Drugo vanredno zasedanje, 24.01.2013.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Drugo vanredno zasedanje

3. dan rada

24.01.2013

Sednicu je otvorila: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 11:10 do 15:25

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
U tom slučaju, prelazimo na listu govornika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, imajući u vidu da je moj kolega Miletić Mihajlović već istakao da će SPS nedvosmisleno, jasno i nesumnjivo podržati ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima, pokušaću da sve ovo, što su moje prethodne kolege elaborirale i, na neki način, ukazale na dobronamerne pobude u kom pravcu treba sagledati sve ono što podrazumeva kvalitet i manjkavosti ovog zakona, sistematizujem sve ono što je rečeno i što smatram da trebam istaći u ovom zakonu. Počeću od definisanje žiga, pa na dalje.
Imajući u vidu da je zakon propisao da postoje dva preduslova za definisanje, jedan je da znak mora biti grafički predvidljiv, odnosno da se mora predstaviti, a drugi je da bude podoban za razlikovanje robe. Ovaj drugi preduslov ima posebnu težinu i poseban značaj. Zašto? Zato što podobnost podrazumeva različitost robe, odnosno usluga u prometu, a ta različitost je suštinska funkcija žiga.
Ovakvim definisanjem žiga omogućavamo, ne samo efikasniju zaštitu žiga, već omogućavamo da se ta zaštita sprovodi u sudskim postupcima i pred sudovima na efikasan način, jer će sudovi kroz ovakvo definisanje i ovakvu zakonsku regulativu imati mogućnost da, shodno na čelima suđenja u razumnom roku i na čelu pravičnog suđenja, prepoznaju one situacije u kojima je zaštitu žiga neminovno pružiti i gde sud sudskom odlukom tu zaštitu pruža.
Ono što je bitno istaći jeste da se predloženim zakonom definiše koji znaci ni u kom slučaju ne mogu uživati zaštitu. To je ta tzv. negativna selekcija. Tu apsolutno podržavam zakon i smatram da je to kvalitativna promena, jer se na taj način zaštita žiga ostvaruje sveobuhvatno i precizno.
Sledeća kvalitativna promena u zakonu je onemogućavanje davanja zaštite znaku sa tzv. opisnim obeležjima i u tom pravcu zakonodavac, odnosno onaj ko je predložio zakon, predlagač, je izneo razloge zbog kojih opisna obeležja proizvoda ne mogu potpasti pod regulativu, a naročito sistem zaštite žigom.
Sledeći i novi kvalitet zakona je mogućnost zaštite žigom uz izričitu pismenu saglasnost, ne samo nosioca ranijeg žiga, već je nosioca nekog drugog ranijeg prava, a tu se podrazumeva autorsko pravo, pravo industrijske svojine, pravom na industrijski dizajn, pravo na patent itd.
U svakom slučaju, ovom zakonskom formulacijom i zakonskom odredbom se postiže nešto što zakonom nije bilo regulisano, a to je da svi oni nosioci prava žiga imaju zaštitu i treba da uživaju zaštitu, jer su pred zakonom, barem ovim zakonom, svi jednaki, što se tiče ostvarenja prava i zaštite prava.
Ono što smatram, kao čovek koji se bavi strukom, dakle pravom, je po meni najkvalitativnija promena u odnosu na prethodno postojeći zakon, odnosno do sada postojeći zakon, a to je stranačko – procesna ravnopravnost u postupku zaštite žiga pred zavodom.
Ministar je u uvodnom delu objasnio, podsetiću samo, da shodno ovim odredbama zakona isključivo strana fizička i pravna lica, jedino ona lica koja nemaju sedište i prebivalište na teritoriji Republike Srbije, mogu biti zastupana, odnosno moraju biti zastupana od strane zastupnika koji je registrovan u evidenciji koja je za to propisana, dakle u nadležnom registru, ili od strane advokata. Sva ostala strana i fizička lica, koja imaju sedište ili boravište ili sedište svojih jedinica, ispostava, poslovnih jedinica na teritoriji Republike Srbije mogu, ukoliko ispunjavaju uslove poslovne sposobnosti, sama sebe zastupati u odgovarajućem postupku.
Na kraju treba istaći ono što ovim zakonom podrazumeva jasnije definisanje i regulisanje postupanja pred sudovima. Tu se neću u celosti saglasiti sa svojim kolegama koji su ukazivali na ono što smatram da je jako važno u sudskim postupcima, gde se pruža građansko – pravna zaštita žiga.
Naime, nisam sklon, ni u kom slučaju, konstataciji i ne stoji konstatacija da naši sudovi nisu usko specijalizovani za ovu oblast. Podsetiću da sudska praksa ukazuje da pred sudovima postoji veliki broj sporova radi zaštite žiga. Zamoliću da se sa posebnom pažnjom i sa posebnim uvažavanjem i poštovanjem prema sudovima odnosimo kada govorimo o uskoj specijalizaciji.
