Aleksandar Vučić. Izvolite.

Nekoliko odgovora ću pokušati da pružim.
Dakle, u toku današnjeg dana, svakako će te dobiti kompletnu dokumentaciju o broju žrtava, dakle, i poginulih i ranjenih pripadnika Vojske Srbije u toku NATO agresije, a očekujem da u toku dana dobijete i kompletnu informaciju, ali to ne mogu da vam garantujem u ovom trenutku o broju žrtava, ali mislim da ne postoji posebno ne u vojnim dokumentima bilo kakav dokument koji uz oznaku Državne tajne krije broj poginulih, ranjenih, ili uopšte žrtava NATO agresije. U svakom slučaju dobićete informaciju do kraja radnog dana, veoma preciznu.
Postoje u našoj dokumentaciji, postoji ime i prezime svakog vojnog lica koje je ubijeno, koje je stradalo u napadu NATO snaga, dakle u agresiji NATO-a na našu zemlju i to mislim da je objavljeno pre više godina, dakle nije reč ni o kakvoj tajni.
Što se tiče opredeljenja Srbije za određene vojne saveze, da Srbija u političkom smislu želi da bude član EU, Srbija po deklaraciji Narodne skupštine Republike Srbije je obavezana na vojnu neutralnost i Republika Srbija kao što neće ići u NATO, neće ići ni u ODKB ili neki drugi vojni savez. Naše je samo da iskoristimo partnerstvo za mir i da napravimo najbolje moguće odnose sa svim zemljama u svetu, da obezbedimo mir i bezbednost za naše građane i mislim da to na uspešan način radimo.
Razume se, to je političko pitanje i vi na svoje mišljenje imate pravo sa kojim ne moram da se slažem, ali koje moram da poštujem. Što se tiče nivoa razmene podataka u radu ambasade i vojnog predstavništva u NATO, on je podignut sa nivoa Secret, na nivo Top Secret, prema definisanom sporazumu i to je još od izveštaja iz novembra 2012. godine.
Što se tiče formiranja komisije, ja sam tu samo se saglasio, to je bila inicijativa novinara i ja znam, šta god da se desi i šta god da uradite, da će postojati neko ko je nečim nezadovoljan ili neko ko će naći primedbu. Koliko znam, na prvoj sednici te komisije, pošto niko nije imao ništa protiv da se vidi šta, kako i do kojih saznanja kroz sav arhiv, svu dokumentaciju se može doći povodom 16 poginulih u prostorijama RTS, ali pošto tu postoji, o tome je govorio nekada i gospodin Šutanovac, o presretnutim razgovorima koji postoje, ne postoje, iz NATO aviona.
Po nekad je potrebno izbeći unapred raspaljivanje emocija ljudi koji nemaju veze ili ne misli slično ni kao ja, niti ljudi koji su u mojoj partiju će imati kontrolu nad tim, moći da vide sve i da kažu sve.
Moja majka je te večeri bila dežurni novinar u RTS i slučajno je preživela, tako da sam se na jedanput pitao, možda je problem u tome što je živa, pa bi neko u nekom drugom smislu bio zadovoljniji, pa to ne bi prebacivao, pošto svaki put, ne kažem sada to kod vas, već kod nekih drugih, osetim tu vrstu potrebe da kažu kako je neko namerno želeo u tome da učestvuje. Nekako se uvek prenebregne ko je stvarno ubio te ljude.
Zato smo se mi saglasili sa tim, omogućili dostupnost svim dokumentima i ta komisija, a teško da će te me uveriti da je gospodin Veran Matić neko ko je meni blizak ili na bilo koji način o nekom pitanju, sem o ovim opštim državnim pitanjima, možemo da bliže sarađujemo, da bi mogao negde nešto da sakrije, niti to neko planira, niti želi.
Želimo da sve bude potpuno otvoreno, dostupno, kao što želimo da svi podaci iz NATO agresije budu dostupni svima, jer mi tu nemamo čega da se stidimo.
Mislim da bi neki drugi imali čega da se stide.
Hvala.

Replika, Zoran Ostojić.

