Gospodine Jovanoviću, tačno je da je otimanja stolice bilo, ali to samo govori u prilog tome koliko je ovaj sporazum dobar i koliko je tačan međudržavni ugovor koji je obuhvatio tri segmenta: izgradnju Južnog toka, privatizaciju NIS - 51% akcija i skladište gasa u Banatskom Dvoru. To samo pokazuje koliko je ovaj sporazum dobar i koliko je možda neko, u tom trenutku, želeo da prigrabi sebi zasluge za ceo ovaj postupak koji je završen.
Lično sam učestvovao u ovom procesu, vrlo aktivno. Ponosan sam zbog toga. Smatram da je to jedan dobar posao za Republiku Srbiju. To se vidi po načinu na koji se razvija NIS, vidi se po tome da je skladište gasa Banatski Dvor osnov energetske stabilnosti Srbije u odnosu 51% i 49%. To samo govori u prilog činjenici da je ta vlada i predsednik Vlade, Vojislav Koštunica, i svi koji su glasali za ovaj sporazum doprineli tome da Srbija postane energetski stabilna zemlja, nezavisna od bilo koga.
Po sporazumima, koji su tada postignuti, Srbija ima pravo da koristi količinu gasa koja je neophodna za razvoj privrede. U budućnosti kada se bude raširila privredna aktivnost, da prilikom izgradnje Južnog toka rade srpske firme i da srpske firme rade na svim investicijama u Rafineriji nafte Pančevo i NIS. Do sada je uloženo preko milijardu evra u NIS. Planira se još toliko. Sanirani su dugovi koji su bili oko 800 miliona evra u trenutku preuzimanja. NIS postaje najznačajnija naftna kompanija u regionu. Mislim da je to nešto što treba da raduje građane Srbije i da akcije NIS vrede pet puta više sada, nego što su vredele u trenutku preuzimanja NIS od strane "Gaspromnjefta", a sve u skladu sa međudržavnim sporazumom koji je ova skupština potvrdila.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam zašto se ova priča vraća na to da neko ne sme da kritikuje bivšu vlast šta je radila i kako sadašnja vlast treba da brine samo one brige dok je bila na vlasti.
Da raščistimo, brinuli smo o "Sartidu" i kada je bio prvi put privatizovan, kada je nestalo milijardu evra koje je "Sartid" dugovao bankama, pa je prodao za 25 miliona evra, otkupljen za jedan evro sa 300 miliona evra gubitka. To je rezultat. Ili "Naftna industrija Srbije" koja je prodata po nekoj ceni sa gubicima, koje država nije preuzela na sebe i koja sada treba da bude jedan od vodećih izvoznika u Republici Srbiji i da snabdeva naftnim derivatima čitav ovaj deo Evrope.
Znači, brinemo o "Sartidu" i 2002. i 2003. i 2013. godine, zato što tamo žive naši građani koji su trenutno bez posla. Nemojte se sekirati, naći ćemo strateškog partnera za "Sartid", da na to pitanje stavimo tačku, ali ne na onaj način kako su radile to neke druge Vlade. U tome jeste razlika između nas i vas.
Kada već pričate o tome da radite svoj posao odgovorno i da volite ovu zemlju, priznajem da je volite, ali ne možete da je volite više od nas, možete isto, da se složimo oko toga. Sad, kako je ko radio, narod će ponovo na nekim izborima da ceni i nas i vas.

Hvala.
Reč ima Čedomir Jovanović, replika.

Gospodine Stefanoviću, mi vama ništa ne dugujemo. Osećamo veliku obavezu prema ljudima koji žive u ovoj zemlji, a ja lično i prema članovima, biračima DS, prema mnogim kolegama poslanicima, ali to svakako ne znači da zbog tog respekta i uvažavanja vi možete kroz ovu raspravu da prođete pošteđeni one kritike koju vam opravdano upućujemo.
Ovaj sporazum o kome danas govorimo je skandal i sramota za ovu zemlju. Milošević nikad takav sporazum ne bi potpisao. Pravio je sporazum o strateškom partnerstvu Srbije i Rusije, pa smo imali kontrolni paket u tom sporazumu. Ni vi ga ne bi danas, niko ga ne bi napravio tako kako je napravljen 2008. godine, niko. Jeste, skočile su akcije NIS, ali nije Srbija vlasnik tih akcija, nego Rusija. Jeste, uloženo je u Banatski Dvor, ali nije srpski, nego ruski. Nijedna zemlja u Evropi to nije uradila.
Jeste, danas NIS stvara profit, ali u tom NIS Srbija ne vidi korist za sebe, osim ukoliko u korist ne podvodite činjenicu da neko prima redovnu platu, da taj NIS plaća propale srpske klubove, možda više neće, da je uneo neki novi korporativni mentalitet, red, da se manje tamo krade, ali zašto bih ja njih hvalio, neka se sami hvale, neka plaćaju agencije, mene nešto drugo interesuje.
Tri puta više gasa u Srbiji se vadi, da li sam u pravu, danas nego što se vadilo pre nekoliko godina. Prazne se resursi ove zemlje, bogatstva koja se nikada više neće vratiti. Po kojoj rudnoj renti? Tri posto. Ko je oštećen? Kikinda, lokalne samouprave, ova država. Isto i nafta, četiri puta veće količine nafte danas se vade nego pre nekoliko godina. Ko je vlasnik svega toga? Rusija. Ko plaća cenu? Mi, kao da je iz Sibira. Kraj priče. Dobar posao za Rusiju, katastrofa za Srbiju. Ne može ovim zakonom ništa tu više da se menja, ali morate da platite to politički, i vi gospodine Stefanoviću, i vi gospodine Mihajlov.

Hvala, gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Prvo, u vlasničke odnose neću da ulazim na ovaj način na koji to radi gospodin koji je govorio pre mene. "Sartid" je prodat 70%, s tim da je država prihvatila da vrati dugove "Sartida" stranim bankama.
(Čedomir Jovanović, s mesta: Nije tačno.)
Jeste, tačno je, za 25 miliona evra. Toliko je prodat i o tome ima dokaza.
Dalje, korist koju ima jedna zemlja ima od one infrastrukture koja postoji
na njenoj teritoriji. Kako sada to smeta da ruski partner, partner Republike Srbije je vlasnik 51%, a nije smetalo što je neki drugi partner vlasnik 70%, isto iz inostranstva? To tada ne smeta? To nije privatizacija?
Kada pričate o dobiti, Republika Srbija je vlasnik 49%, 49% neto dobiti NIS pripada Republici Srbiji.
(Čedomir Jovanović, s mesta: Nije tačno, sada smo u statusu malog akcionara.)

Molim vas, ne dobacujte s mesta.

Tako da, ja ne gledam, kada su u pitanju investicije, odakle novac dolazi, bitno mi je da li je investicija zdrava, da li od toga država ima korist, a država ima korist ako od te investicije na prvom mestu njeni građani imaju korist. To je interes države.

Hvala.
Molim vas da zatvorimo krug replika.
Prvi se javio za repliku narodni poslanik Dejan Mihajlov, pa Bojan Đurić i Čedomir Jovanović.
Molim vas da ovim zatvorimo replike, da bismo omogućili poslanicima koji su se prijavili za reč da govore.
Izvolite, gospodine Mihajlov.