Poštovani predsedniče, poštovana gospođo ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici i poslanice, pred nama je Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok".
Dolazim iz jugoistočnog dela Srbije, iz Niša, te smatram da je ovo jedan projekat od velike važnosti za razvoj južnog i jugoistočnog dela Srbije, ali isto tako i za celu Srbiju i region. Predloženi zakon je poseban, specijalan zakon i po svemu jedinstven u zakonskoj proceduri. Znači, donošenje ovog zakona za našu državu je nemerljiv, jer korist koja se ostvaruje realizacijom projekta izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok" ogromna i u ekonomskoj situaciji, u kojoj se nalazi Srbija, dugoročna i višestruka.
Predloženi zakon sa pravnog aspekta je uglavnom procesno pravne prirode, jer se njime reguliše procedura utvrđivanja javnog interesa, eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije spomenutog projekta. U tom smislu treba istaći da suštinu ovog zakona čine postupci, koji u odnosu na redovne postupke utvrđivanja javnog interesa, eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije, podrazumevaju jednostavniju, bržu i jeftiniju proceduru.
Ono što je od velike važnosti je to da se donošenjem ovog zakona otpočinje realizacija zajedničkih ciljeva Republike Srbije i Ruske Federacije utvrđenih Zakonom o potvrđivanju Sporazuma zaključenog između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblati naftne i gasne privrede.
Ovim zakonom je propisano da će Vlada Republike Srbije i Vlada Ruske Federacije pružiti pomoć oko projektovanja, izgradnje i korišćenja objekata u okviru realizacije i projekta magistralnog gasovodnog sistema o izgradnji iz Ruske Federacije u Crno more, teritoriju trećih zemalja i Republiku Srbiju za tranzit i isporuke prirodnog gasa u druge zemlje Evrope i izgradnju na teritoriji Republike Srbije.
Ovaj projekat je po mnogim svojim karakteristikama specifičan i veoma složen, a kako je ovo prvi projekat ovakve vrste i obima u Republici Srbiji, postojeći zakonski okvir u određenim segmentima stvara prepreke za realizaciju projekta u predviđenim rokovima. Zbog toga je neophodno pronaći rešenje kojim će se postojeće prepreke prevazići i projekat realizovati u roku i na način kako je to predviđeno odredbama navedenog sporazuma. Da bi uočene prepreke prevazišli, a da pri tome ne narušimo postojeći sistem ustanovljen važećim propisima, i to izmenama i dopunama većeg broja propisa, neophodno je doneti poseban zakon kojim bi propisivao posebna pravila primenljiva isključivo na ovaj projekat. Takav propis bi izmenama i dopunama važećeg zakonskog okvira u oblasti sticanja odgovarajućeg prava na zemljištu i izgradnje linijskih i infrastrukturnih objekata stvorio okvir za nesmetanu realizaciju projekta izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok".
Stoga je neophodan zakon koji bi utvrdio posebna pravila potpune eksproprijacije koja vodi sticanju svojine na eksproprisanim nepokretnostima od strane korisnika eksproprijacije, zatim nepotpune eksproprijacije koja vodi sticanju trajnog prava službenosti na eksproprisanim nepokretnostima, pa tako i privremenog zauzimanja za potrebe izgradnje. Korisnik eksproprijacije ima sva prava, obaveze i odgovornosti koje su predviđene Zakonom o eksproprijaciji i odredbama ovog zakona.
U cilju zaštite prava interesa vlasnika zemljišta, u pogledu utvrđivanja ekspropriacione naknade, odgovarajuće odredbe važećeg Zakona o eksproprijaciji treba ostaviti nepromenjenim iz razloga što su se u praksi pokazale kao dobra zaštita vlasnika nepokretnosti od volje investitora, bez obzira na državne interese za izgradnju.
Ono što je takođe neophodno regulisati jeste pitanje pribavljanja odgovarajućih dozvola za izgradnju, ali imajući u vidu specifičnost objekta koji se gradi i specifično pravo investitora, sa jedne strane, a ne menjati suštinu postojećeg sistema dozvola, sa druge strane. Dakle, radi efikasnije realizacije celokupnog projekta izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok" potrebno je propisati određena preciziranja i odstupanja u određenim fazama rada, kraće rokove postupanja svih organa uključenih u realizaciju projekta i ažurnost radi sprečavanja štetnih posledica koje mogu nastati usled odlaganja početka izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok".
