Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miloš Aligrudić, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Branko Ružić i Milorad Mijatović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača prof. dr Žarka Obradovića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pozvala da sednici prisustvuju i: prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Branka Totić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu i Nevenka Novaković, samostalni savetnik u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Nastavljamo rad i prelazimo na načelni pretres o 6. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ŽIGOVIMA.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za evropske integracije.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Raspored vremena dobili ste u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Samo da vas obavestim, ministar Obradović je u zgradi. Sačekaćemo ga samo par minuta da uđe u salu.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača prof. dr Žarko Obradović, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja želi reč?
Izvolite. Samo se prijavite, molim vas.

Poštovana predsedavajuća Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred vama je test zakona kojim Vlada predlaže izmene i dopune Zakona o žigovima, koji je usvojen 2009. godine, sa namerom da značajno poboljšamo ovaj propis, a time i unapredimo dobru praksu zaštite prava u oblasti žigova.
Tokom primene važećeg Zakona o žigovima, u praksi su se pokazali određeni problemi i nejasnoće koji će se u potpunosti otkloniti usvajanjem predloženih izmena i dopuna kojima se ostvaruju poboljšanja važećih zakona u četiri osnovna pravca.
Prva grupa izmena i dopuna koje sadrži ovaj predlog ima za cilj da otkloni izvesne uočene nedostatke terminološke prirode i da na taj način omogući preciznije tumačenje i efikasniju primenu Zakona o žigovima.
Druga gruma izmena i dopuna se odnosi na dela kojim se uređuju građansko-pravna zaštita, a ima za cilj uspostavljanje efikasnijeg sistema zaštite žiga u slučaju njegove povrede.
Posebna grupa izmena i dopuna obezbeđuje da se pojedine odredbe, direktiva EU koje regulišu oblast žigovnog prava dosledno donesu u domaći zakon. To su izmene i dopune kojima se vrši i dodatno usklađivanje sa direktivom Evropskog parlamenta i Savetom o sprovođenju pravno-intelektualne svojine i direktivom o usklađivanju zakona država članica u oblasti žigova.
Četvrta grupa intervencija u tekstu važećeg zakona su one izmene i dopune kojima se vrši usklađivanje sa obavezujućim principima sadržanim u tzv. trips sporazumu koji se odnosi na trgovinske aspekte prava intelektualne svojine. Potrebna su usklađivanja sa propisima koji se primenjuju u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, uočene u toku pregovora u vezi sa pristupanjem Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Ukazujem na neke od najznačajnijih novina koje će unaprediti važeći Zakon o žigovima. Dodatno se precizira definicija žiga, tako što se izričito navode dva uslova koja moraju biti kumulativno ispunjena - da se znak može grafički predstaviti i da je podoban za razlikovanje robe, odnosno usluge u prometu. Pravna zaštita se može odobriti samo onom znaku koji je podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu, a taksativno su navedene sve karakteristike znaka koje ga čine nepodobnim za razlikovanje. Na opšti način se propisuje zabrana zaštite znakova koji su opisnog karaktera i dodatno se precizira definicija opisnih znakova. Na primer, naznačenje "mleko" je znak koji sadrži iskaz o vrsti proizvoda, odnosno usluga, bez bilo kakvih drugih distinktivnih obeležja, pa se ne mogu zaštititi žigom jer se na ovim elementima znaka ne može steći monopol u korist bilo kog lica, već moraju ostati slobodni u prometu.
Izmene zakona u delu koji se odnosi na zastupanje stranih fizičkih i pravnih lica predviđa obavezu imenovanja zastupnika samo za ona strana lica koja nemaju sedište, odnosno prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Na taj način, stranim licima koja imaju prebivalište ili sedište na teritoriji Republike Srbije se omogućava da vrše radnju u postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu, bez obaveze imenovanja zastupnika, čime se dovode u ravnopravan položaj sa domaćim licima, što je u skladu i sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.
Umesto principa međunarodnog iscrpljenja prava ustanovljenog važećim zakonom, izmenama se uvodi sistem nacionalnog iscrpljenja prava koji otklanja mogućnost tzv. paralelnog uvoza. Iscrpljenje prava se ograničava samo na situaciju kada vlasnik žiga prvi put stavi robu obeleženu žigom u promet na teritoriji Republike Srbije, a ne i van njenih granica. To obezbeđuje veći stepen pravne sigurnosti za nosioce žigova i kontrolu nad prodajom robe obeležene žigom. Sprečavanjem paralelnog uvoza, sprečava se nelojalna konkurencija u uslovima paralelnog uvoza. Sistem nacionalnog iscrpljenja prava je kompatibilan sa sistemom komunitarnog iscrpljenja prava koji postoji na nivou EU.
Izmenama i dopunama u domenu građansko-pravne zaštite, stvaraju se preduslovi za efikasniju i delotvorniju građansko-pravnu zaštitu žiga, odnosno prava iz prijave. Izmene ovih odredaba doprineće efikasnijem postupanju sudova, u čijoj nadležnosti je vođenje postupaka za građansko-pravnu zaštitu žiga i delotvornijoj pravnoj zaštiti nosilaca prava.
Izvršeno je dodatno usklađivanje sa standardima koji su u ovoj oblasti ustanovljeni Direktivom o sprovođenju pravno-intelektualne svojine. Takođe, procesne odredbe su usklađene i sa izmenama opštih procesnih zakona do kojih je došlo nakon stupanja na snagu važećeg Zakona o žigovima iz 2009. godine. Uz jasnije i metodološki preglednije propisivanje privremenih mera i mera obezbeđenja dokaza, Predlog zakona predviđa i proširenje sudske zaštite uvođenjem mogućnosti ulaganja revizije kao pravnog leka.
Takođe, imajući u vidu da povreda žiga po pravilu povlači sa sobom i narušavanje reputacije i renomea, kako samog proizvoda obeleženog žigom, tako i vlasnika žiga. Predložene su izmene kojima se predviđa mogućnost naknade ne samo imovinske već i nematerijalne, moralne štete u slučaju povrede žiga.
Izmena u delu koji se odnosi na izricanje privremenih mera i mera obezbeđenja dokaza imaju za cilj da se obezbedi efikasnija zaštita nosioca prava kako u toku samog postupka po tužbi, tako i pre podnošenja tužbe. Imajući u vidu da se izricanje privremene mere i obezbeđenje dokaza može tražiti i pre podnošenja tužbe zbog povrede prava, predloženim izmenama zakona propisuju se i sankcije za slučaj ne podnošenja službe zbog povrede prava u određenom roku što je u skladu sa zakonom o izvršenju i obezbeđenju, kao i direktivom EU o sprovođenju prava intelektualne svojine.
