Drugo vanredno zasedanje, 24.01.2013.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Drugo vanredno zasedanje

3. dan rada

24.01.2013

Sednicu je otvorila: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 11:10 do 15:25

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Aleksandar Pejčić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala.
Nisam iz one političke opcije koja je na evropskom putu. Član sam DSS. Na početku moram da izrazim žaljenje što ova vladajuća većina ponovo u ovu tačku dnevnog reda uvršćuje određene zakone koji nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Nastavlja se praksa koja je postojala u prošlosti, iako je stranka koja je sada stožer vlasti kritikovala to. Nadam se da će se to ubuduće otkloniti.
U mojoj diskusiji ću govoriti o zakonu o potvrđivanju protokola o merodavnom pravu iz oblasti izdržavanja. Radi se o jednom protokolu privatnog prava koji je donet pod okriljem međunarodne Haške konferencije za privredno pravo. Dakle, ovaj naziv protokol je naziv za jedan dokument koji treba da bude funkcionalna veza između konvencije koja je doneta 2007. godine. Sa ovim protokolom treba da ima zajednički cilj, a to je da promoviše ovaj dokument, ovaj akt, što stoji u preambuli ovog predloga zakona o merodavnom pravu obaveze izdržavanja.
Dakle, mnoga rešenja su i te kako korektna i povoljna, a naročito za izdržavana lica. Samim tim i mnoge pravne norme koje su ugrađene u ovaj akt idu u prilog tome da se lakše donese odluka o izdržavanim licima, a naročito u specifičnim situacijama, međudržavnim i međugraničnim elementima. Ovaj akt o kome danas pričamo, ovaj protokol je samostalni protokol i sklon je tome da njemu mogu da se pridruže druge zemlje koje nisu potpisnice Konvencije, a koja je potpisana 2007. godine.
Razlika između konvencije i ovog akta je u tome što se konvencija primenjuje samo na one zemlje koje su potpisnice istog ovog akta, dok ovaj protokol ima formu erga omnes ili prema svima obavezujući tj. da zemlje koje nisu potpisnice ovog akta, ove konvencije i zemlje koje su potpisnice moraju uskladiti svoju pravnu regulativu sa ovim aktom. Onaj poverilac koji pokreće postupak iz zemlje koja nije potpisnica ovog akta može da očekuje sve privilegije i benefite ovog akta. Primera radi, ako je otac iz Austrije, a majka iz Srbije, pa dete pokreće tužbu za izdržavanje pri sudu u Srbiji, srpski sud može da prihvati austrijski ili srpski zakon. To je taj merodavni zakon. Međutim, ovaj akt na jedan korektan i kvalitetan način propisuje kako da se na taj način reaguje.
Moram istaći da ovaj protokol ima kvalitativnih odredbi. Primera radi, visina izdržavanja, gde se uzimaju u obzir visina dohotka tuženika, zatim i prohtevi izdržavanog lica, pa se na osnovu toga donosi jedan kvalitetan zaključak vezan za visinu izdržavanja. Takođe, ovaj akt zadire u javni poredak zemalja potpisnica i zemalja koje nisu potpisnice, već radi u svom obimu delovanja.
Srbija je zemlja koja je potpisnik ove konferencije o privatnom pravu još 2001. godine. Srbija je donela devet konvencija na osnovu preporuka ove konferencije. Kada smo bili u sastavu SRJ ili samostalni imali smo preko devet konvencija. Jedna od najbitnijih je Konvencija o zaštiti deteta i nju je podržalo preko 100 zemalja, bilo potpisnica ove konferencije, bilo onih koje nisu potpisnice.
Nadam se da je glavni motiv za donošenje jednog ovakvog protokola, jednog akta, pre svega, pomoć našim građana po iseljenju, jer svi dobro znamo da se stara zemlja Jugoslavija raspala, mnogi građani Srbije su otišli u zemlje zapadne Evrope, gde su stekli mnoga poznanstva, tamo se oženili, udali, dobili porodice. Ovaj protokol treba da štiti njihove interese. U zadnje vreme imamo veliku migraciju. Znate dobro da se svake godine iz Srbije iseli 30-32 hiljade ljudi ka zemljama zapadne Evrope trbuhom za kruhom. Njima treba da pomogne ovaj protokol.
Ovaj protokol je verifikova EU, 25 zemalja EU, sem Velike Britanije, Danske i Irske i da bi se on aktivirao treba još jedan pravni subjekat da ratifikuje ovaj protokol. Srbija je prva zemlja van EU koja će ratifikovati ovaj protokol.
Nadam se, gospodine ministre, da ćemo posle ove verifikacije ovog protokola doneti jedan zakon o privatnom pravu. Nadam se da ćete reagovati, jer će ovo biti šlagvort za tako nešto i da ćete reagovati. Imali smo obećanja prethodne Vlade, a i ove vlade. Ne mogu da kažem, delovalo se, radilo se po ovom pitanju, ali je činjenica da nemamo jedan kvalitetan zakon koji će obraditi jednu ovakvu materiju. Nadam se da ćete uskoro izaći pred ovaj parlament sa jednim kvalitetnim predlogom zakona.
Na kraju bih želeo da vam sugerišem određenu stvar. Dakle, u obrazloženju stoji da se ovaj zakon donosi kako bi se usaglasili sa zakonima EU, sa legislativom EU. Međutim, za nas iz DSS, ovaj zakon se donosi zbog građana Srbije, pa onda zbog EU, jer znate da DSS želi da bude politički neutralna i iz tih razloga vam kažem da taj zakon moramo doneti zbog građana Srbije, zbog svih onih ljudi koji su zasnovali porodice u mnogim drugim zemljama, a otišli su trbuhom za kruhom. Zahvaljujem.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Gospodine Kosaniću, po kom osnovu se javljate?
(Đorđe Kosanić, s mesta: Kao ovlašćeni predstavnik.)
Molim vas, ovlašćeni predstavnik je Vojislav Vujić. Prema tome, ne mogu da vam dam reč, jer vi niste ovlašćeni. Evo, imamo pismeno. Meni je žao, ali ne smem kršiti Poslovnik.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.
...
Stranka slobode i pravde

