Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, žele reč?
Narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

Gospođo Mihajlović, gospodine predsedniče, narodni poslanici, iz vašeg izlaganja, gospođo ministarka, mogli bismo zaključiti da se radi o jednom tehničkom zakonu i ovaj zakon se na neki način može predstaviti kao tehnički zakon. Tu se radi o ubrzavanju eksproprijacije zemljišta, pripremi terena za izgradnju tog gasovoda kroz Srbiju. Treba da se izvrši eksproprijacija oko 10 hiljada parcela, oko 800 hektara, to niste rekli. Sve se to može posmatrati kao tehnička stvar. Sve se to mora ubrzati da bi se investicija što brže okončala, da bismo što brže došli do novih radnih mesta, da bi se Srbija kao i čitav region zahvaljujući ovom projektu razvijala i napredovala. Sve to nije sporno.
Ključna sintagma ovog predloga zakona bi mogla da budu posebna pravila. Tu se predviđaju posebna pravila u vezi eksproprijacije, u vezi skraćivanja postupaka, u vezi raznih tehničkih detalja koji služe tome da se "Južni tok" kroz Srbiju što pre izgradi. Kao što rekoh, to nije sporno.
Sporno je to što je ovaj predlog zakona samo jedna karika u velikom lancu. Taj lanac je potvrđen, izglasan u Narodnoj skupštini pre četiri i po godine i taj lanac se zove Sporazum između Vlade RS i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede. Kao što znate, SVM je bila jedna od tri stranke u prošlom sazivu Narodne skupštine koja nije glasala za potvrđivanje tog sporazuma. Znam da taj sporazum danas nije tema, da vi niste bili član Vlade kada je taj sporazum potpisan i predložen Narodnoj skupštini, ali ne možemo gledati na čitav ovaj projekat na način da se tu radi samo o nekim tehničkim detaljima. Ovde celinu treba razmotriti i na takav način treba sagledavati situaciju i na taj način treba formulisati stav u Danu za glasanje povodom ovog predloga zakona.
Pre četiri i po godine smo rekli da nismo protiv ruskog kapitala, nismo protiv toga da se gradi "Južni tok" na teritoriji Srbije. Bili smo protiv ovog sporazuma zbog toga što smo mislili da se konkretan investitor, odnosno konkretna druga ugovorna strana favorizuje i da se RS stavlja u neravnopravan položaj u ovom čitavom sporazumu, čiji je deo izgradnja "Južnog toka" odnosno čiji je deo i ovaj predlog zakona o kome Narodna skupština RS danas raspravlja. Rekli smo da smo protiv tog neopravdanog favorizovanja. Rekli smo da smo protiv zaobilaska redovne zakonske privatizacije i tog postupka. Bili smo protiv tog sporazuma jer nije traženo ni neobavezujuće mišljenje tadašnjeg Pokrajinskog izvršnog veća, odnosno Sekretarijata za energetiku AP Vojvodine, bez obzira što znamo gde je Banatski Dvor, znamo čiji je bio NIS odnosno "Naftagas" u to vreme, odnosno ranije i znamo gde se ostvaruje skoro celokupna proizvodnja nafte i gasa u Srbiji. To se radi na teritoriji AP Vojvodine.
Rekli smo pre četiri i po godine da će Srbija nažalost izgubiti pravo nad vlasništvom nad naftnim resursima, što je prirodno bogatstvo i da nećemo biti u prilici da utičemo na cenu i snabdevenost naftom. Na neki način, zahvaljujući tome gubimo deo suvereniteta kao država. To smo rekli pre četiri i po godine i mislim da smo bili u pravu i da smo ispravno postupili kada smo glasali protiv tog sporazuma. Nije u redu da se nije vodilo računa ni o zaštiti životne sredine kada je stavljen potpis ispred Vlade RS na taj sporazum koji je u septembru 2008. godine ratifikovan u Narodnoj skupštini.
Zbog svih tih iznetih razloga moramo da sagledavamo celinu, čitav ovaj sporazum, odnosno čitavu sadržinu ovog sporazuma između RS i Ruske Federacije iz 2008. godine.
Ako se vratimo u sadašnjost, u 2013. godinu, i ako se fokusiramo na ovaj Predlog zakona, onda moram da istaknem da mi nismo nikada bili, niti ćemo ikada biti protiv bilo kog investitora ili protiv bilo koje investicije. Smatramo da su investicije dobro došle, da su neophodne i da bismo bez spoljne injekcije kapitala, bez razvoja infrastrukture na teritoriji čitave Republike Srbije tapkali u mestu još godinama ili decenijama.
Naravno, nismo bili ni 2008. godine protiv izgradnje Južnog toka, nismo ni sada. Ako uzmemo u obzir činjenice, koje su navedene u obrazloženju Predloga zakona, da je procenjena vrednost izgradnje gasovoda u Srbiji oko milijardu i 700 miliona evra, da je trasa Južnog toka kroz Srbiju dugačka, odnosno biće duga 470 kilometara, onda su ovi podaci takvi da se teško može naći bilo kakav argument protiv toga da se ovaj gasovod gradi.
