Zahvaljujem.
Kolega Janko Veselinović je podneo amandman na član 30. koji glasi: "Pravo na korišćenje kreditne podrške imaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica – nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje se bave poslovima ruralnog turizma i koji su upisani u Registar."
O tome koliko i kako se zakon o podsticajima i ruralnom razvoju u stvari bavi ruralnim turizmom ili agro-turizmom, bilo je reči i u načelnoj raspravi i volela bih da imam uspeha u odbrani amandmana koji je kolega Janko Veselinović podneo, iz najmanje tri razloga. Prvi je što je potrebno dati vrlo jasno objašnjenje šta znače mere ruralnog ekonomskog razvoja. Da li to znači unapređenje kvaliteta životne sredine u kojoj se živi u područjima koja mi zovemo seoske oblasti ili seoska područja? Da li to znači opšta mesta, kao što inače znači ekonomski razvoj opšta mesta, ili ovaj zakon podrazumeva i posebne mere, ako ne podsticaje kao u slučajevima biljnih i životinjskih kultura o kojima smo imali priliku da govorimo do sada, a onda u kreditnoj podršci ili u subvencionisanju kamata, kako smo prihvatili amandmanom poslanika SVM? Dakle, šta tačno znači, mislim da je vrlo važno da ne bi ostalo dvoumica oko toga šta u stvari u ovom zakonu znači ruralni razvoj?
Zašto to smatramo važnim? Zato što generalno, planetarna ekonomija, bar ovog razvijenog sveta ili globalnog severa na uštrb globalnog juga i nepravedne raspodele svega, svih resursa između razvijenih zemalja i nerazvijenog dela ili zemalja u razvoju je takva da razvijene ekonomije praktično u svom domaćem bruto proizvodu imaju prevagu usluga. U svetu se zapošljava oko 260 do 300 miliona ljudi u turizmu. Od 100 zaposlenih u Francuskoj, njih šest živi od turizma, u Švajcarskoj devet, u Španiji 11, u Grčkoj 12, u Austriji 15, kod nas četvoro.
Primedbe na to da su ovo zemlje gde to nije samo ruralni turizam, nego su primorske zemlje, planinske zemlje, sve stoje, ali ako vidimo da je šansa za razvoj sela ili seoskih oblasti u Srbiji seoski turizam ili agro-turizam u okviru ruralnog razvoja, onda bi to trebalo jasno da piše u ovom zakonu, makar kroz amandman koji je podneo kolega Janko Veselinović.
Generalno, u našem bruto domaćem proizvodu učestvuje ova grana usluge ili ekonomije sa 1%, dok u EU učestvuje sa 4%. Jasno nam je da imamo nekakvu nemuštu saglasnost, da bi voleli da vidimo razvoj agro-turizma, da bi voleli da imamo podsticaje i od strane države i da imamo u strategiji jasnu poruku da želimo razvoj agro-turizma.
Ovaj amandman, bio usvojen ili ne, nadamo se bar, dobar početak za dijalog, koji ćemo ubuduće imati, oko toga zašto je agroturizam dobar. Iz najmanje dva razloga.
Prvi je, što je svaki turizam, pa i ovaj, mrežna stvar. Dakle, ako hoćete da razvijete turističku ponudu nekih seoskih oblasti, ona podrazumeva i u sebi sadrži i infrastrukturu svake vrste, od asfalta preko vodovoda, do pokrivenosti internetom. Dakle, podrazumeva višestrukost svog mrežnog razvoja i ono što je meni lično, kada smo razgovarali o amandmanu, koji je kolega Janko Veselinović podneo, što je meni lično, strašno važno, podrazumeva prostor za žene na selu, da učestvuju preduzetničkom ili u zadrugarskom ili u kakvom god, pravnom obliku u sticanju i ne samo razvoja ili učešću u razvoju seoske zajednice, nego i u osamostaljivanju njih samih. Dobrih primera kada žene učestvuju u razvoju i u podsticaju, u stvari u deljenju energije da je moguće razviti seoski turizam, imate širom Srbije, gde god hoćete, bez obzira da li se radi o Vojvodini, gde imate Udruženja seoskih žena, koje vrlo vredno rade na tome, da u svojoj lokalnoj zajednici obezbede potencijale, da nadograde to što imaju kao izvor, kad bi bilo agroturizma i u bilo kom delu zapadne, istočne i južne Srbije.
