Hvala.
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.
Prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda, a to je zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona potvrđivanju Konzularne konvencije između Republike Srbije i Crne Gore, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Specijalne administrativne regije Makao Narodne Republike Kine o međusobnom ukidanju viza, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Argentine o bavljenju plaćenim poslovima članova porodica diplomatskog, konzularnog, administrativnog i tehničkog osoblja njihovih diplomatsko-konzularnih predstavništva, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Namibije o saradnji u oblast odbrane i Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o merodavnom pravu za obaveze izdržavanja.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa o predlozima zakona iz tačaka 7, 8, 9, 10. i 15. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača, Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika Vlade i ministra odbrane, Ivana Mrkića, ministra spoljnih poslova, Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave, pozvala da sednici prisustvuju i: Vera Mavrić, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, Ivica Kojić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Šani Dermahu, pomoćnik ministra spoljnih poslova, Miroslav Jovanović, pomoćnik ministra odbrane, Zoran Marković, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova, Nataša Kalezić, načelnik Odeljenja u Ministarstvu spoljnih poslova, pukovnik Ljubomir Nikolić, načelnik Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane, Nina Veličković, savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova i Snežanu Nedeljković, šefa Odseka u Ministarstvu finansija i privrede.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o 7, 8, 9, 10. i 15. tački dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe. O raspodeli vremena dobili ste u materijalu.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Konzularne konvencije između Republike Srbije i Crne Gore, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Specijalne Administrativne regije Makao Narodne Republike Kine o međusobnom ukidanju viza, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Argentine o bavljenju plaćenim poslovima članova porodice diplomatskog, konzularnog, administrativnog i tehničkog osoblja njihovih diplomatsko-konzularnih predstavništava, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Namibije u saradnji u oblasti odbrane i Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o merodavnom pravu za obaveze izdržavanja.
Da li žele reč predstavnici predlagača? (Da.)
Ministar Selaković, izvolite.

Hvala uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici. Pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju Konzularne konvencije između Republike Srbije i Crne Gore. Treba napomenuti da je Konzularna konvencija između Republike Srbije i Crne Gore potpisana 14. juna 2012. godine u Beogradu od strane ministara spoljnih poslova Republike Srbije i Crne Gore. Tokom ministarskog sastanka procesne saradnje u jugoistočnoj Evropi.
Svrha zaključenja ove Konzularne konvencije zasniva se na činjenici da sa Crnom Gorom od njenog osamostaljenja u oblasti konzularnih odnosa nema značajnijih kvalitativnih pomaka kao i od iskazane spremnosti obeju strana da međusobno pravno urede problematiku na koju se Konzularna konvencija odnosi. Obostrana je ocena da je zaključivanje ove konvencije predstavljalo značajan iskorak u ukupnim odnosima dve države.
Imajući u vidu brojne statusne probleme sa kojima se susreću državljani Republike Srbije na stalnom boravku u Crnoj Gori saradnja na konzularnom planu postaje sve značajnija i sve intenzivnija. Pravna saradnja između dve zemlje je veoma obimna, naročito nakon zaključivanja čitavog seta ugovora u oblasti međunarodne pravne saradnje, međunarodne pravne pomoći iz 2009. godine i odvija se u pogledu svih oblika međunarodne pravne pomoći kako u krivičnim tako i u građanskim stvarima.
Saradnja između pravosudnih organa, između Republike Srbije i Crne Gore je na najvišem mogućem nivou u regionu i služi kao primer uspostavljanju saradnje pravosudnih organa Republike Srbije sa svim drugim zemljama regiona. Radi unapređenja konzularnih odnosa, tokom konzularnih konsultacija Ministarstva inostranih poslova Srbije i Crne Gore, održanih 15. oktobra i 7. decembra 2009. godine, kao i o naknadnim diplomatskim kontaktima, usaglašen je i potpisan tekst Konzularne konvencije između dve zemlje.
Ova konvencija je u potpunosti upodobljena i prilagođena odredbama Bečke konvencije o konzularnim odnosima. Sadržani su svi osnovni konzularno pravni instituti kao pretpostavka za nesmetano odvijanje konzularnih odnosa. Pored definisanja prava i obaveza države prijema i države imenovanja, statusnih pitanja konzularnih funkcionera i konzularnih službenika, detaljno je regulisana konzularna zaštita i postupanje u slučaju smrti, telesnih povreda ili znatne materijalne štete po državljane države imenovanja, preduzimanje mera za zaštitu zaostavštine u slučaju rešavanja slobode, dostava sudskih i van sudskih akata, izdavanje putnih isprava, viza i slično.
Do sada zaključene konzularne konvencije od strane Republike Srbije sa zemljama regiona postoje između Srbije i Hrvatske, BiH i Makedonije, a Srbija je potpisnica još ukupno 20 konzularnih konvencija.
Pred vama takođe se nalazi i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Vlade Specijalne Administrativne Regije Makao Narodne Republike Kine o međusobnom ukidanju viza. Sporazum između Republike Srbije i Vlade Specijalne Administrativne Regije Makao o međusobnom ukidanju viza je potpisan 28. februara 2012. godine. Ovim sporazumom izuzimaju se državljani Republike Srbije i Specijalne Administrativne Regije Makao, nosioci važećih putnih dokumenata od pribavljanja viza u svrhu ulaska na teritoriju države druge ugovorne strane, radi posete ili boravka u trajanju ne duže od 90 dana tokom perioda od 180 dana od datuma prvog ulaska.
Lica koja nameravaju da borave duže od 90 dana od datuma prvog ulaska ili da rade, odnosno da se bave svojom profesijom ili da studiraju, treba prethodno da pribave dozvolu za to. Zaključivanjem Sporazuma kojim se ukidaju vize za državljane dve države predstavlja značajan korak u pravcu stvaranja što povoljnijih uslova za dalje unapređenje političkih odnosa i svestrane saradnje u ekonomskoj, kulturnoj, naučnoj i drugim oblastima od značaja i interesa za obe zemlje.
