Drugo vanredno zasedanje, 24.01.2013.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Drugo vanredno zasedanje

3. dan rada

24.01.2013

Sednicu je otvorio: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 11:10 do 15:25

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Jelena Trivan. Izvolite.

Jelena Trivan

Demokratska stranka
Dame i gospodo, poštovane kolege, moje pitanje Vladi tiče se obrazovanja. Naime, kao što je svima poznato, nedavno je Vlada Srbije usvojila strategiju obrazovanja koja je jedan veoma ambiciozan i mogla bih reći dobar dokument. On predviđa da ulaganje u obrazovanje sa 4,5% bude 6%, to je značajno ulaganje, i da će ono biti potrošeno, sva ta nova sredstva, na širenje mreže školskih ustanova, na otvaranje većeg broja gimnazija i na podizanje broja visoko obrazovanih u Srbiji. Sa svim tim se svi ovde možemo složiti, svi to možemo potpisati i uvek reći deklarativno – obrazovanje treba da bude strateški cilj svake zemlje.
Međutim, ono što je stvarnost i ono što je istina, to je da stvarnih ulaganja u obrazovanje nema, da je, da se kolokvijalno izrazim, obrazovanje i danas deveta rupa na svirali i ove vlade, da ozbiljnih reformskih poteza nigde nema osim u tom strateškom papiru i da se obrazovanje i dalje nalazi u lutanju između različitih koncepata i velike nemaštine.
Ono što je najveći problem, to je što je pravo na obrazovanje, kao osnovno ljudsko pravo, danas postalo nedostupno velikom broju građana zbog velike ekonomske krize i velike nemaštine i da u tom smislu veliki broj dece u Srbiji počinje da izlazi iz sistema obrazovanja, zato što njihovi roditelji ne mogu da ga plate i da u tom smislu jedna država mora da nađe mere i mehanizme da obrazovanje ne bude privilegija bogatih.
Mi smo 2009. godine zato pokrenuli akciju koja je prvo krenula u Beogradu, onda se proširila na nivou čitave Republike Srbije, akciju besplatnih udžbenika i ona je naišla na veliko odobravanje svih građana, s obzirom na to da, onda kada je krenula velika ekonomska kriza, mi više nismo mogli da definišemo koji su socijalno ugroženi, koji nisu, jer su svi građani Srbije, manje ili više, bili socijalno ugroženi u takvoj nemaštini i svima je takva pomoć bila potrebna. Četiri godine su građani Srbije, odnosno njihova deca, te udžbenike dobijali, uvek se nalazilo sredstava za to, uprkos krizi, da bi danas ministar obrazovanja obratio se građanima Srbije i rekao da ove godine, po prvi put, para za besplatne udžbenike neće biti.
Sada ja postavljam pitanje. Da li to znači da Vlada koja ima para za besmislene kanale i 12 milijardi za takav kanal, koja se zadužuje do sada dve milijarde, a predviđa još četiri i po milijarde, za sve, pa i za sporedne pruge od Valjeva do Loznice ima novca, jedino nema za besplatne udžbenike i za decu u Srbiji ili to znači da ova vlada ipak je pred bankrotstvom i nema ni za šta pare, pa ni za komplet udžbenika za decu petog razreda, što, priznaćete, nije velika suma u odnosu na celokupan budžet? Da li to znači da čitava strategija obrazovanja, ovako ambiciozna, koja podrazumeva ulaganje od najnižeg do najvišeg obrazovanja, to da će nam srednjoškolsko obrazovanje biti obavezno, koja predviđa subvencionisane kredite za školstvo i slično, je u stvari prazan papir i da nas je Vlada obmanula, da nema nikakve namere, a ni sredstava da toliko novca uloži u obrazovanje, odnosno da ubuduće neće biti ni za elementarne stvari, kao što su udžbenici.
Demokratska stranka se oštro suprotstavlja ideji da se ova jedna plemenita, humana i nadasve potrebna akcija davanja besplatnih kompleta udžbenika đacima prekine, zahteva od Vlade Srbije da, umesto besmislene potrošnje koju sada imamo i besplatnog zaduživanja, se koncentriše na ono šta su stvarne potrebe građana Srbije i nađe sredstva za besplatne udžbenike, kao što zahteva i od Vlade Srbije, dok priča o pravima nacionalnih manjina i razrešava različite sukobe vezano za manjinske zajednice, da se seti da za sve ove godine Ministarstvo obrazovanja njima nije obezbedilo elementarne udžbenike i da to spada u sklop celokupne slike u kojoj za ovu vladu obrazovanje predstavlja najmanje važnu stvar, a novca za svaku besmislicu imaju, osim za decu Srbije. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Momir Stojanović

Srpska napredna stranka
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, moje današnje pitanje Vladi usmereno je Ministarstvu privrede i finansija i glasi – zbog čega se pokreće stečajni postupak nad građevinskim preduzećem "Građevinar" iz Niša? Zašto se umesto stečaja na tenderu, na osnovu odluke suda, ne proda imovina građevinara i izmire poverioci i akcionari, odnosno radnici?
