Hvala.
Gospođa Čomić, replika. Izvolite.

Bilo bi dobro da je ovo rešenje bolje, ali da je bolje rešenje da ukinite Fond za zaštitu životne sredine, mi sad ovde ne bi sedeli i razgovarali o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti vazduha. To je očigledno. Ne može oba. Oprečne stvari su u pitanju. Ja, ne da ne želim da vam verujem na reč, želim da učestvujem u procesu izgradnje poverenja u ovoj instituciji, jer je ova institucija važna. Znam koliko ćete malo saveznika, kao ministarka koja se bavi zaštitom životne sredine, imati bilo gde, prvo u Ministarstvu finansija, pa onda i u drugim sektorima. Prvi saveznik vam je ovde, u ovoj zgradi, Odbor za zaštitu životne sredine i svi mi poslanici koji smo, reći ću za druge, a drugi ako misle da kažu za mene, sasvim sigurno su eksperti za ovu oblast. Mi vam nismo neprijatelji. Ako nas tako budemo gledali, niko neće biti prijatelj zaštite i unapređenja životne sredine u Srbiji.
Sve ono što ćete morati da menjate u drugim zakonima, opet ćemo morati ovde. Izveštaj o tome šta je za septembar, oktobar, novembar, decembar, isplaćeno, će stići pa će stići. Nije to najvažniji problem. Nismo mi zainteresovani da vas ili ministra finansija optužujemo za zloupotrebu službenog položaja, nenamensko trošenje novca. Mi smo zainteresovani za razvoj životne sredine, za primenu Poglavlja 27.
Ne postoji stvar koju neću učiniti u dijalogu, u kompromisu, u predlogu, da bi to bilo dokazano i vama i svima nama koji vredno radimo na temama iz životne sredine. Ovo nije bolje rešenje. Napišite bar koji je to dinar, da biste bar sa tim članom mogli da kažete u Ministarstvu finansija, dok čekate da vam neko isplati za ugovore – to je iz zakona, ili usvojite amandman koji su podnele kolege iz DSS. Važno je.

Hvala.
Ministarka Mihajlović ima reč. Izvolite.

Ne mogu da se složim sa vama da su izmene i dopune Zakona o vazduhu urađene upravo zbog toga da bi se samo sklonio taj deo koji je vezan za ovo, odnosno da bi se izbrisao Fond za zaštitu životne sredine. Izmene i dopune Zakona o vazduhu su urađene, i to po hitnom postupku, zbog toga da bismo imali osnovu da donesemo još četiri uredbe, da donesemo strategiju zaštite vazduha, da donesemo nacionalni program smanjenja emisija. Ja mislim da je to suština ovih izmena i dopuna Zakona o vazduhu.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, smatram da je ova tema izuzetno zanimljiva, pogotovo ovo u članu 9, gde su kolege poslanici podneli amandman, sa jednim motivom – zagađivač plaća.
Pre nego što o tome budem rekao nekoliko rečenica, dozvolite mi da kažem da je zaštita i unapređivanje čovekove okoline jedna zaista životna tema. Ali, postoje mnogi faktori koji se mogu uključiti, ne očistiti Srbiju, nego preventivno. Ja upozoravam da smo mi u prethodnom periodu zaista naopako izvrnuli plakat koji smo mogli svakodnevno da vidimo. Nije cilj očistiti Srbiju, nego – ne prljajmo Srbiju. Totalno smo mi to okrenuli, za 180 stepeni. Kada bi to stavili u obdaništa, u osnovne škole, u srednje škole, na fakultete, u radne organizacije, u mesne zajednice, ne bi imali onda akciju "Očistimo Srbiju" u jednom danu, nego ne bi imali potrebe da je čistimo bar u jednom delu osim ovih velikih zagađivača i specijalnih zagađivača.
Meni je žao što ovde mnogi žale za bivšim Ministarstvom zaštite i unapređivanja čovekove okoline. Vidite, ministarka je zaista rekla na koji način će se rešavati u sadašnjem ministarstvu, ali ja moram napomenuti da su se kroz to ministarstvo, a mi smo svedoci, dešavale određene radnje koje nisu primerene, ne samo narodnim poslanicima, nego svakom građaninu Srbije.
Pošto je bilo dosta reči danas o tome, dozvolite mi da citiram državnog revizora povodom zaštite okoline za 2011. godinu. On je rekao ovako – da su plakati i bilbordi sa porukama "Očistimo Srbiju" koštali više od pola miliona evra, a oglasi u jednom dnevnom listu isto toliko a za izradu sajta "Očistimo Srbiju" 25 hiljada evra. To je citat iz "Politike", 23. 09. 2012. godine, strana 7, državni revizor.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj skupštini 21. i 22. 09. 2012. godine, ovde, među nama, jedan od bivših ministara je rekao: "U Fondu za zaštitu životne sredine nenamenski su korišćena sredstva i preusmeravana u predizborne aktivnosti". Završen citat.
Zaista mi je žao što neki poslanici nisu informisani da je upravo ovo ministarstvo koje vodi gospođa Zorana Mihajlović, prvi put u istoriji Srbije, a mogli ste to videti, na jednom mestu se nalaze svi projekti iz njenog ministarstva i sve se to našlo u jednoj knjizi. U tu svrhu, dame i gospodo, sazvani su potencijalni investitori iz države i okruženja i predstavnici međunarodne zajednice. Citiraću jednu rečenicu sa tog skupa, gospođe Mihajlović nema, ali ja želim da svi vidite koliko je ministarstvo učinilo u kratkom roku: "Pred vama su projekti, svi na jednom mestu. Izvolite, dakle investitorima, nećete više trebati 35 saglasnosti, nego pet i neće se pregovarati u četiri oka". Završen citat sa skupa koji je nedavno održan.
Na kraju, nije ovo stvar jednog ministarstva. Zaštita i unapređivanje životne sredine je stvar svih ministarstava. Najneposrednije tu treba biti vezano Ministarstvo prosvete gde bi se, evo predloga, u okviru nastavnih planova i programa, od osnovne škole do univerziteta, u svakom nastavnom predmetu bar dva časa godišnje, ili jedan čas, govorilo o zaštiti i unapređivanju čovekove okoline. Onda ne bi dobili zagađenje vazduha u ovoj meri u kojoj danas imamo. Zašto to ne činimo?
Dakle, sagledajmo sve faktore koji pridonose na neki način zagađivanju životne sredine pa napravimo nekakvu sveobuhvatnu analizu i učinimo propagandu navodne znakove zaštite i unapređivanja čovekove okoline preko svih faktora u našoj društvenoj zajednici. Na taj način ćemo doprineti da zagađenje naše životne sredine bar smanjimo.
Zalažem se da ne postoji posebno ministarstvo, a eventualno fond da se sagleda, kao što je ministarka rekla, baš iz koristi nenamenskih trošenja sredstava, kako bi se imala kontrola. Mogu ovde citirati na pet strana o nenamenskom trošenju sredstava, ali zaista to nije danas cilj. To je stvar drugih organa. Naš cilj je unapređenje životne sredine i ovaj zakon se upravo zbog toga i našao na dnevnom redu. Hvala.

