Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici predlagača, koleginice i kolege, meni je zadovoljstvo što danas razgovaramo o godišnjem planu upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2013. godini, ali ću o ovome govoriti kao i prošli put, sa onog rodnog aspekta.
Pre toga bih želela sve nas da podsetim da je parlament najvažniji instrument demokratske civilne kontrole i nadzora sektora bezbednosti, da su se u poslednjih 20 godina desila nova bezbednosna kretanja na međunarodnom nivou, da je bezbednost iz pretežno vojne sfere, proširena na druge oblasti, prvenstveno ekonomsku, energetsku, socijalnu, ekološku bezbednost, uključujući i bezbednost kako društva, tako i svakog pojedinca. Globalizacijom, širenjem demokratije u integracionim procesima u oblasti bezbednosti i sve intenzivnijom saradnjom među državama, od ekonomske do kulturne, smanjuju se rizici direktnog sukoba među državama.
Ono čemu svakako treba posvetiti posebnu pažnju jesu asimetrične pretnje koje svakako ne zaobilaze ni našu državu. I naša država je takođe suočena sa značajnim izazovima i takođe nisu izostali ni tradicionalni, ni novi izazovi, a ni rizici pretnje.
Republika Srbija je, kao i ostale države regiona, suočena sa raznim oblicima kriminala, terorizmom, korupcijom, nelegalnom trgovinom narkoticima, trgovinom ljudima, finansijskim i visoko-tehnološkim kriminalom. Mislim da pitanje koje nas veoma interesuje su migracije. Tendencija povećanog korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija praćena je konstantnim povećanjem rizika od visoko-tehnološkog kriminala i ugrožavanja informacionih i telekomunikacionih sistema.
Republika Srbija se dugoročno opredeljuje da pruža doprinos zajedničkim demokratskim vrednostima i učvršćivanju regionalne i globalne bezbednosti i upravo je učešće u misijama učvršćivanje globalne bezbednosti.
Demokratska i civilna kontrola Vojske Srbije i drugih strana odbrane i transparentnost odbrambenih poslova osnova su za razvoj savremenog sistema odbrane.
Kada pričamo o sistemu nacionalne bezbednosti, rekle bih da u širem smislu to čine Narodna skupština Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, Savet za nacionalnu bezbednost, Vlada, sudovi i tužilaštva. U užem smislu sistem odbrane čine snage MUP, bezbednosno-obaveštajni sistem, formirani organi, koordinaciona tela za pojedine mreže. Zašto ovaj uvod? Zato što bezbednosno-obaveštajni sistem čine BIA, VOA i VBA, a upravo o izmenama i dopunama zakona koji reguliše ovu materiju danas razgovaramo. Mislim da tu nema ništa preterano sporno ukoliko razgovaramo o nečemu što se zove usaglašavanje sa odlukom Ustavnog suda, kada razgovaramo o poštovanju institucija, kada razgovaramo o direktnoj implementaciji nadležnosti jedne grane vlasti kroz izvršnu vlast, a uporedo uz kontrolu zakonodavne grane vlasti.
Implementacija najviših standarda sudske zaštite, ljudskih prava i sloboda građanina prilikom primene sloboda, prilikom primene navedenog postupka i mera jeste nešto što treba poštovati. Mislim da tu nema ništa sporno ni za mene lično, ni za moju poslaničku grupu kada se govori o izmenama i dopunama zakona koje ćemo svakako podržati.
Ono čemu bih posvetila posebnu pažnju jeste učešće u multinacionalnim operacijama kojima se stiče iskustvo u multinacionalnim operacijama i komandama. Povećava se ugled zemlje, to je više puta pomenuto danas i, ono što sam prošli put rekla kada smo krajem godine razgovarali o planu iz 2012. godine, Srbija koja je do skora bila uvoznik bezbednosti, učešćem u ovim operacijama postaje izvoznik bezbednosti. Učešćem u misijama dokazujemo da smo dostojan kandidat za članstvo u smislu globalne ili zajedničke odbrane iz bezbednosne politike.
Da je Vojska Srbije kredibilan faktor bezbednosti u svetu, evidencija učešća žena u multinacionalnim operacijama je nešto što sam i prošli put pohvalila i što ću svakako činiti i danas, jer zaista sam ponosna što Srbija spada među prvih 20-ak zemalja koja je usvojila Nacionalni akcioni plan za implementaciju Rezolucija 1325 za period od 2010. do 2015. godine. Naravno da sam ponosna kada ovo ministarstvo i dalje radi na njenoj implementaciji.