U štampi su objavljeni razni podaci koji treba da idu u prilog tome da se ovaj gasovod gradi. Iznet je podatak, npr, da će se u budžet Republike Srbije godišnje slivati oko 200 miliona evra. Želeo bih da vas pitam – da li je ovaj podatak, da li je ova procena tačna, da li se može sa određenom dozom sigurnosti reći da će se to na taj način ostvariti? Znam da se radi o projekciji, pa ne možemo govoriti o konkretnim ciframa, ali da li se može reći da je ova projekcija približno tačna?
U štampi se piše o tome da će ovaj gasovod pokrenuti dobar deo privrede Srbije i da će na tom poslu biti direktno angažovano oko 2.000 radnika, a indirektno znatno više. To je moj uvaženi kolega Dušan Bajatović izjavljivao više puta. Znam, gospođo ministarka, da vi u mnogo slučajeva umete da pokušate da kažete nešto suprotno tome što gospodin Bajatović iznosi u medijima, ali vezano za ovu temu nisam čuo demante od vas, gospođo ministarka. Znači, to meni znači da je gospodin Bajatović pogodio ovu cifru. U ovom slučaju želim da potvrdite ovu moju pretpostavku koja je u ovom trenutku oboriva.
Gospodin Bajatović je rekao da se očekuje da Srbija posle izgradnje tog gasovoda ima prihod od tranzitnih taksi u iznosu od pola milijardi evra. Verujem gospodinu Bajatoviću, ali ste vi ipak član Vlade, pa bih želeo da potvrdite tu informaciju.
Rekao sam malo pre da mi nismo i ne možemo biti protiv bilo koje investicije i nikada nismo bili protiv investicija, bez obzira iz koje države ta investicija, odnosno taj investitor dolazi. Znamo i to da se u današnje vreme zemlje u okruženju, pa i u čitavoj Evropi, tuku, pod znacima navoda, za investitore, za to da investitor uloži sredstva baš u infrastrukturu na teritoriji određene zemlje, pa smo zbog toga srećni što će taj gasovod prolaziti upravo kroz Srbiju.
Ukazivali smo 2008. godine, i to ne može da bude kritika vas i sadašnje Vlade zbog toga što ste vi tada bili u opoziciji, na to da je ovaj sporazum potpisan na način da ima elemenata podaničkog mentaliteta od strane tadašnje Vlade Republike Srbije. Znam da su to oštre reči, ali mislim da svagdašnja Vlada Republike Srbije treba da brani interese svoje države. Mislim, kao što sam rekao i danas, kao što smo rekli 2008. godine, da ovaj sporazum stavlja Srbiju u neravnopravan položaj u odnosu na rusku stranu. Bez obzira što mi nismo protiv investitora iz Rusije, kao državljanin Republike Srbije moram da kažem da mi nije drago što je to tako i da se Srbija stavlja, zahvaljujući tom sporazumu za koji nismo glasali 2008. godine, u neravnopravan položaj u ekonomskom smislu.
Nije nam drago ni to što se vrši relativizacija pravnog sistema Republike Srbije pod plaštom suprematije međunarodnog prava. Govori se već godinama da je po Ustavu Republike Srbije međunarodno pravo iznad unutrašnjeg
prava, da potvrđeni međunarodni sporazumi treba da budu u skladu sa Ustavom, ali da zakoni treba da budu u skladu sa međunarodnim sporazumima potvrđenim u Narodnoj skupštini Republike Srbije i sa Ustavom. Ako je to tako, onda se postavlja pitanje naftne rente. Znam da to nije tema danas i kao što sam rekao na početku ovde se radi o jednom čitavom paketu čiji je samo deo, značajan deo, ali ipak deo, samo izgradnja Južnog toka.
Pre nego što budem postavio nekoliko pitanja u vezi stavova Vlade Republike Srbije, a u vezi naftne rente, želim da kažem da nam smeta, kao državljanima Republike Srbije, činjenica da je Srbija jedina zemlja kroz koju će proći Južni tok, a koja će biti manjinski vlasnik zajedničkog preduzeća. Želim da vas podsetim, dame i gospodo, da će ovaj gasovod proći kroz Bugarsku, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Mađarsku, Hrvatsku, Sloveniju, Italiju. Među tim zemljama jedino će Srbija, zahvaljujući sporazumu iz 2008. godine za koji mi nismo glasali, biti manjinski vlasnik, odnosno jeste manjinski vlasnik u zajedničkom preduzeću DOO Južni tok.
Mislim da je to u skladu sa podaničkim mentalitetom od pre četiri i po godine i da je apsolutno u protivnosti sa ekonomskim interesima, ne samo građana AP Vojvodine, nego svih građana Republike Srbije. Zabrinjavajuća je izjava gospodina Čugunova, vođe projekta Južni tok, od 10. novembra 2012. godine. On je rekao za "Politiku", na pitanje – zašto je Srbija u celom poslu manjinski vlasnik, budući da su sve druge zemlje ravnopravni partneri, citiram, da su se tako dogovorili i da je bilo razloga zašto je to tako. Želeo bih da saznam, kao i građani Republike Srbije, koji su to bili razlozi zbog kojih je prethodna Vlada potpisala takav sporazum koji je sve građane Republike Srbije stavio u takav neravnopravan položaj i u političkom, i još više u ekonomskom smislu.
