Država je vlasnik 49% akcija u "Južnom toku", a nešto manje u NIS zato što su akcije deljene građanima po zakonu koji je usvojen pred predsedničke izbore Borisa Tadića 2008. godine i u Banatskom Dvoru je država vlasnik 49% akcija. U NIS država je vlasnik oko 36% akcija i ima prava 49% zato što mali akcionari još uvek nisu preuzeli upravljačka prava u okviru svojih akcija.
Druga stvar, problem je prethodne Vlade zato što se nije dogovorila sa ruskim partnerom u "Gaspromu", u NIS da bude partner u NIS i da uživa 49% svojih prava tako što će da ima niz direktora koji bi učestvovali u planiranju i poslovanju.
Treća stvar, država će imati prihod i građani Srbije od NIS u vidu dividendi koje će akcionari, mali akcionari i država dobijati od NIS u trenutku kada se to bude dogovorilo i izglasalo na upravnom odboru. Sada, koliko mi je poznato, tu je ministarka energetike i može bolje da objasni, uglavnom sva sredstva, dobit od 50 milijardi ide u investicije.
Koliko je dobar ovaj sporazum vidi se po tome da Hrvatska, koja je napravila sporazum sa Molom mnogo pre nas, gleda na koji način da raskine taj sporazum, zato što je Mol unazadio INU i doprineo tome da INA postane marginalna na regionalnom tržištu.
Druga stvar, u Hrvatskoj su se vodile velike polemike zašto "Južni tok" ne prolazi kroz Hrvatsku i ko je za to odgovoran. Srbija je među prvima potpisala Sporazum o "Južnom toku", iako je postojala u tom trenutku verovatnoća i veliki pritisak iz zemalja EU da "Južni tok" zaobiđe Srbiju, da ide kroz Rumuniju i da tako sve zemlje kroz koje će prolaziti "Južni tok", glavna trasa budu zemlje EU – Bugarska, Rumunija, Mađarska, Austrija, Slovenija, pa sve do Italije.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Mislim da je jako važno za Srbiju što "Južni tok" prolazi i što smo svi mi ovde, pre svega kroz Vladu, pa i kroz ovu skupštinu doprineli da Srbija na taj način obezbedi sebi stabilnu energetsku poziciju u jednoj situaciji kada će energenti…

Hvala, gospodine Mihajlov.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Gospodin Mihajlov je delimično objasnio gospodinu Arsiću kakva je vlasnička struktura NIS, ali mislim ne potpuno, mislim da je u međuvremenu državni udeo još značajno pao ispod tog procenta koji ste vi rekli, ali dobro, nije to presudno. Jasno je da je Srbija manjinski partner. Naravno da je tačno da je Srbija među prvima ušla u Projekat "Južni tok" i to je platila skupo. Ostali ili neki drugi su ušli malo kasnije, malo duže i ozbiljnije su pregovarali. Nisu se uzdali u bratsko-sestrinske odnose, nego u čiste međudržavne pregovore, sa jasnim pravima i interesima i zbog toga su oni danas ravnopravni partneri u svakom segmentu energetskog posla sa Ruskom Federacijom. Primer Bugarske, o kome se ovde priča, je možda najbolji.
Ne bih tako olako pominjao primer Rumunije i njene žalosti što nije u poslu. Mislim da je Rumunija uspela u međuvremenu na neke druge načine toliko da podigne svoje energetske potencijale, da se ozbiljno nameće kao jedan od lidera, makar u ovom delu Evrope, ali dobro, gospodine Mihajlov, to je verovatno bilo manje bitno u onim poslovima ili političkim aranžmanima koje ste želeli da postignete i ja vam na tome ne zameram.
Vi, gospodine Arsiću, stvarno biste morali da budete malo oprezniji kada predstavljate kao kriminal posao…
(Predsedavajuća: Nemojte direktno da se obraćate narodnom poslaniku, molim vas.)
Gospodin Arsić bi, verujem, trebao da bude malo ozbiljniji kada kao kriminal predstavlja posao u kome država donese određenu vrstu odluka o preuzimanju dugova, o modelu kako će promeniti vlasnika ili na neki način privatizovati neku od državnih, javnih ili bilo koje preduzeće koje je u njenom vlasništvu, onda bi morao da vodi računa recimo o tome kakva je državna, Vladina najava sudbine JAT.
Ova država upravo govori o tome da će preuzeti obaveze JAT i napraviti fiktivnu novu kompaniju koja će startovati od nule, a u nju će biti uneto samo ono što su prava i svojina te kompanije, pa će onda i to biti kriminal.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Morate da razumete elementarne stvari u ovim poslovima. Počnite od toga što ćete naučiti makar koliki su procenti.

Hvala, gospodine Đuriću.
Reč ima Čedomir Jovanović.