Podnošenjem ovog zakona stvaraju se realni uslovi za izgradnju i realizaciju ovog projekta iz razloga što se donošenjem istog mogu prevazići postojeći problemi u vidu zakonskog okvira definisanih već ustanovljenim propisima i time omogućiti izrada projekta međunarodnog gasovoda na teritoriji naše države.
Ova vlada Republike Srbije je od prvog dana svog rada, pa do danas, pokazala svoju doslednost i sposobnost u svakom nastojanju da državu uzdigne na viši nivo razvoja, kako privrednog, tako i ekonomskog. Uz posredovanje EU, status
Republike Srbije podignut je na najviši politički nivo. Svojim radom Vlada Republike Srbije je napravila vredan spoljnopolitički proboj u najznačajnijim nacionalnim i internacionalnim pitanjima i svojim kontinuitetom pokazala da neće biti raskoraka između reči i dela, te tako i svoju spremnost da u postojećoj situaciji sačuva integritet i suverenitet države.
Predlog zakona koji je danas pred nama predstavlja vrlo značajan deo projekta izgradnje međunarodnog gasovoda, a od velikog je značaja i za pokretanje novog vida razvoja energetike u našoj zemlji. S obzirom na ozbiljnost projekta, Vlada Republike Srbije obezbedila je sve uslove za realizaciju istog, obezbeđene su bankarske garancije i novac potreban za izgradnju u 2013. godini. Odgovornost Vlade Republike Srbije pokazuje na ovaj način spremnost da se priključi međunarodnim tokovima.
Realizacijom ovog projekta Republika Srbija će biti jedna od najznačajnijih energetskih čvorišta na Balkanu, ali i šire. Ovaj projekat takođe oslikava dobar odnos između Republike Srbije i Ruske Federacije. Sa druge strane, Republika Srbija ima ljude, kadrove i preduzeća koja su sposobna da obave veliki deo tih radova i da uposle veliki broj radnika i opreme. U cilju praćenja realizacije i izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok", Vlada Republike Srbije će po stupanju ovog zakona na snagu oformiti radno telo koje će činiti predstavnici ministarstava nadležnih za poslove energetike, finansija, građevinarstva i prostornog planiranja.
Ono što je veoma značajno za našu državu je to da za donošenje i sprovođenje ovog zakona nisu potrebna sredstva iz budžeta Republike Srbije. Korist i ekonomski efekti primene ovog zakona za Srbiju su višestruko pozitivni, a to su: angažovanje građevinske operative sa uposlenošću velikog broja radnika u dužem vremenskom periodu; popuna budžeta Republike Srbije naplatom raznih taksi koje terete korisnike eksproprijacije; dopremanje gasa međunarodnim gasovodom u Republiku Srbiju čime se obezbeđuje dugoročna energetska stabilnost naše države usled širokog spektra primene gasa kao sirovine, kao energent za grejanje, kao alternativno gorivo, u hemijskoj industriji kao izvor vodonika u proizvodnji azotnog đubriva.
Veća količina gasa, osim energetske sigurnosti, obećava i konkurentnost, kako na evropskom, tako i na našem tržištu kasnije, što bi trebalo da omogući veću povoljnost cene tog energenta, povećanje bezbednosti, kao i kvaliteta u snabdevanju gasom, regulisanje svojinskih imovinsko-pravnih odnosa, kao i utvrđivanje suvlasničkih udela u kompanijama koje će biti osnovane radi realizacije Sporazuma sa Ruskom Federacijom ili, preciznije rečeno, kompanija koje će se baviti izgradnjom trase prirodnog gasa preko teritorije Republike Srbije.