Hvala.
Gospodine Mikoviću, vidim da ste u sistemu, ali da vas obavestim da vaša poslanička grupa više nema vremena. Ne mogu da vam dam reč.
Da li još neko želi reč?
Po Poslovniku, možete. Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Vidite, smatram da ste povredili član 27. koji se stara o poštovanju Poslovnika. Trenutno se vodi rasprava o amandmanu koji sam, između ostalih, i ja podneo. Taj amandman smo podneli gospođa Teodora Vlahović, gospođa Gordana Čomić i ja. Na taj amandman je govorio gospodin Atlagić i, koliko vidim, nije podržao taj amandman, objašnjavajući i dajući određenu argumentaciju. Ja pretpostavljam da on nije otišao van teme, jer biste ga sigurno opomenuli. Pošto ga niste opomenuli, on je znači govorio o mom amandmanu i zbog toga smatram da imam pravo da obrazložim zašto ovaj amandman treba da se glasa.
Diskusija gospođe Gordane Čomić očigledno nije bila dovoljna da ubedi gospodina Atlagića i zbog toga ja insistiram na pravu da repliciram i da objasnim zašto ovaj amandman treba da prođe. Znači, trenutno se raspravlja o našem amandmanu. Dozvolite mi da ubedim gospodina Atlagića, jer očigledno pogrešno tumači ono što smo mi amandmanom predložili. Mi nigde nismo pomenuli Fond za zaštitu životne sredine.

Gospodine Mikoviću, dozvolite mi da vam obrazložim povredu Poslovnika.
Smatram da nisam povredila član 27. Poslovnika jer, ukoliko je troje narodnih poslanika podnelo amandman, pravo o amandmanu da govori najduže do dva minuta ima jedan narodni poslanik. To je regulisano Poslovnikom.
Dakle, ukoliko vaša poslanička grupa ima vremena, vi biste imali pravo da koristite vreme poslaničke grupe da dalje ubeđujete ostale da glasaju za vaš amandman. Zato ne mogu da vam dam reč, jer vaša poslanička grupa više nema prava da govori. Ja se stvarno izvinjavam.
Da li još neko želi reč?
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Karić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća, uvažena ministarka, neki put mi je teško da sve to prevedem u ženski rod, draga ministarka, možda je tako najlakše da se kaže. Mi u amandmanu na član 9. iznosimo neke stvari i drago mi je kako je uvaženi kolega pre mene diskutovao, samo je sve ono što je on rekao mene navelo na zaključak da nam je preko i iznad svega neophodno da imamo jedinstveno Ministarstvo za prirodne resurse i zaštitu životne sredine. Ne znam kako je on došao do zaključka da ne treba ministarstvo, kad sve ono što je rekao me je navelo na zaključak da nam treba edukacija u školama, u obdaništima, u visokoškolskim obrazovnim ustanovama.
Naravno da nam je neophodno jedinstveno ministarstvo upravljanja prirodnim resursima i zaštite životne sredine, ali da se vratimo na sredstva za zaštitu i unapređenje životne sredine. Deo ovog obrazloženja u vezi sa našim amandmanom nam je sasvim jasan jer se odnosi na to da bi narušili svojim definicijama ustaljene definicije. Ali, zašto operater ne bi imao dve obaveze? Pitanje koje se ovde provlači od početka je – zašto Vlada, da ne kažem ministarstvo, jer više taj finansijski resurs nije u ministarstvu, zašto vi nemate ni jednu obavezu prema lokalnim samoupravama koja je utvrđena zakonom, a nije dobra volja ministra finansija, jer dobra volja ne postoji u pravu i u zakonu?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Samo da kažem uvaženoj koleginici, evo ga u izveštaju ministarstva, Kruševac, Agencija za zaštitu životne sredine vrlo često ne prekoračava, ali Smederevo 46% u toku godine je jako zagađeno, Obrenovac 35%. Zahvaljujem se. Izvinjavam se.