Borko Stefanović

Demokratska stranka
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, ovde imamo niz ratifikacija da uradimo, od kojih ogromna većina zaslužuje našu apsolutnu podršku, tako da ne bih u tom smislu previše trošio reči. Pre toga bih se izvinio, u ime poslaničke grupe DS, na dobacivanju poslaničkoj grupi SPO i DHSS. To dobacivanje nije bilo ni smišljeno ni koordinirano, ali jeste  bila neprimerena reakcija za neke reči koje ste izgovorili, pošto niste samo vi ti koji imate tapiju na ideološki pravac, imaju i drugi, tako da to tako razumete, ništa drugačije. Ne delimo iste vrednosne sudove vezano za Drugi svetski rat, ali ih delimo za EU svakako.
Ono što je prethodna Vlada pripremila kroz ove ratifikacije koje se sada nalaze pred nama je svakako dobro i svakako je trajalo predugo, svakako da je nedovoljno i svakako da je bolje da je ovde bio ministar Mrkić. Ono što je sigurno je da ne bih rekao da je Konvencija sa Crnom Gorom kruna našeg diplomatskog rada i napora. To je samo jedan segment, ne nebitan i u svakom slučaju DS podržava sve ovde što je rečeno od naših kolega, da je od izuzetnog značaja da očuvamo najbolje odnose u regionu sa našim komšijama. Koja je uopšte svrha diplomatije i spoljne politike jedne zemlje ako ne može to da uradi?
Međutim, da ne bismo ostali u domenu političkih floskula i izuzetne površnosti, moramo ipak ući malo dublje u suštinu. Dakle, Srbija jeste tražila da se otvore konzulati i ona na to ima pravo po Bečkoj konvenciji, ali smo odbijeni, osim u slučaju Herceg Novog. Ova vlada ima mogućnost da u svojim kontaktima koji su ocenjeni najvišim ocenama, sada pokuša da izdejstvuje da Srbija zaista dobije konzulat na severu Crne Gore. Isto tako, da ne bi ova konvencija o konzularnoj zaštiti bila jedan papir u kojem mi, da budemo jasni i zbog građana Srbije, pružamo konzularnu zaštitu crnogorskim državljanima u inostranstvu, a srpskih državljana, uvaženih kolega, skoro da i nema u Crnoj Gori. To ste malo pobrkali, zbog toga što je Crna Gora donela Zakon o državljanstvu koji de fakto to onemogućava. Ako ne verujete meni, pitajte predstavnike srpskih partija u Crnoj Gori.
Prema tome, jedna od tema naše Vlade, ministra spoljnih poslova, predsednika države, treba da bude, po nama, kako mislite da je većina ljudi u Srbiji koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, normalno, mogu da imaju državljanstvo Crne Gore, a istovremeno Srbi u Crnoj Gori nemaju mogućnost da dobiju naše državljanstvo, a da prethodno im crnogorsko ne bude oduzeto. Proverite, konzulat se ne otvara samo radi zaštite državljana. On se otvara i radi pospešivanja ekonomskih kulturnih veza i pomoć našem narodu u regionu, a našem narodu ne znači državljanstvo. Tu samo da budemo jasni. Naša Vlada je to pokušavala bezuspešno. U odnosima sa Hrvatskom takođe, niz otvorenih pitanja nisu rešena. Možemo da pričamo šta hoćemo, otopljavanje, grljenje, susreti, pitanja nisu rešena. Pitajte izbeglička udruženja, pitajte gospodina Lintu, pitajte Atlagića, svi će vam potvrditi ovo što ja kažem. Nebitno je ko je na vlasti. Jednostavno, to je činjenica. Mi pružamo konzularnu zaštitu državljanima Crne Gore, mahom su u pitanju ljudi koji rade na brodovima, mahom su to ljudi u zemljama gde Crna Gora nema ambasadu, mahom su to ljudi u zemljama u kojima ni mi nemamo ambasadu i to je to, da ne bi mistifikovali celu ovu stvar, nego da govorimo jasnim jezikom zbog građana, da razumeju o čemu se ovde radi.
Inače, mislim da Srbija mora da vodi računa o svim našim građanima, ali i narodu našem u okruženju, najpre tako što će ojačati sebe, svoje kapacitete, što će se ekonomski dići na noge. Zato mi je i zasmetalo kada se ovde na pogrešan način, na besmislen način govore rečenice tipa – titoističko-komunističke predrasude u međunarodno-pravnim odnosima. Ministre, vi ste pravnik, ja sam pravnik, ima puno pravnika u sali, ja nisam nikad čuo za nešto slično. Ako ćemo o predrasudama titoističkim, u međunarodno-pravnim odnosima možemo samo da vidimo najpozitivnije primere. Nešto nisam siguran da Mihajlovićevsko-četnička ideologija je donela napredak u međunarodnim odnosima. Možda grešim, ali to je činjenica.
