Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nisam očekivao da će ova tema danas zaokupiti tako malo pažnje. Smatram da je intelektualna svojina među koje spada i zaštita žigova vrlo važna oblast.
Zašto je ona važna za građane Srbije? Iz osnovnog razloga što smo mi recimo prošle godine imali veći izvoz, pod navodnicima softvera, nego malina, to je malopre rekao i poštovani gospodin Đelić. Svakako da je pravna sigurnost za nešto što zovemo intelektualna svojina, zaštita intelektualne svojine prvenstveni, prvorazredni interes Republike Srbije kao države, a time i svih njenih građana, a naročito ljudi koji završavaju fakultete i koje bi mogli da nađu posao u Srbiji, a ne da moraju da ga traže u svetu, baš u oblasti softvera, u oblasti koja je svakako oblast intelektualne svojine, gde se pravi proizvod koji ne vidi golim okom, ali koji je danas na ceni i najveći svetski biznismeni i moćnici jesu upravo u ovoj oblasti, pa i pomenuti Bil Gejts.
Dakle, pravna sigurnost u ovoj oblasti je bitna i mi ćemo, uvaženi ministre, kao DS podržati ovaj zakon jer on je u skladu sa dostignutim evropskim vrednostima u ovoj oblasti. On prati evropsko zakonodavstvo. Istina, nisam sasvim siguran da ste imali u vidu kompletno evropsko zakonodavstvo koje je i krajem prošle godine donekle dopunjavano sa nekim direktivama. Svakako, ne treba da zaboravimo činjenicu koju sam izneo prošli put kada smo govorili o izmeni i dopuni Zakona o autorskim pravima, da crno tržište intelektualne svojine, autorskih prava u zemlji Srbiji, a i u Evropi je veće od tržišta narkotika. U tom smislu država mora da ima značajniju pažnju.
Srbija je prvi put nadmašila izvozom svog znanja neke tradicionalne poljoprivredne kulture. Prethodna Vlada je investirala oko 400 miliona evra u naučno, naučno-tehnološke parkove. Svakako je dobro da ste vi kao ministar i u ovoj Vladi nastavili sa tim programima. Nažalost, ulaganje u nauku nije u onom obimu sa kojim mi bili zadovoljni i tu imamo ozbiljnu zamerku ovoj Vladi i činjenici da se vi niste uspeli, verovatno, izboriti, ne verujem da niste imali dobru nameru, sa većim učešćem nauke u ukupnom budžetu Republike Srbije.
Svakako je važno ono što je predmet ovog zakona, brendiranje, zaštita znakova, naročito u oblasti prehrambene industrije i tu je svakako značajno da oni koji žele da zaštite svoj žig, a proizvođači su sa područja Srbije da to učine na jedan kvalitetan način i da mogu da uživaju tu zaštitu. Ali, svakako je značajno i da budemo predvidivo tržište za sve one koji nastupaju kod nas, da znaju da njihov žig u koji su uložili nauku, znanje i iskustvo i sve ono što prati to, da će ono biti zaštićeno po najvećim svetskim standardima, po standardima EU u ovom slučaju.
Nisam sasvim siguran, poštovani ministre, da je dovoljno jasno definisana doktrina Srbije prema zaštiti uobičajenih reči, izraza koji su u svakodnevnoj upotrebi. Kod nas ima dosta zloupotreba i nisam sasvim siguran da je ovaj zakon o izmenama i dopunama to do kraja rešio. Nisam siguran da ni u narednom periodu neće biti puno sporova u ovoj oblasti i da to neće zbunjivati i na kraju oštetiti građane, jer oni ako kupuju proizvod koji u svom nazivu, robnom znaku, odnosno robni žig ima vodu ili hleb, na neki način to daje veću poziciju tom proizvodu, veći profit, veću konkurentnost na tržištu, a na kraju krajeva ne znači da je taj proizvod bolji, bakteriološki ispravniji ili nešto sasvim treće.
U tom smislu smatram da je država morala da se u ovu oblast umeša na značajniji način, jer je to oblast koju niko drugi sem države neće zaštiti. To nisu obligacioni odnosi, to nije pitanje koje će rešiti konkurenti na tržištu time što će podneti tužbu za nekoga ko ugrožava tržište na taj način što podiže sebi zaštitom žiga koji ima u svom nazivu ili u znaku, vodu ili hleb ili nešto slično, to se neće rešiti u građanskoj parnici ili zaštitom na ovaj način kako je to predviđeno. Mislim da nismo dostigli mi taj nivo kulture u ovoj oblasti, jer smatramo da je još uvek intelektualna svojina nešto apstraktno i da u to nije uloženo trud, novac i sve ono što prati razvoj znanja.
Svakako je ozbiljno pitanje izdvajanje žiga iz vlasništva firme koja ga upotrebljava i stavljanje žiga u posebnu sferu, u sferu koja je nezavisna od vlasništva nad privrednim društvom i na taj način izbegavanja praćenja vlasništva nad tim žigom na adekvatan način, jer imamo činjenicu, a to je već danas spomenuto, da su pojedini žigovi postali prvo zaštićeni u našoj zemlji od domaće kompanije, potom postali žigovi stranih kompanija i menjalo se vlasništvo nad njima.