Da ne budem   pogrešno shvaćen, kada sam mislio da bi bio red posle 13 godina da znamo koliko je ljudi poginulo u NATO intervenciji i NATO bombardovanju, nisam mislio samo na vojsku i policiju, nego i na civile. Prosto, tada je bilo ratno stanje i nemoguće je da se ne zna broj civila. Znam da vojska zna koliko je njenih pripadnika poginulo, policija zna, ali je važan ukupan podatak da bi se video odnos između uniformisanih poginulih i civila.
Kada sam govorio o mestima gde su policajci ili vojnici poginuli, mislio sam i na podatak iz "Memoara" bivšeg kineskog predsednika koji je napisao u "Memoarima" da je pogrešio što je Miloševiću dopustio da pripadnici vojske budu u kineskoj ambasadi, a to je koštalo života osam pripadnika vojske i troje kineskih diplomata. To je napisao, pa ako neko kaže da je izmislio, neka kaže, ali je činjenica da je to tadašnji bivši kineski predsednik koji je posle otišao u penziju, napisao, i u tom kontekstu sam spominjao zgradu RTS.

Ministar Vučić, izvolite.

Ja bih još jedan odgovor koji sam dužan, pitali ste za visinu nadoknada, upravu ste sasvim, tačno je policajci imaju veće nadoknade nego što imaju vojnici i to nije od juče. Zašto je to tako, tako je. Kada tražite u vojsci, to zna i doskorašnji ministar Šutanovac, mi smo se dogovorili da vojska dobije onih istih 10 hiljada koje dobija policija, neki smo dogovor dobili i uspeli smo da obezbedimo u jednom mesecu, a to će možda biti dva puta godišnje, ali ne u 12 meseci, jer tako stvari stoje u Srbiji.
Da li ćemo to uspeti u budućnosti da menjamo, nadam se da da i nadam se da ćemo u sledećem budžetu predvideti drugačija pravila, jer da budem sasvim iskren, ni meni nije lako da objasnim pripadnicima Vojske Srbije, ali u takvoj samo situaciji i budžet nam je takav da i ovo malo što uspemo da se izborimo je nešto što ti ljudi uz zahvalnost prihvataju i primaju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, poslanička grupa Nove Srbije podržava učešće Vojske Srbije u mirovnim operacijama. Smatramo da je to jedan od ciljeva Vojske Srbije, da uzme učešće u očuvanju mira i bezbednosti u svim delovima sveta.
Takođe smatramo da je vrlo važno da na taj način Vojska Srbije jača svoje kapacitete, a činjenica je i da su pripadnici Vojske Srbije u svim mirovnim operacijama pokazali visok stepen obučenosti i pripremljenosti i da to u velikoj meri podiže ugled Srbije u svetu, a i da su sami pripadnici Vojske Srbije zavredeli mnoga priznanja i zadobili poštovanje svojih kolega.
Pred nama su izmene i dopune Zakona po kome VBA i VOA u buduće neće moći bez sudskog naloga da prikupljaju podatke o telefonskim razgovorima građana i načinu i mestu njihove komunikacije.
Izmene i dopune ovog zakona usledile su zbog odluke Ustavnog suda koji je naložio da sporne odredbe ovog zakona prestaju da važe od 1. juna 2012. godine.
Posledica ovih odluka je to što smo mi već nekoliko meseci u jednom pravnom vakumu, koje se izmenama i dopunama ovog zakona mora eliminisati, a takođe i preventivni rad VBA i VOA je u velikoj meri otežan, odnosno usporen.
Poslanička grupa Nove Srbije smatra da su ovim zakonom predložena rešenja jedan fino izbalansirani pravni okvir koncipiran tako da ne narušava osnovna ljudska prava i slobode zagarantovane Ustavom Republike Srbije.
Istovremeno, smatramo da uvažava činjenicu da je u današnjem delikatnom trenutku, opterećenom raznovrsnim bezbednosnim izazovima, neophodno da VBA maksimalno, brzo i efikasno sprovodi određene preventivne aktivnosti u cilju ispunjavanja zadataka iz svoje zakonom utvrđene nadležnosti.