Naglasila bih da je trenutno angažovano po četiri žene u Libanu i Kipru i dve u Kongu. Trenutno 10 žena od ukupno 110 pripadnika koji su trenutno angažovanih.
Naglasila bih da su u prethodnom periodu od ukupno 462 mandata, kako mi to kažemo, sa različitim rotacijama, žene angažovane 47 puta, da je par njih bilo angažovano dva, tri puta na jednoj ili čak na više misija.
Isto tako želim da pohvalim Centar multinacionalne operacije koji je otvoren svim kandidatima koji ispunjavaju uslove. U sklopu pripreme u Centru multinacionalne operacije se izučavaju rodno senzitivni sadržaji, a u 2012. godini je urađena i obuka za rodne savetnike.
Kada već pominjem 2012. godinu, želela bih da naglasim da je prvi put u 2012. godini u martu žena angažovana na vojničkim dužnostima u mirovnim misijama. Takođe u 2012. godini prvi put je angažovana jedinica na Kipru i u Libanu. To je bio jedan pešadijski put.
Ono što želim da naglasim to je da u Vojsci Srbije ima oko osam posto žena u operativnim sastavima. Kada gledamo 10 žena od 110 pripadnika koji su trenutno angažovani, taj procenat se poklapa.
Ono što stvara prepreku jesu i opšti uslovi za učešće koji se prvenstveno odnose na godine koje je neko proveo u struci, odnosno u radnom angažmanu u vojsci. Naravno, ono što sve nas dotiče jesu predrasude i tradicionalistički stavovi, jer misije traju šest meseci ili 12 meseci. Učesnici imaju priliku da se u tom periodu sastanu sa svojom porodicom, ali to je nešto što za žene predstavlja jednu od prepreka.
Mislim da treba još jednom naglasiti da je učešće u mirovnim misijama nešto što stvara među pripadnicima vojske veliko interesovanje. Mi smo nekada dostizali i zainteresovanost od 10 pripadnika koji se interesuje za jedno mesto. Mislim da je to ono što daje dobar kvalitet pripadnika koji nas predstavljaju, odnosno učestvuju u mirovnim operacijama. Te učesnike bih nazvala i našim ambasadorima, jer oni direktno utiču na promene slike Srbije, direktno poboljšavaju bilateralne odnose Srbije sa drugom državom i direktno mogu da nauče kulturu drugih naroda i našu kulturu predstave na najbolji mogući način.
Ono što bih još želela da naglasim je da je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN ujedno i nosilac odgovornosti promovisanja rodne ravnopravnosti u celoj misiji od početka do kraja trajanja svake misije, da departman UN za mirovne operacije ima u svom sastavu eksperte po pitanju roda. Njihova uloga je da promovišu, obezbeđuju, podržavaju i prate primenu odredaba koje se odnose na rodnu ravnopravnost u multinacionalnim operacijama UN kroz takozvane, sada ću iskoristiti jedan slobodan prevod i ako nekoga uvredim, izvinjavam se, to su takozvane rodne jedinice ili "gender units" na terenu. Organizacionom strukturom svake misije ponaosob određeno je gde će se nalaziti tzv. rodna jedinica.
Znam da ovo nije u skladu sa terminologijom koju vojska koristi zbog roda, ali prosto nemam drugi izraz na srpskom jeziku "Gender unit" ili tzv. rodna jedinica je u stvari kancelarija u kojoj radi par ljudi, dvoje do petoro, u zavisnosti od veličine misije koja se brine da rodna perspektiva bude zastupljena u svim politikama, programima i aktivnostima koje se realizuju u misiji.
Nadležna je i za obuku u misiji po pitanju roda. Tzv. rodnoj jedinici kao produžena ruka postoje osobe za rodnu ravnopravnost, odnosno "Gender fokal point" koji se nalazi i koji su odgovorni da se obuka po pitanju rodne ravnopravnosti realizuje u svakoj jedinici koja je pod istom komandom.
Naglasila bih, a vi me ispravite ako nemam dobre informacije, da su čak i naši učesnici u misijama bili u jednom trenutku osobe za ravnopravnost. Materijali za tu obuku se dobijaju od ovih jedinica za rodnu ravnopravnost.
