Reč ima ministarka Zorana Mihajlović. Izvolite.

Da se ponovo vratimo na zakon koji menjamo. Ove izmene i dopune Zakona o vazduhu jesu u stvari upravo briga o ekologiji, ono što vi niste uradili, a bili ste u obavezi da uradite. Ne znam šta će vam da pominjete ne samo fond, koji je potpuno kriminalan i zbog čega sam vas informisala da apsolutno sve ugovore dajemo tužilaštvu, pod jedan, a pod dva – "Očistimo Srbiju". Ne znam da li ima lošije akcije koja je sprovedena u prethodnom periodu od onoga što se zove "Očistimo Srbiju". Ne znam šta se to očistilo, osim što se medijski čistilo i pričalo. Podaci jasno pokazuju.
Dakle, s druge strane, kada govorite o inspekcijama, baš je to što smo promenili inspekcije, odnosno do sada se dešavalo da je dovoljno da jedan inspektor izađe, bilo kod reciklera, bilo kod nekih drugih, i da na osnovu dolaska ili često uopšte nedolaska ili dogovora sa nekim napiše pozitivan izveštaj i da se na osnovu toga isplaćuje novac. Mi smo to promenili, danas su tri inspektora. Danas postoji rotiranje inspektora. Danas je inspekcijska služba mnogo jača nego što je bila i to jeste ono što je falilo životnoj sredini.
Kada govorite o tome kako se troši novac, imate puno pravo to da znate, do detalja i do dinara dobićete napismeno. Sada ću vam reći kako izgleda način kako se to radi. Svi oni ugovori koji su zaključeni i koji postoje, onako vremenski kako su zaključeni, tako su poslati na plaćanje Ministarstvu finansija. Ono što je urgentno, to su svakako bili programi energetske efikasnosti, recikleri, kao i određeni projekti sa državnim institucijama i to je ono što je dato na plaćanje. Sada ide ostalo. Ono što je nastavak i što je važno, to su novi ugovori koji treba da se sklapaju za 2013. godinu.
Dakle, niko neće ostati bez onoga što se zove druga strana ugovorne obaveze, odnosno novac. Ali, s druge strane, mi kao ministarstvo mesecima čekamo izveštaje po određenim ugovorima. Ne možemo da nađemo one koji su potpisivali ugovore, nemaju kontakte, nemaju adrese, a da vam ne govorim koliko je neverovatno da se uopšte tako nešto desilo. Prema tome, tamo gde su ugovori validni, to ide svakako na plaćanje. Ono što nije mora da se proveri. Verujem da ste sa tim potpuno saglasni.

Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn.

Samo bih po amandmanu jednu konstataciju. Smatram da je ministarstvo vrlo dobro procenilo i izuzetno dobro odmerilo šta je to što treba da se definiše ovim zakonom, a šta je to što treba da se definiše kasnijim propisima.
U tom smislu samo bih dodao da nema potrebe da se diskutuje na ovaj način, jer niko ne pita zašto je bivša Vlada potpisala ugovor sa jednom nevladinom organizacijom iz Stare Pazove, u vrednosti od dva miliona evra, bez ikakvih konkursa, a da je toj nevladinoj organizaciji, koja je inače sa sedištem u Zemunu, a tamo radi projekte, uplatila 10% tih sredstava i sada ne znamo da li će ta organizacija da tuži Vladu Republike Srbije za ta sredstva. Usput je predsednik te nevladine organizacije bivši narodni poslanik Skupštine Srbije koji je podržavao vladajuću većinu.
Dakle, očigledno moramo tu da prihvatimo jedan novi način rada, jedan novi pristup, jednu novu transparentnost. U tom smislu smatramo da ste jako dobro odmerili način na koji ste definisali predmet kojim regulišete ovaj zakon i uopšte ovaj član. Hvala.

Za repliku se javila narodna poslanica Slavica Saveljić, kao zamenik šefa poslaničke grupe.

Zahvaljujem.
Malo gubi smisao, obzirom da sam se javila za repliku jer se u prethodnim diskusijama više puta kao dežurni krivac pominjao ministar Mlađan Dinkić, u smislu samozvanog i nekog ko je u svoje ministarstvo uzeo novac. Zaista moram da kažem da te optužbe apsolutno ne stoje. Mlađan Dinkić nije samozvani ministar, on je legalno izabran ministar Vlade Republike Srbije i neko ko bi mnogo više voleo da je u državnom budžetu zatekao više para i više reda, a ne da je na ovakav način bio prinuđen da zajedno sa ostalim predstavnicima Vlade uvodi red u praznu kuću i u praznu kasu.
Nažalost, kao dežurni krivac, već je ovde jednom priznao da je kriv, kada je deo opozicije u pitanju, i za zemljotres u Japanu, pa ćemo u skladu sa tim i prihvatiti ove kritike.
Molim vas da se vratimo na zakon, jer smo dobili zaista argumentovano obrazloženje ministarke o načinu na koji se u okviru ove teme novac trošio, a i obećanje da ćemo dobiti redovan izveštaj o svemu. Hvala.

Narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pročitao amandman gospodina Karića i slušao diskutante. Nemam ništa protiv načina provere tačnosti merenja itd. Ono što mene zabrinjava je što se vrlo brzo zaboravlja kakvu smo mi to državu nasledili i šta se radilo u periodu koji je bio pre nas.
Govoriću otprilike o merenjima iz sredine iz koje dolazim.
Postoje tri vrste zagađenja – zagađenje vazduha, o čemu raspravljamo, postoji i zagađenje zemljišta i voda. U sredini iz koje sam ja, merenjem se lako može utvrditi da je zagađeno i zemljište i voda i vazduh. Dakle, na kilometar i 200 od centra Inđije, na vodozahvatu, regionalnom vodozahvatu, napravljena je fabrika za reciklažu olovnih akumulatora. To je gospodin Dulić bio zabranio, a onda na volšeban način Vlada Vojvodine i nadležni sekretarijat je dao dozvolu da se na vodozahvatu izgradi fabrika za reciklažu olova, a da se otpadne vode ubacuju u upojni kanal u fabričkom krugu, dakle, direktno iznad vodozahvata. I dan-danas ta fabrika za reciklažu olovnih akumulatora radi i time zagađuje ceo jedan regionalni vodozahvat.
Pod broj dva, vazduh nam je zagađen i to se merenjima lako može utvrditi jer na kilometar i po od centra Inđije je napravljena fabrika za preradu cinka.
Pod broj tri, zemljište nezagađeno, na najplodnijoj ravnici su napravljene neke regionalne deponije, pare povučene, to ovde pojedini poslanici i znaju, zloupotrebljene iz više izvora, otišle u privatne džepove, a nama je ostala regionalna stočna grobnica, iako u blizini nemamo nikakvu klanicu. Dakle, to je čisto pravljeno da se uzme novac i da se kroz stočnu grobnicu zagadi i zemljište. Takođe, napravljena je i regionalna deponija za smeće, takođe nedovoljno dobro urađena. Novac je uzet iz stranih i domaćih izvora, zloupotrebljen. Mislim da su organi gonjenja tu.
Znači, nije problem u amandmanu. Problem je što bivši režim je jedno mislio, drugo je pričao, a treće je radio. Dakle, ovo je dokaz. Što se tiče merenja, otprilike savetujem ministarstvu i Vladi, ukoliko ima nekih stranih donacija, da se nabavi avion laboratorija, s obzirom da treba vršiti merenja, a otpadne smese se ispuštaju iz aviona sa visokih visina. Dakle, svedoci smo da je štampa prepuna natpisa o tome. Čak je i jedna švedska političarka ili ministarka potvrdila da takva zagađenja postoje, da se od 2006. godine, gle čuda, od 2006, 2007. godine, iznad našeg neba na velikim visinama ispuštaju jako otrovne materije u čijem sastavu ima teških metala i svega i da to utiče na zdravlje i živote ljudi, a da mi ta merenja ne možemo izvršiti bez aviona laboratorije. Bio bih praktičan i savetovao ministarku da što pre nabavimo avion laboratoriju, kojim možemo vršiti ta merenja i utvrditi koliki je stepen zagađenosti našeg vazduha, jer na običan način, koliko sam razumeo, a moram priznati da sam laik u tom smislu, na običan način se ne može sa zemlje mernim stanicama utvrditi stepen zagađenja otrova koji se puštaju iz letelica međunarodnih letova koji idu na velikim visinama iznad naše zemlje.
Što se tiče akcije "Očistimo Srbiju", mislim da je vreme da i mi jednom preduzmemo tu akciju, ministarstvo je to veoma dobro započelo, i da već jednom očistimo Srbiju od političkih subjekata koji su pare od zaštite životne sredine arčili i trošili na sasvim druge aktivnosti, na sebe, svoja ortačka društva i svoju družinu. Hvala.

Narodni poslanik Marko Atlagić, po amandmanu. Izvolite.

Izvinjavam se, po Poslovniku. Pozivam se na član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine. Poslanik Janko Veselinović je uvredio ovu skupštinu i sve nas poslanike, time što je izjavio da ovo ministarstvo nije ništa učinilo na području ekologije. Evo obrazloženja.