Ne dovodim u sumnju potrebu da specijalizacija sudova u ovom pravcu treba da postoji, kao što je specijalizacija iz oblasti porodičnog prava, iz oblasti maloletničke delikvencije, iz nekih drugih oblasti koje nisu bile pred sudovima dovoljno afirmisane i gde sudije nisu bile dovoljno edukovane. Imajući u vidu da su sudije dobile sertifikate, kako iz oblasti porodičnog prava, maloletničke delikvencije i nekih drugih pravnih normativa, u svakom slučaju i ovde i treba da postoji mogućnost da se uskom specijalizacijom sudije bliže edukuju. Ne možemo, ni u kom slučaju, staviti na teret sudijama da nemaju nikakva iskustva iz ove oblasti. Naprotiv, pred sudovima je, a i moja lična iskustva ukazuju, suviše veliki broj predmeta, gde se sudskom zaštitom ostvaruje ono pravo koje podrazumeva pravni interes tužioca na zaštitu žiga.
Gospodine ministre, zamolio bih da se jedna krajnje dobronamerna sugestija dobro razmotri, a to je ono što je kolega Čikiriz ovde nametnuo kao temu za razmišljanje. Da ne bi dolazili u koliziju Zakon o parničnom postupku i Zakon o žigovima, zamolio bih da prilikom izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku ili novog zakona o parničnom postupku, čije usvajanje dolazi u skorijoj budućnosti i taj zakon se očekuje u skupštinskoj proceduri, da ovaj procesno – pravni deo koji se odnosi na tu tužbu, podnošenje tužbe na privremenu meru i sve ostalo što podrazumeva procesno postupanje, bude implementiran u Zakon o parničnom postupku.
U suprotnom ćemo doći u situaciju da Zakon o parničnom postupku sadrži sve ono što procesno treba da sadrži, ali ne sadrži ono što sadrži Zakon o žigovima. Na taj način bi vezali ruke sudijama koje su obavezne da u procesnom postupanju strogo primenjuju Zakon o parničnom postupku. Kako će ga primenjivati ukoliko ono što je sadržano u Zakonu o žigovima ne postoji u Zakonu o parničnom postupku.
Sa druge strane, dobro je što ovaj materijalno-pravni deo u Zakonu o žigovima na dovoljno jasan način ukazuje koja su to prava i ko su nosioci tih prava, odnosno ko može da bude legitimisan u postupku, sa zahtevom da se njegovo pravo zaštiti. Ko ima tu stranačku legitimaciju koju mi pravnici zovemo aktorskom funkcijom ili tužilačkom funkcijom? Ovde je dobro što se konačno u tom nekom materijalno-pravnom korpusu definiše da pored imovinske štete postoji pravo i na neimovinsku štetu. Zašto? Zbog toga što, ako nigde na drugom mestu, onda je duboko povređen moral i nanet duševni bol svakom ko je autor znaka koga treba zaštititi žig. Sa tog aspekta smatram da je to jedno jako dobro i kvalitativno rešenje u ovom zakonu, ali ukoliko ne dođe do kompatibilnosti između Zakona o žigovima i Zakona o parničnom postupku, imaćemo velike probleme. Zato smatram da i ovaj zakon to treba jasno da definiše, odnosno da se predupredi kroz donošenje Zakona o parničnom postupku, ova pojava na koju ja ukazujem, za koju, nesumnjivo sam siguran, može biti problem, a ukoliko bude potrebe za amandmanima na ovaj deo zakona, odnosno Zakona o žigovima, mislim da bi te amandmane trebalo razmotriti i uvažiti, kako nam se ne bi desilo, kao što je bio slučaj kod Zakona o javnim preduzećima, gde smo propustili da unesemo jednu jako bitnu odredbu koja sada pravi ogromne probleme lokalnim jedinicama samouprava.
Ne udaljavam se od teme, samo pokušavam da ukažem na nešto što može da bude jako problematično, a ispustili smo da unesemo da više jedinica lokalnih samouprava više gradova i opština mogu osnovati jedno javno preduzeće, ima ih mnogo. To su sada virtuelna preduzeća, nepostojeća preduzeća, nemaju sa čim da se usklade. Zato bih zamolio da i u tom pravcu Vlada preduzme sve što je potrebno da se to što hitnije reši.