U tom smislu bih apostrofirala član 5. i član 7. ovog zakona, jer članom 5. se predviđa da podaci koji su prikupljeni primenom posebnih postupaka i mera u preventivne svrhe ne mogu se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku. Takođe vrlo važnim smatram član 7. koji na jasan način kaže da se posebni postupci i mere mogu preduzeti samo na osnovu naloga direktora VBA ili službenog lica VBA. Po mišljenju poslaničke grupe Nove Srbije, vrlo je važno da se na ovaj način personalizuje odgovornost same VBA na ovaj način.
Ono što predstavlja suštinu ovih izmena je član 8. kojim se definiše postupak odobravanja tajnog elektronskog nadzora radi prikupljanja podataka bez uvida u njihov sadržaj.
Novim rešenjem, koji je u skladu sa najvišim standardima i uporednim iskustvima zemalja sa demokratskom tradicijom, predviđa se da se konkretna mera, odnosno postupak preduzima isključivo na osnovu obrazložene odluke nadležnog višeg suda. Pri tome smatram da se na ovaj način vrlo jasno definiše hitan postupak odlučivanja u ovakvoj situaciji i to tako da direktor VBA, odnosno od strane direktora ovlašćeno službeno lice, podnosi pisani predlog nadležnom sudu, koji bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam sati, donosi odluku o preduzimanju tražene mere, ali tako da se tom odlukom vrlo precizno definiše objekat mere, razlog za preduzimanje mere, kao i mesto odnosno rok trajanja mere.
Smatram da se svaka zemlja suočava sa bezbednosnim rizicima i izazovima i da je u suštini problem svake zemlje da nađe pravu meru između tajnosti i javnosti. Predložene izmene i dopune ovog zakona omogućavaju transparentnost, civilnu kontrolu i na ovaj način se anuliraju i smanjuju na najmanju meru zloupotrebe na koje su ukazivali i poverenik i ombudsman.
U istom pravcu ide i dodatno preciziranje postojećeg zakonskog rešenja, koje je predloženo članom 9. gde se predviđa da se tajno snimanje i dokumentovanje razgovora u otvorenom i u zatvorenom prostoru uz korišćenje tehničkih sredstava, zatim tajni nadzor sadržine pisama i drugih sredstava komuniciranja, uključujući i tajni elektronski nadzor, kao i tajni nadzor i snimanje unutrašnjih objekata, zatvorenih prostora i predmeta, preduzima isključivo na osnovu pisane i obrazložene odluke Vrhovnog kasacionog suda.
Smatram da je na ovaj način dobro što se personalizuje potencijalna odgovornost i na taj način se preduzimaju postupci prema Vrhovnom kasacionom sudu, koji može uputiti isključivo direktor VBA.
Smatram da nije nebitan detalj da je iz postojećeg člana zakona eliminisana odredba koja nalaže sudiji da o razlozima eventualnog odbijanja predložene mere bez odlaganja obavesti VBA. Kao novo rešenje u članu 11. zavređuje pažnju obaveza na strani VBA, odnosno ovlašćenog lica VBA da po okončanju primene mere izradi i nadležnom sudiji dostavi obaveštenje o okončanju mere.
Sve u svemu, predložene izmene idu za tim da se eliminiše postojeći pravni vakum nastao od 1. juna prošle godine, ali ne bilo kako, već na kvalitetan i jedan izbalansiran način tako što će se istovremeno ojačati na ovaj način zaštita interesa nacionalne bezbednosti i propisati maksimalni mehanizmi i procedure uvođenjem najviših standarda sudske zaštite ljudskih prava u ovu oblast.
Obaveštavam vas da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati izmene i dopune ovog zakona.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Nenad Popović. Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, DSS pozdravlja donošenje izmena i dopuna Zakona o VBA i VOA, jer se njima značajnoj meri uvodi kontrola i nadzor, pre svega sudski, u primeni posebnih postupaka i mera kojim se ograničava pravo na privatnost građana zajamčena međunarodnim pravom i Ustavom Srbije.