Takođe, prilikom realizacije raznih aktivnosti ili izrade programa koji se realizuju u misiji se utvrđuje da li su u dovoljnoj meri rodno osetljivi programi. Na primer, sami programi za prihvatanje izbeglica su takođe analizirani. Ljudi koji rade u "Gender unit" su najčešće eksperti iz ljudskih prava i to su internacionalni civili zaposleni u UN.
Kao država napravili smo značajne korake na ovom polju. Naglasila bih da se u Centru za multinacionalne operacije koriste materijali za obuku koje UN predlažu zemljama kontributorima. Kažem predlaže, jer ako dobro razumem ovu materiju, svaka država ima svoju isključivo nacionalnu odgovornost za to kako će svoje ljude pripremiti. Mi koristimo njihove materijale i u pomenutim materijalima jedno kompletno poglavlje se bavi obukom po pitanju rodne ravnopravnosti i problemima rodno zasnovanog nasilja u postkonfliktnim sredinama.
Na ovaj način se u UN prate odredbe predviđene Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1325. Na ovaj način se u Srbiji prati implementacija Rezolucije 1325. Na ovaj način se prati implementacija Rezolucije 1325 kroz učešće naših pripadnika u mirovnim operacijama.
Posebno me raduje vest koju je ministar danas istakao, da ćemo u narednih godinu dana imati i ženu generala. Mislim da je to od izuzetnog značaja kada govorimo o perspektivi rodne ravnopravnosti u Vojsci Srbije. Još jednom bih naglasila da nema razloga ne podržati ove zakone, naročito sa mog ličnog aspekta nema razloga ne podržati kada neko na jedan tako čvrst način implementira politiku rodne ravnopravnosti, odnosno politiku ljudskih prava u sistem odbrane. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Poštovani ministre potpredsedniče Vlade, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo toga je rečeno u dosadašnjem toku rasprave. Sagledavajući stav svih poslaničkih grupa u republičkom parlamentu koji su imali do sada prilike da govore, a mislim da su svi predstavnici ili predsednici poslaničkih grupa imali prilike da iskažu stav povodom predloga odluka o kojima danas govorimo, povodom zakonskog predloga izmene i dopune zakona o kojem danas govorimo, evidentno je da će predložene odluke i predlog zakona o izmenama i dopunama zakona imati ogromnu podršku u republičkom parlamentu u danu za glasanje. To je u ovom trenutku izuzetno važno.
Ponoviću ono što je gospodin Dujević, kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS već rekao, da će poslanički klub SPS podržati u danu za glasanje predložene odluke i predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o VBA i VOA.
Ono što želim da kažem na samom početku jeste da se iz predloženih odluka o kojima danas govorimo još jednom može vrlo jasno sagledati intencija ili opredeljenost Vlade Republike Srbije da odluke, akte, zakonske predloge koji su od izuzetne važnosti i značaja za Srbiju i građane Srbije, da se blagovremeno dostavlja u skupštinsku proceduru. Tako posle dužeg vremenskog perioda o Predlogu zakona o budžetu nismo razgovarali, raspravljali i nismo ga usvajali 30. ili 31. decembra. Odluke o kojima danas govorimo smo imali blagovremeno u skupštinskoj proceduri, početkom 2013. godine, već u januaru 2013. godine. Smatramo da je to izuzetno pozitivno i da to treba da bude praksa Vlade Republike Srbije i u narednom vremenskom periodu.
Šta je suština kada je reč o predloženim odlukama o kojima danas govorimo? Nastavlja se učešće profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2013. godini. To je veoma značajno i to ima podršku poslaničkog kluba SPS. Unapređuje se učešće, a na drugoj strani se podiže na jedan viši nivo briga o policiji, vojsci koja iz Srbije učestvuje u multinacionalnim operacijama, što je izuzetno značajno.
Preciznije rečeno, Vojska Republike Srbije će u 2013. godini učestvovati u devet operacija pri misiji UN i EU, a MUP u četiri. Predviđeno je angažovanje do 475 pripadnika Vojske Srbije i 15 pripadnika MUP.
Složio bih se sa onim što je navedeno u obrazloženju ove dve odluke. Tačno je da učešće Srbije proizilazi iz obaveze Srbije kao članice UN i drugih međunarodnih organizacija, ali jasno je da mi na ovaj način kao država pokazujemo da želimo da učestvujemo aktivno u očuvanju mira i stabilnosti u svetu. Pokazuje se i jasna opredeljenost Srbije da eventualne probleme rešava mirnim putem, što je takođe važno.