Istovremeno, na kraju, završavajući ovo izlaganje, podržaću sve ono što kroz ove odredbe podrazumeva jedan kvalitativno nov način regulisanja zaštite znakova koji se žigom zaštićuju i ono što je moj uvaženi kolega Miletić Mihajlović rekao, zaista je veliko zadovoljstvo što su sve poslaničke grupe, prepoznajući značaj i težinu svega ovoga što je sadržano u predloženom zakonu, se opredelile da podrže ovaj zakon, kao što će to učiniti SPS i dobro je što konsenzus na ovako značajnim pitanjima postoji. Zahvaljujem vam se.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Milica Vojić-Marković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da počnem od jednog mog utiska iz 2009. godine, kada je ovaj zakon donošen. Ja se danas, četiri godine posle 2009. godine, posle tog trenutka kada se zakon spremao, sećam svoje neprijatnosti dok sam čitala zakon. Da budem vrlo blaga, da ne kažem da je bio potpuno nepismen, ali je zakon bio u velikim suprotnostima sa važećim pravopisom Republike Srbije. Tu nije bilo pitanje jezika kojim je zakon pisan, kao što je bilo juče ili prekjuče, kada smo govorili o Zakonu o plovilima. Tu se moglo postaviti to pitanje. Ovde je bilo reči o tome da je zakon zaista u problemu vezanom za pravopis. Navešću koji su to problemi. Nekako sam imala utisak kao da je pisan prema onom vašem uputstvu, gospodine ministre, da profesori priznaju odgovor učenicima – Jovan Jovanović Zmaj napisan malim slovom. Tako je izgledao taj moj utisak.
Volim da govorim konkretne stvari i činjenice, pa ću da vam pročitam, prosto da i vi vidite o čemu se radi. Recimo, kaže – nadležni organ će pismenim putem pozvati. Neće pismenim putem, nego će pozvati pisanim putem nadležni organ, a možda će to biti pismeno ili nepismeno. Onda kaže sledeće – ugovor o prenosu prava se sastavlja u pismenoj formi. Ne, ugovor se sastavlja u pisanoj formi, ali ne znam da li će biti pismeno ili nepismeno, to zavisi od toga ko će ga pisati. U članu 43. – da bez pismene saglasnosti nosioca čuvenog žiga druga lica neće moći da koriste isti ili sličan znak. Verujte, namerno sam navela tri primera, da ne bude da sam zlonamerno pronašla jedan, pa sam ga servirala. Mogu da vam čitam, od člana do člana imate ovakve primere. Mislim da je ovo sasvim dovoljno da potkrepim ono o čemu hoću da kažem.
Zaista mislim da zakoni koji se u Srbiji donose, pre svega moraju da budu pismeni. Sve dalje možemo da govorimo da li su dobri, da li su efikasni, ali pre svega moraju da budu takvi. Prosto ne mogu da zamislim koliko su se loše osećali ministri dok su usvajali ovaj zakon na Vladi. Da li je moguće, gospodine ministre, da niko nije primetio ovo što smo mi primetili? Zbog toga sam se obradovala kada sam u obrazloženju, a moram da kažem da ja, kada počnem da čitam novi zakon, uvek prvo pročitam obrazloženje, naročito kada su u pitanju izmene i dopune, u obrazloženju ste napisali sledeće i to me je jako obradovalo. Kaže da se izmene i dopune donose da bi rešenja predviđena ovim izmenama i dopunama imala za cilj da otklone prvenstveno izvesne uočene nedostatke. No, nepismenost, ona je ostala. Ili nije uočena, ili nije uočena kao nedostatak.
Ne bih volela da zvučim, zaista, zlonamerno, mislim da razumete zbog čega ovo govorim, ali mi smo u DSS uočili i nedostatak, i uočili smo ga, pa smo vrlo pedantno ispravljali, bar u ovim članovima u kojima ste vi izvršili izmene, ovo što ste vi propustili.
Mislim da ćete prihvatiti te amandmane, jer oni zaista doprinose boljitku teksta, ali bih volela da uđete u izmene i dopune, makar u ovom delu, i onoga što ovde piše. Zakon je veliki, vrlo je važan, čitaće ga i ljudi koji ne dolaze samo iz naše zemlje i neće se dobro osećati kada vide ono što smo mi ovde napisali.
Drugi razlog donošenja izmena i dopuna je potvrda usklađivanja sa izvesnim direktivama, o kojima je moja koleginica Donka Banović govorila, i ovde se radi, pre svega, o direktivi iz 2004. godine, 48 Evropskog parlamenta i Saveta, koja se odnosi na sprovođenje prava intelektualne svojine, jedne oblasti koja je praktično jedna pravna oblast 21. veka. Ja to kažem na početku 21. veka, ali mislim da će to zaista biti izuzetno važna oblast u ovom veku.
Druga direktiva je 2008/95 o usklađivanju zakona država članica u oblasti žigova i član 4. koji ste ponudili, izmene i dopune, se i te kako odnosi upravo na usklađivanje sa ovom direktivom. Ne mislim da su one loše u tom smislu i mislim da su nas kolege potpuno pogrešno razumele kada smo govorili o tome. Reč "direktiva" i "ja usklađujem zakon zbog direktive, a ne usklađujem ga zbog potrebe da popravim standarde u svojoj zemlji i zakone u svojoj zemlji" je ono što nama smeta.