Treba naročito imati u vidu činjenicu da je Narodna Republika Kina prioritetan politički i vodeći ekonomski partner Republike Srbije na prostoru azijskog kontinenta. Specijalna Administrativna Regija Makao kao sastavni deo Narodne Republike Kine i kao sedište veoma značajnih privrednih aktivnosti, od velikog je interesa i za Republiku Srbiju i međusobno ukidanje viza je izraz visokog uzajamnog poštovanja i poverenja koje postoji između dve zemlje.
Ovim sporazumom sa Specijalnom Administrativnom Regijom Makao Narodne Republike Kine su usklađene sve odredbe tipskih sporazuma o ukidanju viza i ovaj sporazum predstavlja nastavak započetog postupka liberalizacije viznog režima sa onim državama izvan teritorije EU, za koje postoji konkretan interes Republike Srbije, kao i širenje kruga tih zemalja.
Pred vama se takođe nalazi i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Argentine o bavljenju plaćenim poslovima članova porodica diplomatskog, konzularnog, administrativnog i tehničkog osoblja, njihovih diplomatsko-konzularnih predstavništava.
Ovaj sporazum između dve zemlje o bavljenju plaćenim poslovima članova porodica diplomatskog, konzularnog, administrativnog i tehničkog osoblja, njihovih diplomatsko-konzularnih predstavništva potpisan je u Beogradu 8. oktobra 2012. godine, u originalu na srpskom, španskom i engleskom jeziku. Kada je u pitanju svrha potpisivanja ovog ugovora, potrebno je reći da se sporazumima o zapošljavanju članova porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava između dve države, ostvaruje na recipročnoj osnovi. Omogućava se zapošljavanje uz naknadu članova porodica diplomatskog i drugog osoblja države imenovanja, u skladu sa unutrašnjim propisima države prijema.
Poslednju deceniju, zaključivanje ove vrste bilateralnih ugovora je postala uobičajena međunarodna pravna praksa. Mnoge države su uočile da savremeni način života dovodi do sve češće pojave da supružnici članova osoblja diplomatsko konzularnih predstavništava odbijaju da napuste svoj posao, da bi pratili u inostranstvo svog bračnog druga, što je navelo Ministarstvo spoljnih poslova tih država da se pozabave problemom svojih zaposlenih i iniciraju zaključivanje ovakvih ugovora.
Osnovni cilj ugovora je očuvanje normalnog porodičnog života diplomatsko-konzularnih predstavnika i celovitosti njihove porodice time što će biti zadovoljene profesionalne i ekonomske potrebe članova tih porodica. Efekti rada diplomatsko-konzularnih predstavnika koji deluju u uslovima razdvojene porodice su nesumnjivo manji od onih koji funkcionišu u okruženju sređenih porodičnih prilika kada je porodica na okupu u mestu službovanja.
Druga svrha ovih sporazuma jeste da se pomenutom krugu lica ograniče privilegije i imuniteti u obimu u kojem su vezani za obavljanje plaćenih delatnosti, a koja bi im inače pripadala prema odredbama Bečke konvencije o konzularnim odnosima od 18. aprila 1961. godine i odredbama Bečke konvencije o konzularnim odnosima od 24. aprila 1963. godine. Naime, ova lica neće uživati imunitet od građansko-pravnog i upravnog postupka u vezi sa svim pitanjima koja proističu iz tako zasnovanog radnog odnosa, koja bi prema ovim konvencijama uživala.
Sporazumom se ne uskraćuje imunitet od krivičnog sudstva, koje članovi porodice uživaju prema navedenim konvencijama, već se država imenovanjem obavezuje da će ozbiljno razmotriti svaki pismeni zahtev koji podnese država prijema za odricanje od ovog imuniteta.
Na osnovu ovog sporazuma, članovi porodice osoblja diplomatsko-konzularnog predstavništva države imenovanja, zaposleni u državi prijema potpadaju pod režim socijalnog osiguranja države prijema, u vezi sa svim pitanjima koja se tiču njegovog zaposlenja u toj državi i u obavezi su da u državi prijema plaćaju sve poreze na prihod ostvaren po osnovu posla koji obavljaju u skladu sa sporazumom.
Republika Srbija je do sada potpisala ovaj sporazum sa osam drugih država i to sa: Kanadom 2004. godine, sa SAD 2006. godine, Holandijom 2010. godine, Španijom, Belgijom takođe 2010. godine, Argentinom 2012. godine, kao i sa Izraelom i Slovenijom u toku iste 2012. godine, od kojih su na snazi sporazumi sa Kanadom, SAD, Holandijom i Španijom. Sa Albanijom, Makedonijom, Portugalom, Turskom, Nemačkom, Švajcarskom, Rumunijom, Brazilom i Australijom vode se pregovori radi zaključenja ovog sporazuma.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, pred vama je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Namibije o saradnji u oblasti odbrane, države sa kojom Srbija ima tradicionalno dobre odnose.
Namibija nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije i zalaže se za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Bilateralna vojna saradnja sa Namibijom u vreme postojanja SFRJ bila je izuzetno razvijena. Težište je bilo na vojno-ekonomskoj i vojno-obrazovnoj saradnji, kao i na pružanju vojne pomoći u oslobodilačkom ratu u Namibiji. SFRJ je pružala značajnu materijalnu pomoću antikolonijalnoj borbi, kao i nakon sticanja nezavisnosti. Obostrani je interes i Srbije i Namibije uspostavljanje nekadašnjeg nivoa saradnje.
Potvrđivanjem Sporazuma o saradnji u oblasti u Narodnoj skupštini stvara se pravni osnov za saradnju ministarstava odbrane, kao i za sve oblike saradnje u oblasti odbrane, za koje strane budu zainteresovane.