Moram kao narodni poslanik uvek da reagujem kada se upotrebi nešto toliko prazno, da zveči, i kao pravnik i, ako hoćete, kao čovek koji se bavi diplomatijom profesionalno.
Prema tome, mi imamo ovde pred nama jedan sporazum kojim se omogućava supružnicima naših diplomata da obavljaju posao, da rade, da se zaposle u Argentini. To je jako važna stvar, vi ste, ministre, vrlo efikasno predstavili u kojim zemljama je to već urađeno, što je jako dobro, ali ste još važnije predstavili one zemlje gde se na tome radi. Samo bih apelovao i na vas i na Vladu da se sa tim naporima malo ubrza i da se dođe do rešenja tog zaista velikog problema koji opterećuje celu našu diplomatsku službu. Istovremeno bih apelovao i da se najzad omogući zdravstvena zaštita našim diplomatama. Ja bih ovo rekao ministru Mrkiću ali, nažalost, nemamo priliku da ga vidimo, pošto nam, nažalost, u poslednje vreme diplomate umiru i to ubrzano i mora ta stvar da se reši, i onda će ministar Mrkić da dođe i reći će – nemamo para. Onda se vraćamo na onu priču o budžetu.
Mi smo sada uradili veliku stvar u Argentini, a zamislite koliko ima zemalja gde nismo uradili i što je najgore, nismo uradili u regionu. Znači, supruge ili supružnici naših diplomata ne mogu u regionu da se zaposle, u zemljama gde službuju. Kažete – reciprocitet. Omogućili smo mnogima isto pravo, a da nismo dobili u tim zemljama i znate da je to tačno. Držite se onda reciprociteta do kraja.
Kad već pričamo o konzularnoj konvenciji sa Crnom Gorom sa kojom želimo najbolji mogući odnos, možda nije zgoreg, kada obavljate razgovore u Podgorici, da kažete crnogorskoj Vladi da smo mi spremni da razvijamo najbolje odnose, da pružamo konzularnu zaštitu njihovim državljanima, ali da bismo ako voleli da Crna Gora plati zakup zgrade koju koristi za ambasadu u Beogradu, za početak, ili da plate bar 10% onog što nisu platili preko deset godina. To vi, kao Vlada, možete uraditi. Možete preko dipusa to uraditi. Možete tražiti da neko plati za nešto što koristi u Republici Srbiji, ali pošto crnogorskoj strani ta tema ne odgovara, oni to neće izneti ni na jednom sastanku sa vama, gospodine ministre, to morate vi, tj. ministar Mrkić. Znači, podučite ministra da se izbori za pravo Republike Srbije koje joj je ovim drastičnim ugroženo. Naša Vlada je to pokušala, nije uspela. Zašto? Reći ću vam odmah zašto. Zato što crnogorska Vlada u tim situacijama kaže – vi kvarite odnose sa Crnom Gorom. To je zamka u koju vi ne treba da upadate. Borba za interese Republike Srbije i njenih državljana nema cenu i nema narušavanja ako je nešto po zakonu, sprovodi se zakon, u ovom slučaju ugovor o zakupu. Govorim vam to kao kolegi pravniku, takođe. Nečuvena je stvar da u sred Beograda imate onakav objekat koji se koristi besplatno. Nečuveno je da nije vlasništvo ničije. Regulišite to. To je priča o odnosima. Pitanje državljanstva, to je priča o odnosima. Pitanje konzulata, takođe je priča o odnosima.
Pokušajte, dobijte bar jedan konzulat na severu Crne Gore, imaćete punu podršku od DS, siguran sam i od ostalih kolega ovde. To su stvari koje će pomoći da se bolje razumemo, da bolje sarađujemo, bez mešanja u unutrašnje stvari bilo koje suverene države. Hajde da ne pravimo spoljnu politiku na magli, mistifikaciji i floskulama koje ovde, nažalost, u nekim slučajevima smo morali da slušamo nekoliko sati. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Mirko Čikiriz, po kom osnovu?
(Mirko Čikiriz, s mesta: Replika, pogrešno je protumačeno moje izlaganje.)
Mislim da on nije vas spomenuo, molim vas. Kroz izlaganje jeste, ali vas nije lično spomenuo, a ni stranku. Nemate pravo na repliku.
(Mirko Čikiriz, s mesta: Onda po Poslovniku.)
Izvolite, onda po Poslovniku, ali vodite računa da bude po Poslovniku.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