Malo pre sam rekao da u skladu sa Ustavom Republike Srbije potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom, a da zakoni ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima. Želeo bih da postavim pitanje – da li je, gospođo Mihajlović, Zakon o rudarstvu, usvojen 2011. godine, u suprotnosti sa sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede?
Ako na ovaj način citiramo Ustav, a ova odredba se ne može na drugi način tumačiti, onda proizlazi da naše unutrašnje zakonodavstvo treba da bude u skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumima. Godine 2008. je ovaj cenjeni Dom potvrdio sporazum sa Ruskom Federacijom prema kojem, citiram, u slučaju unošenja u zakonodavstvo Republike Srbije izmena koje dovode do pogoršanja uslova oporezivanja do dostizanja isplativosti datih projekata, vršiće se u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije koje je bilo na snazi na dan potpisivanja ovog sporazuma.
Na dan potpisivanja međudržavnog sporazuma naftna renta je bila 3%. U međuvremenu je 2011. godine podignuta na 7%. Doduše, SVM je predlagao da to bude 9%, ali je ipak veliki iskorak da to bude 7%. Sada mi nije jasno, na ovaj posao, u budućnosti, da li će se primenjivati naftna renta iz zakona Republike Srbije ili će se pod plaštom suprematije međunarodnog ugovora primenjivati stopa, odnosno ta naftna renta koja je nepovoljna po Srbiju i po sve njene građane. Ako kažem da je nepovoljna, onda želim da iznesem i konkretan podatak, da ne govorimo otprilike. Znači, vidi se iz podataka iz prošle godine da su Vojvodina, Srbija i lokalne samouprave dobile 30 miliona evra manje prihoda godišnje zbog toga što se primenjuje naftna renta od 3%, umesto da se primenjuje Zakon Republike Srbije iz 2011. godine.
To znači, gospođo Mihajlović, da bi do isteka roka važenja energetskog sporazuma sa Ruskom Federacijom do 2038. godine taj gubitak mogao da iznosi i oko milijardu evra, što je oko dva i po puta više od cene koju je "Gasprom" platio za NIS. Pitam vas, kao člana Vlade Republike Srbije, da li to smatrate prihvatljivim i kako vi razmišljate povodom ovog pitanja? Jer, gospodin Bačević, ministar Bačević je rekao 3. januara za "Tanjug" da on nije za menjanje rudne rente za eksploataciju nafte i gasa, jer bismo time poremetili dobre i kvalitetne odnose sa Ruskom Federacijom. Da li je to stav Vlade Republike Srbije?
Bilo bi dobro da se kaže jasno i glasno i to koliko "Gasprom Njeft" investira godišnje u Srbiju, jer mi nismo politikanska stranka i nikad nismo pristupali nijednom pitanju na takav način. Treba videti šta koliko košta, šta koliko donosi dobitka i koliko gube građani Srbije zbog određenih, u konkretnom slučaju međudržavnih sporazuma i propisa koji se usvoje u Narodnoj skupštini. Možda "Gasprom Njeft" investira toliko u privredu Srbije da se isplati da mi bacamo kroz prozor 30 miliona evra godišnje samo zbog toga što se primenjuje naftna renta od 3%, a ne po Zakonu Republike Srbije od 7%. Mada, ja se još uvek nadam da tu može doći do nekog kvalitetnog dogovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije da se to pitanje reši, jer znam da nije pravna situacija jednostavna. Mnogo toga zavisi od tumačenja da li je naftna renta taksa ili porez, ili je nešto drugo. Ja mislim da nije ni taksa ni porez. Moje je mišljenje i mišljenje SVM da član 13. iz međudržavnog sporazuma između Ruske Federacije i Vlade Republike Srbije ne bi trebalo da se protumači na način da se naftna renta plaća od svega 3%.
Zbog toga vas molim, kao člana Vlade Republike Srbije, da se izborite za to da se primenjuje Zakon Republike Srbije, da svi plaćaju naftnu rentu od 7%, koja je još uvek među nižima u Evropi, jer bi to bilo u interesu svih građana Republike Srbije i u interesu države.
Želim da zaključim na kraju i da kažem da stojimo iza svih ovih argumenata koje smo izneli 2008. godine, koje sam izneo i sada, ali, pošto želimo da se investira u privredu, želimo da se investira i u infrastrukturu Republike Srbije. Pošto je izuzetno značajno da gasovod "Južni tok" prolazi i kroz Srbiju, a pošto je to već rešeno godinama pre, onda ćemo mi podržati ovaj predlog zakona, ali očekujemo odgovore na ova pitanja i očekujemo od Vlade Republike Srbije da zaštiti suverenitet Republike Srbije i u ekonomskom smislu, a ne samo u političkom smislu.
Želim da zaključim i da kažem na kraju da je, kao što svi mi znamo, moderni suverenitet vezan za ekonomsku snagu i ne bi trebalo dozvoliti nijednoj državi na svetu da Srbiju dovede u neravnopravan položaj, kao i sve građane, jer ako govorimo o suverenitetu, onda moramo biti svesni toga da oni koji su suvereni ne mogu nikako biti podređeni zapovestima drugih. Nadam se da je Vlada Republike Srbije suverena, odnosno da su građani Republike Srbije suvereni u Republici Srbiji. Hvala.