S obzirom na sve navedene činjenice i odgovornost koju ovim predlogom zakona preuzima Vlada Republike Srbije, koja je kroz dosadašnje ostvarenje svojih programskih ciljeva pokazala svoju sposobnost u tome, SPS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok", u nadi da će se što pre stvoriti uslovi za početak izgradnje gasovoda "Južni tok" i realizovati jedinstveni projekat u tom smislu. Hvala.

 Hvala.
Gospodin Andrić nije tu? (Ne.)
Gospodin Čizik je sledeći prijavljen. Izvolite

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo, Zakonom o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede propisano je da će strane pružiti pomoć oko izgradnje i korišćenja Projekta "Južni tok". Takvi projekti ne poznaju državne granice. Ovaj gasovod prolazi kroz mnoge zemlje, kroz mnoge državne granice. Ukupna projektovana vrednost iznosi iznad 16 milijardi evra i od toga deo koji prolazi kroz našu zemlju je vrednosti negde između 1,7 i 2 milijarde evra. Značaj ovog projekta je ogroman, pre svega za Evropu, a takođe i za našu zemlju, za Srbiju.
Imam utisak da čovečanstvo troši energiju bahato i treba da znamo da rezerve zemnog gasa, odnosno metana nisu neograničene, da su veoma ograničene i to će se potrošiti u određenom vremenskom roku. Smatram da je izgradnja ovog gasovoda dosta zakasnela, to se izgrađuje u 15 do 12. Razlog tome je da Evropa hoće da iskoristi svoj deo kolača iz tih resursa tog gasa pre nego što Kinezi sve potroše. Naša je sreća da smo uz put, da smo na trasi tog gasovoda i normalna je stvar da je to velika šansa za našu zemlju, za smanjenje nezaposlenosti i za izgradnju nekih postrojenja koje se snabdevaju sa zemnim gasom.
Treba da znamo da metan, zemni gas nije samo energent, nego je i jedna značajna sirovina za hemijsku industriju. Od metana se prave mnoge značajne hemijske sirovine. Veoma je značajno da će se na taj način pružiti prilika za gasifikaciju južnog dela Srbije, za smanjenje nezaposlenosti.
Pored svih tih pozitivnih strana, naravno da ovaj projekat ima i određene negativne strane. Moram, nažalost, da pričam i o tim negativnostima.
Pre svega, jedna od slabih strana koju su skoro svi govornici ispred mene rekli su ovi imovinski odnosi, ono famozno 49% prema 51%. To je još gore, još teže ako posmatramo i ostale učesnike tog projekta "Južnog toka". Sve ostale zemlje imaju odnos fifti-fifti, odnosno imaju ravnopravne odnose, a jedino je Srbija ostala u takvom odnosu, u manjinskom odnosu.
Druga negativnost koju mi vidimo jeste da su svi ti pregovori, razgovori i ugovori, odnosno sporazumi sklopljeni, održani bez pitanja nas Vojvođana. Znači, sve institucije AP Vojvodine su zaobilažene i kod ovog "Južnog toka" isto tako kao kod prodaje "Naftagasa", koju vi zovete NIS.
Još jedna negativna stvar koju moram da napomenem je naftna renta. Ta naftna renta se obično kreće do 20%, a kod nas je u pitanju 3%. Pričalo se o 5%, 9%, eventualno 9%, pa u nekim normalnim zemljama čak i do 20%, a tu kod nas, verovatno, kako mi vidimo, ostaće na 3%, što je veoma malo.
Zbog svega toga, zbog tog maćehinskog odnosa prema AP Vojvodini LSV u danu za glasanje ne može podržati ovu tačku dnevnog reda. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, predstavnici ministarstva, danas na dnevnom redu imamo Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport gasa "Južni tok" i potpuno je jasno da danas nije na dnevnom redu usvajanje samog sporazuma koji smo imali još 2008. godine.
Podsetiću da je DS podržala realizaciju Projekta "Južni tok", bila većinski partner u Vladi koja je pregovarala oko ovog sporazuma, većinski partner u Vladi koja je potpisala ovaj sporazum, a nakon toga bila deo većine koja je izglasala Sporazum sa Rusijom o "Južnom toku".