Posle loše sprovedene i raskinute privatizacije, preduzeće "Građevinar" iz Niša, nekada najveći gigant u jugoistočnoj Srbiji sa preko 700 radnika, radnici su uzeli socijalni program i od aprila 2010. godine se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, a nisu primili zarade od 2008. godine, odnosno preduzeće im duguje, u proseku, 24 plate. Radnici imaju više sudskih prekršaja i prijavili su svoja potraživanja Agenciji za privatizaciju u skladu sa uredbom Vlade Republike Srbije. Postoji predlog Vlade Republike Srbije da se nad "Građevinarom" otvori stečajni postupak. "Građevinar" poseduje vrlo vrednu imovinu, upravnu zgradu u samom centru Niša u zoni A i zemljište u industrijskoj zoni i to dva atraktivna placa površine dva hektara i sedam hektara, a pored toga i druge nekretnine u Nišu i Beogradu, o čemu podatke ima Agencija za privatizaciju.
Potrebna je pomoć grada Niša i Agenciju za privatizaciju, da se imovina proda po tržišni cenama, a ne u bescenje. Postoje opravdane sumnje da iza predloga o stečaju stoje neki niški tajkuni koji žele da za male pare kupe imovinu "Građevinara". Stečajni postupak bi trajao najmanje godinu dana, za koje vreme radnici ne bi mogli da naplate ništa od prodaje u bescenje vrednosti imovine "Građevinara", daleko veća od potraživanja radnika.
Kako je, po osnovu Uredbe o evidentiranju potraživanja radnika i presude Suda u Strazburu, isplata zaostalih zarada obaveza države i za organe Republike Srbije, da se obaveze za radnike "Građevinara" izmire iz imovine koju su oni godinama sticali. U slučaju otvaranja stečaja nad građevinskim preduzećem "Građevinar" gubi Republika Srbija, grad Niš i radnici "Građevinara", a dobijaju tajkuni i pojedinci povezani sa njima. Imajući poverenje u ovu Vladu, koja sigurno nije kao prethodna, nadam se pozitivnom rešenju u vezi mog predloga. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miloš Aligrudić, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Branko Ružić i Milorad Mijatović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača prof. dr Žarka Obradovića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pozvala da sednici prisustvuju i: prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Branka Totić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu i Nevenka Novaković, samostalni savetnik u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Nastavljamo rad i prelazimo na načelni pretres o 6. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ŽIGOVIMA.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za evropske integracije.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Raspored vremena dobili ste u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Samo da vas obavestim, ministar Obradović je u zgradi. Sačekaćemo ga samo par minuta da uđe u salu.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača prof. dr Žarko Obradović, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja želi reč?
Izvolite. Samo se prijavite, molim vas.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Poštovana predsedavajuća Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred vama je test zakona kojim Vlada predlaže izmene i dopune Zakona o žigovima, koji je usvojen 2009. godine, sa namerom da značajno poboljšamo ovaj propis, a time i unapredimo dobru praksu zaštite prava u oblasti žigova.
Tokom primene važećeg Zakona o žigovima, u praksi su se pokazali određeni problemi i nejasnoće koji će se u potpunosti otkloniti usvajanjem predloženih izmena i dopuna kojima se ostvaruju poboljšanja važećih zakona u četiri osnovna pravca.
Prva grupa izmena i dopuna koje sadrži ovaj predlog ima za cilj da otkloni izvesne uočene nedostatke terminološke prirode i da na taj način omogući preciznije tumačenje i efikasniju primenu Zakona o žigovima.
Druga gruma izmena i dopuna se odnosi na dela kojim se uređuju građansko-pravna zaštita, a ima za cilj uspostavljanje efikasnijeg sistema zaštite žiga u slučaju njegove povrede.
Posebna grupa izmena i dopuna obezbeđuje da se pojedine odredbe, direktiva EU koje regulišu oblast žigovnog prava dosledno donesu u domaći zakon. To su izmene i dopune kojima se vrši i dodatno usklađivanje sa direktivom Evropskog parlamenta i Savetom o sprovođenju pravno-intelektualne svojine i direktivom o usklađivanju zakona država članica u oblasti žigova.
Četvrta grupa intervencija u tekstu važećeg zakona su one izmene i dopune kojima se vrši usklađivanje sa obavezujućim principima sadržanim u tzv. trips sporazumu koji se odnosi na trgovinske aspekte prava intelektualne svojine. Potrebna su usklađivanja sa propisima koji se primenjuju u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, uočene u toku pregovora u vezi sa pristupanjem Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Ukazujem na neke od najznačajnijih novina koje će unaprediti važeći Zakon o žigovima. Dodatno se precizira definicija žiga, tako što se izričito navode dva uslova koja moraju biti kumulativno ispunjena - da se znak može grafički predstaviti i da je podoban za razlikovanje robe, odnosno usluge u prometu. Pravna zaštita se može odobriti samo onom znaku koji je podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu, a taksativno su navedene sve karakteristike znaka koje ga čine nepodobnim za razlikovanje. Na opšti način se propisuje zabrana zaštite znakova koji su opisnog karaktera i dodatno se precizira definicija opisnih znakova. Na primer, naznačenje "mleko" je znak koji sadrži iskaz o vrsti proizvoda, odnosno usluga, bez bilo kakvih drugih distinktivnih obeležja, pa se ne mogu zaštititi žigom jer se na ovim elementima znaka ne može steći monopol u korist bilo kog lica, već moraju ostati slobodni u prometu.
Izmene zakona u delu koji se odnosi na zastupanje stranih fizičkih i pravnih lica predviđa obavezu imenovanja zastupnika samo za ona strana lica koja nemaju sedište, odnosno prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Na taj način, stranim licima koja imaju prebivalište ili sedište na teritoriji Republike Srbije se omogućava da vrše radnju u postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu, bez obaveze imenovanja zastupnika, čime se dovode u ravnopravan položaj sa domaćim licima, što je u skladu i sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.