Ono što želim takođe da kažem, jeste da Srbija treba i da mora da gradi dobre odnose sa svim državama u svetu imajući na umu interes građana Srbije. Ove odluke podižu ugled države u svetu i doprinose jačanju spoljnopolitičkog kapaciteta Srbije. Ako imamo na umu činjenicu koju je maločas gospodin Vučić rekao da su pripadnici sistema odbrane u proteklom periodu ove aktivnosti obavili profesionalno uz najviše ocene i UN, onda se u potpunosti slažem sa koleginicom da sa sigurnošću možemo reći da su pripadnici Vojske Srbije, pripadnici MUP koji učestvuju u multinacionalnim operacijama pravi i možda najbolji ambasadori koje Srbija u ovom trenutku ima.
Sa druge strane, učešće u multinacionalnim operacijama jeste korisno i za modernizaciju vojske kroz obezbeđenje saradnje sa oružanim snagama drugih zemalja. Dakle, prihvatanjem ovih odluka Srbija će definitivno biti integrisana u jednu izuzetno važnu oblast aktivnosti, ali ono što je još važnije, kao ravnopravni partner sa svim ostalim državama članicama EU i UN.
Što se tiče predloga zakona o izmenama Zakona o VBA i VOA, osnovni razlog predloženih izmena i dopuna jeste odluka Ustavnog suda koja je otežala i usporila rad VBA na bezbednosnoj, kontraobaveštajnoj zaštiti i Vojske Srbije i Ministarstva odbrane.
Predložene izmene i dopune jesu usaglašene sa odlukom Ustavnog suda i mislim da je na ovaj način definisan i razjašnjen pravni okvir za praćenje komunikacija koje obavljaju bezbednosne i obaveštajne službe i da usvajanjem ovog predloga zakona neće više biti nejasna pravna situacija.
Predlog zakona doprinosi jačanju civilne kontrole nad radom agencija, odnosno predložene izmene i dopune su jedan optimum, jedna ravnoteža. Na jednoj strani treba omogućiti službama da rade svoj posao, a na drugoj strani treba poštovati ljudska prava i slobode građana koje su garantovane Ustavom.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Konstantin Samofalov. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Uvaženi gospodine ministre, gospodo generali, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim vrlo kratko da se osvrnem na nešto što su kolege iz DSS govorile ovde i što nije istina. Oni su rekli da se tek danas u mandatu ove vlade municija koju proizvodi naša namenska industrija proizvodi po dva standarda – NATO i ruskom standardu. To nije tačno zbog proste činjenice da je u prethodne tri godine ostvaren izvoz naše namenske industrije u vrednosti od oko 250 miliona dolara. Najveći deo toga je izvožen pre svega u SAD, koje su ga onda poklonile za potrebe Avganistana i Iraka. Prema tome, u Srbiji se odavno koriste oba ova standarda, i ruski i taj NATO standard.
Kada govorimo o osporavanju procesa profesionalizacije, što smo takođe čuli iz redova poslanika DSS-a, gde su navodili primer Austrije, koja na referendumu nije prihvatila da se profesionalizuju oružane snage ove zemlje, moram da kažem da su, koliko ja znam, Austrija i Grčka jedine zemlje članice EU u kojima ne postoji profesionalna vojska, a najbolje bi bilo da pitate momke i devojke koji se danas u ogromnom broju prijavljuju za dobrovoljno služenje vojske, upravo zbog toga da bi sutra postali profesionalni vojnici. Da li je to dobro za njih ili nije? Lično mislim da je to jedna od najvažnijih odluka koje su donete u procesu reforme našeg sistema odbrane i da ćemo tek u budućnosti videti koliko će nam koristiti profesionalne snage.
Slažem se sa vašim stavom da ne ohrabruje trend smanjenja vojnog budžeta. Međutim, to nije problem samo ove vlade, to je problem u većini evropskih zemalja. Čelnici evropskih država debatuju u ovoj problematici i ona će biti tema sigurno i u Srbiji u budućnosti. Postavlja se pitanje odakle pronaći ta sredstva, ali mislim da novi bezbednosni izazovi, rizici i pretnje nameću potrebu da u budućnosti debelo razmislimo o ovom pitanju, zato što se upravo vojni budžet maltene prvi nalazi na udaru i mislim da to nije dobro.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o VBA i VOA, mi ćemo ovu odluku podržati kao DS. Pošto se u javnosti dosta govori o mogućnostima navodnih zloupotreba i ograničavanju ljudskih prava, naravno da to treba sprečiti, ali sa druge strane, treba i službama bezbednosti, bez zalaženja u preteranu demagogiju, jer to ume da bude preterano, treba im omogućiti da rade svoj posao. Mislim da je to veoma važno i treba pronaći odgovarajući balans, a mi kao Narodna skupština imamo posebnu ulogu kao važan sistem u okviru civilne i demokratske kontrole čitavog sektora bezbednosti.