Sporazum sadrži taksativno nabrojane oblasti saradnje, finansijske odredbe, odnosno način plaćanja troškova koji nastaju prilikom njegovog sprovođenja, odredbe o medicinskoj zaštiti, građanskoj odgovornosti i rešavanju odštetnih zahteva, kao i načinu rešavanju sporova. Sporazum određuje organe nadležne za njegovo sprovođenje, izmene i dopune, kao i način stupanja na snagu.
Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da Narodna skupština ratifikuje kako ovaj predloženi sporazum, odnosno da izglasa zakon kojim se potvrđuje Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Namibije o saradnji u oblasti odbrane, tako i zakone kojima se potvrđuju Konzularna konvencija između Republike Srbije i Crne Gore, zatim zakon kojim se potvrđuje Sporazum o međusobnom ukidanju viza između Republike Srbije i Specijalne Administrativne Regije Makao Narodne Republike Kine, kao i zakon kojim se potvrđuje Sporazum između Republike Srbije i Republike Argentine o bavljenju plaćenim poslovima članova porodica diplomatskog, konzularnog, administrativnog i tehničkog osoblja njihovih diplomatsko-konzularnih predstavništava. Hvala.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Neven Cvetićanin. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici i narodne poslanice, danas imamo nekoliko diplomatskih sporazuma i nekoliko akata iz oblasti spoljne politike na dnevnom redu. Ne bih da govorim o svima njima, ne bih da uzimam suviše vremena. Potrudiću se da budem kratak i jasan, te ću govoriti o onom sporazumu, o onom aktu za koji smatram da je najvažniji za državni interes Republike Srbije, a to je Konzularna konvencija između Srbije i Crne Gore, odnosno Predlog zakona o potvrđivanju Konzularne konvencije između Srbije i Crne Gore.
Na prvom mestu, potrebno je reći, i to smo čuli od ovlašćenog predlagača iz Vlade, da je ovu Konzularnu konvenciju potpisala ova vlada u junu prošle godine, ali pošteno je reći da je nju pripremila prošla vlada i dobro je što imamo kontinuitet u našoj spoljnoj politici, jer ozbiljne države, ukoliko žele da budu ozbiljne, ne smeju da lutaju u svojim spoljno-političkim stremljenjima i svakako je dobro što kako prošla Vlada, tako i ova Vlada na neki način pristupaju jednom aktu koji je koristan za državni interes Republike Srbije.
To što je ova Vlada potpisala ovu Konzularnu konvenciju pokazuje da je ova Vlada sposobna i spremna da unapređuje odnose u regionu i dogovara se sa komšijskim državama, čime padaju u vodu predrasude svih onih koji su optuživali ovu Vladu za opasne namere prema bilo kojoj komšijskoj državi.
Mi iz SDPS, shodno našem programu i usmerenju, na posebno mesto stavljamo regionalne odnose i smatramo da je potrebno negovati najbolje moguće regionalne odnose, jer se iz ovog siromaštva i krize svi zajedno možemo podići samo regionalnom saradnjom i samo najboljim mogućim odnosima između država u regionu.
Naravno, na prvom mestu treba da nam bude državni interes Republike Srbije i da onda poštujući taj državni interes pokušamo i da sa svim komšijskim državama uspostavimo najbolje moguće odnose. Naravno, nije potrebno ni pominjati da ova Vlada i ova vladajuća većina u parlamentu neće bilo kakvim postupanjem ugroziti državne interese Republike Srbije, odnosno ova Vlada je spremna, i tako tumačim njenu spoljno-političku doktrinu, da nađe pravu meru između brige za državne interese Republike Srbije i potrebe da sa komšijskim državama imamo korektne odnose.
Dozvolite mi da iznesem jedan sud o spoljnoj politici kao čovek koji se time bavio na naučan način na institutu. Svaka država treba da ima najbolje moguće odnose sa svim komšijskim državama, jer tako sebe čini održivom i stabilnom, ali svaka država na prvom mestu treba da vodi računa o sopstvenom državnom interesu, da se njemu posveti i da ne brine tuđu brigu.
Dakle, tumačim ovu konvenciju kao produkt strategije, ako hoćete naše spoljnopolitičke strategije, koja uvažava ova dva momenta – na prvom mestu, brigu o državnim interesima Republike Srbije i na drugom mestu, želju da se sa svim komšijskim državama imaju korektni odnosi.
Konkretno što se tiče ovog predloga zakona, u njegovim konkretnim članovima može da se kaže da je ovo jedan tipičan diplomatski bilateralni sporazum, u ovom slučaju se radi o konzularnoj konvenciji, i kao što smo već čuli od ovlašćenog predlagača iz Vlade, ova konvencija je potpuno prilagođena Bečkoj konvenciji o konzularnim odnosima i sadrži sve konularnopravne institute koje treba da sadrži jedna konvencija. Dakle, definiše prava i obaveze svih država potpisnica ove konvencije, u ovom slučaju Srbije i Crne Gore.
Dozvolite mi da kažem zašto je posebno značajno što je Srbija ovu konzularnu konvenciju potpisala upravo sa Crnom Gorom. Crna gora je jedna od onih država sa kojima Srbija ima i zajedničku tradiciju i tradiciju zajedništva. Namerno ovo podcrtavam, i zajedničku tradiciju i tradiciju zajedništva, te kroz ovu igru reči pokušavam da opišem koliko je Crna Gora bitna za Srbiju kao država i koliko je dobro to što smo upravo sa Crnom Gorom potpisali ovu konzularnu konvenciju.
Srbija ima najveći interes da razvija kulturne, trgovinske, ekonomske i sve druge odnose sa Crnom Gorom, jer slobodno možemo reći da su retke države koje su ranije kroz istoriju Srbiji bile toliko bliske kao Crna Gora.
Dozvolite mi da konstatujem i sledeće. Ovaj direktni prenos gledaju mnogi građani Srbije, ali sam siguran da ovaj TV prenos gledaju i mnogi građani Crne Gore, koji Srbiju doživljavaju kao veoma blisku državu i koji su zainteresovani za ono što se dešava u njoj.