Amandman podrazumeva da pravimo jasnu razliku između mera koje se tiču unapređenja ruralne ekonomije, da li se odnose na ruralni turizam ili ne, ili se odnose, ponavljam, na podsticaje koji se sprovode u cilju unapređenja kvaliteta života u ruralnim područjima. Možda je ovo neobično, da bude sa svim u Zakonu koji se bavi ruralnim razvojem, ali kao i sve druge stvari koje su tokom rasprave prihvaćene, nadam se da će ministar zaista razmotriti korist za sopstveno ministarstvo. Ako hoćete, ono što predstavlja ideju ili rezultat vladajuće koalicije,kojoj pripada, da se potpuno jasno i bez ikakvih dvoumica kaže ima li ili nema u ovom zakonu pravnih okvira i ekonomskih mera za unapređenje agroturizma.
Na kraju, zarad svih onih koji nas gledaju, neki direktno zainteresovani, pošto će biti onih na koje će se zakon direktno odnositi, dakle, oni koji proizvode i koji će konkurisati ili po prirodi stvari nastaviti da dobijaju podsticaj u poljoprivredi za različite vrste kultura. Na ovom primeru, da li ili ne uvrstiti ruralni turizam u ovaj pravni okvir, odnosno uneti ekonomske mere omogućavanjem kreditnim podsticajima, želim da podsetim o kom novcu u stvari govorimo, vezano sa mojim zahtevom za pojašnjenje sadržaja javnosti registra podsticaja.
Novac o kome govorimo, su sume prikupljene iz poreskih prihoda svih građana Srbije. Tu nema nikakvog spora, da mi ovde razgovaramo koliko tog novca, sakupljenog od svih, po svim osnovama, treba da bude na raspolaganju onima koji se bave proizvodnjom u poljoprivredi, a koji su različiti po svojoj grupaciji, od sasvim malih i sitnih domaćinstava i fizičkih lica, do prilično velikih, uticajnih i jakih pravnih lica. Ako već razgovaramo o tom novcu, koji se sakuplja od svih nas, zato treba da bude jasan registar podsticaja, jer je to zajednički, javni, poreski novac, onda je ovo prva prilika da više ne govorimo samo lepim rečima i po navici, slatkih stereotipa, kako bi bilo super da Srbija ima razvijen agroturizam kao što ima Austrija ili Slovenija, nego da zaista sasvim konkretnom odlukom o kreditnoj podršci za pravna i fizička lica reagujemo podrškom amandmanu koji je podneo kolega Janko Veselinović.
To ne mora da znači da ćemo imati sasvim jasan razlog eksplozivne vrste, ali može da znači da smo prešli sa slatkih reči i stereotipnih pojmova o tome kako bi bilo lepo da Srbija ima više prihoda od seoskog turizma na bilo kakvo delo.
Nećemo time učiniti samo ljudima koji žive na selu i nećemo time samo učiniti uvećanje u BDP, ako ovakvim merama i ovim zakonom podstaknemo agroturizam. Ponavljam, što se mene tiče učini ćemo jednoj od ključnih društvenih grupa na selu, društvenih grupa na kojoj počivaju vrlo mala gazdinstva i domaćinstva. Dakle učini ćemo ženama na selu, jer je agroturizam jedna od dobrih šansi za njih i za povećanje kvaliteta života u lokalnoj zajednici u kojoj rade. Zahvaljujem.