Ključni nesporazum među nama je u činjenici da vi sve vreme govorite o nečemu što za nas apsolutno nije sporno, a to je da danas nisu uspešne kompanije. Mi vama pokušavamo da objasnimo da u tom uspehu nema previše prostora za naše zadovoljstvo. To je uspešna ruska kompanija. Drugo je pitanje nesposobnosti onih koji su NIS vodili ranije, pa od njega napravili neiskorišćeni potencijal. Govorimo o nečemu drugom, o činjenici da je naš energetski sistem praktično stavljen pod kontrolu druge države, da to niko nije uradio osim nas. Sve te zemlje koje ste vi nabrojali, gospodine Mihajlov, potpisale su sporazum o "Južnom toku". Nemamo ništa protiv njega, neka prolazi ovuda. Svi neka prolaze preko Srbije. Ali, nijedna zemlja nije manjinski partner u svemu tome, nijedna, samo Srbija, ni Bugarska, ni Rumunija, ni Slovenija, samo Srbija. Niko nije platio tako skupo tu ulaznicu, privatizacijom nacionalne naftne kompanije i davanjem nečeg što je prirodno bogatstvo, a to je taj Banatski Dvor. Mi nemamo drugi. To smo mi učinili.
Sada treba tražiti najpovoljnije rešenje. Na primer, treba tražiti od Rusa da kupe te preostale akcije države, ali da procenimo ponovo vrednost te kompanije, pa će se možda tako stići do sume koja bi bila adekvatna onoj koju smo mogli dobiti 2008. godine za to što smo tada prodavali.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Uvesti red u zemlju, doneti normalne zakone. Ovaj zakon će proizvesti probleme i nama i onima zbog kojih ovaj zakon donosimo, a to su oni koji žele da grade taj "Južni tok" u Srbiji.

Hvala.
Reč ima Borislav Stefanović.

Ne samo što nas je ova serija replika odvela od teme, nažalost, zbog toga što smo krenuli da raspravljamo da li je "Južni tok" dobar ili nije, da li je svrsishodan, da li je dobro urađen posao i, naravno, odmah je krenulo ko je za to odgovoran i ko treba da plati cenu.
Podsetiću vas u kakvom stanju je bila ta kompanija kada je prodata stranom partneru. Potpuno je irelevantno da li je u pitanju ruski ili neki drugi kapital. Ako su se neki rukovodili emocijama, kako kažete, i bratskom ljubavlju, mogu da vam kažem da Vlada koja je vodila taj pregovarački proces se nije rukovodila nikakvom ljubavlju. Mi smo, gospodine Jovanoviću, bili suočeni samo sa nekim maglovitim obećanjem sada jednog, izvinjavam se što se obraćam direktno koji je govorio da će kompanija biti prodata za više milijardi austrijskom partneru.
(Predsedavajuća: Nemojte direktno da se obraćate narodnom poslaniku.)
Od toga, naravno, nije bilo ništa, u situaciji kada nam Rusi dođu i kažu da NIS vredi 160 miliona evra. Slučajno znam o tome jer sam vodio pregovarački proces. Zašto 51 prema 49? Zato što su već te stvari bile dogovorene u Moskvi na državnom nivou. Oni vam kažu da vredi 160. I poljana se nalazila tamo i dugovi koje niko živ u ovoj zemlji decenijama nije mogao da vrati i radnici koji su dobili 750 evra po godini staža da napuste kompaniju, ako to žele. Niko nije isteran iz kompanije. Ko drugi može da se pohvali? Na kraju dobijete kompaniju koja ostvaruje profit i uplaćuje preko 90 milijardi u budžet ove zemlje.
Vi kažete – to nema neke koristi. Kako nema koristi? Zašto mi iz DS moramo da objašnjavamo vama, koji ste pobornici liberalnog kapitalizma, šta znači prodati kompaniju stranom partneru. Nema tu emocija, nema ruske ljubavi. Mi smo prodali u tom momentu onome ko je uspeo da obezbedi u tom momentu, s obzirom na cenu nafte, najbolju cenu, na osnovu onoga što su oni uradili kao procenu vrednosti kapitala.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Uopšte to nije pitanje ničije ljubavi, niti racija.

Hvala, gospodine Stefanoviću.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Neću se više javljati za repliku.
Skladište gasa nije neko skladište koje se gradi, prosto, to su šuplje stene ili to su stene prirodne formacije iz kojih se prethodno izvukla nafta ili gas i koje ostaju tako prazne i u koje se posle određenim postupkom upumpava gas i postave se određeni kompresori i postrojenja koji regulišu da li se gas upumpava ili prazni i ostalo. Takvih šupljina i takvih deformacija, kako kažete, ima još u Vojvodini i one nisu u vlasništvu NIS. One nisu u vlasništvu ruskog partnera, već su u vlasništvu Srbije. O tome se razgovaralo 2007. i 2008. godine, da se ta skladišta stave u funkciju i da ona budu vlasništvo Srbije, da ih napunimo gasom, srpskim gasom ili drugim gasom, i da nakon toga taj gas mi možemo da prodajemo na način kako je najbolje i kako je najposlovnije i u kojim trenucima hoćemo. Tih skladišta ima i nije ovo jedino.
Drugo, NIS puni 10% budžeta Republike Srbije. To je prosto činjenica. Sedamsto evra po godini radnog staža minu, niko nikada u Srbiji nije dobio niti će dobiti. Mi ovde govorimo o jednom socijalno odgovornom projektu koji je napravljen i koji će doprineti razvoju Srbije. U ovim trenucima kada ima malo stranih ulaganja, NIS je jedna od retkih kompanija koja vuče Srbiju napred po svom razvoju i u tehnološkom razvoju i po uključivanju svih kompanija srpskih koje rade i koje doprinose izgradnji razvoja NIS. Kada krene "Južni tok", toga će još više biti. To je investicija vredna od oko milijardu i 500 miliona evra. Sigurno neće ruske firme iz Sibira dolaziti ili odatle da kopaju zemlju u Srbiji. To će srpske firme raditi. To je prosto posao koji će biti vezan za Srbiju, kao i posle posao održavanja, naplate tranzita i sve ostalo.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Mi mislimo da je ovo jedan dobar sporazum i mi smo ponosni što je taj sporazum ova skupština usvojila.

Hvala.
Narodni poslanik Veroljub Arsić, replika na izlaganje gospodina Jovanovića.