Konkretno, dolazimo do jednog praktičnog razloga zašto je posebno bitno što je Srbija potpisala konzularnu konvenciju baš sa Crnom Gorom. Crna Gora je jedna od onih država u kojima živi najveći broj državljana Srbije izvan matice, izvan teritorije Srbije i upravo je dobro i korisno da Srbija tu ima svoje konzulate. Namerno kažem konzulate a ne konzulat. U ovom momentu postoji samo Generalni konzulat Republike Srbije u Herceg Novom. Nadam se da će Srbija, Vlada Srbije, Vlada Crne Gore naći načina da otvore još neki konzulat. Srbija je tražila konzulate i u Nikšiću i u Bijelom Polju.
Argumenti Crne Gore su bili da je dovoljan jedan konzulat, jer je Crna Gora toliko mala da se iz svakog mesta u Crnoj Gori, maltene, za sat ili dva može stići do Herceg Novog, ali se ne radi o tome. Radi se da Srbija ima konzulat tamo gde žive državljani Srbije u Crnoj Gori. U tom smislu želim da apostrofiram sever Crne Gore, gde je posebno bitno da Srbija otvori u budućnosti jedan konzulat, nebitno da li će to biti u Bijelom Polju, u Pljevljama, u Beranama, zbog svog interesa, i to ne da bi se mešala u neke unutrašnje stvari u Crnoj Gori, već da bi pružila administrativne i konzularne usluge svojim državljanima u Crnoj Gori. Razlozi su administrativni i razlozi nisu i ne mogu biti u bilo kakvoj ekspanzivnoj politici, jer ova Vlada jeste svesna da treba da se vodi jedna pragmatična i umerena politika.
Konačno, funkcija konzulata Republike Srbije u Crnoj Gori je da ti konzulati pruže administrativne usluge, ne samo u izdavanju potvrda, pasoša, viza, raznoraznih dokumenata, već i u rešavanju krajnje životnih situacija. Na primer, kada se neki državljani Srbije u Crnoj Gori se venčavaju, kada je neko, nedaj bože, lišen slobode, neki državljanin Srbije u Crnoj Gori, kada imamo situaciju smrtnog slučaja nekog državljanina Srbije u Crnoj Gori, rešavanje imovinskih pitanja i još niza pitanja, koja su od životne situacije, koje može da reši neki konzulat koji je blizu tim ljudima, blizu samim državljanima Srbije u Crnoj Gori.
Konkretno što se dalje tiče ovog predloga zakona o potvrđivanju konzularne konvencije, treba reći da je on u svojim članovima takav da je na obostranu korist i Srbije i Crne Gore. Ono što posebno možemo naglasiti je da je on u korist državnog interesa Srbije. Recimo u članu 2. Predloga zakona o potvrđivanju konzularne konvencije, ili u samom članu 2. konzularne konvencije se kaže da Srbija biva, odnosno država imenovanja bira gde će otvoriti konzulat, ili narodski rečeno, ona država koja otvara konzulat, bira gde će to biti, a ona država koja taj konzulat prima, ona to odobrava.
Srbija ima mogućnost i pravo da bira gde će biti, opet nanovo kažem, njeni konzulati u Crnoj Gori, u množini, budući da sad imamo jedan. Nadam se da će Srbija i Crna Gora pronaći načina da se otvori još jedan konzulat, pogotovu na severu Crne Gore, kako bi svi državljani Republike Srbije bili zbrinuti na najbolji mogući način.
Konačno, želim da ponovim prilikom govora o ovoj konzularnoj konvenciji da je Srbiji u interesu da bude u najbližim mogućim odnosima sa Crnom Gorom, ne zbog neke ekspanzivne politike i ne zbog toga da bi se mešala u unutrašnje stvari u Crnoj Gori, već iz proste činjenice što u Crnoj Gori živi veliki broj njenih državljana. Kada procentualno gledate koliko to Crna Gora ima uopšte stanovnika i koliki je procenat srpskih državljana u njoj, onda vidite da procentualno nema države ni u okruženju, niti bilo gde, u kojoj je procenat srpskih državljana toliko velik i zato je ovo pitanje veoma bitno za našu spoljnu politiku. Rekao bih da je Crna Gora kao država veoma bitna za našu spoljnu politiku, opet ponavljam, ne iz nekih ekspanzionističkih razloga, već iz razloga što pametne države vodi brigu o svojim državljanima.
Konačno, ne bih više da dužim i ne bih da koristim sve vreme koje je na raspolaganju, želim da zaključim da ova konvencija pokazuje da Srbija brine o svojim državljanima koji žive u drugim državama, u ovom slučaju u Crnoj Gori i da vodi politiku koju treba da vodi bilo koja država, politiku brige za svoje državljane, gde god da se oni nalaze. Zahvaljujem se na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedna od prilika da SPO – DHSS iznesu svoje političke stavove u pogledu međunarodne politike koju treba da vodi naša zemlja. Često smo bili poprilično usamljeni na političkoj sceni Srbije u pogledu naših odnosa prema spoljnoj politici. Budimo sasvim otvoreni, ova zemlja je dosta lutala, posebno u periodu od 1990. do 2000. godine. Počela je 2000. godine polako da dolazi k sebi.
Dokaz da država postaje sve ozbiljnija je upravo ovo što je uvaženi gospodin Cvetićanin rekao i uzeo mi je misao koju želim da ponovim, da svaka ozbiljna država sve ono što je uradila prethodna Vlada, što je doro u nacionalnom i državnom interesu, respektuje i nastavlja tu politiku, a samo treba menjati onaj deo politike koji je bio pogrešan.
Mi smo zbog tradicionalno zbog jezičkih, kulturnih veza, porekla, porodičnih odnosa, rodbinskih odnosa, tradicionalno i emotivno i državotvorno i ekonomski i svakojako prilično vezani za Crnu Goru. Međutim, i tu smo u periodu posle 2000. imali jednu veliku glupost, naime, posle proglašenja nezavisnosti KiM. Naravno, DHSS – SPO su u svom političkom delovanju učinile sve i upozoravale Vladu Slobodana Miloševića da će pogrešna politika dovesti do toga, a naravno da nismo želeli da tada budemo u pravu, međutim, prve zemlje koje su priznale nezavisnost KiM su bile upravo najveće svetske sile i najznačajnije zemlje članice EU, poput Nemačke, Francuske, Italije, Velike Britanije itd.