Reč ima ministarka Zorana Mihajlović.

Hvala lepo na komentarima. Slažem se sa vama da to baš i nije tema samog nacrta zakona, ali razumem i sve vaše nedoumice, pitanja i sve ono što ste ranije komentarisali i što sada ponavljate.
Vi i ja se, kao što ste na samom kraju rekli, potpuno slažemo u tome da treba da učinimo zaista sve da se u našoj zemlji investira što više. Ovaj nacrt zakona jeste upravo u tom cilju, da prosto obezbedimo mogućnost i uslove da se što pre krene u izgradnju "Južnog toka" kroz Srbiju. Dva su razloga. Jedan od razloga jeste stabilnost, gasna stabilnost koja zemlji jeste neophodna. Drugi razlog je ono što se zove pokretanje građevinske i svake druge operative, zapošljavanje ljudi, da li će oni da budu zaposleni samo u tom roku dok se bude gradio "Južni tok" i, naravno, mogućnosti koje stoje pred nekim drugim investitorima, bilo stranim, bilo domaćim, da duž "Južnog toka" mogu da grade neke druge objekte i da to svakako utiče da se povećava konkurentnost same zemlje.
No, vi ste, naravno, ovde pominjali i neke stvari iz međudržavnog sporazuma. Na nekoliko stvari ću sasvim sigurno odgovoriti, bez obzira što pitanje rudne rente, na koje ću vam takođe dati određeni odgovor, pripada i drugom ministarstvu, ministru rudarstva, ali da krenem od toga. Kao što znate, postoji međudržavni komitet između Ruske Federacije i Srbije. Zaključak poslednjeg sastanka tog međudržavnog komiteta, koji je održan u decembru, odnosno početkom decembra meseca prošle godine, jeste da se napravi analiza isplativosti investicije NIS i na osnovu te analize isplativosti investicije odrediće se u stvari i visina rudne rente. Mislim da to treba da znate. Ako ne, evo, ovo je način da dobijete informaciju.
Pitanje manjinskog vlasništva, tu se potpuno slažem sa vama i meni je veoma žao što Srbija jeste jedina država, od svih zemalja koje su potpisale energetski sporazum, koja nema taj partnerski odnos 50-50%. Isto tako mislim da su pitanja energetskog sporazuma, koja traju od 2008. godine do danas, toliko puta već ispričana. Ono što ja sa ove pozicije mogu sada da kažem, to je da postoji mogućnost da kroz dalje razgovore, kroz tranzitne takse, a reći ću vam i oko toga, pokušamo da tu poziciju srpske strane učinimo boljom nego što ona de fakto jeste, jer jeste 49%, kao što vi sami kažete.
Kada govorite o prihodima od taksi, oni su od dva do pet dolara na hiljadu metara kubnih na 100 kilometara. Dakle, veliki je taj raspon, između 369 miliona dolara u ukupnom nekom iznosu. Sada je stvar pregovora. Sada je stvar i nas kako ćemo sesti i pregovarati da Srbija kao država dobije što više može. Sa naše strane mi ćemo se u tom smislu maksimalno potruditi, a to i sada, između ostalog, radimo.
Još nekoliko stvari koje ste pomenuli vezano za eksploataciju nafte i gasa. Istraživanje na naftu i gas kod "Gasprom Njefta" traje, odnosno to pravo traje do 2015. godine. Po novom Zakonu o rudarstvu znate da i ono što su sada eksploatisali Vlada svakako mora da im poveri da to rade. To je jedna od stvari za koju mislim da je značajna.
Kada govorite o vrednosti samog projekta, generalni projekat podrazumeva mogućnosti odstupanja, koje su poprilično visoke, plus–minus 20%, što znači da do samog kraja ne možemo tačno sa sigurnošću da kažemo kolika će biti ta vrednost. Verujem da je nekoliko stvari za nas u ovom smislu značajno, kada govorimo konkretno baš o "Južnom toku", a to je da se maksimalno potrudimo da upravo ti pregovori oko tranzitnih taksi, oko otpočinjanja izgradnje budu sa naše strane urađeni na najvaljaniji način. Ne kažem kako su bili rađeni prethodni pregovori, rezultat je ovo što ste i vi sami sve rekli, ali sada je na nama da sve što možemo da ispravimo zaista istinski i uradimo. Nadam se da sam vam odgovorila na sva pitanja. Hvala.

Narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  SPO i DHSS smatraju da kod donošenja zakona o "Južnom toku", kako se on kolokvijalno naziva, mi treba da vodimo računa i o interesima države, ali i o interesima građana, pre svega građana kroz čije će katastarske parcele ili preko mesta gde se nalazi njihova kuća, imovina, garaža, pomoćni objekti, da vodimo paralelno računa i podjednako da vodimo računa o interesima i jedne i druge strane.

To je u duhu onoga što je i gospodin Balint Pastor pričao, u pogledu međudržavnog sporazuma koji je već završen i odrađen. Verovatno će vreme pokazati da je Ruska Federacija, rukovodeći se svojim interesima i svojim ekonomskim interesima, odlično vodila računa o svojim interesima, kao jedna velika i ozbiljna država, i da smo mi manje vodili računa o našim ekonomskim interesima. Zbog toga tada i neke članice vladajuće koalicije nisu glasale za taj sporazum, smatrajući da je u startu država Srbija, i kod procene vrednosti NIS-a i kod zaključenja tog sporazuma, oštećena i da će u budućnosti zbog toga trpeti štetu.

Ako je to tako, a postoje veliki indikatori da jeste, to treba da bude jedan od putokaza i ovoj Vladi u budućnosti da svaka država, bez obzira da li nam bila prijateljski nastrojena, da li postoje jake istorijske, kulturne i svakojake druge veze, kao što postoje sa Ruskom Federacijom, ipak kod vođenja ekonomske politike, a i svake druge vrste politike, pre svega se rukovodi vlastitim interesima.

Ono što je za SPO i DHSS bitno kod Zakona o "Južnom toku",to je da ćemo mi sigurno podržati ovaj zakon. Apsolutno smo svesni činjenice šta znači energetska stabilnost za našu republiku, šta znači milijardu i šesto miliona investicija, šta znači otvaranje novih radnih mesta, šta znači naplaćivanje tranzitne takse kroz Republiku Srbiju, šta znači dobijanje ekonomske koristi, pre svega od ljudi koji će biti zaposleni tamo, od izvođača radova, podizvođača radova itd.

Međutim, naravno, samim tim se nameću i neka pitanja i mi želimo, pre svega kod rasprave o amandmanima, da vodimo računa o onome što nam se čini da je zbog nametnute atmosfere da je bitna energetska stabilnost možda u drugom planu ili u podređenom planu, kao što je kod zaključenja energetskog sporazuma sa Ruskom Federacijom napravljena takva atmosfera, da ćemo pored te ekonomske koristi, mi imati i neke političke koristi, pre svega što se tiče statusa KiM. U tom delu stav Ruske Federacije je nepromenjen. I ova Vlada u velikoj meri prihvata realnost koja je u popriličnoj meri izmenjena, odnosno izmenjen je stav Vlade u pogledu stava Vlade 2008. godine, ali mislim u pozitivnom smislu, da pre svega premijer Ivica Dačić i celokupna Vlada prihvataju realnost. Realnost je takva kakva je. Mi ne volimo što je ona takva, ali ako sami sebe dovodite u zabludu i održavate u zabludi, onda ćete i sami snositi štetne posledice vlastite zablude.

Zbog čega mi smatramo da treba mnogo više voditi računa pre svega o građanima, vlasnicima parcela, imanja preko kojih će proći gasovod "Južni tok"? Po našoj proceni, mnogo toga se prepušta na savest preduzeću "Južni tok". Razumemo apsolutno potrebu da određene odredbe Zakona o eksproprijaciji ne važe, da se vodi skraćeni upravni postupak jer i sva ranija iskustva sa sličnim investicijama pokazuju da i građani kod sličnih investicija vide šansu da svoju nepokretnost prodaju za mnogo veću cenu, da vode dugotrajne sudske sporove, a samim tim onemogućavaju sprovođenje investicija, a imamo i slučajeva kada je napravljena trasa autoputa ka Požegi, da su građani čak počeli na trasama da grade kuće, u veri da će ta kuća, kada započne izgradnja, koštati mnogo više od tržišne cene i da će se na taj način obogatiti. Sigurno je da u potpunosti imamo razumevanje i za skraćeni postupak, za ubrzani postupak i za to da određene odredbe Zakona o eksproprijaciji neće važiti.