Umesto principa međunarodnog iscrpljenja prava ustanovljenog važećim zakonom, izmenama se uvodi sistem nacionalnog iscrpljenja prava koji otklanja mogućnost tzv. paralelnog uvoza. Iscrpljenje prava se ograničava samo na situaciju kada vlasnik žiga prvi put stavi robu obeleženu žigom u promet na teritoriji Republike Srbije, a ne i van njenih granica. To obezbeđuje veći stepen pravne sigurnosti za nosioce žigova i kontrolu nad prodajom robe obeležene žigom. Sprečavanjem paralelnog uvoza, sprečava se nelojalna konkurencija u uslovima paralelnog uvoza. Sistem nacionalnog iscrpljenja prava je kompatibilan sa sistemom komunitarnog iscrpljenja prava koji postoji na nivou EU.
Izmenama i dopunama u domenu građansko-pravne zaštite, stvaraju se preduslovi za efikasniju i delotvorniju građansko-pravnu zaštitu žiga, odnosno prava iz prijave. Izmene ovih odredaba doprineće efikasnijem postupanju sudova, u čijoj nadležnosti je vođenje postupaka za građansko-pravnu zaštitu žiga i delotvornijoj pravnoj zaštiti nosilaca prava.
Izvršeno je dodatno usklađivanje sa standardima koji su u ovoj oblasti ustanovljeni Direktivom o sprovođenju pravno-intelektualne svojine. Takođe, procesne odredbe su usklađene i sa izmenama opštih procesnih zakona do kojih je došlo nakon stupanja na snagu važećeg Zakona o žigovima iz 2009. godine. Uz jasnije i metodološki preglednije propisivanje privremenih mera i mera obezbeđenja dokaza, Predlog zakona predviđa i proširenje sudske zaštite uvođenjem mogućnosti ulaganja revizije kao pravnog leka.
Takođe, imajući u vidu da povreda žiga po pravilu povlači sa sobom i narušavanje reputacije i renomea, kako samog proizvoda obeleženog žigom, tako i vlasnika žiga. Predložene su izmene kojima se predviđa mogućnost naknade ne samo imovinske već i nematerijalne, moralne štete u slučaju povrede žiga.
Izmena u delu koji se odnosi na izricanje privremenih mera i mera obezbeđenja dokaza imaju za cilj da se obezbedi efikasnija zaštita nosioca prava kako u toku samog postupka po tužbi, tako i pre podnošenja tužbe. Imajući u vidu da se izricanje privremene mere i obezbeđenje dokaza može tražiti i pre podnošenja tužbe zbog povrede prava, predloženim izmenama zakona propisuju se i sankcije za slučaj ne podnošenja službe zbog povrede prava u određenom roku što je u skladu sa zakonom o izvršenju i obezbeđenju, kao i direktivom EU o sprovođenju prava intelektualne svojine.
Poštovane koleginice i kolege, poštovani narodni poslanici, u očekivanjima da će usvajanje predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima da će se uspostaviti efikasniji sistem zaštite žiga, u ime Vlade izražava i spremnost da prihvatimo vaše sugestije i predloge. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodna poslanica Donka Banović. Izvolite.

Donka Banović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala gospođo potpredsednice.
Poštovani ministre, kolege narodni poslanici, ovo svoje izlaganje bih o ovom predlogu zakona započela sa nekoliko zanimljivih pojedinosti. Prvi registar žigova u Srbiji je osnovan 1921. godine, u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U tom registru je bilo registrovano 1.700 žigova. Prvi registrovani žig u Srbiji, odnosno zaštićeni znak je bio znak "diktafon" čiji je vlasnik tada, a i danas Korporacija "Diktafon". Dakle, to je još uvek žig koji postoji.
Osim tog žiga od tih prvo registrovanih žigova u Srbiji, doduše uglavnom su to strani žigovi, danas je u upotrebi svega 19 žigova, to su neke poznate svetske marke, odnosno žigovi i to kao što su "Mercedes", "Varta", "Singer", "Kolinos", ali bogami i naš znak, odnosno žig "Merima".
Zaključno sa 31. decembrom 2011. godine u Srbiji je bilo registrovano 149.000 žigova, a funkcija žiga, ili pravno zaštićenog znaka je da potrošaču omogući da razlikuje robu ili uslugu proizvođača, odnosno fizičkog ili pravnog lica od istovetne ili slične robe nekog drugog proizvođača, odnosno fizičkog i pravnog lica. Dakle, to je funkcija žiga. Navela sam i definiciju, onako malo komplikovano zvuči ali u stvari svaki zaštitni znak, odnosno žig je pomoć potrošaču kako bi on kupio, kada želi da kupi neku originalnu robu ili da uzme neku originalnu uslugu i da to može da razlikuje od nečega što je krivotvoreno ili što je piraterija.
Čuveni žigovi imaju neverovatne vrednosti, imaju neverovatnu moć, a i te vrednosti mogu da se pretoče, odnosno da se iskažu cenom. Najskuplji, odnosno najvredniji čuveni svetski žig, kao i što pretpostavljate, jeste "Koka-kola" koja vredi na tržištu 69 milijardi dolara. Sledeći najvredniji iskazano u dolarima čuveni žig jeste "Majkrosoft" koji danas na tržištu vredi 65 milijardi dolara. Kod nas se u vredne i poznate žigove ubrajaju žigovi kompanija kao što su Kompanija "Štark", "Bambi", "Jelen", u poslednje vreme mi je drago što mogu da kažem, a to je i žig "Zlatiborac".