Po priznanju nezavisnosti KiM nismo nijednoga ambasadora tih velikih i svetskih uticajnih zemalja članica EU proterali. Međutim, otkazali smo gostoprimstvo ambasadorima Crne Gore i Makedonije posle odluke njihovih vlada da priznaju nezavisnost KiM, što je po nama bila emotivna veza ali nikako ozbiljna i racionalna državotvorna veza. Odgovor tadašnjeg premijer Crne Gore je bio da se Crna Gora kod donošenje te odluke vodila svojim državnim i nacionalnim interesima. Tu smo došli do razbijanja jedne pre svega komunističke, titoističke predrasude u međunarodno pravnim odnosima, da međunarodno odnosi treba da budu zasnovani na tome ko vas kao voli a ko vas ne voli, pa oni koji vas kao kolektivno vole i vi njih kolektivno volite i sa njima treba da budete u najboljim odnosima i obrnuto. To nije tačno. Istorija nas u tome demantuje. Kada je Rusija na Sanstefanskom miru okrenula leđa Srbiji Srbija je našla zaštitu kod Bizmarka. Često je našla zaštitu kod Austrije, a često je i sa Austrijom imala loše odnose. U nekim drugim skorašnjim istorijskim elementima imala je bolje odnose sa Rusijom.
Sve ozbiljne države se kod donošenje takvih važnih odluka vode racionalnim državnim interesima a nikako emocijama. Emocije su nas vodile devedesetih godina. Mrze nas Nemci, mrze nas Hrvati. Mrze nas Crnogorci. Mrze nas muslimani. Mrze nas ovi. Mrze nas oni i na kraju smo ostali sami da sami ne možemo biti i ta politika nas je dovela do toga da smo ušli u ratni sukob sa najvećom snagom vojnom na svetu od kako postoji svet, sa NATO paktom.
Međutim, ovo što se sada dešava posebno u periodu od 2000. godine nova politika, novi mostovi, nova spoljna politika je prihvatljivo za SPO i DHSS. Ne zaboravite u onom periodu kada je Crna Gora vodila kampanju za odvajanje od državne zajednice SCG na političkoj sceni Srbije DHSS je vodila sličnu kampanju. Međutim, DHSS kao naš konstruktivni koalicioni partner, a mi nismo vodili kampanju te vrste, mi smo bili za zajedničku državu, se vodila nekim drugim motivima, takođe po nama jako ozbiljni. Ako je to većinska volja stanovništva, to ne znači da u budućnosti treba da imamo loše odnose. To znači da odnose koji postoje između dve zemlje a koji ne funkcionišu na zadovoljavajući način mogu budućnosti biti još i bolji ako te zemlje žive u odvojenim državama, što se u nekoj velikoj meri pokazalo. Imali smo brze posete međusobne predsednika vlada dveju zemalja, predsednika država, i prethodni predsednik Boris Tadić i prethodna Vlada je održavala dobre odnose na svim nivoima sa vladama i predsednikom Crne Gore. To čini i ova vlada i to je ona politika koja sa stanovništva SPO i DHSS je apsolutno prihvatljiva i gde se najbolje brani ekonomija zemlje i nacionalne bezbednosti.
Crna Gora budućnost svoju vidi tamo gde je vidi i Srbija, vidi je u EU. Crna Gora budućnost svoju vidi tamo gde je vidi ceo region, vidi je u članstvu NATO paktu. SPO i DHSS opet kod donošenje te vrste političke odluke ne vode se emocijama. Nije kod nas dominanstan onaj odvratni naziv bombardovanja Srbije – milosrdni anđeo kada je stradalo na hiljade nedužnih civila, kada je razorena infrastruktura zemlje. Mislimo da je to bilo u sadejstvu sa nerazumevanjem međunarodne zajednice položaja Srbije ali i sa našim potpunim nerazumevanje ono što se dešava u svetu. Nadamo se da nikada više Srbija neće u toj meri voditi toliko pogrešnu politiku i sama platiti cenu svoje pogrešne politike.
Ovo što je bitno za ovaj sporazum između RS i Republike Crne Gore je da će se ovim sporazumom rešiti niz pre svega statusnih, životnih problema koji opterećuju građane koji žive u jednoj ili drugoj državi, a pre svega građane RS koji žive u Crnoj Gori i da će se od putnih isprava, viza, smrti, telesne povrede, rešavanja odštetnih zahteva itd. to države potpisnice ove konvencije rešavati u duhu sa ovom konvencijom.
Što se tiče sporazuma o ukidanje viza Specijalnom administrativnom jedinicom Makao koje je u sastavu Narodne Republike Kine treba reći da je Makao pre 10 ili 12 godina bio jedna vrsta dominiona Portugalije, on je relikt nekadašnje kolonijalne imperije Portugala. Naravno da će ovaj sporazum biti manjeg značaja, ali je u svakom slučaju jedan dobar korak i spoljno politički potez naše države i administrativne regije Makao zbog činjenice da ipak postoje građani Srbije koji putuju u Makao i obrnuto. U svakom slučaju, kao i prvi sporazum ovaj sporazum olakšava svakodnevno život građana.
Što se tiče svih tih sporazuma koji su potpisani i ratifikovani sa nekoliko zemlja i u toku su pregovori o potpisivanju i ratifikovanju sa još nekoliko zemalja o zapošljavanju članova diplomatsko konzularnih predstavništava, odnosno porodica članova diplomatsko konzularnih predstavništava, to je opet rešavanje jednog od bitnih pitanja. Često sam bio u našim ambasadama gde živi konzul ili ambasador kome nije porodica sa njim i kada razgovarate sa tim diplomatom vidite da je on u velikoj meri okrenut, pored onoga što mu je osnovni zadatak zbog čega je u ambasadi ili konzulatu, i okupiran sa tim šta se dešava sa članovima porodice koji nisu sa njim u konzulatu ili ambasadi. Sigurno da je ovo jedan od dobrih načina za međusobno rešavanje problema koji opterećuju diplomate Argentine i Srbije.
