je naša obaveza da usvojimo ovaj zakon kojim se protokol potvrđuje.
Koje je to merodavno pravo koje je ovde najviše afirmisano u ovom protokolu? To je pravo uobičajenog boravišta poverioca izdržavanja. Na taj način se obezbeđuje i najveći stepen zaštite, naročito sudske zaštite poveriocu izdržavanja, a pošto je u domaćem zakonodavstvo na pijadestalu onoga što podrazumeva obavezu izdržavanja upravo dete, onda je i humanistički princip i zakonodavni princip i svaki drugi princip da se detetu zaista mora pružiti najveći stepen građansko-pravne zaštite, a posebno u procesno-pravnom smislu koji podrazumeva adekvatnu primenu propisa preko merodavnog prava. Zato država koja predstavlja domicijalno mesto ili mesto boravišta ili prebivališta deteta istovremeno svojim zakonodavstvom treba da pruži tu pravnu sigurnost, jer se radi o njenom merodavnom pravu.
Međutim, postoji neki specifikumi i izuzeci o kojima ne bih mnogo komentarisao zbog toga što bi građane zbunjivali i dovodili u konfuziju. U svakom slučaju, treba istaći da postoji mogućnost i izbora merodavnog prava. Postoji mogućnost tzv. pravno-zaštitnih mehanizama, naročito kod lica koja imaju posebne potrebe. Radi se o licima koja imaju smetnje u psihofizičkom razvoju. U toj situaciji merodavno pravo za ta lica je ono pravo po kome oni mogu da ostvare najveći stepen zaštite, bez obzira gde se nalaze.
Takođe, specifičnu zaštitu uživaju i poverioci kod kojih je pravni interes takve prirode da može biti ugrožen na bilo kom mestu ili na bilo koji način, osim u mestu gde oni smatraju da svoj pravni interes mogu ostvariti u punom smislu reči. Dakle, to su izuzeci u odnosu na tzv. merodavno pravo uobičajenog boravišta.
Ovo sve podrazumeva argumentaciju ili argument zbog čega mi danas moramo i imamo na kraju, krajeva obavezu za usvajanje ovog zakona kojim se potvrđuje ovaj protokol.
Na kraju treba istaći da je domaće zakonodavstvo u priličnoj meri kada su u pitanju interesi deteta, tu imamo veliki broj sudskih sporova u pogledu izdržavanja, poprilično ograničeni u svojoj afirmaciji. Zbog toga, prihvatanjem evropskih standarda, prihvatanjem pravnih regula u koje spadaju i sporazum i protokoli i materijalna prava drugih država, podižemo stepen zaštite deteta kroz pravo na izdržavanje ili alimentaciju bilo od roditelja ili trećeg lica koje je u krvnom ili u tazbinskom srodstvu, da ta vrsta obaveze bude u najvećoj meri ili u najboljem smislu kvaliteta ispunjena u celosti. Upravo ovim protokolom se to postiže i upravo u postupku koji je ovim protokolom propisan. Da ne govorim o tome da postoji tzv. pravo odbrane, da poverilac u slučajevima prevarne namere, u slučajevima kada postoji opasnost izigravanja obaveze izdržavanja ima pravo čak i da ospori merodavno pravo.
Dakle, sve ovo što sam istakao nedvosmisleno jasno ukazuje u kojoj meri je potrebno, a rekao sam sa stanovišta potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju obaveza Republike Srbije da se ovaj zakon usvoji i protokol potvrdi.
U svakom slučaju, poslanička grupa SPS, nadam se, zajedno sa svim ostalim poslaničkim grupama, i to bih želeo da se realizuje, podržaće predlog ovog zakona. Zahvaljujem se.