Uređivanje ove materije zakonom i obavezni sudski nadzor nad njegovom primenom jesu međunarodni standard u demokratskoj civilnoj kontroli i nadzor u službi bezbednosti i u skladu su sa potrebama demokratskog upravljanja sektorom bezbednosti. Dakle, izmene i dopune zakona predstavljaju korak napred.

Glavni razlog za donošenje ovog zakona jeste odluka Ustavnog suda Srbije, koji je proglasio neustavnim nekoliko odredaba ovog zakona koje su u suprotnosti sa članom 41. stav 2. Ustava Srbije. Ovakva odluka Ustavnog suda Srbije govori da je osnovni zakon o VBA i VOA, koji je donet 2009. godine, bio protivustavan.

Zakon je predložilo tadašnje Ministarstvo odbrane, a on je usvojen većinom glasova tadašnje vladajuće koalicije u Narodnoj skupštini.

Oblast uređenja rada i nadzora službi bezbednosti predstavlja pitanje od vrhunskog značaja za jednu državu i loše je da se zakon o ovako važnoj oblasti usvaja, a da ga potom ruši Ustavni sud.

U tom smislu smatram da je potrebno povesti široku javnu raspravu o donošenju novog zakona, koji će se odnositi na uređivanje stanja u ovoj oblasti. Smatram da je u ovome suština i najveći deo svog izlaganja ću posvetiti ovom novom zakonu.

Gospodine ministre, brzo ste reagovali na odluku Ustavnog suda. Doneli ste Predlog dopune i izmene zakona, ali smatram da je potrebno u sledećih godinu do godinu i po dana da budete inicijator donošenja novog zakona, kojim bi se uredio set zakona službi bezbednosti, ne samo vojnih nego i civilnih, kako bi tu dostigli najveće svetske standarde.

Jedna od stvari u novom zakonu kojoj treba posvetiti posebnu pažnju je parlamentarna kontrola rada službi bezbednosti. Odnosno, rad Odbora za kontrolu rada službi bezbednosti. Taj odbor mora da radi dinamično, jer tako rade i obaveštajne službe i jedina mogućnost za njihovu kontrolu je takođe dinamičan rad.

Takođe, predlažem da u budućnosti razmotrimo dalje jačanje uloge Narodne skupštine u kontroli i nadzoru VBA i VOA tako što će se i Narodna skupština i Odbor za kontrolu službi bezbednosti uključiti u postupak izrade novog zakona, koji bi na celovit način uredio oblast rada i kontrole službi bezbednosti.

Prvi put u ovom sazivu imamo Odbor za kontrolu rada službi bezbednosti. Odbor je za ovo kratko vreme pokazao veliku aktivnost. Uspostavio je odlične odnose sa agencijama i mislim da sada taj potencijal mora da se iskoristi pri donošenju novog zakona.

Narodna skupština je pre svega kreator, a tek onda kontrolor sektora bezbednosti i na nama poslanicima je stoga obaveza da sistem nacionalne bezbednosti uskrojimo u skladu temeljnim načelima demokratskog poretka. Kao primer, izučavao sam nekoliko odbora za kontrolu službi u svetu i uzeću Odbor za kontrolu službi bezbednosti u američkom Senatu.

Ovaj odbor ima 16 članova i sastaje se verovali ili ne, dva puta nedeljno. Kontroliše 16 američkih službi bezbednosti. Šesnaest ljudi i šesnaest službi bezbednosti. Sastaju se dva puta nedeljno, ali imaju ogroman administrativni aparat od 45 stafera. Praktično na jednog senatora dolaze po tri stafera.

Glavna uloga i glavni posao koji omogućava senatorima da imaju mogućnost da se dva puta nedeljno sastaju, a i da utiču na rad, da imaju slušanja, da imaju razgovore sa pripadnicima organa bezbednosti, da mogu da kontrolišu njihov rad ali neophodna je ogromna administrativna podrška. U tome možda treba da se sastoji jedan od predloga budućeg zakona.

Isto tako, dinamika službi bezbednosti u 21. veku se potpuno promenila, naročito u poslednjih 20 godina. Uvođenjem interneta, novih IT tehnologija, najsavremenijih prislušnih aparata na vazduhu, na zemlji itd, iziskuje potrebu kako vrlo velike obuke i usklađenosti naših kadrova u službi bezbednosti, pogotovo u naučnom i tehnološkom smislu, tako i onih koji treba da kontrolišu rad službi bezbednosti. To su pre svega ove tri nezavisne državne institucije, ali Narodna skupština, odnosno Odbor za kontrolu rada službi bezbednosti.

Po mom zakonu, Odbor bi trebao da ima i šira ovlašćenja. Jedno od pitanja po novom zakonu koje bi predložio je pitanje finansiranja službi bezbednosti. Danas imamo najtransparentniji sistem finansiranja službi bezbednosti. U našem budžetu, budžetu Republike Srbije se vidi ceo budžet svake od tri službe bezbednosti.

Osim nas, transparentniji ima samo Kanada i jedna ili dve evropske države. Niko nema ovoliko transparentan način finansiranja službi bezbednosti u budžetu. Svi pokazuju u budžetu države jednu jedinu cifru. To je pravilo. Mi sa jedne strane treba da insistiramo na transparentnost, ali transparentnost treba da bude za odbor koji kontroliše službu bezbednosti i za DRI. To je jedna ključna stvar.

Reći ću vam, ozbiljan finansijski stručnjak u bilo kojoj obaveštajnoj agenciji druge države analizirajući budžet VBA, VOA i BIA, može da vidi broj ljudi, akcije u kojima učestvuju, koliko godišnje ulažu kada analiziraju nekoliko prošlih budžeta, u tehnološku i tehničku opremu. Može da vidi sve ono što ne bi trebalo da bude dostupno.

