Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije konstatujem da sednici prisustvuje 102 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Miljenko Dereta. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, imam pitanje za ministra obrazovanja, nauke i tehnolškog razvoja, gospodina Obradovića povodom najave i zahteva fakulteta da će podići cenu obrazovanja i da će to biti u rasponu od 10 do skoro 13%.
Naime, ova vlada je proglasila obrazovanje za jedan od svojih prioriteta, a sve čini da se uslovi studiranja otežaju studentima, da se ono što je u strategiji koja je usvojena na Vladi navodi kao stvaranje uslova za pristupačnost obrazovanja svima svede zapravo na pristupačnost obrazovanja onima koji to mogu da plate. Dakle, Vlada radi protiv svojih principa koje zagovara, i protiv strategije koju je podnela.
Istovremeno pokušavam da razumem kako na sve to što se događa gledaju svi oni profesori koji su zadržali svoja radna mesta na univerzitetima, a rade istovremeno i u Ministarstvu obrazovanja i u drugim izvršnim organima ove zemlje. Naime, samo u Vladi mislim da imamo četiri aktivna profesora i doduše jedan od aktivnih profesora je gospodin Antić, savetnik predsednika Republike. Interesuje me – na koji način će oni pomiriti svoj, najblaže rečeno, konflikt interesa? Oni kao profesori moraju zagovarati autonomiju univerziteta, te samim tim i njihovo pravo da određuju cene školovanja, a kao predstavnici Vlade će biti protiv svojih sopstvenih odluka.
Ne mogu da postavim pitanje gospodinu Antiću, ali bih zamolio gospodina Obradovića da mi odgovori i na to – kako se miri taj konflikt interesa? Doduše, gospodin Obradović nema taj konflikt jer on radi na privatnom univerzitetu koji slobodno određuje svoje cene i Vlada ne može da utiče na cenu privatnih univerziteta.
Ovo je još jedan pokazatelj da ova vlada zapravo uopšte ne želi da da priliku mladima da se na adekvatan način obrazuju za poslove koje treba da obavljaju, da se na adekvatan način obrazuju za tržište o kome se toliko govori, da se na adekvatan način obrazuju za učešće u društvenom životu na onaj način kako to ovo društvo zahteva. Ova vlada zapravo radi protiv mladih. Ova vlada zapravo radi protiv budućnosti. Voleo bih da mi gospodin Obradović kaže – kada će početi odnosno biti napravljen akcioni plan za sprovođenje usvojene strategije i na koji način će obezbediti sredstva da se taj akcioni plan sprovede, a da to ne bude kroz povećanja cena školovanja i studiranja koje se nameću studentima?
Moram da dodam da očekujem da će ono udruženje studenata koje je dobilo status od ministarstva i koje ima otvoreni račun pri Trezoru, postalo je na neki način državno udruženje studenata, podržati ove predloge i na koji način će onda Vlada delovati u odnosu na studente jer očekujem da će studenti protestvovati na najrazličitije načine na koje smo već navikli. Studente možemo očekivati vrlo brzo na ulici. Studente možemo očekivati vrlo brzo u vrlo aktivnom protestu. Očekujem da Vlada preduzme one korake koji su potrebni da se omogući bolje školovanje studenata, bolji uslovi za rad, kvalitetnija nastava, veće prisustvo nastavnika na radnim mestima na univerzitetima, a ne po vladama, parlamentima i drugim univerzitetima u regionu, da se zaista učini nešto da dobijemo moderno obrazovanje za 21 vek, a ne obrazovanje koje nas drži u situaciji i čuva status kvo kakav je danas.
Očekujem da ministar Obradović vrlo konkretno odgovori na ovo pitanje i da to uradi u zakonom predviđenom roku. Hvala.

Gospodine Čikiriz, vaša poslanička grupa mi nije dostavila vaše ovlašćenje. Hoćete li naknadno? Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Postaviću jedno pitanje koje je vrlo značajno za zdravlje stanovništva cele Srbije, ali i vrlo značajno za grad Kragujevac koji je uložio ogromne napore da se napravi prva banka matičnih ćelija u RS i jedna od prvih banaka matičnih ćelija na Balkanu jer je najbliža banka matičnih ćelija stanovnicima Srbije udaljena oko 600 kilometara.