Međutim, ono što se nameće kao ozbiljno pitanje, to je ako se kaže da društvo "Južni tok" ulazi u posed sedam dana od dana donošenja rešenja o eksproprijaciji, onda je to loša odredba. Ne kaže se – sedam dana od dana uručenja vlasniku eksproprisane nepokretnosti rešenja jer rešenje može biti doneto neuručeno vlasniku nepokretnosti. Vlasnik nepokretnosti neće znati da je takvo rešenje doneto i jednostavno će se jednog dana pojaviti mašine koje će u najtrivijalnijem slučaju prokopavati posed, ali u onim složenijim slučajevima možda rušiti kuću, stambene prostore, garaže i sve pomoćne objekte jednog domaćinstva.

Čini nam se da nije u dovoljnoj meri država dala garancije šta ako se ne izvrši isplata od strane preduzeća "Južni tok" i čini nam se da je u tom delu preduzeće "Južni tok" privilegovano u odnosu na ostale investitore, a recimo i kod plaćanja određenih taksi jer postoji obaveza svih državnih organa da izdaju sve potrebne akte preduzeću "Južni tok", a preduzeću "Južni tok" se prepušta da ono kasnije plati sve potrebne takse, što nije slučaj ni kod jednog građanina ni u jednom postupku. Vi ne možete uzeti neku potvrdu, dozvolu ili bilo šta od državnih organa, a da prethodno ne platite određenu taksu.

Mi nismo u Predlogu zakona upoznati, on ima opisni tekstualni deo, ali mi smo to mogli da saznamo iz medija, sa interneta itd, o samoj vrednosti investicija, ali nemamo potvrdu da su obezbeđena sva potrebna sredstva za isplatu eksproprisanih nepokretnosti. Ne sumnjamo da su ona obezbeđena, ali smatramo da je to trebalo navesti i smatramo da, ako je u pitanju jedan ozbiljan, pre svega to se doživljava kao državni projekat, bez obzira što je to projekat kompanije, pošto je od državnog interesa, država u tom smislu bi trebalo da da određene garancije.

Zatim, kod skraćenih rokova, kažem, uz puno razumevanje za njihovo

postojanje i opravdanost, čini nam se da nisu precizno regulisani svi rokovi i mi smo u tom delu podneli određene amandmane, u želji da te rokove preciziramo. Ako vodimo računa o državnim interesima, a želimo da budemo članica EU, u EU, pored institucija i ozbiljne države i njihovog besprekornog funkcionisanja, na prvom mestu je i na pijedestalu i građanin i njegova ljudska prava i najkorektniji mogući odnos države prema građaninu.

Smatramo, pošto će sigurno gasovod "Južni tok", pošto prolazi kroz 10 hiljada katastarskih parcela, sigurno je da će se naići na nalazišta arheološkog, pre svega, blaga, da i u ovoj komisiji koju će organizovati "Južni tok" potrebno da bude neko od arheologa jer možemo kod investicija naneti i štetu kulturnom i istorijskom blagu naše zemlje, što mislimo da nikom nije od interesa.

Videli smo i amandmane ostalih poslaničkih grupa. Mislim da je razumevanje za ovu problematiku kod svih poslaničkih grupa apsolutno potpuno, da su svi ovom projektu pristupili na ozbiljan i odgovoran način. Tako je uradila i naša poslanička grupa. Kažem, u pogledu tog sporazuma koji je već zaključen 2008. godine, čini mi se da je već sada jasno da mi tu nismo bili najbolji pregovarači. Ali, u datoj atmosferi je bilo pre svega politički jako teško biti protiv tog sporazuma, a u ekonomskom smislu mislim da je to sada svima jasno i da je gospođa ministar potvrdila da smo mi i u odnosu na susedne zemlje napravili najnepovoljniji sporazum, što znači da ekonomski nismo pregovarali.

U želji, da kažem, da napravimo nešto dobro za državu, ali da to ne bude na štetu jednog jedinog građanina, mi ćemo u načelu podržati ovaj predlog zakona, a u raspravi u načelu i u pojedinostima daćemo sve sa naše strane da finalni tekst zakona bude u interesu i države i svakog građanina pojedinačno. Hvala.

Reč ima ministarka Zorana Mihajlović.