Moram da kažem da pojedine izmene i dopune zaista imaju smisla i mi možemo da ih podržimo jer su sasvim u redu, kao što je, recimo, član 3, odnosno bivši član 10, u kome kažete ovako – svako strano, fizičko ili pravno lice u postupku pred nadležnim organima mora imenovati zastupnika koji je registrovan u registru zastupnika koji vodi nadležni organ ili kod domaćeg advokata. Naravno, ne znam iz kojih razloga je donet tada upravo ovakav tekst, jer je sasvim logično da punoletna i poslovno sposobna osoba, lice, može zastupati samo sebe, to naši zakoni predviđaju, dozvoljavaju i dobro je što ste to uočili. To je bio jedan od amandmana 2009. godine koji je moja poslanička grupa podnela, nije prihvaćen, jako mi je drago da je danas prihvaćen.
Zaista moram da kažem da mi se mnogo manje sviđa to što ste prihvatili direktivu Svetske trgovinske organizacije koja smatra da su pojedine odredbe zakona koje vi sada popravljate i menjate ih, kažu da ovakva rešenja dovode u neravnopravan položaj strana lica i da je to favorizovanje domaćih lica. Bila sam vrlo spremna da pogledam mnoge zakone koji se u ovoj oblasti donose u drugim zemljama. Nema ozbiljne zemlje koja ne favorizuje domaće stranke. Mislim da je za Srbiju mnogo bolje, naročito u ovo vreme u kojem živimo, a ono dugo traje kao teška ekonomska kriza, da zaista počne da gleda na svoje građane i na one koji u ovoj zemlji nešto privređuju i doprinose, da ih favorizuje, pa neka to tako i zvuči.
Prosto, ako to mogu da rade mnogo jače i veće zemlje od nas i uglednije, u smislu da su članice EU, uvažene članice EU, zašto Srbija ne bi mogla da radi svojim građanima?
Ono što DSS ne može nikako da prihvati u ovim izmenama i dopunama, to je pitanje sudova, odnosno direktiva koje vi dajete sudovima i prosto im propisujete postupke i ugrožavate njihovu samostalnost i njihovu nezavisnost. Sudovi su u ovoj zemlji još uvek nezavisni državni organi, samostalni državni organi. Njihova nadležnost je propisana i Ustavom i drugim zakonima. Prosto je nemoguće, to kažu zaista vrlo ugledni pravnici i pravnici kojima mogu da verujem, dakle, oni kažu da je nemoguće Zakonom o žigovima propisivati sudovima kako oni treba da rade i šta treba da rade kako bi došli do pravde. Prosto, to nije moguće uraditi ovim zakonom.
Meni je jasna namera zbog koje vi ovo radite. No, mi znamo i tu se slažem sa mnogim kolegama koje su govorile, da mi specijalizovanih sudova nemamo. Ovo je vrlo teška i komplikovana oblast koja dotiče ne samo domaće zakonodavstvo, nego i zakonodavstvo drugih zemalja i u drugim zemljama je ovo zakonodavstvo mnogo razvijenije nego kod nas. Vaša potreba je, koliko sam razumela, upravo to, da je moguće neke sporove, a ja ću o jednom kasnije govoriti, o tom čuvenom brendu "Voda-voda", nekako rešiti, dovesti ih do kraja. To naši sudovi najčešće nisu u mogućnosti i bilo bi onda dobro da se radi o specijalizaciji sudova, pogotovo zato što imate samo desetak ljudi koji rade ovakvu vrstu posla u MUP-u.
Šta je još za nas prihvatljivo i što je u redu? Ono što ste regulisali u dosadašnjem članu 5. stav 1. tačka 6) odnosi se na definisanje tzv. prevarnih znakova. To su oni znakovi koji treba da dovedu kupce, odnosno stranke u postupku prometa, u zabludu. Naročito je dobro što ste to regulisali sada, zato što se naročito stariji kupci ili oni kupci koji rade nešto na brzinu dovode u zabludu time što kupuju robu za koju misle da je određena, kao što su recimo, sada mi je palo na pamet, one čokolade "Milka", sa potpuno istim bojama, sa potpunim istim znakom koji se samo u detaljima razlikuje, pojavljuje se na tržištu druge vrste čokolada koje po kvalitetu, naravno, nisu iste.
