Drugo vanredno zasedanje, 24.01.2013.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Drugo vanredno zasedanje

3. dan rada

24.01.2013

Sednicu je otvorila: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 11:10 do 15:25

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Jelena Trivan. Izvolite.

Jelena Trivan

Demokratska stranka
Dame i gospodo, poštovane kolege, moje pitanje Vladi tiče se obrazovanja. Naime, kao što je svima poznato, nedavno je Vlada Srbije usvojila strategiju obrazovanja koja je jedan veoma ambiciozan i mogla bih reći dobar dokument. On predviđa da ulaganje u obrazovanje sa 4,5% bude 6%, to je značajno ulaganje, i da će ono biti potrošeno, sva ta nova sredstva, na širenje mreže školskih ustanova, na otvaranje većeg broja gimnazija i na podizanje broja visoko obrazovanih u Srbiji. Sa svim tim se svi ovde možemo složiti, svi to možemo potpisati i uvek reći deklarativno – obrazovanje treba da bude strateški cilj svake zemlje.
Međutim, ono što je stvarnost i ono što je istina, to je da stvarnih ulaganja u obrazovanje nema, da je, da se kolokvijalno izrazim, obrazovanje i danas deveta rupa na svirali i ove vlade, da ozbiljnih reformskih poteza nigde nema osim u tom strateškom papiru i da se obrazovanje i dalje nalazi u lutanju između različitih koncepata i velike nemaštine.
Ono što je najveći problem, to je što je pravo na obrazovanje, kao osnovno ljudsko pravo, danas postalo nedostupno velikom broju građana zbog velike ekonomske krize i velike nemaštine i da u tom smislu veliki broj dece u Srbiji počinje da izlazi iz sistema obrazovanja, zato što njihovi roditelji ne mogu da ga plate i da u tom smislu jedna država mora da nađe mere i mehanizme da obrazovanje ne bude privilegija bogatih.
Mi smo 2009. godine zato pokrenuli akciju koja je prvo krenula u Beogradu, onda se proširila na nivou čitave Republike Srbije, akciju besplatnih udžbenika i ona je naišla na veliko odobravanje svih građana, s obzirom na to da, onda kada je krenula velika ekonomska kriza, mi više nismo mogli da definišemo koji su socijalno ugroženi, koji nisu, jer su svi građani Srbije, manje ili više, bili socijalno ugroženi u takvoj nemaštini i svima je takva pomoć bila potrebna. Četiri godine su građani Srbije, odnosno njihova deca, te udžbenike dobijali, uvek se nalazilo sredstava za to, uprkos krizi, da bi danas ministar obrazovanja obratio se građanima Srbije i rekao da ove godine, po prvi put, para za besplatne udžbenike neće biti.
Sada ja postavljam pitanje. Da li to znači da Vlada koja ima para za besmislene kanale i 12 milijardi za takav kanal, koja se zadužuje do sada dve milijarde, a predviđa još četiri i po milijarde, za sve, pa i za sporedne pruge od Valjeva do Loznice ima novca, jedino nema za besplatne udžbenike i za decu u Srbiji ili to znači da ova vlada ipak je pred bankrotstvom i nema ni za šta pare, pa ni za komplet udžbenika za decu petog razreda, što, priznaćete, nije velika suma u odnosu na celokupan budžet? Da li to znači da čitava strategija obrazovanja, ovako ambiciozna, koja podrazumeva ulaganje od najnižeg do najvišeg obrazovanja, to da će nam srednjoškolsko obrazovanje biti obavezno, koja predviđa subvencionisane kredite za školstvo i slično, je u stvari prazan papir i da nas je Vlada obmanula, da nema nikakve namere, a ni sredstava da toliko novca uloži u obrazovanje, odnosno da ubuduće neće biti ni za elementarne stvari, kao što su udžbenici.
Demokratska stranka se oštro suprotstavlja ideji da se ova jedna plemenita, humana i nadasve potrebna akcija davanja besplatnih kompleta udžbenika đacima prekine, zahteva od Vlade Srbije da, umesto besmislene potrošnje koju sada imamo i besplatnog zaduživanja, se koncentriše na ono šta su stvarne potrebe građana Srbije i nađe sredstva za besplatne udžbenike, kao što zahteva i od Vlade Srbije, dok priča o pravima nacionalnih manjina i razrešava različite sukobe vezano za manjinske zajednice, da se seti da za sve ove godine Ministarstvo obrazovanja njima nije obezbedilo elementarne udžbenike i da to spada u sklop celokupne slike u kojoj za ovu vladu obrazovanje predstavlja najmanje važnu stvar, a novca za svaku besmislicu imaju, osim za decu Srbije. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Momir Stojanović

Srpska napredna stranka
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, moje današnje pitanje Vladi usmereno je Ministarstvu privrede i finansija i glasi – zbog čega se pokreće stečajni postupak nad građevinskim preduzećem "Građevinar" iz Niša? Zašto se umesto stečaja na tenderu, na osnovu odluke suda, ne proda imovina građevinara i izmire poverioci i akcionari, odnosno radnici?
Posle loše sprovedene i raskinute privatizacije, preduzeće "Građevinar" iz Niša, nekada najveći gigant u jugoistočnoj Srbiji sa preko 700 radnika, radnici su uzeli socijalni program i od aprila 2010. godine se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, a nisu primili zarade od 2008. godine, odnosno preduzeće im duguje, u proseku, 24 plate. Radnici imaju više sudskih prekršaja i prijavili su svoja potraživanja Agenciji za privatizaciju u skladu sa uredbom Vlade Republike Srbije. Postoji predlog Vlade Republike Srbije da se nad "Građevinarom" otvori stečajni postupak. "Građevinar" poseduje vrlo vrednu imovinu, upravnu zgradu u samom centru Niša u zoni A i zemljište u industrijskoj zoni i to dva atraktivna placa površine dva hektara i sedam hektara, a pored toga i druge nekretnine u Nišu i Beogradu, o čemu podatke ima Agencija za privatizaciju.
Potrebna je pomoć grada Niša i Agenciju za privatizaciju, da se imovina proda po tržišni cenama, a ne u bescenje. Postoje opravdane sumnje da iza predloga o stečaju stoje neki niški tajkuni koji žele da za male pare kupe imovinu "Građevinara". Stečajni postupak bi trajao najmanje godinu dana, za koje vreme radnici ne bi mogli da naplate ništa od prodaje u bescenje vrednosti imovine "Građevinara", daleko veća od potraživanja radnika.
Kako je, po osnovu Uredbe o evidentiranju potraživanja radnika i presude Suda u Strazburu, isplata zaostalih zarada obaveza države i za organe Republike Srbije, da se obaveze za radnike "Građevinara" izmire iz imovine koju su oni godinama sticali. U slučaju otvaranja stečaja nad građevinskim preduzećem "Građevinar" gubi Republika Srbija, grad Niš i radnici "Građevinara", a dobijaju tajkuni i pojedinci povezani sa njima. Imajući poverenje u ovu Vladu, koja sigurno nije kao prethodna, nadam se pozitivnom rešenju u vezi mog predloga. Hvala.