Govoreći o multinacionalnim operacijama, učešću naše vojske i policije u istima, DS podržava ove odluke. Broj naših vojnika i policajaca, po mom dubokom uverenju, jeste mera hrabrosti ovog društva, ali i iskrenosti da branimo vrednosti za koje se zalažemo i tu pre svega mislim na vrednosti koje se oslikavaju u našoj ambiciji da uđemo u EU.
Nije uvek popularno upućivati vojnike u mirovne misije. Dosta se ovde govorilo o tome da to može da bude popularno. Ne mislim tako. To može da pitate verovatno zvaničnike država kojima se na nesreću s vremena na vreme vraćaju kovčezi sa vojnicima. Dakle, to je uvek teška odluka. Zato želim ovde da odam priznanje našim vojnicima za hrabrost, zbog toga što, a tačno je da oni dobijaju i naknade za to što odlaze u udaljena područja, ali oni pre svega promovišu našu zemlju. Pod srpskim barjakom bore se za održavanje mira u nekim udaljenim područjima, kada nekada to izgleda čak i besmisleno, ali na najbolji način brane interese ove zemlje i svetlu tradiciju koju naša vojska ima. Mnogo se puta govorilo ovde o učešću i jugoslovenskih i srpskih vojnika u prošlosti. Mislim da je neophodno tu tradiciju i nastaviti.
Naši vojnici i policajci koji se nalaze u ovim multinacionalnim operacijama apsolutno podižu ugled naše zemlje i naše prisustvo ovim misijama svakako donosi veliku korist i za državu Srbiju i za naše građane. Teško je povući nekakvu direktnu vezu između učešća u ovim operacijama i ekonomske koristi, ali postoje veoma jasni pokazatelji. Ministar Šutanovac je govorio o tome koliko su recimo države iz našeg regiona profitirale zbog toga što učestvuju u ovim mirovnim misijama. Mogu se povući paralele između njihovog angažmana u ovim operacijama i značajne ekonomske koristi, povećanog intenziteta direktnih stranih investicija i mislim da to jeste nešto što njima donosi korist, posebno kada se govori o učešću u nekim operacijama značajnijeg obima, kao što je Avganistan. Mogu da se složim sa time što je moj kolega rekao, da je šteta što je jedna od prethodnih vlada, gde je premijer bio Vojislav Koštunica, prvo donela odluku da se u tu operaciju ide, a potom je povukla. Mislim da bismo mnogo više dobili kao država.
Nekada je voditi se demagogijom mnogo korisnije nego povlačiti teške poteze i preduzimati nepopularne mere. Zato je važno da u ovoj oblasti mi održimo jedan kontinuitet državne politike. Ovo nije tema na koju mogu da se ubiru poeni dnevno-političke prirode. Ovo je jedno strateško pitanje. Mislim da je obaveza i nas kao opozicije, koji smo vodili Ministarstvo odbrane u prethodna dva mandata, da prepoznamo tu dugoročnu potrebu, da održimo kontinuitet i da ove odluke podržimo.
Nadam se da ćemo u nekoj od sledećih vlada biti ipak i lideri u ovom regionu, kada se govori o obimu angažmana u multinacionalnim operacijama, ne kao što i danas, i kao što smo u prošlosti uglavnom sledili druge. Međutim, i to što danas ipak uvećavamo naše prisustvo jeste dobro za početak, jedan pozitivan pomak. Ministar Vučić je pomenuo da smo dobili poziv za Siriju i za Mali. Lično mislim da je to veliko priznanje za naše oružane snage. To za nas predstavlja jedan signal da je Srbija prepoznata kao pouzdan partner u međunarodnoj zajednici. To veoma ohrabruje, kao i činjenica da, vi ste pomenuli da nas sve strane prepoznaju kao pouzdane partnere, to je posebno ohrabrujuće.