Zanimljiv mi je i primer upotreba žiga "Voda-voda". To mi je upravo bilo zanimljivo iz razloga koji sam navela kada sam govorila o sudovima. Moram tu da citiram nekoliko stvari koje su upravo primer za ovo o čemu smo govorili, o potrebi specijalizacije sudova. Citiraću, to je izjava iz jednih novina advokata bivšeg "Glasnika", kaže da žig "Voda-voda", popularan brend, kako on kaže, nikada nije prodat, niti je bio predmet transakcije u kupovini između raznih kupaca, da je on samo bio zakupac žiga, taj jedan od kupaca i da je taj odnos zakupništva žiga prestao 2009. godine. On dalje kaže – svaka upotreba žiga "Voda-voda" bez saglasnosti vlasnika brenda je nezakonita. To što ste me pitali vezano je za postupak. Radi se o postupku brisanja iz Registra žigova, ali to samo služi obaveštavanju trećih lica i time se ne stiči nikakva prava, niti prestaju. Ugovor je osnov, on je prestao da postoji, otkazan je. Društvo "Voda-voda" nema nikakva prava nigde u svetu, a kod nas ne postoji jasno pravno razumevanje, to je društveni problem.
Naravno, nemam nameru da budem ničiji lobista, niti da zastupam niti jednu niti drugu stranu. Ovo navodim upravo iz jednostavnog razloga, ovo je odličan primer koliko je to komplikovana materija, koliko je to osetljiv teren i koliko je potrebno da se uđe u specijalizaciju i sudija i specijalizovanih sudova da bi sve ovo moglo da se izvede i da bi, rekla sam, intelektualna svojina, kao zaista jedna kompleksna oblast i vrlo važna oblast u 21. veku, ne samo u Srbiji, nego i u svetu, mogla da se realizuje i u Srbiji.
Ovo sam pročitala i zbog toga što bih volela da dobijem mišljenje, gospodine ministre, pošto ste vi zastupnik ovde Vlade, o ovome što sam pročitala. Da li će sada izmene i dopune sa ovim što ste naveli, nadležnosti sudova, doprineti da se ovo pitanje reši, zapravo, da se ispravi ovo o čemu se ovde govori?
Ono što me dalje interesuje je pitanje - dokle je Srbija stigla sa usklađivanjem i primenom zakona u oblasti zaštite intelektualne svojine, u propisima EU i uopšte u smanjenju piraterije i krivotvorenja, s obzirom da se Srbija obavezala da će 2013. godine uspeti da svoj nivo zaštite dostigne otprilike i popne na nivo kakav je u EU?
Jasno mi je stanje zbog čega ste ušli u ove izmene i dopune. Jako vas molim da popravite ono što sam rekla, zato što to doprinosi imidžu svih nas, i ovde i u svetu. Volela bih da dobijem odgovor na ono što sam pitala. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Janko Veselinović. (Nije u sali.)
Sledeći je Srđan Milivojević. (Ni on nije u sali.)
Marijan Rističević ima reč. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, neću dužiti. Javio sam se za diskusiju da u okviru Zakona o žigovima govorim malo i o poljoprivredi. Poznati su naši sporovi oko ajvara sa Slovenijom. Poznati su i naši sporovi sa šljivovicom sa Češkom, Italijom i Nemačkom. Dakle, to su sporovi gde smo mi učinili propust i dopustili da žig, odnosno robnu marku, zaštite neki drugi i to je, koliko ja znam, prevaziđeno time što smo mi na nacionalnom nivou registrovali srpsku šljivovicu i srpski ajvar, da bi prevazišli taj propust koji smo učinili i dopustili da drugi registruju i zaštite naš brend.
Što se tiče našeg ponašanja, tu treba navesti primer Slovenije i Austrije, koji se i te kako, za razliku od nas koji smo to olako prepustili nekima drugima, oni se spore oko kranjske kobasice. Austrijanci pokušavaju da dokažu da je to njihov brend, s obzirom da je ta kranjska oblast nekad bila u Austriji. Dakle, poznati su sporovi oko prehrambenih proizvoda. Grci i Danci se spore oko sira. Mislim da su se sudili negde oko 15 godina oko sira "feta". Grci i Turci se spore oko đevreka, dok se mi uglavnom nismo bavili zaštitom svojih domaćih robnih marki, dakle, svojim žigovima nismo štitili ono što smo godinama proizvodili.
Prošle godine je Vlada, koliko se sećam, izdvojila 24 miliona dinara da bi se bavili ovim problemom, ali je na međunarodnom planu zaštićeno svega četiri robne marke na osnovu žigova, i to samo u 27 zemalja, a na nacionalnom nivou je zaštićeno 43 brenda, odnosno 43 žiga na tim brendovima.
Kod nas su najpoznatiji švercovanje stranih robnih marki iz Kine. Dakle, oni proizvedu robu kakvu god hoćete, sa bilo čijim žigom i uvoz takve robe može da proizvede posledicu po našu zemlju, tako da organi koji se bave zaštitom žiga moraju i te kako da koordiniraju svoj rad sa carinskim organima da bi sprečili da ova zemlja jednog dana ne dođe u poziciju da zbog propusta i dolaska robe iz Kine sa zaštitnim znakovima, odnosno žigovima stranih brendova, da ne bi morali da plaćamo štetu.