Što se tiče sporazuma u oblasti odbrane između RS i Namibije, bez obzira što je odnos između te dve zemlje doživeo svoju kulminaciju i vrhunac u vreme kada smo bili članica Pokreta nesvrstanih i bez obzira što je SPO smatrao da je to bila pogrešna politika, ali možda u tom vremenu je imala neku vrstu opravdanja, nemamo ništa protiv te vrste sporazuma i sigurno da dobre odnose treba održavati sa svima, posebno ako su zasnovani na ekonomskim i vojnim odnosima.
Ono što je ministar pomenuo je relikt prošlosti. On sada ne postoji i to nije naša aktuelna politika. Uobražavali smo da smo neki faktor u svetu i da mi treba da vojno ekonomski i svakojako pomažemo afričke zemlje u njihovoj kolonijalnoj borbi. To može sa stanovništva univerzalnog prava i pravde imati svoje opravdanje, ali smo stanovništva kao nacionalna stranka okrenuti uticajnim i značajnim zemljama u svetu i tada smo trebali da intenziviramo naše odnose u svetu sa bitnim faktorima u svetu. Da su to naši građani dobro znali pokazuju i oni događaji iz sedamdesetih godina koje još uvek građani cele bivše Jugoslavije pamte kao zlatan period Titov. U eri najveće popularnosti Josipa Broza Tita on je podelio višku radne snage u tadašnjoj Jugoslaviji pasoše i tada se u Jugoslaviji odigrao svojevrsni referendum – gde je bolje živeti i gde građani vide svoju ličnu perspektivu. Od preko građana koji su otišli van granica naše zemlje niko nije otišao u tadašnji komunistički raj koji se zvao Sovjetski savez. Niko nije otišao u Kinu da napravi svoju profesionalnu i egzistencionalnu karijeru.
Retko ko da je otišao ili skoro niko u neku od zemalja nesvrstanih, ali je uglavnom 99% građana tada otišlo u članice EU, što znači da su i tada građani nepogrešivo znali gde je bolje da žive i da ostvare svoju egzistenciju.
(Borislav Stefanović, s mesta: Kakve veze ovo ima sa temom?)
Gospodine predsedavajući, zamolio bih, vama se obraćam zbog kršenja Poslovnika, ja i moji prijatelji iz poslaničke grupe nikada nismo nikome dobacivali iz poslaničkih klupa, niti ćemo to ikada raditi. Poštujemo svaku politiku i svaki politički stav. Molio bih da opomenete poslanike DS koji se ponašaju prilično neuviđavno, a to stalno rade kada mi govorimo. Ako imaju neki svoj politički stav, neka ga iznesu jasno i glasno, a ne da mene ili bilo koga drugog ometaju, jer su i oni na evropskom putu kao i mi, ali onda trebaju i u parlamentu evropski da se ponašaju.
U danu za glasanje ćemo podržati sve ove sporazume. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Hvala.
Nisam iz one političke opcije koja je na evropskom putu. Član sam DSS. Na početku moram da izrazim žaljenje što ova vladajuća većina ponovo u ovu tačku dnevnog reda uvršćuje određene zakone koji nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Nastavlja se praksa koja je postojala u prošlosti, iako je stranka koja je sada stožer vlasti kritikovala to. Nadam se da će se to ubuduće otkloniti.
U mojoj diskusiji ću govoriti o zakonu o potvrđivanju protokola o merodavnom pravu iz oblasti izdržavanja. Radi se o jednom protokolu privatnog prava koji je donet pod okriljem međunarodne Haške konferencije za privredno pravo. Dakle, ovaj naziv protokol je naziv za jedan dokument koji treba da bude funkcionalna veza između konvencije koja je doneta 2007. godine. Sa ovim protokolom treba da ima zajednički cilj, a to je da promoviše ovaj dokument, ovaj akt, što stoji u preambuli ovog predloga zakona o merodavnom pravu obaveze izdržavanja.
Dakle, mnoga rešenja su i te kako korektna i povoljna, a naročito za izdržavana lica. Samim tim i mnoge pravne norme koje su ugrađene u ovaj akt idu u prilog tome da se lakše donese odluka o izdržavanim licima, a naročito u specifičnim situacijama, međudržavnim i međugraničnim elementima. Ovaj akt o kome danas pričamo, ovaj protokol je samostalni protokol i sklon je tome da njemu mogu da se pridruže druge zemlje koje nisu potpisnice Konvencije, a koja je potpisana 2007. godine.
Razlika između konvencije i ovog akta je u tome što se konvencija primenjuje samo na one zemlje koje su potpisnice istog ovog akta, dok ovaj protokol ima formu erga omnes ili prema svima obavezujući tj. da zemlje koje nisu potpisnice ovog akta, ove konvencije i zemlje koje su potpisnice moraju uskladiti svoju pravnu regulativu sa ovim aktom. Onaj poverilac koji pokreće postupak iz zemlje koja nije potpisnica ovog akta može da očekuje sve privilegije i benefite ovog akta. Primera radi, ako je otac iz Austrije, a majka iz Srbije, pa dete pokreće tužbu za izdržavanje pri sudu u Srbiji, srpski sud može da prihvati austrijski ili srpski zakon. To je taj merodavni zakon. Međutim, ovaj akt na jedan korektan i kvalitetan način propisuje kako da se na taj način reaguje.
Moram istaći da ovaj protokol ima kvalitativnih odredbi. Primera radi, visina izdržavanja, gde se uzimaju u obzir visina dohotka tuženika, zatim i prohtevi izdržavanog lica, pa se na osnovu toga donosi jedan kvalitetan zaključak vezan za visinu izdržavanja. Takođe, ovaj akt zadire u javni poredak zemalja potpisnica i zemalja koje nisu potpisnice, već radi u svom obimu delovanja.