Govorilo se ovde o novčanim sredstvima. Naravno da svaki utrošeni dinar naših poreskih obveznika treba pažljivo da se analizira na šta se troši, u vreme ekonomske krize, u vreme besparice. Ipak, mislim da su novčana sredstva koja se izdvajaju za ove operacije zaista simbolična u odnosu na koristi koje mi možemo da imamo kao društvo.
Govorio sam o ekonomskim koristima i mislim da bi trebalo češće da govorimo o iskustvima, pre svega susednih država koje učestvuju u ovim multinacionalnim operacijama, koliko su one profitirale upravo zbog činjenice, i o tome sam govorio, da su preuzele odgovornost i teret, veliki teret za održavanje međunarodnog mira. Zašto možemo da očekujemo ekonomske koristi? Pre svega, mislim zbog toga što Srbija ovim angažmanom uliva poverenje svojim partnerima kao izvoznik bezbednosti, a ne kao neko ko je viđen kao država koja stvara probleme. Ne slažem se sa time da smo mi stvarali probleme, ali prosto, realnost je da u mnogim državama to vide na taj način.
Kada se govori o neutralnosti, Srbija ima dokumenta koja su definisala vojnu neutralnost, ali moram da podsetim one koji se na jedan demagoški način odnose prema ovoj temi, da upravo države koje su neutralne, poput recimo pomenute Austrije ili Švedske, imaju veći angažman u misijama NATO-a, na primer, nego neke države članice NATO-a, zato što je pitanje učešća u ovim operacijama jedno vrednosno pitanje, kao što je i pitanje učešća u misijama Evropske unije, apsolutno vrednosno pitanje. Za razliku od kolega iz DSS-a, uz dužno poštovanje, koji misle da Srbija ne treba da učestvuje u operacijama EU, mi u DS smatramo da je to neophodno.
Mi smo kandidati za članstvo u EU, a EU će sigurno našim građanima doneti bolju perspektivu, samim tim, za nas proizilaze i određene obaveze, kao što je učešće u zajedničkoj bezbednosti i odbrambenoj politici EU.
Ako vidite da na obalama Afrike, recimo, šta je suština te misije u Somaliji – da se otimaju brodovi koji plove pod evropskom zastavom, da se otimaju građani članice EU i uopšte Evropljani, da se za njihove glave traži otkup. Zar nije vrednosno pitanje da i mi kao Evropljani svojoj, ako želite, braći Evropljanima da pomognemo i barem na simboličnom nivou, sa jednim manjim brojem pripadnika Vojske Srbije, pomognemo u rešavanju tih problema i pokažemo da smo solidarni?
Naravno, treba pomenuti da u ovim misijama pre svega odlaze profesionalci, da to čine na bazi dobrovoljnosti. U tom smislu, treba odati ovim ljudima priznanje. Proces profesionalizacije Vojske Srbije, ponoviću još jednom, jeste jedan od najvažnijih poteza u reformi sistema odbrane u godinama koje se nalaze iza nas. Profesionalizacija Vojske Srbije jeste, osnovna pretpostavka za povećano učešće u ovim operacijama i upravo polazna pretpostavka za donošenje i ovakvih odluka.
Podsetiću vas na 2008. godinu kada je DS vodila Ministarstvo odbrane, preuzela je jednu situaciju, da smo imali samo 16 vojnika u mirovnim misijama. Danas ih imamo, jednom odlučnom politikom DS, jasnom posvećenošću ovoj ideji čak 110, a očekujemo sada i u mandatu ove Vlade, i tu govorim o tom kontinuitetu za koji smatram da je veoma dobar, imaćemo blizu 300, mislim 289 vojnika i to pozdravljamo.
Lično sam zagovornik značajnijeg učešća naše vojske i policije u ovim operacijama. Smatram da je to veoma dobro za našu državu. Smatram da je važno da uvećavamo svoje prisustvo, ali smatram da moramo i možemo i više da uradimo na ovom planu. S obzirom da se bezbednosno okruženje menja, sasvim je sigurno da ćemo u budućnosti možda morati da prilagođavamo i naša strateška dokumenta, strategiju nacionalne bezbednosti, strategiju odbrane, ovim izmenjenim okolnostima, novim potrebama. Možda to nije vreme za danas i za ovu raspravu, ali je to nešto o čemu moramo da razmišljamo, i ove odluke su jedan dobar korak u tom pravcu.
