Kada bismo sada pitali, koleginice, male radnje šta jedino ne žele, oni bi rekli – nemojte da nas više država štiti, jer je najveći deo njihovih problema upravo proistekao iz toga što država propiše neki način na koji će ih štititi, a onda sve to pretvori u omču oko vrata tim firmama.
Većina nas kupuje u malim lokalnim prodavnicama. Radimo to iz različitih način. Tako nam je udobnije, navikli smo. To je nekakav emotivni odnos sa komšilukom i neće nas činjenica da pored postoji neki supermarket ili hipermarket ni motivisati da kupujemo na drugom mestu, ni da kupujemo u toj radnji. To je prosti sticaj okolnosti. Svi mi u realnom životu najčešće kombinujemo različite odluke prilikom kupovine.
Dakle, država može da zaštiti te male radnje tako što će garantovati funkcionisanje pravnog prometa, tako što će sprečavati ili kažnjavati kašnjenja u plaćanjima itd. Svi znamo šta se u Srbiji danas dešava. Mnoge od tih malih lokalnih radnji zapravo i ne funkcioišu na pravom tržištu. One su gotovo u ropskom odnosu prema istim tim velikim lancima ili nekim drugim učesnicima na tržištima od kojih nabavljaju robu, sa kojima su u ugovorima iz kojih ne mogu da izađu itd. Bilo bi sjajno da je situacija drugačija. To bi jačalo konkurenciju, ali prosto najčešće ne možete protiv života i prema onome što tržište diktira.
Nisam sporio da je 40% granica. Ako mene pitate, ona je čak i previsoka, ali je problematično određenje teritorije jedinice lokalne samouprave kao teritorije, kao relevantnog tržišta, to nije moguće tako uraditi.
Drugo, odlično je kada razgovaramo o različitim sukobljenim interesima u društvu. Jedan od interesa jesu interesi onih ljudi koji drže male radnje, onih ljudi koji u njima rade, ali postoje isto tako i neki drugi interesi, koji su legitimni. U velikim lancima ili velikim radnjama koje će se otvarati bi takođe mogli da rade neki ljudi. Ne možete da kažete – poštenije je da ta radnja ne bude na teritoriji jedne opštine, nego da bude 400 metara dalje, na teritoriji druge opštine, gde bi ispunjavali ovaj uslov koji postavljate. Onda bi po prilici stvari radili neki drugi ljudi. Ovi gde bi bila inicijalna odluka investitora da gradi objekat i da on funkcioniše bi na neki način bili oštećeni.
Mi stalno uzimamo pojedine uske grupe, a zanemarujemo ono što je zapravo ključna stvar, nešto što je najopštiji interes. To je interes potrošača da kupuje na najjednostavniji, na najudobniji način, da ima što veći izbor i da na osnovu toga odlučuje. Ne vidim kako će ovaj amandman sam po sebi rešiti, mada još jednom kažem, razumem šta je namera, a pogotovo ne možemo na taj način da odvajamo različite kategorije ili segmente tržišta, odnosno trgovine. Mi imamo neke druge oblasti u kojima se sistemskim merama ove države, ili odsustvom sistemskih mera, kako god hoćete, zapravo grade i podstiču monopoli.
Doći će za nekoliko dana taj skandalozni Predlog zakona o utvrđivanju opšteg interesa za eksproprijaciju zemljišta za južni tok, pa ćemo o tome mnogo govoriti. Da li tu postoje mali trgovci, mali dobavljači, mali učesnici na tržištu i ko vodi računa o tome i onda ćemo otvoriti krucijalno pitanje i za trgovinu i za razne konkurencije i za razvoj radnih mesta i za funkcionisanje pravnog poretka u Srbiji, a to je da li ova vlast, kao što je radila i prethodna vlast, ima pravo po Ustavu Srbije da zaključi neki međunarodni ugovor sa nekom drugom državom i da u potpunosti suspenduje zakonski poredak ove države?
Za nekoliko dana će vam ovde doći zakon po kome ćete imati najveći prinudni otkup i nacionalizaciju posle onog koji se desio neposredno nakon Drugog svetskog rata. Deset hiljada parcela će biti uzeto ili otkupljeno, pod videćemo kakvim cenama, ljudima u Srbiji, da bi teritorija Srbije bila fizički podeljena na dva dela. Sa leve strane ćete imati teritoriju Srbije i sa desne teritoriju Srbije, a na sredini ćete imati pojas koji će biti u većinskom vlasništvu druge države, odnosno Gaspromnjefta. Samo da vodimo računa o svim aspektima, kada već brinemo o interesima različitih grupa ili različitih potrošača u ovoj zemlji. Od tog monopola se nikada nećemo oporaviti. Ovi dominantni položai lanaca ili objekata sa dve hiljade ili nešto malo preko kvadrata, će se već nekako rešiti konkurencijom na tržištu.
Ovo nije primedba vama, vaša partija jeste jedna od partija koja, čini se podržava, taj projekat, energetski sporazum. Ovo je generalna primedba. Ne možete takvo pitanje da stavljate na taj nivo da li je većina za nešto ili nije za nešto zato postoji u modernim državama svetost privatne svojine, o njoj se ne može odlučivati većinom ili procenom da je nešto u nacionalnom interesu. To isto važi i za ovaj slučaj, mada na jedan drugačiji način i izvinjavam se predsedniče na jednoj, ipak ekskurziji, u odnosu na osnovu temu, ali mislim da je rasprava krenula u tom pravcu, pa sam to iskoristio. Hvala.