Grad Kragujevac je u dogovoru sa Vladom RS obezbedio lokaciju za izgradnju banke matičnih ćelija, obezbedio sve potrebne infrastrukturne priključke, obezbedio je građevinsku dozvolu. Međutim, izgradnja banke matičnih ćelija koje je trebala da počne u martu prošle godine još uvek nije počela. Treba napomenuti da je država Srbija zbog toga na godišnjem nivou po nekim procenama izgubila između 4-8 miliona vera sredstava, jer građani matične ćelije deponuju u bankama matičnih ćelija u okruženju.
Sa druge strane, izgubili smo mnogo novih radnih mesta, jer bi se samo u pogledu stručnog kadra u banci matičnih ćelija u Kragujevcu do sada zaposlilo oko 60 stručnjaka iz te oblasti i mnogo pomoćnog osoblja.
Projekat banke matičnih ćelija prošao je kako unutrašnju tako i međunarodnu ekspertizu. Odobrena su sva sredstva. Velika je pomoć Svetske banke koja je odobrila značajna sredstva za izgradnju banke matičnih ćelija i jedino što se nameće u nezvaničnim spekulacijama je da postoje snažni interesu lobiji kojima nije od interesa da se napravi banka matičnih ćelija i da banka matičnih ćelija bude smeštena baš u Kragujevcu.
Budući da se mi kao politička stranka zalažemo za snažnu i sveobuhvatnu decentralizaciju Srbije nije nam jasno koji bi to lobiji bili zainteresovani da se ne započne sa izgradnjom banke matičnih ćelija pre svega zbog činjenice da pre svega trpi zdravlje stanovništva, da trpi država i da trpe građani koji plaćaju duplo skuplje deponovanje matičnih ćelija u zemljama u okruženju nego što bi bilo deponovanje matičnih ćelija u Srbiji.
Sa druge strane, u slučaju da je potrebna i transplantacija matičnih ćelija, normalno je da bi Kragujevac kao centralno mesto bio mnogo dostupniji i mnogo bi brže išao proces transplantacije, jer ovako treba otići u inostranstvo, treba obaviti carinske i sve ostale procedure, a zdravlje stanovništva trpi.
Zbog toga je moje pitanje ministru za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj sledeće – zašto je Srbija izgubila dve godine, a dve godine u nauci i medicini, i danas da se započne izgradnja banke matičnih ćelija ne može biti završena za dve godine. Znači, mi gubimo četiri godine. Zašto smo nepotrebno izgubili četiri godine? Zašto nije započeta izgradnja banke matičnih ćelija? Postoje li lobiji koji to sprečavaju i koji su to lobiji? Ako nema lobija, onda nema nikakvih prepreka. Zašto ministarstvo dozvoljava da prihode gubi država, da građani Srbije plaćaju duplo veće cene i da duplo više imaju posla oko deponovanja matičnih ćelija i oko njihovog preuzimanja za lečenje mnogih bolesti? Treće, zašto država sa ovako neodgovornim ponašanjem dozvoljava da trpi zdravlje stanovništva u situaciji kada smo poznati po mnogim bolestima na prvim mestima u Evropi?

Reč ima narodni poslanik Jelena Travar Miljević.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice, iskoristila bih ovu priliku da nas sve zajedno podsetim da je ovo nedelja borbe protiv raka grlića materice. U tom smislu bih želela da naglasim da se svake godine u Srbiji otkrije oko 1.500 novih slučajeva raka grlića materice. Broj žena koji umre od raka grlića materice u Srbiji je 500 na godišnjem nivou.
Rak grlića materice u početku ne daje nikakve simptome. Ovo je jedno od oboljenja koje se preventivnom može izlečiti i sprečiti. Najbolji način da se spreči nastanak raka grlića materice su redovni pregledi. Skrining periodični pregledi osoba koje nemaju zdravstvene probleme u cilju otkrivanja bolesti obavljaju se na svake tri godine.
Želela bih da pohvalim Republiku Srbiju kada je u pitanju borba protiv raka grlića materice. Otvorena je kancelarija za skrining. Postoje uputstva za sprovođenje. Postoji zakonska regulativa koja je dobrim delom usvojena.