Ne slažem se sa komentarima nekih kolega ovde, da je ovo pitanje za koje, naravno, uvek glasaju. To nije tačno. Kao DS smo se suočavali sa situacijom, u prethodnih nekoliko godina, da je opozicija prilično sa nerazumnim argumentima, uvek glasala protiv upućivanja vojske i policije u mirovne misije, jedva se obezbeđivala nadpolovična većina. Činjenica je da danas imamo jednu drugačiju situaciju i da će ipak ogromna većina poslanika podržati ove odluke, i ovo govori o tome da smo svi zajedno ipak napredovali, što lično smatram jednim od uspeha i DS kojoj pripadam.
U tom smislu ćemo glasati za ove odluke i zaista pozivam, i u svoje lično ime, ostale poslanike da to učine, da to ne rade samo kada su u vlasti, već da budu principijelni i da to rade uvek, zato što je to od interesa za našu državu, a ne od interesa za pojedinu partiju. Hvala.

Reč ima gospodin Palalić, replika. Izvolite.

Obzirom da me je uvaženi kolega Samofalov pomenuo, osvrnuću se na delove moje diskusije.
Želim samo da kažem da onaj deo koji sam pomenuo je izjava ministra Vučića o potrebi saradnje i sa NATO paktom i sa Ruskom Federacijom. Rekao sam da to podržavamo zato što to u prethodnom periodu to nije bio slučaj. Da nije bio slučaj, govori i činjenica da su odnosi između Republike Srbije i Ruske Federacije u domenu bezbednosti, praktično bili zamrli u prethodne četiri godine. Sada smo u vrlo kratkom roku imali dva susreta sa potpredsednikom Vlade zaduženog za bezbednost i najavu susreta sa ministrom odbrane, za manje od godinu dana.
Ta vrsta ravnoteže je nešto što je nama bilo potrebno i smatramo da je to stvar koja je potvrda opredeljenja države za vojnu neutralnost. Ne samo saradnja sa jednim vojnim savezom, u okviru Partnerstva za mir, nego saradnja i sa drugim zemljama sa kojima možemo ostvariti jačanje svoje vojne industrije i svoje vojske.
Što se tiče referenduma u Austriji, naveo sam je kao primer hrabrosti jedne vlade da pita svoje građane – šta misli o jednoj krupnoj temi kao što je vojna neutralnost i potvrda svoje vojne neutralnosti? Za razliku od Vlade Austrije, prethodna Vlada tu hrabrost nije imala. Naprimer u Austriji se pokazalo da se narod ne slaže sa svojom Vladom i Vlada je ispoštovala tu odluku.
Po svim istraživanjima vidimo da narod ne želi da Srbija bude deo NATO pakta. U krajnjoj liniji, narod nije ni pitan da li želi potpunu profesionalizaciju vojske. Možda je i želi, ali je trebalo hrabrosti da se izađe na referendum i da se za to narod pita. To nije demagogija, to je demokratija. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovani predstavnici Vojske Srbije i Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, u svojoj diskusiji neću da se previše osvrćem na delove koji su do sada već rečeni, ali neću ni kao pojedini poslanici pozicije čitati vojnu enciklopediju, na način da bi se dopao ministru, jer mislim da to nije nužno.
Smatram da se u pojedinim pitanjima slaže i pozicija i opozicija, a to je činjenica da je učešće Vojske Srbije u međunarodnim vojnim misijama dobra za Srbiju, dobra za njene građane, da na taj način širimo svoj skromni uticaj u svetu i da na taj način dobijamo mogućnost da se na tom delu sveta pojavimo i sa svojom robom, vojnom opremom, da širimo političke vidike, komunikacije. Na kraju krajeva, Republika Srbija u tome ima tradiciju i preko bivše države, ali rekao bih da ova vojna aktivnost nije od juče.
Na kraju krajeva, nalazimo se u jednoj vrlo specifičnoj situaciji. Republika Srbija je, ispravićete me ako ne govorim tačno, ako ne govorim istinu do kraja, jedna od retkih zemalja sveta koja na svom području, teritoriji ima strane vojne snage, a u isto vreme šalje svoje vojne misije u druge zemlje sveta. Znate da je na području KiM, da su snage i međunarodnih vojnih misija i snage NATO zemalja, ali u isto vreme imamo misije u nekoliko zemalja, povećavamo broj vojnika i širimo strukturu tih vojnih snaga.