Poštovane koleginice i kolege, poštovani narodni poslanici, u očekivanjima da će usvajanje predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima da će se uspostaviti efikasniji sistem zaštite žiga, u ime Vlade izražava i spremnost da prihvatimo vaše sugestije i predloge. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodna poslanica Donka Banović. Izvolite.

Hvala gospođo potpredsednice.
Poštovani ministre, kolege narodni poslanici, ovo svoje izlaganje bih o ovom predlogu zakona započela sa nekoliko zanimljivih pojedinosti. Prvi registar žigova u Srbiji je osnovan 1921. godine, u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U tom registru je bilo registrovano 1.700 žigova. Prvi registrovani žig u Srbiji, odnosno zaštićeni znak je bio znak "diktafon" čiji je vlasnik tada, a i danas Korporacija "Diktafon". Dakle, to je još uvek žig koji postoji.
Osim tog žiga od tih prvo registrovanih žigova u Srbiji, doduše uglavnom su to strani žigovi, danas je u upotrebi svega 19 žigova, to su neke poznate svetske marke, odnosno žigovi i to kao što su "Mercedes", "Varta", "Singer", "Kolinos", ali bogami i naš znak, odnosno žig "Merima".
Zaključno sa 31. decembrom 2011. godine u Srbiji je bilo registrovano 149.000 žigova, a funkcija žiga, ili pravno zaštićenog znaka je da potrošaču omogući da razlikuje robu ili uslugu proizvođača, odnosno fizičkog ili pravnog lica od istovetne ili slične robe nekog drugog proizvođača, odnosno fizičkog i pravnog lica. Dakle, to je funkcija žiga. Navela sam i definiciju, onako malo komplikovano zvuči ali u stvari svaki zaštitni znak, odnosno žig je pomoć potrošaču kako bi on kupio, kada želi da kupi neku originalnu robu ili da uzme neku originalnu uslugu i da to može da razlikuje od nečega što je krivotvoreno ili što je piraterija.
Čuveni žigovi imaju neverovatne vrednosti, imaju neverovatnu moć, a i te vrednosti mogu da se pretoče, odnosno da se iskažu cenom. Najskuplji, odnosno najvredniji čuveni svetski žig, kao i što pretpostavljate, jeste "Koka-kola" koja vredi na tržištu 69 milijardi dolara. Sledeći najvredniji iskazano u dolarima čuveni žig jeste "Majkrosoft" koji danas na tržištu vredi 65 milijardi dolara. Kod nas se u vredne i poznate žigove ubrajaju žigovi kompanija kao što su Kompanija "Štark", "Bambi", "Jelen", u poslednje vreme mi je drago što mogu da kažem, a to je i žig "Zlatiborac".
Na sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu imamo izveštaje za nekih poslednjih možda 10 godina, to je barem na sajtu, a pretpostavljam da Zavod kao jedna stara organizacija ima izveštaje i iz nekih ranijih perioda. Ali, u poslednjih deset godina su na sajtu ti izveštaji i iz svakog sektora imate izveštaje šta je te godine urađeno ili se radilo u Zavodu. Poslednji izveštaj koji je objavljen, godišnji izveštaj koji je objavljen na sajtu Zavoda je za 2011. godinu, pa ću ja koristiti i te podatke. U tom godišnjem izveštaju, dakle za 2011. godinu, stoji da je Zavodu podneto 6.955 prijava za registraciju žigova, od tog ukupnog broja jedna trećina prijava, dakle za registraciju žigova, su podnete direktno Zavodu za intelektualnu svojinu, a dakle dve trećine su preko Međunarodnog komiteta koji mislim da ima sedište u Ženevi. Od podnetih prijava odobrena, odnosno izvršena je registracija ili registrovano je 6.228, znači čini mi se negde oko 80% da je prihvaćeno. Dakle, kada je Zavod obavio sve one procedure koje i obavlja pre nego što odobri registraciju određenog žiga.
Najzastupljeniji žigovi, odnosno najveći broj prijava za registraciju žigova, odnosno zaštićenih znakova, su iz oblasti farmaceutskih, odnosno za farmaceutske proizvode, zatim za prehrambene proizvode, za poslovne usluge, kancelarijski proizvodi, znači proizvodi od hartije, usluge obrazovanja i zabave. Ovi podaci takođe nam dosta toga govore kada govorimo o tome koja je jedna od najmoćnijih industrija danas u svetu, ako vidite da je najviše traženo da se zaštite farmaceutski proizvodi, tako je verovatno u svakoj državi, onda je to takođe pokazatelj o tome koje su najmoćnije, jedne od najmoćnijih industrija danas u svetu.
Ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama važećeg Zakona o žigovima je izmenjeno nekih tridesetak članova. Mislim da ovaj predlog zakona ima 33 člana kojima se menjaju postojeći članovi u važećem zakonu i o tim je vrstama izmena detaljnije govorio ministar Obradović. One se mogu grupisati, a on je to i učinio, u nekoliko vrsta izmena. Dakle, negde su vršene izmene kako bi se otklonili terminološki nedostaci. Na nekim mestima je predlagač hteo preciznije da protumači neke članove ili da se nešto definiše da bi postalo jasnije. Tako je recimo prvi član, čini mi se kojim se menja član 4. gde se malo precizira šta se sve može zaštititi, odnosno registrovati kao zaštićeni žig. Tu je malo prošireno i malo preciznije i mi to i pozdravljamo takve vrste izmena.
Takođe, je ministar Obradović, a to piše i u obrazloženju da su neke, odnosno veliki broj izmena, da je u stvari uslovljen usaglašavanjem ili prihvatanjem određenih rešenja iz tzv. evropskih direktiva da bi to od Evropskog parlamenta koje je upućeno Evropskom savetu itd. Inače, ovo je jedan od razloga koji mi se čini da se kopira i ide uz svaki predlog zakona, a to je valjda da biste i nama poslanicima, da bi ste nas tako ubedili kako se zdušno radi na usaglašavanju našeg zakonodavstva sa evropskim pravom, pravom EU. Da vam pravo kažem, dragi predlagači, nama poslanicima je malo dosadila ta rečenica, a čini mi s eda je i građanima Srbije, da su dosadile te direktive koje nam svakodnevno stižu iz EU.
