Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo Mihajlović, današnja rasprava o "Južnom toku" i zakon o "Južnom toku" je očekivano poprimila u jednom delu polemike oko toga šta je prethodilo ovom projektu, odnosno ovom zakonu i kako je Srbija uopšte došla u poziciju da se nađe na trasi "Južnog toka", pa bih da kažem par reči u prilog ovom zakonu i u prilog tome da je izgradnja "Južnog toka" jedna vrlo korisna stvar za Srbiju.
Dakle, potrebe za vodom, hranom i energijom su danas glavni izazovi u svetu i mnogi se ratovi i mnoge nestabilnosti u svetu vrte upravo oko energije, oko vode i oko hrane. Potrebe za energijom svake godine rapidno rastu, što nameće činjenicu da Srbija kao zemlja mora da vodi računa o svojoj energetskoj stabilnosti na duže vreme.
Potrebe za obnovljivim izvorima su takođe nešto što je aktuelno zadnje decenije i biće aktuelno i narednih decenija, ali u ovom trenutku, prema predviđanjima svih svetskih eksperata u ovoj oblasti, potrebe za gasom kao ekološki prihvatljivim energentom, koji dolazi iz fosilnih goriva, jesu prioritet barem u narednih 50 godina. Zato su i ozbiljne i velike zemlje EU, kao veliki potrošači, krenuli u razmišljanje kako obezbediti svoju sopstvenu energetsku stabilnost i sigurnost i pouzdano snabdevanje svojih potrošača dovoljnim količinama gasa, pa su pokrenule projekat i "Severni tok" i projekat "Nabuko" i projekat "Južni tok".
Godine 2004. i 2005. vodili su se pregovori oko "Nabuka" i oko "Južnog toka" i Srbija, na žalost, u tim pregovorima nije učestvovala i nije bila predviđena da bude zemlja kroz koju će proći trasa i jednog gasovoda, ni "Nabuka" ni "Južnog toka".
Godine 2006. je došlo do prvih kontakata između predstavnika Vlade Republike Srbije i ruskog partnera o tome da Srbija bude predviđena na mapi izgradnje i trase "Južnog toka" i samo zahvaljujući tim kontaktima i upornošću tadašnje Vlade i premijera koji je vodio tu Vladu, premijera Koštunice, bilo je intenzivnih kontakata i došlo je do sporazuma 2008. godine, neposredno iza formiranja zajedničke firme ENI i "Gasproma" i sporazuma koji je napravila kompanija ENI sa "Gaspromom" za izgradnju "Južnog toka". Samo nedelju dana iza toga Srbija je potpisala naftno-gasni sporazum sa Rusijom kojim se predviđa izgradnja gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju. Da nije bilo tog sporazuma Srbija ne bi ni bila na trasi "Južnog toka" i ne bismo uopšte mogli da govorimo ni o kakvim investicijama, ni o kakvoj energetskoj bezbednosti, sigurnosti i snabdevanju naših potrošača ovim energentom.
Dakle, potpuna je zamena teza da je Srbija ovim projektom napravila sama sebi štetu. Naravno da je na žalost jedina zemlja koja ima manjinski udeo u ovom poslu, ali Srbija nije bila predviđena da bude zemlja kroz koju će prolaziti "Južni tok", pa je samim tim verovatno i to cena koja je morala biti plaćena da bismo uopšte ušli i bili zemlja kroz koju će proći "Južni tok" i po kom će osnovu Srbija biti energetski stabilna zemlja i ubirati dobar prihoda od taksi.
Kroz Srbiju je u prvobitnoj verziji "Južni tok" trebao da bude dug 500 km i da prolazi od bugarske strane, da ulazi u Srbiju kod Dimitrovgrada, da prolazi trasom Koridora 10 i da dalje ide prema Beogradu, Vojvodini i da se račva od Niša prema KiM, Albaniji, Republici Srpskoj i prema Makedoniji i Grčkoj. Na žalost, ta prvobitna trasa predviđena za "Južni tok" nije usvojena. Mogu slobodno da kažem, uvažavajući činjenice koje je gospodin Bajatović govorio, da partneri iz EU koji su glavni kupci gasa, u mnogome utiču na trasu i određuju kolika će ona biti, ali sam siguran da je Srbija mogla da možda bolje istrguje u tom poslu i da ta trasa prođe prvobitno predviđenom relacijom.