Do skora, nažalost, devedesetih godina na prostorima bivše Jugoslavije su bile trupe UN, raznih zemalja. Na manje ili više uspešan način su čuvali građane srpske nacionalnosti. Rekao bih da na pojedinim područjima to nisu do kraja uspeli da učine.
Nažalost, danas smo ovde na dnevnom redu trebali da imamo deklaraciju o položaju izbeglica, o položaju ljudi koji su uprkos učešću međunarodnih vojnih misija na tim područjima morali da napuste svoje domove. Neka čudna koincidencija jeste da smo danas tu rezoluciju skinuli sa dnevnog reda, da nismo imali dovoljno hrabrosti da napravimo jednu kvalitetnu rezoluciju koja bi bila plod saradnje svih poslaničkih grupa, jedan konsenzus kao što danas imamo konsenzus po pitanju učešća srpskih snaga u međunarodnim multinacionalnim snagama, pa i prvi put u snagama zemalja EU.
Mislim da je to loša poruka, da se nismo suočili sa činjenicom da na adekvatan način postignemo dogovor i o rešavanju pitanja izbeglica koje još uvek nisu našle krov nad glavom.
Složiću se sa kolegom Samofalov da uopšte nije bilo lako u prethodnom periodu doneti odluku o slanju vojnih misija u druge zemlje, naročito prvih vojnih misija. Zaista kao DS smo imali težak zadatak da to učinimo. Vrlo često smo činili nepopularne korake koji nisu bili uvek u cilju sticanja političke koristi. Naprotiv, imali smo hrabre korake. Drago nam je što nova vlada, odnosno novi ministar podržavaju tu politiku koju je vodila DS.
Sa druge strane, imam određenu dozu strepnje – da li će postojeća Vlada, imajući u vidu zadatke koje ministar obavlja na drugim planovima, nastaviti tu politiku u punom kapacitetu, jer je to ozbiljan posao. Mislim da se gospodin Šutanovac svim svojim bićem posvetio tom poslu i u tom smislu očekujemo da novo ministarstvo nastavi taj započeti posao jer je ovo mehanizam koji ne sme da stane. Ovo je mehanizam koji je, mogao bih reći, podmazao svoje zupčanike, koji može da se kreće u određenom periodu i po sili, odnosno principima koji su uspostavljeni u prethodnom ministarstvu. Ali, smatram da je ovaj posao potrebno nastaviti u punom kapacitetu kako za godinu ili dve dana ne bi imali situaciju da se pojedina dostignuća uruše.
Svakako je važno istaći da je prethodni mandat značio i možda jednu nepopularnu meru za državu Srbiju mimo njene tradicije, ali u skladu sa modernim dostignućima, rekao bih, evropskih zemalja i modernih vojski. To je profesionalizacija Vojske Republike Srbije. Profesionalizacija je bio jedan korak koji je doveo do činjenice da vojnu službu služe samo lica koja to dobrovoljno žele, a uz to daje jednu mogućnost i iskustvo Vojske Republike Srbije da odgovori svim izazovima koji se pred nju stavljaju.
Na kraju, imajući u vidu činjenicu da su moji prethodnici iz DS rekli da ovi zakoni koji su na dnevnom redu jesu zakoni koje će DS podržati, jer su deo težnji koje su i deo težnje DS, a to je da se uvede veći red u vojnoobaveštajne službe, odnosno viši nivo kontrole, uz jednu dozu straha da u pojedinim domenima bi to moglo da ima i negativne posledice ukoliko ne bi imali profesionalnu vojsku i profesionalno pravosuđe i druge nezavisne institucije, kada je u pitanju civilna kontrola vojnih službi. Svakako da ovo nije tema današnje rasprave, ali da bi se trebalo otvoriti rasprava i o načinu kontrole službi pri MUP, BIA i drugih službi koje se bave poslovima sličnim kojima se bave neke vojnoobaveštajne službe, a to je prisluškivanje. To je tema koja svakako zaslužuje pažnju, pogotovo što smo u prethodnom periodu imali nekoliko vrlo neželjenih situacija kada smo imali prisluškivanja, što ovlašćena, što neovlašćena, i sada se bavimo posledicama tih možda do kraja nedefinisanih pravnih procedura.
Na kraju još jednom da kažem da će DS podržati ove zakone i da će u Danu za glasanje biti "za", kao što je to rečeno i u prethodnom periodu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić. Izvolite.