Značaj ovog sporazuma je trostruki, najmanje trostruki. Ovaj sporazum je važan zbog ekonomskih razloga, energetskih i bezbednosnih. Ekonomskih jer je potpuno jasno da će država Srbija na osnovu taksi koje će ubrati po osnovu prolaska ovog gasovoda preko teritorije naše zemlje ostvariti značajne prihode. Sama investicija koja će biti preko 1,7 milijardi evra će značiti ozbiljne poslove za našu građevinsku operativu i to su potpuno jasni ekonomski razlozi.
Bezbednosni razlozi za usvajanje ovakvog sporazuma su takođe jasni. Ne može se danas bezbednost odvojiti od energetike i ne može se niko osećati bezbednim ako nema obezbeđene ozbiljne izvore energije, a ovim sporazumom se energetska sigurnost Srbije još pojačava. Energetski cilj je potpuno jasan - najčistiji izvor energije po, nadamo se, što povoljnijim cenama i sigurni smo da će nakon izgradnje ovog gasovoda cene biti niže.
Ono što DS stavlja kao primedbu na ovaj predlog zakona je, čini mi se, nepotpun tekst, nedovoljno precizan, sa dosta praznina. Mi smo podneli jedan broj amandmana i očekujemo, gospođo ministarka, da se vi izjasnite oko tih amandmana, da bismo znali da li ćemo podržati ovaj tekst Zakona o eksproprijaciji. Smatramo da, iako ste vi rekli da je nekoliko meseci pripreman ovaj tekst, smatramo da on nije na najbolji način obezbedio da se građani osećaju sigurno oko toga da li će na pravi način biti obezbeđena naknada za imovinu koju će predati na korišćenje ili u vlasništvo društva.
Zašto ovo kažem? Na Odboru za ekonomiju, predstavnik Ministarstva je rekao da će dužina gasovoda biti 450 kilometara, da će nekih deset hiljada parcela ući u postupak eksproprijacije, osam hiljada hektara je uža zona eksproprijacije, a 230 hektara potpuna zona eksproprijacije i da su potrebna sredstva od osam do 24 miliona evra. Tom prilikom smo čuli da je obezbeđena garancija od 70 miliona evra. Danas od jednog od poslanika vladajuće većine čujemo da nisu obezbeđena sredstva, nego da će se tek obezbediti. Zbog građana koji, na kraju krajeva, treba da budu oni koje zakon najviše štiti, koje bilo koji zakon koji poslanici u Narodnoj skupštini donose štiti najviše, oni treba da budu sigurni da će predloženo rešenje biti po njih najpovoljnije.
Mi stavljamo primedbe na član 6. i na član 10. Smatramo da su tu potrebne izmene, kako bi ove primedbe o kojima govorimo bile otklonjene. Član 6. kaže da se predlog za eksproprijaciju ne dostavlja na izvršenje protivniku predlagača. Smatramo da je ovo dosta restriktivno rešenje i da ne postoji razlog da se barem minimalan rok ne ostavi protivniku eksproprijacije da se izjasni. To može da bude i par dana i to ne mora da bude smetnja brzini realizacije ovog projekta.
U članu 10. u stavu 3. se kaže, to je takođe naša ključna primedba na ovaj predlog, da društvo može dostaviti rešenje o eksproprijaciji bez dostavljanja dokaza da je obezbedilo novčana sredstva u visini tržišne vrednosti nepokretnosti. Ako su obezbeđena sredstva za realizaciju ovog projekta, uključujući eksproprijaciju, zašto onda stoji ovo u tekstu? Građani se zbog ovoga osećaju nesigurni.
Mislim da treba prihvatiti predlog da ovaj deo upotpunimo, prosto da građani budu sigurni da će dobiti naknadu za svoju imovinu koju ustupaju i na korišćenje ili kao trajnu vrednost društvu. Ukoliko postoje sredstva, nema razloga da to ne piše u zakonu i nema razloga da se ne prihvati amandman DS, koja želi da ovaj zakon bude u skladu sa Ustavom Srbije, da bude u skladu sa svim sistemskim zakonima i najviše od svega želi da građani budu potpuno sigurni da će dobiti pravednu naknadu za sredstva koja je potrebno da im se isplate. Jer, čini mi se da danas u Srbiji postoji velika nesigurnost kod građana, da se dosta teško živi, da su dosta teške ekonomske prilike i smatramo da ovakvim rešenjima nećemo popraviti stanje. Tu nesigurnost moramo ukloniti pre svega kroz institucije države, kroz ovaj parlament.