Srbija je zemlja koja je potpisnik ove konferencije o privatnom pravu još 2001. godine. Srbija je donela devet konvencija na osnovu preporuka ove konferencije. Kada smo bili u sastavu SRJ ili samostalni imali smo preko devet konvencija. Jedna od najbitnijih je Konvencija o zaštiti deteta i nju je podržalo preko 100 zemalja, bilo potpisnica ove konferencije, bilo onih koje nisu potpisnice.
Nadam se da je glavni motiv za donošenje jednog ovakvog protokola, jednog akta, pre svega, pomoć našim građana po iseljenju, jer svi dobro znamo da se stara zemlja Jugoslavija raspala, mnogi građani Srbije su otišli u zemlje zapadne Evrope, gde su stekli mnoga poznanstva, tamo se oženili, udali, dobili porodice. Ovaj protokol treba da štiti njihove interese. U zadnje vreme imamo veliku migraciju. Znate dobro da se svake godine iz Srbije iseli 30-32 hiljade ljudi ka zemljama zapadne Evrope trbuhom za kruhom. Njima treba da pomogne ovaj protokol.
Ovaj protokol je verifikova EU, 25 zemalja EU, sem Velike Britanije, Danske i Irske i da bi se on aktivirao treba još jedan pravni subjekat da ratifikuje ovaj protokol. Srbija je prva zemlja van EU koja će ratifikovati ovaj protokol.
Nadam se, gospodine ministre, da ćemo posle ove verifikacije ovog protokola doneti jedan zakon o privatnom pravu. Nadam se da ćete reagovati, jer će ovo biti šlagvort za tako nešto i da ćete reagovati. Imali smo obećanja prethodne Vlade, a i ove vlade. Ne mogu da kažem, delovalo se, radilo se po ovom pitanju, ali je činjenica da nemamo jedan kvalitetan zakon koji će obraditi jednu ovakvu materiju. Nadam se da ćete uskoro izaći pred ovaj parlament sa jednim kvalitetnim predlogom zakona.
Na kraju bih želeo da vam sugerišem određenu stvar. Dakle, u obrazloženju stoji da se ovaj zakon donosi kako bi se usaglasili sa zakonima EU, sa legislativom EU. Međutim, za nas iz DSS, ovaj zakon se donosi zbog građana Srbije, pa onda zbog EU, jer znate da DSS želi da bude politički neutralna i iz tih razloga vam kažem da taj zakon moramo doneti zbog građana Srbije, zbog svih onih ljudi koji su zasnovali porodice u mnogim drugim zemljama, a otišli su trbuhom za kruhom. Zahvaljujem.

Hvala.
Gospodine Kosaniću, po kom osnovu se javljate?
(Đorđe Kosanić, s mesta: Kao ovlašćeni predstavnik.)
Molim vas, ovlašćeni predstavnik je Vojislav Vujić. Prema tome, ne mogu da vam dam reč, jer vi niste ovlašćeni. Evo, imamo pismeno. Meni je žao, ali ne smem kršiti Poslovnik.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, ovde imamo niz ratifikacija da uradimo, od kojih ogromna većina zaslužuje našu apsolutnu podršku, tako da ne bih u tom smislu previše trošio reči. Pre toga bih se izvinio, u ime poslaničke grupe DS, na dobacivanju poslaničkoj grupi SPO i DHSS. To dobacivanje nije bilo ni smišljeno ni koordinirano, ali jeste  bila neprimerena reakcija za neke reči koje ste izgovorili, pošto niste samo vi ti koji imate tapiju na ideološki pravac, imaju i drugi, tako da to tako razumete, ništa drugačije. Ne delimo iste vrednosne sudove vezano za Drugi svetski rat, ali ih delimo za EU svakako.
Ono što je prethodna Vlada pripremila kroz ove ratifikacije koje se sada nalaze pred nama je svakako dobro i svakako je trajalo predugo, svakako da je nedovoljno i svakako da je bolje da je ovde bio ministar Mrkić. Ono što je sigurno je da ne bih rekao da je Konvencija sa Crnom Gorom kruna našeg diplomatskog rada i napora. To je samo jedan segment, ne nebitan i u svakom slučaju DS podržava sve ovde što je rečeno od naših kolega, da je od izuzetnog značaja da očuvamo najbolje odnose u regionu sa našim komšijama. Koja je uopšte svrha diplomatije i spoljne politike jedne zemlje ako ne može to da uradi?
Međutim, da ne bismo ostali u domenu političkih floskula i izuzetne površnosti, moramo ipak ući malo dublje u suštinu. Dakle, Srbija jeste tražila da se otvore konzulati i ona na to ima pravo po Bečkoj konvenciji, ali smo odbijeni, osim u slučaju Herceg Novog. Ova vlada ima mogućnost da u svojim kontaktima koji su ocenjeni najvišim ocenama, sada pokuša da izdejstvuje da Srbija zaista dobije konzulat na severu Crne Gore. Isto tako, da ne bi ova konvencija o konzularnoj zaštiti bila jedan papir u kojem mi, da budemo jasni i zbog građana Srbije, pružamo konzularnu zaštitu crnogorskim državljanima u inostranstvu, a srpskih državljana, uvaženih kolega, skoro da i nema u Crnoj Gori. To ste malo pobrkali, zbog toga što je Crna Gora donela Zakon o državljanstvu koji de fakto to onemogućava. Ako ne verujete meni, pitajte predstavnike srpskih partija u Crnoj Gori.