Da vas podsetim, verovatno ste slušali jutros vesti, da je najnovija ili najsvežija direktiva funkcionera ili predstavnika zemlje koja je član EU ili da kažem vodeća, a to je da nam je ambasador Nemačke poručio juče, danas su to preneli mediji, da bi Nemačka volela da Srbija i tzv. država ili republika Kosovo, da razmene ambasadore, da se ta saradnja Beograda i Prištine podigne na ambasadorski nivo. Zato vam kažem da su građani Srbije prilično umorni od tih evropskih direktiva.
Vraćam se sad na ovo vaše obrazloženje, da je to usklađivanje sa evropskim direktivama. Htela sam da kažem da je Srbija umorna od direktive, ali da ste ovo mogli i drugačije da obrazložite. Razumemo šta ste hteli ovim da kažete, da u nekim državama, neke su evropske, neke nisu, da postoji mnogo veće iskustvo u ovoj oblasti, pre svega zato što te države imaju mnogo razvijeniju industriju, pa se mnogo duže i obimnije bave uopšte intelektualnom svojinom, pa i zaštitom žigova.
Dakle, neosporno je da mi treba da vidimo kako su neke zemlje bolje rešile neke stvari od nas, prosto, zato što imaju mnogo veće iskustvo, tako da vas molim da nam više ne pišete da je to usklađivanje sa evropskim direktivama, nego da je to prosto prihvatanje nekih boljih rešenja.
Kao što rekoh, DSS i poslanici smatraju da su neke izmene opravdane, ali isto tako smatramo da neke izmene nisu opravdane.
Poslanici DSS su podneli 12 amandman i o tome ćemo detaljnije govoriti kada bude rasprava u pojedinostima. Sada neću na to gubiti vreme, ali ću da ukažem na jednu grupu vaših predloženih izmena i dopuna, našta smo mi takođe podneli amandmane, a to su članovi u izmenama i dopunama 24, 25, 26, 27. kojima se menjaju članovi iz važećeg zakona 74, 75, 76. Ukoliko ste stigli da pogledate amandmane, onda znate o čemu govorimo.
Predložili smo da ove vaše izmene se brišu zato što se na neki način mešate u posao sudija, odnosno kroz ovaj zakon se daju uputstva sudovima i sudijama tako da postupaju u određenim sporovima kada su u pitanju sporovi oko ove problematike, odnosno oko žigova.
Mi, poslanici, imali smo mnogo predloga zakona. Neke smo čitali, neke nismo uspeli da pročitamo, ali nigde nismo naišli da se kroz jedan zakon, koji donosi izvršna vlast, daje uputstvo sudu kako da postupa. Potpuno je jasan razlog zbog čega ste vi to hteli. Možete, recimo, naći u štampi da su se vrlo često sudije obraćali Zavodu za intelektualnu svojinu da im pomogne kako da reše neki spor, odnosno da prosto nisu znali kako da postupe zbog toga što ne postoji ni neka duga sudska praksa pa da vide kako je to ranije rešavano. Onda je dolazilo do velikih ili dugačkih odlaganja, a ta odlaganja stvaraju određene gubitke proizvođačima itd.
Dakle, vaša namera je jasna i ona se može razumeti, ali mislimo da ne možete na ovaj način da dajete uputstva sudu. Prvo, ta uputstva su štura, kratka. To nije zakon o tome kako sud da postupa, nego samo kroz nekoliko članova vi dajete uputstvo.
Pročitaću koje mi izmene smatramo da treba da brišete u ovom predlogu zakona. To je član 74. važećeg zakona. Naslov je "Postupak po tužbi". Predlažemo da vi obrišite ovu dopunu koju činite.
Stav 2. "Postupak po tužbi iz stava 1. ovog člana je hitan". Onda: "Postupak po tužbi zbog povrede prava iz prijave sud će prekinuti do konačne odluke nadležnog organa po prijavi". Dalje u Uputstvu stoji, to je već sledeći član gde se govori o privremenoj meri: "Ako postoji opasnost od nastanka nedoknadive štete na strani nosioca prava, sud može da odredi privremenu meru bez prethodnog saslušanja protivne stranke".
Mi smatramo da su sve ove dopune nedopustive i da prosto ne možete da se mešate u rad suda.
Ovo poslednje što sam pročitala se takođe malo kosi za zdravom pameću. Možda će me neko demantovati i reći da se to negde drugo radi, ali ako već sud odredi ili hoće da odredi privremenu meru, onda vi kažete – bez prethodnog saslušanja prethodne strane. Kako će da donese odluku ako ne čuje tu drugu stranu? Samo na osnovu mišljenja jedne strane. Prosto, logički ovo nije po meni u redu.
Vi ste ovim svojim izmenama i dopunama hteli da ukažete na taj jedan veliki problem koji postoji u oblasti pravne zaštite intelektualne svojine i to je ustvari problem srpskog pravosuđa. Pored svih ostalih problema, mi imamo i taj problem, da sudski organi, odnosno sudije i svi koji rade u sudu, pa onda i tužioci, čak i policija nisu dovoljno obučeni, odnosno nemaju odgovarajuće obrazovanje, da tako kažem, kada je ova materija u pitanju ili, pošto je ministar obrazovanja tu, da nedostaju specijalizacije iz ove oblasti.
Odluka o sporu u ovoj oblasti, znači, uopšte intelektualne svojine, ali i žigova, može da stigne do 42 suda u Srbiji. Toliko je ovih prvostepenih sudova u ovom trenutku. Dakle, teoretski, može svaki od tih sudova da dobije takav jedan predmet, a onda svega dva sudska veća, što će reći samo takva dva suda imaju ljude, odnosno stručnjake koji se isključivo ovim bave. Dakle, moglo bi se reći da su ta dva na neki način upućena u ovu materiju od ovih ostalih 40.
Znam da je Zavod za intelektualnu svojinu svojevremeno razgovarao sa ljudima iz Pravosudne akademije i da ste sa Akademijom dogovarali određene specijalizacije, da tako kažem, odnosno obuke. Mislim da Pravosudna akademija nema zvanične specijalističke studije, ali da ima neke druge moduse, da se određeni broj ljudi koji upišu Pravosudnu akademiju, to su ljudi koji su završili pravne nauke, da se krene u izvođenje takvih specijalizacija, što bi mnogo pomoglo u radu sudova kada je ova oblast u pitanju.
To bi bilo jedno pravno i dugoročno rešenje. Dakle, intervencije kroz neki zakon sa uputstvima sudova su kratkoročne mere, a jedine dugoročne i prave mere su upravo to, da zaista obrazujemo ljude za ovu oblast.