Organizovani skrining raka grlića materice se sprovodi u domu zdravlja. Organizovani skrining raka grlića materice podrazumeva organizovano pozivanje žena, ciljane populacije na papa test. Prvi skrining ciklus predstavlja onaj koji je obavljen prvi put po napunjenoj 25-oj godini ili prvi put nakon perioda dužeg od pet godina u kom skrining nije obavljen.
Sve ovo govorim zato što mislim da upravo u ovoj nedelji ovaj parlament treba da pošalje jasnu poruku i da da na značaju ovoj temi. Sve ovo govorim zato što dolazim iz jedne seoske sredine u kojoj još uvek, nažalost, nisu dostupni ovi programi, kao i u većini sredina u Srbiji.
Isto tako, ne želim da neko shvati da ne postoje programi, da se oni ne obavljaju u većim kliničkim centrima. Želim da naglasim da je dosta toga urađeno i da verujem da Ministarstvo zdravlja ima plan za ubuduće. Ono što mene konkretno interesuje, a što predstavlja na terenu jedan od najvećih problema, posebno u seoskim područjima, jeste kada će oprema biti nabavljena? Još jednom bih pohvalila rad Ministarstva, jer zaista mislim da nakon deset godina možemo početi sa realizacijom ovakvih programa. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno premijeru, upućeno je ministru trgovine i ministru poljoprivrede. Od kada se u javnosti pojavila informacija da će sa pristupanjem Svetskoj trgovinskoj organizaciji Srbija morati da otvori svoje granice za genetski modifikovane organizme, odnosno genetski modifikovanu hranu, javnost je vrlo uznemirena i vrlo pažljivo posmatra šta se dešava na ovom planu.
Naravno, ljudi su sa pravom uznemireni, jer su im putem interneta dostupni rezultati mnogih istraživanja koji ukazuju kakve sve velike posledice može imati genetski modifikovana hrana na zdravlje građana. Počev od toga da će imati probleme sa organima, sa tumorima, sa sterilitetom i na kraju sa vrlo visokom smrtnošću. Vrlo je važno da razmišljamo u pravcu da to što neka država ima dovoljno hrane znači da može biti i suverena zemlja. Samo ona zemlja koja ima svoju hranu može govoriti o suverenosti.
Na kraju, moram da se pozovem na Deklaraciju koju je 1997. godine doneo UNESKO, a čiji je Srbija potpisnik. To je deklaracija o odgovornosti sadašnjih generacija prema budućim generacijama. Javnost je bila toliko uznemirena da je poslanička grupa DSS, dakle stranke koja se vrlo dosledno i sa mnogo argumenata zalaže protiv uvođenja genetski modifikovane hrane u Srbiju, bila poplavljena pozivima i mejlovima pre nekoliko dana kada je na dnevnom redu Skupštine bilo potvrđivanje Međunarodnog ugovora o biljnim i genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu. Dakle, zakonom koji nema direktne veze sa genetski modifikovanom hranom, ali može da nanese štetu Srbiji.
Odbor za zaštitu životne sredine se bavio ovom temom 13. novembra kada je bilo veliko javno slušanje sa 120 učesnika, vrlo stručnim ljudima iz nevladinog sektora koji se bave ovom problematikom i gde se skoro konsenzusom došlo do toga da genetski modifikovana hrana nema mesta u Srbiji. Odbor će se ovom temom baviti i 6. februara kada će pozvati javnost da učestvuje u ovome.
U moru neizvesnosti oko genetski modifikovane hrane, hoće li se uvoditi, neće li se uvoditi, jedna od lepih vesti, a na kojoj ja baziram svoje pitanje jeste to što je u Berlinu, 19. januara, u vreme tzv. Međunarodne zelene nedelje državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, gospodin Danilo Golubović, potpisao tzv. Deklaraciju "Dunav soja". Šta podrazumeva ova deklaracija koju je, inače, moram da kažem, meni jako važna, potpisalo sedamnaest zemalja dunavske regije? Dakle, počev od Nemačke, odnosno Bavarske u ime Nemačke, Švajcarske, Mađarske, Austrije, Slovenije, Hrvatske i dobro je što je to potpisala Srbija.