SPO-DHSS
Hvala, gospodine predsedavajući. Nikada neću ja zloupotrebiti povredu Poslovnika. Mislim da je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine jer ako ja nešto kažem i za to iznesem argumentaciju, onda dođe pogrešno tumačenje i na osnovu toga pogrešan zaključak. Mislim da je trebalo da mi date pravo na repliku jer sve kolege su vam ukazale, možda vi niste dovoljno obratili pažnju na to što je gospodine Stefanović rekao. Prvo želim da kažem, mislim da je to u interesu svih poslaničkih grupa, da prihvatam izvinjenje šefa poslaničke grupe DS. Znači, priznali su da su se ne samo sada, nego i mnogo puta pre toga neprimereno ponašali u Narodnoj skupštini Republike Srbije i mislim da je ovo dobro za sve.
Ako mi dozvolite, da se ne bih kasnije ponovo javljao, samo u pola minuta…
(Predsedavajući: Niste mi rekli koji je član.)
Rekao sam.
(Predsedavajući: Nisam čuo. Ponovite, molim vas.)
Dostojanstvo Narodne skupštine, član 107.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Ne, neću vam dozvoliti. Hvala.
Dužan sam da odgovorim. Čovek je reklamirao povredu Poslovnika. Znači, vi ste, gospodine narodni poslaniče, takođe u svom izlaganju spominjali i nisam vas opominjao. Gospodin Stefanović je takođe u svom izlaganju dao svoje viđenje svega toga ne spominjući imena i smatram da nije povređen Poslovnik.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Neven Cvetićanin