Inače, postoje različite specijalizacije za pravnike. Tek kad počnete da čitate ove silne zakone onda saznate koliko je sve različitih oblasti i materija i da tu postoji veliki broj različitih oblasti i da to ne može sve jedna osoba da radi. Hvala na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, državni sekretaru, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, DS će podržati predložene izmene i dopune Zakona o žigovima zato što one jačaju pozicije naše zemlje u domenu ekonomije i znanja i zbog toga što ove izmene doprinose usklađivanju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.
Svi znamo i ne samo ovde u Srbiji, nego u svetu za žigove poput "Fejsbuka", "Gugla", "Majkrosofta", ali u Srbiji se pojavljuju i brendovi, koji u pravnom značenju te reči se zovu žigovi, poput "Strouberija" "DND" i mnogih drugih softverskih firmi koje su omogućile da 2011. godine Srbija izveze čak 240 miliona dolara softverskih proizvoda. Po prvi put smo te godine izvezli više softvera nego malina. To je samo početak.
Prethodna Vlada gde sam imao čast da budem, pre nego što me nasledio gospodin Obradović, koji je nastavio veliki broj programa u tom domenu, zahvalan sam mu na tome, prethodna Vlada je investirala čak 400 miliona evra u naučnu i tehnološku infrastrukturu naše zemlje. To je najveća injekcija, taj domen ekonomije i znanja, u istoriji naše zemlje i neke od konkretnih stvari koje danas imamo zahvaljujući tom naporu prethodne Vlade jeste blistavi naučno-tehnološki park na Zvezdari, koji je započet pre 20-ak godina, ostavljen je u korovu i napokon danas završen. Prvoklasni prostor od 16.000 kvadrata je na raspolaganju našim inovativnim preduzećima i njihovim inostranim partnerima.
To je kapital sa kojim danas raspolaže Beograd, ali postoje mogućnosti da se slični parkovi, i postoje projekti za to, pojave i u Kragujevcu i u Nišu. Da ne zaboravimo u Novom Sadu prva faza tog programa je završena.
Ekonomija znanja nije samo softver, to nisu samo "start apovi". Ekonomija znanja je žig koji pokazuje da je ugrađeno naučno dostignuće i zdravlje u jedan prehrambeni proizvod. Zapravo, kada pogledamo ono što lansiraju kao proizvode, velike multinacionalke iz tog domena u svetu, vidimo da već 10 godina se ne govori više o tome da je hrana sočna i kvalitetna, ta priča je u velikoj meri ispričana, nego da postoji sastojak koji obezbeđuje da ta hrana obezbedi bolji, kvalitetniji i duži život.
Zbog toga, ekonomija znanja je nešto što pokriva skoro sve sektore. U obući, u tekstilu, poštovani narodni poslanici, imamo žigove koji pokazuju da iz domena, nama nauka, sastojci određenog predmeta imaju pozitivan efekat na zdravlje građana.
Da li smo još daleko od te tematike? Jesmo, ali zbog toga je pitanje žigova centralno pitanje intelektualne svojine za nas. Bilo bi dobro da učeći iz onoga što je danas najpropulzivnije u svetu, obezbedimo da resursi koje imamo a koji nisu neograničeni, da daju najveći efekat. Danas ekonomija više nije ekonomija prve industrijske revolucije, koja je bila radno intenzivna, pa ni druge industrijske revolucije koja je bila kapitalno intenzivna.
Danas za one koji znaju da primene znanje i u softveru i u prehrambenoj industriji i u obući i u metalu, ta primena ekonomije znanja obezbeđuje da imamo firme u svetu koje su profitno intenzivne. Jedan "Fejsbuk" sa 7.000 zaposlenih vredi 60 do 70 milijardi dolara, jedan "Apl" sa 70.000 zaposlenih je najvrednija kompanija u svetu. O tome pričam i zbog toga će DS, zbog toga što je ovaj zakon koji ne može rešiti sve, jedan skroman ali realan korak napred, da što je veći broj naših preduzetnika i inostranih partnera naših firmi, imaju poverenja u naš pravni sistem koji će obezbediti zaštitu domaćih žigova da oni budu dobro zaštićeni na našem terenu i da obezbede pohod na regionalna evropska i svetska tržišta. Zaštita tuđih žigova na našem terenu je element pravne sigurnosti koji možemo obezbediti da se više investira u našu zemlju, tačno tamo gde nam je od najveće koristi, a to je u ekonomiju znanja i ne samo u softver nego i u sve druge delove naše ekonomije.
Međutim, DS misli da ove promene koje ćemo podržati nisu dovoljne. Samo ću napomenuti četiri ključne teme zbog kojih mislim da ćemo morati da se veoma brzo vratimo na ovu tematiku. Kroz ovaj zakon, ali i kroz neke druge zakone koji pokrivaju strogu materiju, koja je veoma bitna za jačanje žigova, jačanje brendova, jačanje intelektualne svojine, reč je o jačanju ekonomske krvne slike naše ekonomije.
Prvo, o tome je pričao ministar, ali verujem da on sam vidi da ono što je predloženo u ovom zakonu, u smislu zaštite reči i nekih drugih izraza koji su u svakodnevnoj upotrebi je nešto što ovaj zakon ne reguliše u dovoljnoj meri. Želim da kažem da mi danas u Srbiji imamo firme koje u njihovom žigu, koji je zaštićen, imamo reč – hleb, kifle, voda, jelen i mnoge druge reči ili izraze iz svakodnevnog života.
Danas u Srbiji nemamo dovoljno jasnu doktrinu, ovaj zakon to pokazuje, oko tog bitnog pitanja. Zašto je to bitno? Zbog toga što, ako neko uspe da zaštiti tu reč za proizvod iz sektora koji je centar njegovog delovanja, ta firma, taj preduzetnik imaju veliku prednost nad drugima. Ako neko prodaje ili trguje obućom i uspe da zaštiti cipelu ili čizmu u sopstvenom žigu, to konkretno znači da bi naši građani razumeli, da neko drugi sutra neće moći na isti način da zaštiti tu istu reč. Biće spora. Ovo što piše jeste da mora da postoji neki grafički izraz, da bude nešto specifično, ali vidimo iz tih izraza veoma jasno da to daje veliku dozu diskrecije Zavodu za zaštitu intelektualne svojine i nadležnom ministarstvu da možda nekome da nešto što sutra neće moći ili hteti da da nekom drugom.
Mislimo da to nije dobro. Neko će reći – "Epl" na engleskom znači jabuka, jeste, zaštićeno je ali to je u domenu informatike. "Epl" nije aktivan i to dobro znamo, u domenu proizvodnje i trgovine jabukama ili voća i povrća, niti ima bilo kakvu aktivnost u domenu prehrambene industrije, tako da možemo da kažemo da to što je ta reč zaštićena ne daje samo po sebi direktnu prednost toj velikoj tehnološkoj firmi u onom domenu njene aktivnosti gde ona širi njeno poslovanje.