Bio sam svedok od 2000. do 2004. godine da su Vlada na nacionalnom nivou i Zavod za intelektualnu svojinu hteli da dopuste da se dve strane cigarete registruju kao domaće i ta registracija je čak bila obavljena i u poslednji trenutak smo uspeli da ih sprečimo da Vlada Republike Srbije načini taj propust, da uz pomoć Savezne vlade dopusti proizvodnju i promet takvih proizvoda koji su spadali u one poznate brendove i uživali posebnu zaštitu kao žigovi i to bi iziskivalo nenadoknadivu štetu. Čovek koji je u to vreme bio umešan u sve to, kao ministar, sa kojim smo imali posla, danas je, kao opozicioni predstavnik, tako zdušno branio strane žigove i robu.
Takođe, poznati su sukobi "Samsunga" i "Epla", a ovde se uglavnom govorilo o "Majkrosoftu" itd. "Majkrosoft" je milijarder koji će svoje milijarde pokloniti nekome. Mi imamo jednog poznatog biznismena, ne znam kako će on zaštiti svoju robnu marku, s obzirom da je milijarder postao prodajući maglu. Bojim se da će njegov zaštitni znak, pored toga što je poznati predsednik opozicione stranke, da će zaštitni znak i robni žig njegove robe biti sijalica maglajka, s obzirom da se uglavnom bavi prodajom magle i da je na takav način stekao milijarde, za razliku od Bili Gejtsa koji svoje milijarde poklanja onima koje on nije vlastoručno opljačkao, ali je našao snage da to pokloni siromašnima. Kod nas se od siromašnih samo otima. Sa ovim završavam i zahvaljujem se.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Pridružio nam se Janko Veselinović. Izvolite.
...
Stranka slobode i pravde

Janko Veselinović

Demokratska stranka
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nisam očekivao da će ova tema danas zaokupiti tako malo pažnje. Smatram da je intelektualna svojina među koje spada i zaštita žigova vrlo važna oblast.
Zašto je ona važna za građane Srbije? Iz osnovnog razloga što smo mi recimo prošle godine imali veći izvoz, pod navodnicima softvera, nego malina, to je malopre rekao i poštovani gospodin Đelić. Svakako da je pravna sigurnost za nešto što zovemo intelektualna svojina, zaštita intelektualne svojine prvenstveni, prvorazredni interes Republike Srbije kao države, a time i svih njenih građana, a naročito ljudi koji završavaju fakultete i koje bi mogli da nađu posao u Srbiji, a ne da moraju da ga traže u svetu, baš u oblasti softvera, u oblasti koja je svakako oblast intelektualne svojine, gde se pravi proizvod koji ne vidi golim okom, ali koji je danas na ceni i najveći svetski biznismeni i moćnici jesu upravo u ovoj oblasti, pa i pomenuti Bil Gejts.
Dakle, pravna sigurnost u ovoj oblasti je bitna i mi ćemo, uvaženi ministre, kao DS podržati ovaj zakon jer on je u skladu sa dostignutim evropskim vrednostima u ovoj oblasti. On prati evropsko zakonodavstvo. Istina, nisam sasvim siguran da ste imali u vidu kompletno evropsko zakonodavstvo koje je i krajem prošle godine donekle dopunjavano sa nekim direktivama. Svakako, ne treba da zaboravimo činjenicu koju sam izneo prošli put kada smo govorili o izmeni i dopuni Zakona o autorskim pravima, da crno tržište intelektualne svojine, autorskih prava u zemlji Srbiji, a i u Evropi je veće od tržišta narkotika. U tom smislu država mora da ima značajniju pažnju.
Srbija je prvi put nadmašila izvozom svog znanja neke tradicionalne poljoprivredne kulture. Prethodna Vlada je investirala oko 400 miliona evra u naučno, naučno-tehnološke parkove. Svakako je dobro da ste vi kao ministar i u ovoj Vladi nastavili sa tim programima. Nažalost, ulaganje u nauku nije u onom obimu sa kojim mi bili zadovoljni i tu imamo ozbiljnu zamerku ovoj Vladi i činjenici da se vi niste uspeli, verovatno, izboriti, ne verujem da niste imali dobru nameru, sa većim učešćem nauke u ukupnom budžetu Republike Srbije.
Svakako je važno ono što je predmet ovog zakona, brendiranje, zaštita znakova, naročito u oblasti prehrambene industrije i tu je svakako značajno da oni koji žele da zaštite svoj žig, a proizvođači su sa područja Srbije da to učine na jedan kvalitetan način i da mogu da uživaju tu zaštitu. Ali, svakako je značajno i da budemo predvidivo tržište za sve one koji nastupaju kod nas, da znaju da njihov žig u koji su uložili nauku, znanje i iskustvo i sve ono što prati to, da će ono biti zaštićeno po najvećim svetskim standardima, po standardima EU u ovom slučaju.