Na sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu imamo izveštaje za nekih poslednjih možda 10 godina, to je barem na sajtu, a pretpostavljam da Zavod kao jedna stara organizacija ima izveštaje i iz nekih ranijih perioda. Ali, u poslednjih deset godina su na sajtu ti izveštaji i iz svakog sektora imate izveštaje šta je te godine urađeno ili se radilo u Zavodu. Poslednji izveštaj koji je objavljen, godišnji izveštaj koji je objavljen na sajtu Zavoda je za 2011. godinu, pa ću ja koristiti i te podatke. U tom godišnjem izveštaju, dakle za 2011. godinu, stoji da je Zavodu podneto 6.955 prijava za registraciju žigova, od tog ukupnog broja jedna trećina prijava, dakle za registraciju žigova, su podnete direktno Zavodu za intelektualnu svojinu, a dakle dve trećine su preko Međunarodnog komiteta koji mislim da ima sedište u Ženevi. Od podnetih prijava odobrena, odnosno izvršena je registracija ili registrovano je 6.228, znači čini mi se negde oko 80% da je prihvaćeno. Dakle, kada je Zavod obavio sve one procedure koje i obavlja pre nego što odobri registraciju određenog žiga.
Najzastupljeniji žigovi, odnosno najveći broj prijava za registraciju žigova, odnosno zaštićenih znakova, su iz oblasti farmaceutskih, odnosno za farmaceutske proizvode, zatim za prehrambene proizvode, za poslovne usluge, kancelarijski proizvodi, znači proizvodi od hartije, usluge obrazovanja i zabave. Ovi podaci takođe nam dosta toga govore kada govorimo o tome koja je jedna od najmoćnijih industrija danas u svetu, ako vidite da je najviše traženo da se zaštite farmaceutski proizvodi, tako je verovatno u svakoj državi, onda je to takođe pokazatelj o tome koje su najmoćnije, jedne od najmoćnijih industrija danas u svetu.
Ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama važećeg Zakona o žigovima je izmenjeno nekih tridesetak članova. Mislim da ovaj predlog zakona ima 33 člana kojima se menjaju postojeći članovi u važećem zakonu i o tim je vrstama izmena detaljnije govorio ministar Obradović. One se mogu grupisati, a on je to i učinio, u nekoliko vrsta izmena. Dakle, negde su vršene izmene kako bi se otklonili terminološki nedostaci. Na nekim mestima je predlagač hteo preciznije da protumači neke članove ili da se nešto definiše da bi postalo jasnije. Tako je recimo prvi član, čini mi se kojim se menja član 4. gde se malo precizira šta se sve može zaštititi, odnosno registrovati kao zaštićeni žig. Tu je malo prošireno i malo preciznije i mi to i pozdravljamo takve vrste izmena.
Takođe, je ministar Obradović, a to piše i u obrazloženju da su neke, odnosno veliki broj izmena, da je u stvari uslovljen usaglašavanjem ili prihvatanjem određenih rešenja iz tzv. evropskih direktiva da bi to od Evropskog parlamenta koje je upućeno Evropskom savetu itd. Inače, ovo je jedan od razloga koji mi se čini da se kopira i ide uz svaki predlog zakona, a to je valjda da biste i nama poslanicima, da bi ste nas tako ubedili kako se zdušno radi na usaglašavanju našeg zakonodavstva sa evropskim pravom, pravom EU. Da vam pravo kažem, dragi predlagači, nama poslanicima je malo dosadila ta rečenica, a čini mi s eda je i građanima Srbije, da su dosadile te direktive koje nam svakodnevno stižu iz EU.
Da vas podsetim, verovatno ste slušali jutros vesti, da je najnovija ili najsvežija direktiva funkcionera ili predstavnika zemlje koja je član EU ili da kažem vodeća, a to je da nam je ambasador Nemačke poručio juče, danas su to preneli mediji, da bi Nemačka volela da Srbija i tzv. država ili republika Kosovo, da razmene ambasadore, da se ta saradnja Beograda i Prištine podigne na ambasadorski nivo. Zato vam kažem da su građani Srbije prilično umorni od tih evropskih direktiva.
Vraćam se sad na ovo vaše obrazloženje, da je to usklađivanje sa evropskim direktivama. Htela sam da kažem da je Srbija umorna od direktive, ali da ste ovo mogli i drugačije da obrazložite. Razumemo šta ste hteli ovim da kažete, da u nekim državama, neke su evropske, neke nisu, da postoji mnogo veće iskustvo u ovoj oblasti, pre svega zato što te države imaju mnogo razvijeniju industriju, pa se mnogo duže i obimnije bave uopšte intelektualnom svojinom, pa i zaštitom žigova.
Dakle, neosporno je da mi treba da vidimo kako su neke zemlje bolje rešile neke stvari od nas, prosto, zato što imaju mnogo veće iskustvo, tako da vas molim da nam više ne pišete da je to usklađivanje sa evropskim direktivama, nego da je to prosto prihvatanje nekih boljih rešenja.
Kao što rekoh, DSS i poslanici smatraju da su neke izmene opravdane, ali isto tako smatramo da neke izmene nisu opravdane.