Zbog toga mislimo da bi bilo veoma bitno za budućnost poslovanja u našoj zemlji da ministarstvo, Vlada i Zavod za zaštitu intelektualne svojine izađu sa mnogo jasnijom doktrinom. Najjednostavnije bi bilo da se kaže da sve ono što se nalazi u nekom rečniku ne može biti zaštićeno, od sada. Onda znamo da je to tako pa ako je neko aktivan u obući i ako želi da ima brend, onda mora da zaštiti ili svoje ime, kao što su to uradile mnogobrojne italijanske porodice, ili nešto drugo, što je njima svojstveno. Mi mislimo da je to veoma bitno jer u protivnom može nam se desiti i moram da kažem da se to već dešava, da neki radoznali ljudi počinju i sve više će ići na zaštitu određenih žigova za koje znaju da će možda biti interesantni za nekoga sutra. Valjda nije predmet Zavoda za zaštitu intelektualne svojine da omogući takvu sekundarnu trgovinu nekim žigovima. To sigurno ne bi trebala da bude njegova aktivnost.
Drugi element, mi imamo iskustvo, evo sada nekih 10-ak godina sa ovom materijom. Bio sam ministar finansija kada je jedna multinacionalka iz domena duvanske industrije došla u jedan veliki spor sa jednom firmom registrovanom u Mostaru, koja je registrovala isti žig kao ta velika japanska multinacionalka, u domenu duvanske industrije. Bio je spor, vidim da neki poslanici koji su ovde duže klimaju glavom i sećaju se toga, bilo je teško objasniti toj multinacionalki koja je zaštitila njen žig svuda u svetu, kako je bilo moguće da neka domaća firma, tj. iz regiona, je uspela da ga zaštiti ovde u Srbiji? Srećom, poslednjih godina imamo mnogo manje takvih problema.
Imamo drugi tip sporova i odmah da kažem, ne ulazim u meritum spora koji ću sada pomenuti. Već nekoliko godina imamo spor oko žiga "Voda Voda". Ponavljam, ne ulazim u meritum da li je neko u pravu ili nije, ali ono što se ovde desilo to je da jedna firma koja je ušla u poslovni aranžman sa strateškim partnerom, jedna od partija je izmislila vlasništvo žiga te vode na ime i na vlasništvo neke inostrane firme. Danas taj sudski spor je izuzetno kompleksan i ide u nedogled i pojavljuju se neke nove firme i taj žig se konstantno prenosi u vlasništvo neke druge firme.
Ovo nije samo materija ovog zakona, ali mislim da je veoma bitno, ako želimo da imamo investicije u našoj zemlji, ako želimo da neko bude partner nekim našim firmama, naročito u ekonomiji znanja, naročito tamo gde se nalazi vredan žig, gde žig znači mnogo, onda moramo imati jasniju doktrinu o tome kako se može izmisliti taj žig.
Da li taj žig mora po difoltu da pripada firmi, a ne vlasniku firme i da se odvaja vlasništvo firme, sa jedne strane i vlasništvo nad žigom, sa druge strane?
To možda izgleda tehnički komplikovano, ali to je veoma bitno za poslovanje. Verujte da veliki broj validnih investitora u našoj zemlji sve više postavlja pitanje – kome pripada žig, kome pripada intelektualna svojina i da li neko ko je partner u datom momentu može izmestiti tu veoma vrednu imovinu iz te firme? Kao što ne bi bilo dobro da se sklopi neki sporazum, a sutra jedna od partija bude u stanju da premesti imovinu, npr. zgradu ili fabriku na neku drugu firmu, isto tako, pa i štetnije je da neko izmesti ono bez čega firma ne može da funkcioniše. Možda hala može da se zameni, ali firma ne može da se preimenuje.
Videli smo na primeru koji ću ovde pomenuti našeg investitora, jednog od mnogobrojnih koji je probao da posluje i da investira u Hrvatskoj, šta se dešava kada se žig zloupotrebi. Imamo našeg preduzetnika Slobu Vučićevića, koji je uložio 18 miliona evra da preuzme trgovinski lanac u Hrvatskoj "Turbolimač". Ušao je u sudski spor koji je, ne mogu ovde da komentarišem, zato što kao što ne smemo da komentarišemo sudske sporove u Srbiji, ne možemo da komentarišemo ni one u Hrvatskoj, ali efekat je da njegov partner, koji je bio jedan bivši ministar u nekim hrvatskim vladama, je obezbedio da onaj koji je investirao više ne može da upotrebi žig. Kako onda može da funkcioniše ta trgovina?
Naš investitor koji je bio poznat po regionalnom delovanju je posle prodaje njegove firme "Drogi Kolinskoj" je bio generalni direktor jedne regionalne grupe i niko nije mogao da dovede u pitanje njegove dobre namere i na hrvatskom tržištu je izgubio ceo kapital koji je uložio u toj zemlji. Neka i taj primer pokaže da zloupotrebe u ovom domenu mogu da dovedu do ozbiljnih pitanja. Zabrana upotrebe žiga u datom momentu je veoma bitna, kao što vidimo.
Druga tema je šta se dešava za žigom kada dođe do spora, da li se sme izmestiti, da li se sme zabraniti upotreba žiga kada dođe do spora oko njegovog vlasništva ili vlasništva firmi, to je tematika koja, verovali ili ne, postaje veoma brzo veoma kurentna, veoma bitna i to je nešto gde Srbija mora da prednjači.
Treći element u ovom zakonu, koji ne vidimo u dovoljnoj meri, sigurno je da je u momentu kada je ovako velika kriza, ovo ne može biti prioritet za naše građane, ali mi kao najviši dom u ovoj zemlji moramo pratiti u potpunosti ono što se dešava u domenu žiga i intelektualne svojine u EU. Šta se desilo? Posle skoro dvadeset godina mukotrpnih pregovora, EU je došla do konsenzusa oko jačanja internog jedinstvenog tržišta u domenu koji se tiče intelektualne svojine, zaštite patenata i žigova. To je bio ogroman predmet, neću ići u detalje. Na primer, Španija i Italija su godinama blokirale taj sporazum zato što se predviđalo da bi se smanjili troškovi da patenti i sve ono što ide u smislu dokumentacije ne bude prevedeno baš na sve jezike EU. Oni su to blokirali, ali je došlo do konsenzusa.