Prema tome, jedna od tema naše Vlade, ministra spoljnih poslova, predsednika države, treba da bude, po nama, kako mislite da je većina ljudi u Srbiji koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, normalno, mogu da imaju državljanstvo Crne Gore, a istovremeno Srbi u Crnoj Gori nemaju mogućnost da dobiju naše državljanstvo, a da prethodno im crnogorsko ne bude oduzeto. Proverite, konzulat se ne otvara samo radi zaštite državljana. On se otvara i radi pospešivanja ekonomskih kulturnih veza i pomoć našem narodu u regionu, a našem narodu ne znači državljanstvo. Tu samo da budemo jasni. Naša Vlada je to pokušavala bezuspešno. U odnosima sa Hrvatskom takođe, niz otvorenih pitanja nisu rešena. Možemo da pričamo šta hoćemo, otopljavanje, grljenje, susreti, pitanja nisu rešena. Pitajte izbeglička udruženja, pitajte gospodina Lintu, pitajte Atlagića, svi će vam potvrditi ovo što ja kažem. Nebitno je ko je na vlasti. Jednostavno, to je činjenica. Mi pružamo konzularnu zaštitu državljanima Crne Gore, mahom su u pitanju ljudi koji rade na brodovima, mahom su to ljudi u zemljama gde Crna Gora nema ambasadu, mahom su to ljudi u zemljama u kojima ni mi nemamo ambasadu i to je to, da ne bi mistifikovali celu ovu stvar, nego da govorimo jasnim jezikom zbog građana, da razumeju o čemu se ovde radi.
Inače, mislim da Srbija mora da vodi računa o svim našim građanima, ali i narodu našem u okruženju, najpre tako što će ojačati sebe, svoje kapacitete, što će se ekonomski dići na noge. Zato mi je i zasmetalo kada se ovde na pogrešan način, na besmislen način govore rečenice tipa – titoističko-komunističke predrasude u međunarodno-pravnim odnosima. Ministre, vi ste pravnik, ja sam pravnik, ima puno pravnika u sali, ja nisam nikad čuo za nešto slično. Ako ćemo o predrasudama titoističkim, u međunarodno-pravnim odnosima možemo samo da vidimo najpozitivnije primere. Nešto nisam siguran da Mihajlovićevsko-četnička ideologija je donela napredak u međunarodnim odnosima. Možda grešim, ali to je činjenica.
Moram kao narodni poslanik uvek da reagujem kada se upotrebi nešto toliko prazno, da zveči, i kao pravnik i, ako hoćete, kao čovek koji se bavi diplomatijom profesionalno.
Prema tome, mi imamo ovde pred nama jedan sporazum kojim se omogućava supružnicima naših diplomata da obavljaju posao, da rade, da se zaposle u Argentini. To je jako važna stvar, vi ste, ministre, vrlo efikasno predstavili u kojim zemljama je to već urađeno, što je jako dobro, ali ste još važnije predstavili one zemlje gde se na tome radi. Samo bih apelovao i na vas i na Vladu da se sa tim naporima malo ubrza i da se dođe do rešenja tog zaista velikog problema koji opterećuje celu našu diplomatsku službu. Istovremeno bih apelovao i da se najzad omogući zdravstvena zaštita našim diplomatama. Ja bih ovo rekao ministru Mrkiću ali, nažalost, nemamo priliku da ga vidimo, pošto nam, nažalost, u poslednje vreme diplomate umiru i to ubrzano i mora ta stvar da se reši, i onda će ministar Mrkić da dođe i reći će – nemamo para. Onda se vraćamo na onu priču o budžetu.
Mi smo sada uradili veliku stvar u Argentini, a zamislite koliko ima zemalja gde nismo uradili i što je najgore, nismo uradili u regionu. Znači, supruge ili supružnici naših diplomata ne mogu u regionu da se zaposle, u zemljama gde službuju. Kažete – reciprocitet. Omogućili smo mnogima isto pravo, a da nismo dobili u tim zemljama i znate da je to tačno. Držite se onda reciprociteta do kraja.
Kad već pričamo o konzularnoj konvenciji sa Crnom Gorom sa kojom želimo najbolji mogući odnos, možda nije zgoreg, kada obavljate razgovore u Podgorici, da kažete crnogorskoj Vladi da smo mi spremni da razvijamo najbolje odnose, da pružamo konzularnu zaštitu njihovim državljanima, ali da bismo ako voleli da Crna Gora plati zakup zgrade koju koristi za ambasadu u Beogradu, za početak, ili da plate bar 10% onog što nisu platili preko deset godina. To vi, kao Vlada, možete uraditi. Možete preko dipusa to uraditi. Možete tražiti da neko plati za nešto što koristi u Republici Srbiji, ali pošto crnogorskoj strani ta tema ne odgovara, oni to neće izneti ni na jednom sastanku sa vama, gospodine ministre, to morate vi, tj. ministar Mrkić. Znači, podučite ministra da se izbori za pravo Republike Srbije koje joj je ovim drastičnim ugroženo. Naša Vlada je to pokušala, nije uspela. Zašto? Reći ću vam odmah zašto. Zato što crnogorska Vlada u tim situacijama kaže – vi kvarite odnose sa Crnom Gorom. To je zamka u koju vi ne treba da upadate. Borba za interese Republike Srbije i njenih državljana nema cenu i nema narušavanja ako je nešto po zakonu, sprovodi se zakon, u ovom slučaju ugovor o zakupu. Govorim vam to kao kolegi pravniku, takođe. Nečuvena je stvar da u sred Beograda imate onakav objekat koji se koristi besplatno. Nečuveno je da nije vlasništvo ničije. Regulišite to. To je priča o odnosima. Pitanje državljanstva, to je priča o odnosima. Pitanje konzulata, takođe je priča o odnosima.
Pokušajte, dobijte bar jedan konzulat na severu Crne Gore, imaćete punu podršku od DS, siguran sam i od ostalih kolega ovde. To su stvari koje će pomoći da se bolje razumemo, da bolje sarađujemo, bez mešanja u unutrašnje stvari bilo koje suverene države. Hajde da ne pravimo spoljnu politiku na magli, mistifikaciji i floskulama koje ovde, nažalost, u nekim slučajevima smo morali da slušamo nekoliko sati. Hvala.