Poslanici DSS su podneli 12 amandman i o tome ćemo detaljnije govoriti kada bude rasprava u pojedinostima. Sada neću na to gubiti vreme, ali ću da ukažem na jednu grupu vaših predloženih izmena i dopuna, našta smo mi takođe podneli amandmane, a to su članovi u izmenama i dopunama 24, 25, 26, 27. kojima se menjaju članovi iz važećeg zakona 74, 75, 76. Ukoliko ste stigli da pogledate amandmane, onda znate o čemu govorimo.
Predložili smo da ove vaše izmene se brišu zato što se na neki način mešate u posao sudija, odnosno kroz ovaj zakon se daju uputstva sudovima i sudijama tako da postupaju u određenim sporovima kada su u pitanju sporovi oko ove problematike, odnosno oko žigova.
Mi, poslanici, imali smo mnogo predloga zakona. Neke smo čitali, neke nismo uspeli da pročitamo, ali nigde nismo naišli da se kroz jedan zakon, koji donosi izvršna vlast, daje uputstvo sudu kako da postupa. Potpuno je jasan razlog zbog čega ste vi to hteli. Možete, recimo, naći u štampi da su se vrlo često sudije obraćali Zavodu za intelektualnu svojinu da im pomogne kako da reše neki spor, odnosno da prosto nisu znali kako da postupe zbog toga što ne postoji ni neka duga sudska praksa pa da vide kako je to ranije rešavano. Onda je dolazilo do velikih ili dugačkih odlaganja, a ta odlaganja stvaraju određene gubitke proizvođačima itd.
Dakle, vaša namera je jasna i ona se može razumeti, ali mislimo da ne možete na ovaj način da dajete uputstva sudu. Prvo, ta uputstva su štura, kratka. To nije zakon o tome kako sud da postupa, nego samo kroz nekoliko članova vi dajete uputstvo.
Pročitaću koje mi izmene smatramo da treba da brišete u ovom predlogu zakona. To je član 74. važećeg zakona. Naslov je "Postupak po tužbi". Predlažemo da vi obrišite ovu dopunu koju činite.
Stav 2. "Postupak po tužbi iz stava 1. ovog člana je hitan". Onda: "Postupak po tužbi zbog povrede prava iz prijave sud će prekinuti do konačne odluke nadležnog organa po prijavi". Dalje u Uputstvu stoji, to je već sledeći član gde se govori o privremenoj meri: "Ako postoji opasnost od nastanka nedoknadive štete na strani nosioca prava, sud može da odredi privremenu meru bez prethodnog saslušanja protivne stranke".
Mi smatramo da su sve ove dopune nedopustive i da prosto ne možete da se mešate u rad suda.
Ovo poslednje što sam pročitala se takođe malo kosi za zdravom pameću. Možda će me neko demantovati i reći da se to negde drugo radi, ali ako već sud odredi ili hoće da odredi privremenu meru, onda vi kažete – bez prethodnog saslušanja prethodne strane. Kako će da donese odluku ako ne čuje tu drugu stranu? Samo na osnovu mišljenja jedne strane. Prosto, logički ovo nije po meni u redu.
Vi ste ovim svojim izmenama i dopunama hteli da ukažete na taj jedan veliki problem koji postoji u oblasti pravne zaštite intelektualne svojine i to je ustvari problem srpskog pravosuđa. Pored svih ostalih problema, mi imamo i taj problem, da sudski organi, odnosno sudije i svi koji rade u sudu, pa onda i tužioci, čak i policija nisu dovoljno obučeni, odnosno nemaju odgovarajuće obrazovanje, da tako kažem, kada je ova materija u pitanju ili, pošto je ministar obrazovanja tu, da nedostaju specijalizacije iz ove oblasti.
Odluka o sporu u ovoj oblasti, znači, uopšte intelektualne svojine, ali i žigova, može da stigne do 42 suda u Srbiji. Toliko je ovih prvostepenih sudova u ovom trenutku. Dakle, teoretski, može svaki od tih sudova da dobije takav jedan predmet, a onda svega dva sudska veća, što će reći samo takva dva suda imaju ljude, odnosno stručnjake koji se isključivo ovim bave. Dakle, moglo bi se reći da su ta dva na neki način upućena u ovu materiju od ovih ostalih 40.
Znam da je Zavod za intelektualnu svojinu svojevremeno razgovarao sa ljudima iz Pravosudne akademije i da ste sa Akademijom dogovarali određene specijalizacije, da tako kažem, odnosno obuke. Mislim da Pravosudna akademija nema zvanične specijalističke studije, ali da ima neke druge moduse, da se određeni broj ljudi koji upišu Pravosudnu akademiju, to su ljudi koji su završili pravne nauke, da se krene u izvođenje takvih specijalizacija, što bi mnogo pomoglo u radu sudova kada je ova oblast u pitanju.
To bi bilo jedno pravno i dugoročno rešenje. Dakle, intervencije kroz neki zakon sa uputstvima sudova su kratkoročne mere, a jedine dugoročne i prave mere su upravo to, da zaista obrazujemo ljude za ovu oblast.
Inače, postoje različite specijalizacije za pravnike. Tek kad počnete da čitate ove silne zakone onda saznate koliko je sve različitih oblasti i materija i da tu postoji veliki broj različitih oblasti i da to ne može sve jedna osoba da radi. Hvala na pažnji.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Božidar Đelić

Demokratska stranka
Gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, državni sekretaru, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, DS će podržati predložene izmene i dopune Zakona o žigovima zato što one jačaju pozicije naše zemlje u domenu ekonomije i znanja i zbog toga što ove izmene doprinose usklađivanju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.