Ono što je bitno za nas ovde danas, to je da je došlo do dogovora da se rokovi smanjuju i da se troškovi značajno smanjuju za zaštitu na jedinstvenom evropskom tržištu.
Mi ovde imamo mnogo toga što je rečeno i to je tačno da imamo usklađivanje sa onim što je zakonodavstvo EU, ali strah me je da ono što se desilo krajem prošle godine, jeste da je nedavno, ali se ne vidi u dovoljnoj meri u ovom zakonu. Mi iz DS očekujemo da veoma brzo, i nije nikakva bruka u tome, da se ponovo pojavi ovaj zakon i drugi zakoni iz domena intelektualne svojine, da bi se u potpunosti uskladili sa onim što je bio mukotrpan rad, veliki kompromis unutar EU i da mi u neku ruku iskoristimo taj kompromis, da ne čekamo da ga usvojimo i da kao zemlja kandidat, a nadam se sutra zemlja koja će početi pregovore, da to iskoristimo u pravoj meri.
Na kraju, četvrta stvar koja sigurno nije domen ovog zakona, ali je nešto što može obezbediti da on bude dobro ili loše sproveden. Mislim da u našem domu toliko puta pričamo o toj temi, pa je bitno da je i ovde pomenem. I najbolji zakon, ukoliko bude traljavo ili loše sproveden, da ne govorimo i o korupciji i drugim stvarima, je zakon koji nema istu vrednost od onoga koji je možda malo manje loše koncipiran, ali se dobro, valjano i transparentno sprovodi.
Ovde, slušajući šta namerava Vlada da radi generalno, apelujem na Vladu Republike Srbije da iskoristi, kada već misli da treba da se ide u reformu mreže sudova, u specijalizaciju jednog broja sudova za ovu tematiku. Zašto to kažem? Mislim da svako ko želi da pročita ovaj zakon i sve one druge zakone koji pokrivaju intelektualnu svojinu, zna da ono što mi danas imamo u našim zakonima je samo jedan mali delić onoga što i tužilac i advokat i sudija moraju da znaju da bi valjano branili, napadali i sudili.
Mnogo toga se nalazi u međunarodnim konvencijama. Mnogo toga se nalazi u veoma kompleksnim mišljenjima međunarodnih i evropskih tela. Drugim rečima, da bi neko dobro ovde vladao materijom, mora da bude specijalizovan. Ovde je moj apel u ime DS – specijalizujte nekoliko sudova. Evo, prethodni put bilo je specijalizacije za parnične postupke. Danas imamo u Beogradu par sudova koji su veoma specijalizovani i mislimo da to počinje da daje dobre rezultate, jer kad se nešto dobro zna, onda se to dobro i oceni i dobro se sudi.
Mislimo da možda i više od nekih promena ovog Zakona o žigovima, specijalizacija nekih sudova za ovu tematiku bi imala najveće efekte da rokovi budu ispoštovani, da troškovi budu što manji i, što je najvažnije, da ono što se odluči kada dođe do spora, a takvih sporova ima mnogo … Pogledajmo najveći spor svih vremena ovog momenta između "Epla" i "Samsunga" u domenu mobilne telefonije i milijarde evra koji se dodeljuju u jednom ili u drugom pravcu u tom domenu. Daleko smo mi od takvih bitki ovde kod nas, ali specijalizacija će dovesti do kvaliteta. Kvalitet će dovesti do poverenja u naš pravosudni sistem u tom domenu. Poverenje u pravosudni sistem u tom domenu će dovesti do više investicija u ekonomiju znanja. Toliko sa naše strane. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPO i DHSS je jako ozbiljno prišla analizi ovog zakona, svesni činjenice o kojoj su pričale i uvažene prethodne kolege, da je ovo jako značajan zakon za pravnu sigurnost i zaštitu intelektualne svojine, budući da su sporovi ove vrste jako česti.
Sporovi su često sa međunarodno-pravnim elementom. Ono što je ocena svih poslaničkih grupa sa kojima bih se složio, čini nam se da naši sudovi u dovoljnoj meri nisu pripremljeni za vođenje sporova ove vrste. Upravo iz tih razloga, SPO je u prošloj Vladi, u argumentaciji za snažnu podršku donošenju Zakona o Pravosudnoj akademiji, između ostalog govorio o potrebi specijalizacije sudova za zaštitu intelektualne svojine, ne samo zarad građansko-pravne sigurnosti tvoraca intelektualne svojine, već i zarad privlačenja stranih investitora i opšte pravne sigurnosti.
Ne zaboravimo, bilo ko ko ima zdrav kapital, ako hoće negde da ga investira, on će investirati tamo gde je njegov kapital siguran, zaštićen sa svih strana i, između ostalih, zaštićen i u pogledu intelektualne svojine.
Pored onoga što se dešavalo u vreme Kraljevine Jugoslavije, koja je prva donela Zakon o zaštiti žigova, odnosno znakova porekla i iz tog perioda datiraju i mnogi brendovi koji su još uvek aktuelni u privrednom životu, što na našim prostorima, što na prostorima bivše Jugoslavije, poput "Radenske tri srca", "Kraša", "Bambija", "Plazme" itd. Naravno da je razvoj nauke i tehnologije sve više usmeravan na zaštitu žigova, odnosno znakova porekla u pogledu softverske industrije. Koliki je to značaj ne samo u pogledu zaštite intelektualne svojine, već i u pogledu svih ostalih privrednih aktivnosti, dokazuje i to da je "Majkrosoft" čini mi se platio jednu veliku kaznu zbog monopolskog položaja.
Monopoli i dalje postoje u našoj državi. To nisu samo naše procene, to su procene i godišnjih izveštaja Evropske komisije koje redovno dobijamo.
Danas ako kažete "Fejsbuk", ako kažete "Gugl", ako kažete "Jutjub", ako kažete "Mercedes", "Opel", ili pomenete neki znak japanske ili bilo koje drugo autoindustrije, svi će odmah pred očima, uz automobil koji često menja svoj ili oblik ili fizički izgled i modernizuju se, ali će im pred očima uglavnom biti žig, odnosno znak.
Ne samo zbog činjenice da zarad građansko-pravne zaštite tvoraca intelektualne svojine treba podržati nešto što ide u ovom smeru, već iz zbog ogromnih finansijskih posledica koje mogu tvorca intelektualne svojine u slučaju nedovoljne sudsko-pravne zaštite koštati mnogo. Neko može biti tvorac intelektualne svojine, neće imati adekvatnu građansku-pravnu zaštitu i može ne samo ostati bez intelektualne svojine, već i bez ogromnog prihoda. S druge strane, možemo nekog koga ćemo kolokvijalno nazvati kradljivcem intelektualne svojine, može se bez ikakvog uloženog intelektualnog i finansijskog ulaganja obogatiti na račun krađe intelektualne svojine.