Skoro svuda u svetu gde postoje infrastrukturne mogućnosti, trase ovako velikih projekata se predviđaju kao zajedničke i obično se grade ili paralelno ili barem u istom koridoru. Nije logično ni normalno da u trenutku kada Srbija intenzivno gradi putni pravac Koridora 10 od Niša prema Grčkoj, vrši eksproprijaciju zemljišta za to, da o istom trošku i možda istom koridoru ne postavi i trasu gasovoda, ali to je priča koja je na žalost završena. Trasa je postavljena kako je postavljena. Mislim da nije napravljena adekvatna studija koja bi uzela u obzir sve ove parametre i rekla šta je to najpovoljnije po Srbiju, koliko bi novca koštala ta varijanta u odnosu na ovu koja je kraća, koja ide preko Zaječara i Paraćina, a ne nalazi se u blizini putnih pravaca i biće mnogo teža za održavanje.
Kroz ovaj zakon mora da bude uvažena činjenica da će biti eksproprisano više od 50.000 parcela i o tom osnovu će Srbija morati da izdvoji poprilične novce da bi mogla da otkupi zemljište od vlasnika, da kroz njihove parcele prođe gasovod "Južni tok".
Sve u svemu, 415 km gasovoda kroz Srbiju jesu značajan infrastrukturni projekat. Vrednost izgradnje gasovoda "Južni tok" će biti preko 1,7 milijardi evra. Vezani projekti koji će biti sprovedeni uz realizaciju "Južnog toka" će biti vredni još oko 1,2 milijarde evra, a odnose se na podzemna skladišta, na interkonekciju sa Bugarskom i Rumunijom i na izgradnju gasnih toplana, termoelektrana, odnosno kogerativnih postrojenja čija će vrednost biti viša od milijardu evra. Tu činjenicu Srbija treba i Ministarstvo energetike da iskoristi da dovoljno, odnosno velike količine gasa koji prolazi kroz Srbiju treba da se iskoriste za izgradnju kogerativnih postrojenja kako bi Srbija i u tom delu snabdevanja, pre svega sopstvenog stanovništva električnom energijom mogla da zadovolji.
Rađene su razne studije i ja sam malo pre slušao pažljivo polemiku gospodina Bajatovića i mog kolege Rajčića oko predviđenih kogerativnih postrojenja. Pretpostavljam da gospodin Bajatović zna da je Ministarstvo energetike naručilo studiju koju je platila USAID američka organizacija. Studija koja se tiče izgradnje kogerativnih postrojenja u gradu Nišu. Ta studija je koštala 450 hiljada dolara i ona je pokazala da je optimalno rešenje 450 plus 150 megavata elektrane u Nišu, dakle, ukupno 600 megavata i verujem da kada ministarstvo bude radilo studiju opravdanosti i analizu šta treba i u kojim mestima i kojih snaga treba praviti kogerativna postojanja da će ovu činjenicu uzeti u obzir.
Višestruka je korist izgradnje gasovoda. Demokratska stranka Srbije će naravno podržati ovaj zakon, smatrajući nastavkom onih prvih početnih, uspešnih koraka dovođenjem "Južnog toka" u Srbiju koji će imati naravno višestruku korist za stanovništvo, 200 miliona dolara godišnje minimalno tranzita, više od tri milijarde evra kroz investicije, što izgradnju direktnog gasovoda, što kroz vezane projekte, energetska bezbednost i stabilnost i značajan faktor u snabdevanju, regionalni faktor u snabdevanju okolnih tržišta gasom.
Dakle, Srbija treba da iskoristi tu šansu da što je moguće veći broj investicija veže za gasovod "Južni tok", da to što više svoje građevinske operative uposli i da naravno kroz izgradnju "Južnog toka" kasnije iskoristi i količine gasa koje će dobiti za proizvodnju električne i toplotne energije. Samim tim će i stanovništvo Srbije biti u dobitku, jer će cena gasa biti znatno niža, zbog nepostojanja transportnih troškova koje bi plaćali drugim zemljama.
Dakle, sve u svemu bez obzira na primedbe koje su se mogle čuti da je to štetan sporazum po Srbiju zbog preuzimanja NIS, kada se uzmu sve činjenice u obzir potpuno je jasno da je ovaj projekat od izuzetnog značaja za razvoj Srbije, daleko veću korist donosi nego što bi eventualno bila šteta od prodaje NIS. Dakle, ukupna korist za Srbiju je višestruka i u tom smislu DSS će podržati naravno u danu za glasanje, glasati za ovaj zakon. Hvala.