Svi znamo i ne samo ovde u Srbiji, nego u svetu za žigove poput "Fejsbuka", "Gugla", "Majkrosofta", ali u Srbiji se pojavljuju i brendovi, koji u pravnom značenju te reči se zovu žigovi, poput "Strouberija" "DND" i mnogih drugih softverskih firmi koje su omogućile da 2011. godine Srbija izveze čak 240 miliona dolara softverskih proizvoda. Po prvi put smo te godine izvezli više softvera nego malina. To je samo početak.
Prethodna Vlada gde sam imao čast da budem, pre nego što me nasledio gospodin Obradović, koji je nastavio veliki broj programa u tom domenu, zahvalan sam mu na tome, prethodna Vlada je investirala čak 400 miliona evra u naučnu i tehnološku infrastrukturu naše zemlje. To je najveća injekcija, taj domen ekonomije i znanja, u istoriji naše zemlje i neke od konkretnih stvari koje danas imamo zahvaljujući tom naporu prethodne Vlade jeste blistavi naučno-tehnološki park na Zvezdari, koji je započet pre 20-ak godina, ostavljen je u korovu i napokon danas završen. Prvoklasni prostor od 16.000 kvadrata je na raspolaganju našim inovativnim preduzećima i njihovim inostranim partnerima.
To je kapital sa kojim danas raspolaže Beograd, ali postoje mogućnosti da se slični parkovi, i postoje projekti za to, pojave i u Kragujevcu i u Nišu. Da ne zaboravimo u Novom Sadu prva faza tog programa je završena.
Ekonomija znanja nije samo softver, to nisu samo "start apovi". Ekonomija znanja je žig koji pokazuje da je ugrađeno naučno dostignuće i zdravlje u jedan prehrambeni proizvod. Zapravo, kada pogledamo ono što lansiraju kao proizvode, velike multinacionalke iz tog domena u svetu, vidimo da već 10 godina se ne govori više o tome da je hrana sočna i kvalitetna, ta priča je u velikoj meri ispričana, nego da postoji sastojak koji obezbeđuje da ta hrana obezbedi bolji, kvalitetniji i duži život.
Zbog toga, ekonomija znanja je nešto što pokriva skoro sve sektore. U obući, u tekstilu, poštovani narodni poslanici, imamo žigove koji pokazuju da iz domena, nama nauka, sastojci određenog predmeta imaju pozitivan efekat na zdravlje građana.
Da li smo još daleko od te tematike? Jesmo, ali zbog toga je pitanje žigova centralno pitanje intelektualne svojine za nas. Bilo bi dobro da učeći iz onoga što je danas najpropulzivnije u svetu, obezbedimo da resursi koje imamo a koji nisu neograničeni, da daju najveći efekat. Danas ekonomija više nije ekonomija prve industrijske revolucije, koja je bila radno intenzivna, pa ni druge industrijske revolucije koja je bila kapitalno intenzivna.
Danas za one koji znaju da primene znanje i u softveru i u prehrambenoj industriji i u obući i u metalu, ta primena ekonomije znanja obezbeđuje da imamo firme u svetu koje su profitno intenzivne. Jedan "Fejsbuk" sa 7.000 zaposlenih vredi 60 do 70 milijardi dolara, jedan "Apl" sa 70.000 zaposlenih je najvrednija kompanija u svetu. O tome pričam i zbog toga će DS, zbog toga što je ovaj zakon koji ne može rešiti sve, jedan skroman ali realan korak napred, da što je veći broj naših preduzetnika i inostranih partnera naših firmi, imaju poverenja u naš pravni sistem koji će obezbediti zaštitu domaćih žigova da oni budu dobro zaštićeni na našem terenu i da obezbede pohod na regionalna evropska i svetska tržišta. Zaštita tuđih žigova na našem terenu je element pravne sigurnosti koji možemo obezbediti da se više investira u našu zemlju, tačno tamo gde nam je od najveće koristi, a to je u ekonomiju znanja i ne samo u softver nego i u sve druge delove naše ekonomije.
Međutim, DS misli da ove promene koje ćemo podržati nisu dovoljne. Samo ću napomenuti četiri ključne teme zbog kojih mislim da ćemo morati da se veoma brzo vratimo na ovu tematiku. Kroz ovaj zakon, ali i kroz neke druge zakone koji pokrivaju strogu materiju, koja je veoma bitna za jačanje žigova, jačanje brendova, jačanje intelektualne svojine, reč je o jačanju ekonomske krvne slike naše ekonomije.
Prvo, o tome je pričao ministar, ali verujem da on sam vidi da ono što je predloženo u ovom zakonu, u smislu zaštite reči i nekih drugih izraza koji su u svakodnevnoj upotrebi je nešto što ovaj zakon ne reguliše u dovoljnoj meri. Želim da kažem da mi danas u Srbiji imamo firme koje u njihovom žigu, koji je zaštićen, imamo reč – hleb, kifle, voda, jelen i mnoge druge reči ili izraze iz svakodnevnog života.
Danas u Srbiji nemamo dovoljno jasnu doktrinu, ovaj zakon to pokazuje, oko tog bitnog pitanja. Zašto je to bitno? Zbog toga što, ako neko uspe da zaštiti tu reč za proizvod iz sektora koji je centar njegovog delovanja, ta firma, taj preduzetnik imaju veliku prednost nad drugima. Ako neko prodaje ili trguje obućom i uspe da zaštiti cipelu ili čizmu u sopstvenom žigu, to konkretno znači da bi naši građani razumeli, da neko drugi sutra neće moći na isti način da zaštiti tu istu reč. Biće spora. Ovo što piše jeste da mora da postoji neki grafički izraz, da bude nešto specifično, ali vidimo iz tih izraza veoma jasno da to daje veliku dozu diskrecije Zavodu za zaštitu intelektualne svojine i nadležnom ministarstvu da možda nekome da nešto što sutra neće moći ili hteti da da nekom drugom.