Zbog te činjenice bih se složio sa svim kolegama koje su pričale, i to je bio naš način razmišljanja, da je potrebno održavati stalne kontakte na nivou našeg ministarstva, Ministarstva pravde i pravosudne akademije, jer zaista nemamo dovoljno sudija, ne njihovom greškom, već je to svuda u svetu tako. Postoje specijalizovana odeljenja i ne mogu ovo raditi sudije iz građansko-pravnih odeljenja, koji imaju širok spektar materije sa kojom se bave i jednostavno moraju postojati specijalizovana odeljenja, a njih je danas u našoj zemlji jako malo.
Jako je malo i kvalifikovanih advokata koji mogu kvalitetno zastupati naše i međunarodne kompanije. Jako je malo naših advokata koji mogu nastupati u sporovima sa međunarodnim elementom pred međunarodnom arbitražom. Često su naši privrednici u prilici i primorani su da angažuju advokate iz inostranstva zarad zaštite svoje intelektualne svojine, jer ovde nemamo dovoljan broj ljudi koji su se specijalizovali u tom pravcu.
Ono što može proizvesti određene dileme, i to ćemo videti kod rasprave po amandmanima, mislim da je trebalo usaglašavati ili malo više voditi računa u usaglašavanju odredbi ovog zakona sa Zakonom o parničnom postupku, jer postoji određeni disbalans. Sigurno je da će možda i sudska praksa u tom smislu uraditi svoje i u pogledu hitnosti, i u pogledu prekida postupka, i u pogledu donošenja privremene mere. Meni kao nekom ko ima bogato iskustvo sa te strane, uvek bih sebi postavio dilemu kod donošenja privredne mere, bez obzira ko bude tražio donošenje privremene mere – ili tvorac intelektualne svojine ili kradljivac.
Zamislite kradljivca intelektualne svojine koji podnese sudu deo dokumentacije koja ide njemu u prilog, bez da se čuje i druga strana, što je osnova u pravu. Sud nam podnosi dokaze samo jedne strane, a nema kontraargumentaciju i donosi privremenu meru, a sa druge strane, može neku kompaniju koja je u totalnoj ekspanziji na našem ili na svetskom tržištu, bukvalno, zaviti u crno.
Mislim da je upravo zbog osetljivosti teme, zbog velike vrednosti spora, zbog toga što je intelektualna svojina u zemljama sveta, u zemljama EU podignuta na pijedestal, na najviši mogući nivo, i u tom delu nikako ne mogu da se složim sa kolegama iz DSS da ne treba da prihvatimo u ovom smislu direktive EU, jer su direktive EU bolje od naše normative, bez obzira na ono što je loše, što nam je dolazilo od strane Međunarodne zajednice, a to se tiče pre svega na odluke Haškog tribunala, na odluke Međunarodnog suda pravde i to je ono što trpimo zbog toga što nismo razumeli mnogo toga što se dešava u Evropi i svetu 90-ih godina. To je cena koju plaćaju oni koji su poraženi u svojoj politici.
Nama iz SPO-DHSS nije drago, kao nacionalnim strankama, što je to tako, ali je to tako. Japan je bio poražen u Drugom svetskom ratu, nisu oni podnosili zahteve za naknadu štete zbog žrtava iz Hirošime i Nagasakija, a tu su stradali svi - i novorođene bebe i najstariji, i to je cena koju plate oni koji su poraženi u ratovima i koji su mislili da su jači i pametniji od celog sveta, a često je njihova politika bila u velikom raskoraku sa celim svetom.
Ovo o čemu pričamo, zaštita intelektualne svojine, ona je u svetu i razvijenim zemljama EU zaista na najvišem nivou. Imali smo slučaj do samo pre neku godinu, a i danas viđamo na ulicama Beograda, da možete kupovati intelektualnu svojinu, odnosno kopije na crno na nekoliko lokacija u gradu, a da ne pričamo o periodu 90-ih godina kada ste ispred SKC ili Studentskog dramskog pozorišta, duž Knez Mihailove mogli kupiti sve i svašta, što se tiče intelektualne svojine na crnoj berzi i što je nezamislivo u razvijenim, normalnim i uređenim zemljama.
Zbog svih ovih razloga o kojima sam pričao, a pre svega zbog građansko-pravne sigurnosti, oni koji posluju u našoj zemlji, zbog građansko-pravne sigurnosti i privredne sigurnosti i potencijalnih investitora, SPO u skladu sa svojim uverenjima i ubeđenjima, u najboljoj nameri i veri će podržati ove i slične predloge.
Ministre, nemojte mi zameriti, malopre sam postavio jedno poslaničko pitanje i neću zloupotrebiti više od pola minuta. Nije mi jasno kao poslaniku koji dolazi iz Kragujevca, ali sačekaću i pisani odgovor ministarstva, zbog čega se već skoro dve godine odlaže sa početkom izgradnje banke matičnih ćelija u Kragujevcu? To jeste druga tema, ali je jako bitna i za našu privredu, i za zdravlje našeg stanovništva, i za ekonomiju naše zemlje i za budžet svakog građanina ove zemlje. Zato bih zamolio, zbog važnosti teme, jer nezvanično čujem sa svih strana da postoje snažni interesi, beogradski lobiji koji se, da li je to tačno ili nije ne znam, tome protive, jer to nasleđeno stanje centralizacije u kome ostatak Srbije doživljava kao lovište možda ima odjeka i u ovom delu. Ne tvrdim da to jeste, ali s obzirom da su svi uslovi stvoreni za izgradnju banke matičnih ćelija, nikome nije jasno, bilo koga sad da pitate, zašto se to ne radi?
Bez ikakve euforije i sa jako racionalnim razlozima i dobrom argumentacijom će SPO podržati ovaj zakon. U raspravi o amandmanima, pošto smo pogledali amandmane ostalih poslaničkih grupa, videćemo kakva će biti vaša reakcija na amandmane, na uložene amandmane. Verujte da ćemo i mi po uloženim amandmanima imati šta da kažemo, u najboljoj nameri, da bismo u finalnoj verziji doneli zakon koji će biti u korist i naših građana, ali i onih potencijalnih investitora i pravne sigurnosti naših građana. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o žigovima. Ovo je jedan veoma značajan zakon u oblasti koju uređuje i očigledno već iz samog teksta i same materije, a videlo se i na osnovu ovih diskusija koje smo ovde imali u načelu, da to nije materija koja je interesantna u nekom užem političkom smislu.