Nisam sasvim siguran, poštovani ministre, da je dovoljno jasno definisana doktrina Srbije prema zaštiti uobičajenih reči, izraza koji su u svakodnevnoj upotrebi. Kod nas ima dosta zloupotreba i nisam sasvim siguran da je ovaj zakon o izmenama i dopunama to do kraja rešio. Nisam siguran da ni u narednom periodu neće biti puno sporova u ovoj oblasti i da to neće zbunjivati i na kraju oštetiti građane, jer oni ako kupuju proizvod koji u svom nazivu, robnom znaku, odnosno robni žig ima vodu ili hleb, na neki način to daje veću poziciju tom proizvodu, veći profit, veću konkurentnost na tržištu, a na kraju krajeva ne znači da je taj proizvod bolji, bakteriološki ispravniji ili nešto sasvim treće.
U tom smislu smatram da je država morala da se u ovu oblast umeša na značajniji način, jer je to oblast koju niko drugi sem države neće zaštiti. To nisu obligacioni odnosi, to nije pitanje koje će rešiti konkurenti na tržištu time što će podneti tužbu za nekoga ko ugrožava tržište na taj način što podiže sebi zaštitom žiga koji ima u svom nazivu ili u znaku, vodu ili hleb ili nešto slično, to se neće rešiti u građanskoj parnici ili zaštitom na ovaj način kako je to predviđeno. Mislim da nismo dostigli mi taj nivo kulture u ovoj oblasti, jer smatramo da je još uvek intelektualna svojina nešto apstraktno i da u to nije uloženo trud, novac i sve ono što prati razvoj znanja.
Svakako je ozbiljno pitanje izdvajanje žiga iz vlasništva firme koja ga upotrebljava i stavljanje žiga u posebnu sferu, u sferu koja je nezavisna od vlasništva nad privrednim društvom i na taj način izbegavanja praćenja vlasništva nad tim žigom na adekvatan način, jer imamo činjenicu, a to je već danas spomenuto, da su pojedini žigovi postali prvo zaštićeni u našoj zemlji od domaće kompanije, potom postali žigovi stranih kompanija i menjalo se vlasništvo nad njima.
Mislimo kao DS da ove promene sasvim ne uvažavaju izuzetno bitne promene u evropskom zakonodavstvu koje su se desile krajem prošle godine, pre svega, kada su u pitanju rokovi, odnosno značajno smanjivanje rokova i troškova zaštite patenata, žigova na jedinstvenom tržištu. To nije nebitno, jer zaštiti žig i patent velikoj kompaniji to nije ozbiljan trošak. Međutim, zaštiti taj isti žig ili patent od strane male kompanije ili možda kompanije koja ima jednog zaposlenog, koji je možda pronalazač, to je ozbiljan trošak. Država u tom smislu nema značajne podsticaje za zaštitu žigova, patenta i drugih segmenata koji su iz oblasti intelektualne svojine.
Na kraju, sada kada se javljaju promene mreže sudova, smatram da ono što je gospodin Đelić istakao, podržavam bez bilo kakve ograde da je to nama neophodno. Ne samo što trebamo imati specijalizovane sudove, odnosno sudove koji bi između ostalog se bavili i poslom iz ove kompleksne tematike, nego bi morali imati u policiji, u SUP specijalizovana odeljenja koja se bave ovom vrstom kriminala.
O tome sam takođe, ministre, govorio prošli put kada sam govorio o zaštiti autorskih prava. Smatram da je naša policija u dobroj meri sposobna, ali nije obučena da se suoči sa ovim kriminalom koji u svakom slučaju, kao što sam rekao, prevazilazi neke okvire o kojima možemo i da slutimo, jer graniči se sa kriminalom iz oblasti opojnih droga, a nemamo dovoljno osposobljenih ljudi koji bi svakako morali da prođu i neke kurseve u zemljama koje su ovu oblast bolje uredili. Smatram da tu moramo napraviti veće pomake.
Još nešto. Žigovi jesu nešto što mora da uživa zaštitu pojedinaca i oni moraju imati obezbeđene mehanizme da zaštite ta svoja prava, ali štetu trpe građani. Dakle, ako neko prodaje "Nike" patike ili "Adidas" patike ili "Puma" trenerke ili sličnu odeću ili obuću ili kompjutersku opremu, ili nešto treće, pod tuđim zaštitnim žigom, time su oštećeni građani. U ovom zakonu nema mehanizma kojim bi država mogla da pokrene postupak u tom pogledu. Ovo je svedeno isključivo na oblast obligaciono pravnih odnosa.