Da pokušam da vas nekako razuverim. Imajući u vidu, šta ste sve rekli vezano za sam Nacrt zakona, a samim tim da razuverim i građane Srbije da mogu da budu oštećeni jer upravo ovaj nacrt zakona pravimo, naravno, ne samo što želimo da brzo stvorimo uslove da se gradi Južni tok, ali isto tako da pod budnim okom države i naravno opština, niko ne bude oštećen.
Dakle, naš interes nije da građani Srbije budu oštećeni i to se svakako neće ni desiti. Visina nadoknada će se određivati prema poreskoj upravi i opština će sprovoditi takve stvari. Dodatno, kao što znate, mi ni jednu taksu nismo ukinuli.
Ono što mislim da jeste važno, što se pokazalo da komercijalni ugovori prosto ne bi mogli da se naprave, nikada se ne bi završila ta eksproprijacija u tom smislu. Ali, ono što podaci takođe pokazuju, a to je da će predmet eksproprijacije biti površina od negde 34.385 hektara, da će direktno ići oko 45, a da će u stvari sa tim principom službenosti biti negde oko 8.200 hektara.
Prema tome, mislim da ovaj zakon mora da se napravi. Da vam kažem, nismo mi jedina zemlja koja je napravila ovakav zakon, dakle, i sve druge države kroz koje treba da prođe Južni tok su napravile sličan zakon, upravo iz istih razloga. Dakle, da se stvore uslovi i da to ide mnogo brže nego što bi išlo nekim normalnim putem.
Jedna stvar koja mislim da je takođe značajna, a to je kada ste pominjali arheološka nalazišta itd. U prostornom planu je sve to zabeleženo. Inače, podaci govore da negde oko 90% do 95% sve ide kroz njive i atare, dakle najmanje ima tih objekata. Ono što je još važno, a to je da onog trenutka kada se bude usvojio zakon odmah se kreće u sprovođenje ovog zakona upravo da ne bismo imali razne situacije u eksproprijacijama koje se de fakto u Srbiji dešavaju prethodnih godina. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovana gospođo ministarka, kolege narodni poslanici i svi građani Srbije koji gledate ovaj prenos, mi iz Nove Srbije, dakle poslanički klub Nova Srbija, verujemo da kada ovakvom tipu zakona koji se nađe na dnevnom redu Skupštine ima manje priče da je to dobro za Srbiju. Dakle, da nema politizacije i da treba da se shvati da je ovaj predlog zakona jedan, hajde da ga nazovem, ekonomski zakon od koga će imati koristi svi građani Srbije i država Srbija. U tom smislu sam i shvatio veoma kratko uvodno izlaganje gospođe ministarke, ali bih ipak rekao nekoliko reči i nekoliko komentara.
Drago mi je da nema podeljenosti oko gasnog, energetskog ili kako se već nazivao taj sporazum koji je naša država potpisala 2008. godine, čini mi se u Moskvi, u Kremlju. Vidim, i to mi je posebno drago, odnosno bar mi iz Nove Srbije do sada nismo čuli neke predstavnike nekih poslaničkih grupa da neće glasati, makar u načelu.
Dakle, može se polemisati u nedogled o svim aspektima gasnog aranžmana, pa i o Južnom toku, da li je moglo drugačije, da li je moralo baš ovako, ali slaba je vajda od toga. Vreme je da se prione na posao i da se krene u realizaciju ovog gigantskog projekta, a vreme će pokazati ko je bio u pravu, protivnici ili pristalice ovog međudržavnog sporazuma.
Jedan od kolega je rekao da bi voleo da Srbija ima udeo u tome 50%, a mislim da ste to i vi rekli, najiskrenije bih voleo da vam kažem, da smo imali 60%. Ali, s obzirom da nisam ekonomski stručnjak ali da ipak kao narodni poslanik imam dovoljno saznanja, pa mogu da postavim i ovakvo pitanje – šta je povoljnije, imati 90% u nekoj firmi koja je očigledno pred stečajem, gubitnika ili imati 49% recimo, kada se radi o NIS, a ovih dana smo, verujem da su to tačni podaci, dobili podatak da ta firma beleži dobit ili zaradu ili kako se to već zove od 49,5 milijardi dinara, to je skoro 500 miliona evra.
Dakle, govoreći o ovom predlogu zakona poslanička grupa Nove Srbije smatra da predloženi zakon predstavlja konkretan korak napred u pravcu stvaranja pravnog okvira za početak realizacije, izgradnje ovog magistralnog gasovoda kroz našu zemlju i zato će u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Uostalom, u ovom visokom domu je i usvojen Zakon o ratifikaciji gasnog aranžmana kojim se Republika Srbija obavezuje da preduzme aktivnosti kojima će olakšati projektovanje, izgradnju i korišćenje Južnog toka, a nesporna je i ustavna odredba koja propisuje da su ratifikovani međudržavni ugovori sastavni deo pravnog poretka.