Danas imamo jedan sistem koji je previše transparentan za bilo kog građanina ili za bilo kog stranca ili bilo koju obaveštajnu službu, a nedovoljno transparentan za Odbor za kontrolu službi bezbednosti. To je ono što bi trebalo da uđe u novi zakon. Da koristimo iskustva, ne da mi budemo najtransparentniji u svetu, već da koristimo iskustva koja imaju drugi. Da budžet obaveštajnih službi pokazujemo jednom cifrom, a da on bude potpuno transparentan, još više nego danas za one koji kontrolišu njegov rad.

Mislim da je neophodno novim zakonom razmišljati i o novim naučno-tehnološkim dostignućima, pogotovo u oblasti telekomunikacija, o kupovini najsavremenije opreme. Toliko je brz napredak u IT industriji da je neophodno ako želimo jake službe bezbednosti. Ljudi koji tamo rade treba da imaju najsavremenija tehnološka sredstva.

Još jedna stvar koju ću da predložim kasnije u vezi novog zakona je to da je obavezno pojačanje sektora koji se bavi ekonomskom i energetskom bezbednošću. Nedavno je na Samitu NATO pakta Hilari Klinton rekla da je za NATO pakt energetska bezbednost najvažniji izazov u sledećih 20 godina.

Mi negde u službama već imamo te sektore, ali mislim da ovi sektori treba da budu jedni od nosioca delovanja u ovim službama. Spomenuću još jednom, energetska i ekonomska bezbednost.

Gospodine ministre, na vama je da razmislite. Postoje različita iskustva u svetu i siguran sam da ona mogu da se iskoriste, da jedna od mera za efikasnije sprovođenje i bolju kontrolu zakonitosti mera nadzora bi moglo da bude ujedinjenje postojećih paralelnih i multiplikovanih tehničkih mogućnosti različitih agencija i policije u jednu nacionalnu agenciju. Ona bi kao provajder pružala tehničke usluge, neophodne za presretanje komunikacija i drugih signala svim autorizovanim korisnicima.

Ovo bi možda imalo smisla, imajući u obzir ekonomski potencijal naše zemlje, jer nemamo dovoljno sredstava. Možda ako bi centralizovali sredstva, bi mogli da koristimo iskustva onih zemalja koje imaju ujedinjene tehničke mogućnosti različitih agencija.

Na taj način bi mogle da se ujednače procedure prema pružaocima elektronskih komunikacija. Moglo bi da se obezbedi neizbrisivo beleženje pristupa telekomunikacijama u sve podatke, koji su potrebni da bi se mogla vršiti naknadna kontrola zakonitosti i provera svih pristupa.

Želim da istaknem značaj promena koje su danas predložene, ne samo zato što su one posledice izvršenja odluke Ustavnog suda. Ovim je Ministarstvo odbrane pokazalo da poštuje odluke suda, što ranije nije bio slučaj. Verujem da će Ministarstvo u procesu pripreme novih rešenja uključiti aktivno i Odbor za kontrolu rada službi bezbednosti, a pre svega Narodnu skupštinu Republike Srbije. Verujem da bi otvaranje jedne šire rasprave, pogotovo sa ekspertima iz ovih oblasti, moglo da ima izuzetan značaj za Republiku Srbiju.

Dakle, gospodine ministre, DSS pozdravlja ove izmene zakona koje se predlažu. To je mnogo bolje nego ranije. Ipak, kako se njima samo menja postojeći zakon, protiv koga smo mi kao stranka glasali, imajući u vidu da postoje određene mere i rešenja u postojećem zakonu koje nisu obuhvaćene ovim predlogom, kao i neka rešenja u okviru predloženih izmena i dopuna zakona, koja mogu biti bolja uređena, DSS će odluku o tome da li će glasati za predložene izmene i dopune zakona doneti u toku rasprave.

Svesni smo da predložene izmene jesu pozitivne i smatramo da Srbije trebaju novi zakoni u ovoj oblasti, ne samo kada su u pitanju vojne službe bezbednosti, već i civilni. Zato vam pružamo punu podršku da predložite set ovih zakona. U tome ćete imati podršku DSS, jer to pitanje nije stranačko, to je pre svega državno pitanje i nacionalno. Svi znaju kako se DSS postavlja uvek kada je interes države u pitanju. Hvala.