Cilj Deklaracije je postavljanje nove politike u oblasti gajenja soje sa visokom nutritivnom vrednošću, ali soje bez genetski modifikovanih organizama, koja bi služila kao hrana za ishranu ljudi i životinja. Država se, prema onome kako sam ja to razumela, opredelila za gajenje soje bez genetske modifikacije. Dakle, potpuno zdrave, prirodne soje, kao i uljane repice.
Moram da kažem da iako država ne priznaje, ministarstvo ne priznaje da u Srbiji postoje brojne parcele koje su zasejane genetski modifikovanom sojom. Žena, kojoj treba verovati, dr Mirjana Milošević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo tvrdi da se radi o hiljadama hektara. Dakle, u Srbiji genetski modifikovane soje ima i zbog toga je mnogo važno ovo opredeljenje kako bismo se od sada bavili samo zdravom sojom. Znači, bez genetske modifikacije.
Moje pitanje premijeru, ministru trgovine i ministru poljoprivrede jeste – da li potpisivanje ove deklaracije znači da se država Srbija, odnosno Vlada države Srbije konačno opredelila i da je definitivno prelomila da Srbija neće dozvoliti ulaz genetski modifikovane hrane na njenu teritoriju ili je, nedaj bože, ovo još jedan manevar da se prevare građani Srbije? To je pitanje o kojem treba da razmislimo i građani i poslanici. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Dujović. Izvolite.

Imam pitanje za Vladu Srbije, vezano je za odluku suda u Strazburu. Naime, sud u Strazburu u prvostepenom postupku je doneo odluku da se učesnicima naoružanih sukoba na prostorima Srbije, tj. pre svega NATO agresije 1999. godine, isplate zaostala primanja, kao i naknade po osnovu diskriminacije u odnosu na isplatu ratnim veteranima sedam opština juga Srbije, da po istom postupku Vlada Srbije mora da sagleda sve činjenice i da odredi nadležni organ koji će da sprovede popis, da odredi način isplate i da krene u sprovođenje te odluke.
U poslednje vreme, poslednjih šest meseci, kroz Srbiju razna udruženja, mešetari, pa i pojedine advokatske kancelarije, prave spiskove ratnih veterana pozivajući ih da se upišu, jer će, Bože moj, oni da im obezbede te čuvene ratne dnevnice i zaostala primanja. Pri tome sve naše kolege, moje kolege ratni veterani su dužni da plate, negde 500 dinara, negde 1.000 dinara, negde 2.000 dinara i da se obavežu da određenim advokatskim kancelarijama izdvoje po 10, 20, pa i više postotaka, kada dođe da naplate tih sredstava.
S obzirom da je odluka suda u Strazburu veoma jasna, s obzirom da je država Srbija u obavezi da sprovede postupak popisa svih ratnih veterana koji na ovo pravo, po odluci, imaju nameru da potražuju to pravo, zahtevam i pitam Vladu Srbije – kada, na koji način i koji državni organ će sprovoditi tu odluku suda u Strazburu, jer smatram i siguran sam, tako kažu i zakonski propisi, da to mora da radi državni organ, da će ta sredstva verovatno biti izdvojena iz budžeta Republike Srbije, s obzirom da ona, po rečima ministra finansija, u ovom prvom delu nisu predviđena za takvu namenu. Verovatno će rebalansom ili već na neki drugi način biti obezbeđena.
S toga ponavljam pitanje Vladi Srbije – koji organ, u kom postupku, na koji način će evidentirati sve učesnike ratova. Naime, radi šire javnosti i radi svih kolega poslanika, treba da znaju da se radi o nekoliko stotina hiljada naših sugrađana koji očekuju to pravo i očekuju da dobiju zasluženi novac ili novac koji im pripada, a pre svega na osnovu odluke suda u Strazburu.
Verujem da će Vlada Srbije u narednom periodu dobro analizirati i ovo pitanje i tu odluku i što pre odrediti nadležni državni organ koji će sprovoditi ovu odluku, jer ljudi su na terenu, naši sugrađani su sluđeni, izdvajaju u raznim udruženjima i raznim mešetarima po 1.000, 2.000 dinara od svoje sirotinje, plaćaju nadajući se da će na taj način doći do svog novca, u stvari je jasno svima da će to morati da radi država, državni organ, pa ja s toga postavljam ovo pitanje. Zahvaljujem se.