Socijaldemokratska partija Srbije
Uvaženi predsedavajući, pomenuto je pitanje državljanstva srpskih državljana u Crnoj Gori, direktna referenca na moje izlaganje i zamolio bih za veoma kratku repliku koja neće oduzeti mnogo vremena. Mislim da je ovo pitanje od značaja da se raspravi.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Gospodine Cvetićanin, molim vas, ipak moram da budem principijelan i dosledan u svemu ovome. Takođe, u svom izlaganju nije vas lično spomenuo, nije spomenuo vašu stranku.
(Neven Cvetićanin: Zamolio bih vas vrlo kratko da ovo pitanje razmotrimo.)
Nemojte, molim vas, neću vam dozvoliti jer onda znam u kom pravcu će da ode ova diskusija.
(Jovan Palalić: Povreda Poslovnika.)
Gospodine Palaliću, može. Prijavite se ponovo. Izvolite.
Koji član, samo mi recite?
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Neven Cvetićanin

Socijaldemokratska partija Srbije
Član 106. Iskoristiću ovu priliku da preko reklamiranja povrede Poslovnika i člana povrede Poslovnika, da možemo da govorimo samo o tački dnevnog reda i da to činimo na način koji će uvažiti dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije, da iskoristim ovu priliku da uvaženom gospodinu Borku Stefanoviću, koji je govorio u svojoj diskusiji o nekim temama u vezi srpskog državljanstva u Crnoj Gori, da kažem da nisam mislio i veoma je bitno da izlaganja jedni drugih tumačimo korektno, kako bi ova diskusija imala neku svrhu i kako bi građani koji ovo posmatraju mogli da izvuku pravilne zaključke iz ove diskusije.
Kada sam govorio o srpskim državljanima u Crnoj Gori, nisam mislio na one koji se u Crnoj Gori osećaju kao Srbi, a imaju crnogorsko državljanstvo jer im Crna Gora nije dozvolila dvojno državljanstvo, da bi imali i srpsko državljanstvo, već sam govorio o onima koji su iz Srbije otišli da rade u Crnu Goru i imaju samo srpsko državljanstvo. Nažalost, takvih ima dosta. Nažalost, takvih ima jer ti ljudi jesu prepoznali u Crnoj Gori svoju ekonomsku perspektivu, a ne u Srbiji. Smatram da je ta činjenica da je neko iz Srbije otišao u Crnu Goru da radi zato što smatra da će tamo imati bolje uslove za sebe i svoju porodicu, za ovu državu porazna. Mislio sam da Srbija, ako je već neko otišao iz ove države trbuhom za kruhom u Crnu Goru, treba o tim ljudima da vodi računa, mislio sam isključivo na te ljude.
Dozvolite mi da na samom kraju kažem još nešto.
(Predsedavajući: Nemojte, gospodine Cvetićanin.)
(Isključen mikrofon: Slažem se da treba Srbija i Crna Gora da rade na tome. Slažem se sa Borislavom Stefanovićem u vezi konzulata.)