Ako prihvatimo amandman koji je samo u korist građana, ni jedne stranke, mislim da ćemo doprineti da se građani osećaju sigurnije, da se osećaju sigurnije i što se tiče njihove imovine i, da kažem, nekog ekonomskog položaja u kome se nalaze. Podsetiću još jednom, radi se o 10.000 porodica preko čije imovine treba da pređe trasa ovog gasovoda. Mislim da nije u redu da mi lakonski pređemo preko ovoga. Mislim da je potrebno da nađemo rešenje, na neki način da izmenimo ova dva stava.
U tom slučaju, poslanici DS naravno će podržati ovaj predlog zakona zato što smatramo da je ovo takođe sistemski projekat, da je ovo sistemska stvar, jer smo mi ovaj projekat i započeli i hoćemo da se on završi i realizuje onako kako treba. Neće biti kako treba ako i jedan građanin bude nezadovoljan zbog procedure koja je povređena i zbog procedure zbog koje je on oštećen. Zahvaljujem se.

Ministar Zorana Mihajlović ima reč.

Hvala na sugestijama. Na samom početku sam se, danas kada sam govorila i davala uvodne izjave vezano za ovaj nacrt zakona, zahvalila na svim dobronamernim ne samo kritikama, nego i na doprinosu. Vama posebno hvala za članove 6. i 10. zato što verujem da će DS da glasa za ovaj nacrt zakona, zato što ćemo mi svakako da uvrstimo vaše sugestije iz amandmana, dakle, na član 6. i na član 10, zato što verujem i mogu da se složim u jednoj stvari, da su građani Srbije bili godinama i da im se često dešavalo da budu prevareni. Da ne bi bili i mislili da možda mogu da budu prevareni, potpuno se slažem da ubacimo, odnosno da prihvatimo vaša dva amandmana.
No, imam još jednu stvar. Pošto ste govorili o potpunoj zoni eksproprijacije, dali ste jedan pogrešan podatak. Dakle, potpuna zona eksproprijacije nije 200 i nešto hektara, koliko ste rekli, nego je 45 hektara. To je jedna stvar. Druga stvar je vezana za garancije, dakle, Zakonom o budžetu je predviđeno 75 miliona evra. Morate da znate da je to tih 49% u stvari, a da još toliko obezbeđuje i ruska strana kroz kompaniju "Južni tok". Samo radi informisanosti, da imate i to.

Replika, Ivan Jovanović.

Zahvaljujem se na prihvatanju ovih naših sugestija. Reći ću nešto u vezi pogrešnog podatka koji sam imao. Čuo sam ga juče na Odboru. Dakle, juče na Odboru je rečeno – 230 hektara potpune eksproprijacije. To sam napomenuo i u svom govoru. Dakle, to nisam znao, pošto se još uvek ne zna, ne postoji jasna trasa, barem javno, tako da se i ne zna kolika je ta zona eksproprijacije. To sam juče čuo na Odboru. Taj podatak sam ponovio. Vi niste bili prisutni, ali su bili prisutni predstavnici Ministarstva.
Što se tiče prošlosti, naravno, građani su bili prevareni često. Mislim da to ne treba da se dešava i dalje, da to treba ispraviti. Svakako, građani su bili nesigurni i u bliskoj prošlosti. Kada smo doneli Zakon o amnestiji, građani su bili nesigurni da li će njihova imovina biti bezbedna. To je takođe još jedan vid nesigurnosti. Mislim da smo to mogli da izbegnemo.
Sada, ako vi prihvatate ove naše sugestije, mi ćemo izbeći da budu nesigurni i zbog ovog zakona o eksproprijaciji. U to ime vam se zahvaljujem. Poslanici DS će u tom slučaju podržati ovaj zakon i odustaćemo od dalje rasprave. hvala.

Narodni poslanik Maja Gojković ima reč.