Mislimo da to nije dobro. Neko će reći – "Epl" na engleskom znači jabuka, jeste, zaštićeno je ali to je u domenu informatike. "Epl" nije aktivan i to dobro znamo, u domenu proizvodnje i trgovine jabukama ili voća i povrća, niti ima bilo kakvu aktivnost u domenu prehrambene industrije, tako da možemo da kažemo da to što je ta reč zaštićena ne daje samo po sebi direktnu prednost toj velikoj tehnološkoj firmi u onom domenu njene aktivnosti gde ona širi njeno poslovanje.
Zbog toga mislimo da bi bilo veoma bitno za budućnost poslovanja u našoj zemlji da ministarstvo, Vlada i Zavod za zaštitu intelektualne svojine izađu sa mnogo jasnijom doktrinom. Najjednostavnije bi bilo da se kaže da sve ono što se nalazi u nekom rečniku ne može biti zaštićeno, od sada. Onda znamo da je to tako pa ako je neko aktivan u obući i ako želi da ima brend, onda mora da zaštiti ili svoje ime, kao što su to uradile mnogobrojne italijanske porodice, ili nešto drugo, što je njima svojstveno. Mi mislimo da je to veoma bitno jer u protivnom može nam se desiti i moram da kažem da se to već dešava, da neki radoznali ljudi počinju i sve više će ići na zaštitu određenih žigova za koje znaju da će možda biti interesantni za nekoga sutra. Valjda nije predmet Zavoda za zaštitu intelektualne svojine da omogući takvu sekundarnu trgovinu nekim žigovima. To sigurno ne bi trebala da bude njegova aktivnost.
Drugi element, mi imamo iskustvo, evo sada nekih 10-ak godina sa ovom materijom. Bio sam ministar finansija kada je jedna multinacionalka iz domena duvanske industrije došla u jedan veliki spor sa jednom firmom registrovanom u Mostaru, koja je registrovala isti žig kao ta velika japanska multinacionalka, u domenu duvanske industrije. Bio je spor, vidim da neki poslanici koji su ovde duže klimaju glavom i sećaju se toga, bilo je teško objasniti toj multinacionalki koja je zaštitila njen žig svuda u svetu, kako je bilo moguće da neka domaća firma, tj. iz regiona, je uspela da ga zaštiti ovde u Srbiji? Srećom, poslednjih godina imamo mnogo manje takvih problema.
Imamo drugi tip sporova i odmah da kažem, ne ulazim u meritum spora koji ću sada pomenuti. Već nekoliko godina imamo spor oko žiga "Voda Voda". Ponavljam, ne ulazim u meritum da li je neko u pravu ili nije, ali ono što se ovde desilo to je da jedna firma koja je ušla u poslovni aranžman sa strateškim partnerom, jedna od partija je izmislila vlasništvo žiga te vode na ime i na vlasništvo neke inostrane firme. Danas taj sudski spor je izuzetno kompleksan i ide u nedogled i pojavljuju se neke nove firme i taj žig se konstantno prenosi u vlasništvo neke druge firme.
Ovo nije samo materija ovog zakona, ali mislim da je veoma bitno, ako želimo da imamo investicije u našoj zemlji, ako želimo da neko bude partner nekim našim firmama, naročito u ekonomiji znanja, naročito tamo gde se nalazi vredan žig, gde žig znači mnogo, onda moramo imati jasniju doktrinu o tome kako se može izmisliti taj žig.
Da li taj žig mora po difoltu da pripada firmi, a ne vlasniku firme i da se odvaja vlasništvo firme, sa jedne strane i vlasništvo nad žigom, sa druge strane?
To možda izgleda tehnički komplikovano, ali to je veoma bitno za poslovanje. Verujte da veliki broj validnih investitora u našoj zemlji sve više postavlja pitanje – kome pripada žig, kome pripada intelektualna svojina i da li neko ko je partner u datom momentu može izmestiti tu veoma vrednu imovinu iz te firme? Kao što ne bi bilo dobro da se sklopi neki sporazum, a sutra jedna od partija bude u stanju da premesti imovinu, npr. zgradu ili fabriku na neku drugu firmu, isto tako, pa i štetnije je da neko izmesti ono bez čega firma ne može da funkcioniše. Možda hala može da se zameni, ali firma ne može da se preimenuje.
Videli smo na primeru koji ću ovde pomenuti našeg investitora, jednog od mnogobrojnih koji je probao da posluje i da investira u Hrvatskoj, šta se dešava kada se žig zloupotrebi. Imamo našeg preduzetnika Slobu Vučićevića, koji je uložio 18 miliona evra da preuzme trgovinski lanac u Hrvatskoj "Turbolimač". Ušao je u sudski spor koji je, ne mogu ovde da komentarišem, zato što kao što ne smemo da komentarišemo sudske sporove u Srbiji, ne možemo da komentarišemo ni one u Hrvatskoj, ali efekat je da njegov partner, koji je bio jedan bivši ministar u nekim hrvatskim vladama, je obezbedio da onaj koji je investirao više ne može da upotrebi žig. Kako onda može da funkcioniše ta trgovina?