Zbog čega smatram da ovo nije komparativno sa uporednim zakonodavstvima? Zbog toga što su razvili mehanizme u kojoj privredni subjekti bolje i kvalitetnije štite svoja prava. Dakle, nije isto imati robu na tržištu Srbije i na tržištu Nemačke. Oni tamo sigurno imaju mnogo bolju mrežu zaštite i nadležnih kompanija, odnosno kvalifikovanih kompanija, advokatskih kancelarija koje štite njihove brendove. Ovde smo mi prepušteni sami sebi. Naši građani kada kupuju te proizvode ne znaju da li kupuju originale ili kupuju blede kopije.
Na kraju možda nije sasvim vaša tema, ali mislim da jeste oblast koja je između vašeg ministarstva i Ministarstva poljoprivrede. Mi smo ovih dana govorili o konvenciji, odnosno to je ratifikacija sporazuma koja se tiče genetskih resursa. Otvorili smo tu temu na jedan rekao bih vrlo skroman način, ne poznajući do kraja činjenice koje su na terenu.
Konsultovali smo se ovih dana sa nadležnim naučnim institutima. Oni su rekli da genetska divergentnost koja postoji u našoj zemlji, dakle, različitost koja postoji u Srbiji po pitanju genetskih potencijala biljaka jeste nešto što je prirodni resurs Republike Srbije. U ovom slučaju ratifikacija jednog takvog sporazuma, ministre, značila bi da bi vi naše resurse stavili na raspolaganje bez bilo kakve naknade drugim kompanijama u svetu.
Neki poslanici iz opozicije su pominjali to pitanje ovih dana i smatram da još jednom treba da proučimo dobro da li bi ratifikacija tog ugovora bila u korist Srbije ili bi ona bila na trajnu štetu Republike Srbije.
Nije zgoreg istaći da je taj sporazum deset godina stajao neratifikovan baš iz tih razloga, a ništa se na žalost nije promenilo u toj oblasti.
Na kraju, mi se ponašamo kao odgovorna opozicija. Demokratska stranka će, kao i uvek do sada, podržati kvalitetan zakon, bez obzira na ove nedostatke. Nećemo se ponašati kao opozicija u prethodnom periodu, da će glasati apriori protiv svih zakona koji budu na dnevnom redu, jer nama je pre svega u interesu da građani Srbije dobiju kvalitetno zakonodavstvo, da se to zakonodavstvo primeni u praksi. U tom smislu smatram da u narednom periodu moramo voditi više računa o primeni zakona i o činjenici da se ministri pojavljuju pred nadležnim odborima i da govore o tome kako se zakoni primenjuju.
U danu za glasanje mi ćemo ovaj zakon podržati, a vas molim da uvažite ove naše primedbe. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Da li želi reč ministar Obradović? (Da.)
Reč ima ministar.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Hvala.
Želeo bih da se zahvalim svim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije koji su učestvovali u današnjoj raspravi, s obzirom da su baš svi istakli značaj donošenja ovog zakona, odnosno izmene i dopune ovog zakona i govorili svako na svoj način o značaju zakona. Bilo je tu različitih podsećanja i podataka i istorijskog karaktera i edukativnog karaktera. Moram reći da je dobro da postoji saglasnost oko potrebe donošenja ovog zakona.
Ono što se takođe moglo čuti kao zajedničko mišljenje većine govornika, danas je potreba da se prilikom utvrđivanja mreže sudova predvidi mogućnost posebnog specijalizovanog suda koji bi se bavio pitanjima iz ove oblasti.
Želim da vam kažem da ćemo mi u ministarstvu, kao što smo radili i ranije, ove savete i predloge vezano za pravosuđe preneti kolegi Selakoviću, ovaj predlog koji se odnosi na obučenost policije ministru unutrašnjih poslova.
Moram vam reći da smo sada prilikom pripreme izmena i dopuna Zakona o posebnim ovlašćenjima o zaštiti intelektualne svojine uključili predstavnike Ministarstva unutrašnjih poslova.
S obzirom da je nekoliko govornika pomenulo određene sudske sporove da bi ilustrovalo značaj ovog zakona, bez uvrede, ali ta pitanja ćemo ostaviti sudovima. Neka oni to reše, jer su samostalni u donošenju odluka.
Amandmane koje smo dobili ćemo detaljno proučiti i usvojiti sve one koji su mogući, bilo da je reč o terminima, bilo da je reč o amandmanima koji se tiču sadržaja ovog zakona.
Što se tiče pitanja kolege Veselinovića vezano za genetski materijal, to nije nadležnost Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali u svakom slučaju ću preneti to kolegi Kneževiću i ostalim kolegama koji se bave ovom tematikom.
Želim još jedanput da se zahvalim na ovoj raspravi i promovisanju značaja ovog zakona za zakonski i privredni ambijent Republike Srbije. Hvala.