Nije politička tema, već je to tema koja je veoma značajna u onome što je privređivanje, u onome što je zaštita intelektualne svojine ali i materijalne svojine, u onome što je normalno stvaranje takvih uslova u zemlji i uslova u komunikaciji sa drugim zemljama da stvorimo normalne uslove komunikacije razmene roba, razmene znanja, a da pri tom postoji jedna uređenost jedne takve komunikacije koja sa druge strane će učiniti kredibilnom našu zemlju da ona može da prati i uređuje one odnose koji su uređeni u svetu na jedan valjan način.
Raduje me da imamo visoku saglasnost o ovim pitanjima, gde možda u naznakama možemo videti da postoji pozicija i opozicija, da smo svi svesni važnosti jednog ovakvog zakona i da će svakako ovaj zakon biti usvojen sa dobrom većinom glasova i svakako da će SPS glasati za ovaj zakon.
Dao bih kratak osvrt i nekoliko konstatacija u ime SPS počev od toga da je ovaj zakon donet 2009. godine u decembru, da je važeći zakon u najvećoj meri usaglašen sa svim relevantnim propisima EU, kao i sa rešenjima iz Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine. Međutim, tokom primene važećeg zakona, kao što se to uvek i dešava u drugim slučajevima kada je reč o drugim zakonima, tako i tokom primene važećeg Zakona o žigovima u praksi su se pokazale određene manjkavosti, određene nejasnoće koje je trebalo ispraviti ovim izmenama i dopunama i mislim da je to učinjeno, bar po ovom predlogu, sa priličnim uspehom. Svakako da sagledavanjem priloženih amandmana to će biti urađeno i na bolji način.
Neke odredbe direktiva EU koje regulišu oblasti žigovnog prava nisu unete u sadašnji važeći zakon. Kada govorimo i direktivama EU to ne treba shvatiti u bukvalnom smislu da su direktive po ovim pitanjima neki diktati, grubo rečeno, ili naredbe kako mi treba ovu materiju da uredimo. Direktive EU po ovim pitanjima su sasvim drugo i to je zapravo jedno normativno detaljno sagledavanje uređivanja ove teme, ove materije koja bi bila važeća i koja jeste važeća pre svega za zemlje EU, kao i za sve ostale koje pretenduju da imaju veći ili viši stepen integracije u međunarodni sistem.
U tom smislu treba prihvatiti i veoma je značajno prihvatiti takve direktive, jer korekcije zakona i poboljšanje teksta zakona koje bi bilo u skladu sa ovim direktivama stvaraju bolju pretpostavku za bolju komunikaciju i razmenu sa međunarodnom zajednicom i ponaosob sa članicama međunarodne zajednice.
Izmenama i dopunama ovog zakona uklanjaju se određene terminološke nepreciznosti koje su otežavale tumačenje zakona i već u tom prvom članu, zapravo već u četvrtom članu važećeg zakona imamo dodatno definisanje pojma žiga gde se to kumulativno iskazuje da žig mora biti na neki način grafički prikazan, a drugi uslov jeste da je on podoban za razlikovanje roba i usluga. Veoma je značajno da ovaj zakon tretira i pitanje pravne zaštite žiga što je veoma značajno i to daje sigurnost u komunikacijama, u razmenama, u trgovini i svemu drugom, jer zloupotrebom žigova ne zloupotrebljava se samo intelektualna svojina već se čini i velika materijalna šteta onome ko je vlasnik žiga i koji obeležava određenu robu ili uslugu.
Da bi se široj javnosti približio pojam žiga najbolje je objasniti da je žig pravno sredstvo ili pravno zaštićeni znak koji u prometu služi za razlikovanje robe ili usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične drugog fizičkog ili pravnog lica. To je veoma značajno. Ovde smo pomenuli žigove koji su već stekli status čuvenih žigova i koji su veoma značajni i na takvim primerima shvatamo značaj svega ovoga. Zamislimo kada bi se žig Koka-kole uklonio i ista jedna takva roba u istom kvalitetu se pojavila na tržištu u drugom pakovanju sa drugom oznakom sa drugim znakom itd, šta bi to značilo u onom ekonomskom i finansijskom smislu za kompaniju koja je vlasnik ovoga. Zato je potrebno primeriti naše zakonodavstvo u najvećoj mogućoj meri standardima, direktivama, pravilima i normama koje važe danas u svetu, jer u krajnjoj liniji što to bolje učinimo to ćemo biti sposobniji i interesantniji za takvu razmenu sa drugim zemljama u okruženju.
Ova definicija žiga objašnjava koliki je značaj žigova koji zaštićuju znakove po kojima je roba ili usluga poznata i zapravo žig šalje snažnu poruku ili asocijaciju o onome što se nudi. Samo taj znak u jednom trenutku šalje višestruku poruku i asocijaciju i psihološki eho, ako hoćete, što bi neki rekli, i o mirisu i o ukusu i sve se oseti kroz to. Dovoljno je neki put samo da se izrekne reč koja ima značenje tog žiga. Dovoljno je vizuelno pogledati takav znak i u svesti čoveka stvara se jedna kompleksna slika sa svim referentama robe ili usluge koja se nudi.
Mi u SPS mislimo da bi valjalo uraditi nešto u tom pravcu zaštite prava nosilaca žiga i svega onoga što proizilazi u ovoj temi, a što može da bude sutradan predmet građansko-pravnog spora, da se sigurno neke sudije ili sudovi itd. svakako specijalizuju.
Ovo zaista nije naivna materija, naivno pitanje i koliko suptilnosti i kompleksnosti ima u onome što je Zakon o autorskim i srodnim pravima, gde imamo mnoga pitanja na koja treba obratiti pažnju i treba biti dobar poznavalac takve jedne materije da bi se o tome sudilo, toliko i ovde na drugoj strani, nije na drugoj, nego je i ovo, na neki način, povezano sa tim prethodnim zakonom, ali u jednoj drugoj ravni, drugoj dimenziji. O tome svakako valja razmisliti kada je reč o specijalizaciji nekih sudova koji bi se bavili ovim pitanjima.
Ne želim dužim u ovom načelnom pretresu o izmenama i dopunama Zakona o žigovima. Želim da kažem da SPS apsolutno shvata značaj jednog takvog zakona. Raduje nas činjenica da imamo visoki stepen saglasnosti u ovom parlamentu o značaju ovog zakona. SPS će glasati za ovaj zakon. Zahvaljujem.