Mislimo kao DS da ove promene sasvim ne uvažavaju izuzetno bitne promene u evropskom zakonodavstvu koje su se desile krajem prošle godine, pre svega, kada su u pitanju rokovi, odnosno značajno smanjivanje rokova i troškova zaštite patenata, žigova na jedinstvenom tržištu. To nije nebitno, jer zaštiti žig i patent velikoj kompaniji to nije ozbiljan trošak. Međutim, zaštiti taj isti žig ili patent od strane male kompanije ili možda kompanije koja ima jednog zaposlenog, koji je možda pronalazač, to je ozbiljan trošak. Država u tom smislu nema značajne podsticaje za zaštitu žigova, patenta i drugih segmenata koji su iz oblasti intelektualne svojine.
Na kraju, sada kada se javljaju promene mreže sudova, smatram da ono što je gospodin Đelić istakao, podržavam bez bilo kakve ograde da je to nama neophodno. Ne samo što trebamo imati specijalizovane sudove, odnosno sudove koji bi između ostalog se bavili i poslom iz ove kompleksne tematike, nego bi morali imati u policiji, u SUP specijalizovana odeljenja koja se bave ovom vrstom kriminala.
O tome sam takođe, ministre, govorio prošli put kada sam govorio o zaštiti autorskih prava. Smatram da je naša policija u dobroj meri sposobna, ali nije obučena da se suoči sa ovim kriminalom koji u svakom slučaju, kao što sam rekao, prevazilazi neke okvire o kojima možemo i da slutimo, jer graniči se sa kriminalom iz oblasti opojnih droga, a nemamo dovoljno osposobljenih ljudi koji bi svakako morali da prođu i neke kurseve u zemljama koje su ovu oblast bolje uredili. Smatram da tu moramo napraviti veće pomake.
Još nešto. Žigovi jesu nešto što mora da uživa zaštitu pojedinaca i oni moraju imati obezbeđene mehanizme da zaštite ta svoja prava, ali štetu trpe građani. Dakle, ako neko prodaje "Nike" patike ili "Adidas" patike ili "Puma" trenerke ili sličnu odeću ili obuću ili kompjutersku opremu, ili nešto treće, pod tuđim zaštitnim žigom, time su oštećeni građani. U ovom zakonu nema mehanizma kojim bi država mogla da pokrene postupak u tom pogledu. Ovo je svedeno isključivo na oblast obligaciono pravnih odnosa.
Zbog čega smatram da ovo nije komparativno sa uporednim zakonodavstvima? Zbog toga što su razvili mehanizme u kojoj privredni subjekti bolje i kvalitetnije štite svoja prava. Dakle, nije isto imati robu na tržištu Srbije i na tržištu Nemačke. Oni tamo sigurno imaju mnogo bolju mrežu zaštite i nadležnih kompanija, odnosno kvalifikovanih kompanija, advokatskih kancelarija koje štite njihove brendove. Ovde smo mi prepušteni sami sebi. Naši građani kada kupuju te proizvode ne znaju da li kupuju originale ili kupuju blede kopije.
Na kraju možda nije sasvim vaša tema, ali mislim da jeste oblast koja je između vašeg ministarstva i Ministarstva poljoprivrede. Mi smo ovih dana govorili o konvenciji, odnosno to je ratifikacija sporazuma koja se tiče genetskih resursa. Otvorili smo tu temu na jedan rekao bih vrlo skroman način, ne poznajući do kraja činjenice koje su na terenu.
Konsultovali smo se ovih dana sa nadležnim naučnim institutima. Oni su rekli da genetska divergentnost koja postoji u našoj zemlji, dakle, različitost koja postoji u Srbiji po pitanju genetskih potencijala biljaka jeste nešto što je prirodni resurs Republike Srbije. U ovom slučaju ratifikacija jednog takvog sporazuma, ministre, značila bi da bi vi naše resurse stavili na raspolaganje bez bilo kakve naknade drugim kompanijama u svetu.
Neki poslanici iz opozicije su pominjali to pitanje ovih dana i smatram da još jednom treba da proučimo dobro da li bi ratifikacija tog ugovora bila u korist Srbije ili bi ona bila na trajnu štetu Republike Srbije.
Nije zgoreg istaći da je taj sporazum deset godina stajao neratifikovan baš iz tih razloga, a ništa se na žalost nije promenilo u toj oblasti.
Na kraju, mi se ponašamo kao odgovorna opozicija. Demokratska stranka će, kao i uvek do sada, podržati kvalitetan zakon, bez obzira na ove nedostatke. Nećemo se ponašati kao opozicija u prethodnom periodu, da će glasati apriori protiv svih zakona koji budu na dnevnom redu, jer nama je pre svega u interesu da građani Srbije dobiju kvalitetno zakonodavstvo, da se to zakonodavstvo primeni u praksi. U tom smislu smatram da u narednom periodu moramo voditi više računa o primeni zakona i o činjenici da se ministri pojavljuju pred nadležnim odborima i da govore o tome kako se zakoni primenjuju.
U danu za glasanje mi ćemo ovaj zakon podržati, a vas molim da uvažite ove naše primedbe. Hvala.