Mene kao čoveka svi oni koji su učestvovali u pravljenju ovog energetskog aranžmana sa Rusijom su davno uverili da je to dobro i korisno za građane Srbije, ali jedan od kolega, prethodnika diskutanata je pomenuo pojedinca, građanina i njegove interese što nas iz Nove Srbije posebno interesuje. Dakle, radi se o vlasnicima tih 10.000 katastarskih parcela koje će biti otkupljene, narodski rečeno.
Analizirajući Predlog ovog zakona mi iz Nove Srbije smo uvereni da će ovi ljudi vlasnici ovih parcela biti ispoštovani, odnosno imajući sve napred navedeno u vidu, kao i činjenicu da se zemljište za izgradnju sistema gasovoda prostire na blizu 10.000 katastarskih parcela, kao i na postojeće zakone koji regulišu ovu oblast, drugog rešenja nije bilo, sem da se donese poseban zakon, dakle, ovaj zakon o kome mi danas diskutujemo koji će utvrditi javne interese za eksproprijaciju i istovremeno propisati postupak koji odiše hitnošću. Ono što je apsolutno najbitnije sa aspekta zaštite prava i interesa vlasnika ekspropisanog zemljišta jeste način utvrđivanja naknade.
Naime, i ovim zakonom u članu 16. potvrđuje se da i u ovom postupku eksproprijacije važe odredbe aktuelnog Zakona o eksproprijaciji u smislu utvrđivanja tržišne cene nepokretnosti kao osnova za isplatu naknade. Ovaj postupak se u dosadašnjoj praksi pokazao kao sigurna zaštita vlasnika od samovoljnog postupanja investitora, pa čak kada je i u pitanju nesumnjiv državni interes. Sve ostale odredbe predloženog zakona idu u pravcu stvaranja uslova da se brzo i efikasno rešavaju sve potencijalno spoljne situacije do kojih će sigurno dolaziti u budućnosti uzimajući u obzir veličinu ovog projekta, odnosno dužinu njegove trase.
Kada bi sada pitali običnog građanina Srbije šta on očekuje, šta je on shvatio iz medija, iz poruka koje su političari davali, verujte da jedan veliki broj građana ne vidi samo tu energetsku korist, odnosno dobijanje energetske bezbednosti i sigurnosti za Srbiju. Običan čovek očekuje da ćemo dobiti jeftiniji gas, dakle, da nećemo dobijati samo gas preko Mađarske, nego i sa drugog kraka sveta, a čini mi se da je to i u nekim direktivama EU, kada smo čini mi se tamo neke sporazume potpisivali i postali članica energetske zajednice u Evropi, predviđeno je da svaka zemlja ima snabdevanje gasom i energentima na dva načina.
Nije zanemarljiv, zaista ne bih želeo da ovo politiziram jer sva diskusija čini mi se da danas ide u dobrom pravcu, nije zanemarljiv ni taj bezbedonosni efekat. Šta kaže običan građanin – gde Rusi spuste crevo neće baš moći neko tek tako da nasrne na tu trasu, a trasa dobrim delom ide i kroz našu zemlju. Dakle, ne bih o tome više da pričam, ali nije ni to zanemarljivo.
Naravno, to nije tema ovog zakona, ali ipak sam imao potrebu da to kažem. Radi istorije i stenograma i sajta otvorenog parlamenta gde su sve naše diskusije predstavljene gde građani mogu tamo da pročitaju šta je ko rekao, želim da kažem sledeće.
Dakle, 11. decembra 2007. godine, Aleksandar Aleksejev, tadašnji ambasador Ruske Federacije, uručio je predlog energetskog sporazuma državi Srbiji. Dalje, 13. decembra 2007. godine, Srbija je oformila radnu grupu za pregovore, 22. januara 2008. godine, Vlada Srbije je donela odluku da se potpiše energetski sporazum sa Ruskom Federacijom.
Dalje, 25. januara 2008. godine, Velimir Ilić, tadašnji ministar infrastrukture u ime Srbije, potpisao je naftno-gasni aranžman, a potpisivanjem su prisustvovali i tadašnji predsednik Srbije i tadašnji premijer Srbije.
Da se zna, kako narod kaže, posebno mi je drago, govoreći u ime poslanika Nove Srbije, da danas nemamo političkih podela oko ovoga predloga zakona, kao jednog zakona kojim se implementira energetski sporazum sa Ruskom Federacijom, a to govori da na neki način i politička scena kod nas sazreva i da svi, bez obzira, treba da prihvatimo one predloge zakona koji su korisni za našu državu, za sve građane Srbije.
Poštovana gospođo ministar, sa zadovoljstvom kažem da će poslanici Nove Srbije u danu za glasanje podržati ovaj vaš zakonski predlog.