Naš investitor koji je bio poznat po regionalnom delovanju je posle prodaje njegove firme "Drogi Kolinskoj" je bio generalni direktor jedne regionalne grupe i niko nije mogao da dovede u pitanje njegove dobre namere i na hrvatskom tržištu je izgubio ceo kapital koji je uložio u toj zemlji. Neka i taj primer pokaže da zloupotrebe u ovom domenu mogu da dovedu do ozbiljnih pitanja. Zabrana upotrebe žiga u datom momentu je veoma bitna, kao što vidimo.
Druga tema je šta se dešava za žigom kada dođe do spora, da li se sme izmestiti, da li se sme zabraniti upotreba žiga kada dođe do spora oko njegovog vlasništva ili vlasništva firmi, to je tematika koja, verovali ili ne, postaje veoma brzo veoma kurentna, veoma bitna i to je nešto gde Srbija mora da prednjači.
Treći element u ovom zakonu, koji ne vidimo u dovoljnoj meri, sigurno je da je u momentu kada je ovako velika kriza, ovo ne može biti prioritet za naše građane, ali mi kao najviši dom u ovoj zemlji moramo pratiti u potpunosti ono što se dešava u domenu žiga i intelektualne svojine u EU. Šta se desilo? Posle skoro dvadeset godina mukotrpnih pregovora, EU je došla do konsenzusa oko jačanja internog jedinstvenog tržišta u domenu koji se tiče intelektualne svojine, zaštite patenata i žigova. To je bio ogroman predmet, neću ići u detalje. Na primer, Španija i Italija su godinama blokirale taj sporazum zato što se predviđalo da bi se smanjili troškovi da patenti i sve ono što ide u smislu dokumentacije ne bude prevedeno baš na sve jezike EU. Oni su to blokirali, ali je došlo do konsenzusa.
Ono što je bitno za nas ovde danas, to je da je došlo do dogovora da se rokovi smanjuju i da se troškovi značajno smanjuju za zaštitu na jedinstvenom evropskom tržištu.
Mi ovde imamo mnogo toga što je rečeno i to je tačno da imamo usklađivanje sa onim što je zakonodavstvo EU, ali strah me je da ono što se desilo krajem prošle godine, jeste da je nedavno, ali se ne vidi u dovoljnoj meri u ovom zakonu. Mi iz DS očekujemo da veoma brzo, i nije nikakva bruka u tome, da se ponovo pojavi ovaj zakon i drugi zakoni iz domena intelektualne svojine, da bi se u potpunosti uskladili sa onim što je bio mukotrpan rad, veliki kompromis unutar EU i da mi u neku ruku iskoristimo taj kompromis, da ne čekamo da ga usvojimo i da kao zemlja kandidat, a nadam se sutra zemlja koja će početi pregovore, da to iskoristimo u pravoj meri.
Na kraju, četvrta stvar koja sigurno nije domen ovog zakona, ali je nešto što može obezbediti da on bude dobro ili loše sproveden. Mislim da u našem domu toliko puta pričamo o toj temi, pa je bitno da je i ovde pomenem. I najbolji zakon, ukoliko bude traljavo ili loše sproveden, da ne govorimo i o korupciji i drugim stvarima, je zakon koji nema istu vrednost od onoga koji je možda malo manje loše koncipiran, ali se dobro, valjano i transparentno sprovodi.
Ovde, slušajući šta namerava Vlada da radi generalno, apelujem na Vladu Republike Srbije da iskoristi, kada već misli da treba da se ide u reformu mreže sudova, u specijalizaciju jednog broja sudova za ovu tematiku. Zašto to kažem? Mislim da svako ko želi da pročita ovaj zakon i sve one druge zakone koji pokrivaju intelektualnu svojinu, zna da ono što mi danas imamo u našim zakonima je samo jedan mali delić onoga što i tužilac i advokat i sudija moraju da znaju da bi valjano branili, napadali i sudili.
Mnogo toga se nalazi u međunarodnim konvencijama. Mnogo toga se nalazi u veoma kompleksnim mišljenjima međunarodnih i evropskih tela. Drugim rečima, da bi neko dobro ovde vladao materijom, mora da bude specijalizovan. Ovde je moj apel u ime DS – specijalizujte nekoliko sudova. Evo, prethodni put bilo je specijalizacije za parnične postupke. Danas imamo u Beogradu par sudova koji su veoma specijalizovani i mislimo da to počinje da daje dobre rezultate, jer kad se nešto dobro zna, onda se to dobro i oceni i dobro se sudi.
Mislimo da možda i više od nekih promena ovog Zakona o žigovima, specijalizacija nekih sudova za ovu tematiku bi imala najveće efekte da rokovi budu ispoštovani, da troškovi budu što manji i, što je najvažnije, da ono što se odluči kada dođe do spora, a takvih sporova ima mnogo … Pogledajmo najveći spor svih vremena ovog momenta između "Epla" i "Samsunga" u domenu mobilne telefonije i milijarde evra koji se dodeljuju u jednom ili u drugom pravcu u tom domenu. Daleko smo mi od takvih bitki ovde kod nas, ali specijalizacija će dovesti do kvaliteta. Kvalitet će dovesti do poverenja u naš pravosudni sistem u tom domenu. Poverenje u pravosudni sistem u tom domenu će dovesti do više investicija u ekonomiju znanja. Toliko sa naše strane. Hvala.