Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa mnogima od svojih prethodnika da treba pažljivo da se proceni šta država prodaje. Ne znam kud se dede procena, čini mi se, ekonomskog fakulteta o vrednosti "Sartida" od 450 miliona dolara. Nestalo je. Velika je razlika kada se nešto prodaje odlukom Vlade, pogotovo ako je to javno preduzeće, a u odnosu na to da se prodaje društvena imovina, i to iz stečaja, gde odlučuje jedan čovek, kao što je to bilo u slučaju "Sartida". Da ne pričamo da je mesni nadležni sud bio sud u Požarevcu, a da je to radio Trgovinski sud u Beogradu. Nešto ne može da se izjednači ova sada situacija sa JAT i ona sa "Sartidom", ne može da bude ista.
Nemojte više za tu priču da se hvatate zato što prvi put u poslednjih nekoliko godina, u vreme svetske ekonomske krize, Srbija ima jednu ozbiljnu investiciju. Možemo o tome da pričamo koliko je ona opravdana, da li smo mogli da uradimo bolje ili gore i šta god već hoćete, ali ako propustimo ovu priliku, verujte da nećemo novu da imamo. Jednostavno se pomirite sa tim, kao što smo se mi pomirili da šteta koja je naneta bila državi prethodnih godina, da će neko morati puno i dugo da radi da bi tu štetu nadoknadio, a mi u tome nismo učestvovali. Ali, prihvatamo taj deo odgovornosti, da moramo nešto da promenimo i da uradimo.
(Predsedavajuća: Vreme.)
U tome i jeste razlika, umesto da se samo kritikuje.
Trajaće ovo.
Gospodine Stefanoviću, izvinjavam se, ali obratio se meni lično, ne znam šta je vas kvalifikovalo za taj posao. Kako sad vi pričate, vama su došli Rusi i rekli da nešto vredi 125 miliona. Ne, Rusi su angažovali kao pravnog savetnika najreferentniju pravnu kuću na svetu "Freshfields" iz Londona, a za finansijskog Meri Linč, a naspram njih ste seli vi. Da li vama to izgleda normalno? Da li shvatate koliko je to smešno? Niko nije znao šta se dešava u NIS. To nije tačno.
NIS je poslednjoj godini prijavio, ja mislim plus od 70 miliona, a onda su posle otpisivali neka potraživanja i uspostavilo se da je minus od 80, odnosno plus od 70. Način na koji ste prodali taj NIS, je način na koji ste vodili državu. Dobro je da imamo nešto, da možemo da stojimo na ovoj Srbiji.
Što se tiče te vaše ideje gospodine Mihajlov, da se u neke šuplje stene pušta gas. Pa prvo treba da napravite gasnu kompaniju, pošto smo to prodali. Treba da nađete infrastrukturu za to pošto smo i infrastrukturu prodali, sve bušotine koje već postoje nismo dali. Znači, morate da budete mnogo dobri sa NIS-om da bi NIS dao vama taj posao zbog kog inače on ovde postoji i koji u međuvremenu radi vrlo uspešno. Mnogo uspešnije nego bilo ko pre njih.
Gospodine Arsiću, u tom "Sartidu" su izgleda rasle mnogo vredne pečurke, te 2001. godine kada ga je Ekonomski fakultet procenio na 450 miliona. Godine 2001. "Sartid" je bio fabrika pečuraka, a ne čelika, ne čeličana. Prodat je kao propala kompanija za 25 miliona dolara. Radio je ovde deset godina i mislim da bi danas ljudi koji su radili u tom "Sartidu" vrlo rado opet došli na posao kod tih Amerikanaca. Ko god da dođe imaće našu podršku i prekinite da kriminalizujete ljude koji su ovu zemlju vadili iz rupe u koju ste je srovarili vi kao radikali zajedno sa svima onima koji su Srbiju tada vodili.
Zaista bih i ja voleo da završimo, ali nije sa naše strane sedeo Borsko Stefanović, ja sam bio jedan od 30 ljudi u pregovaračkom timu i naravno da smo radili vrlo ozbiljne procene gde su bili uključeni najbolji stručnjaci, ne samo iz ove zemlje i predstavnici sindikata i kompanija i koga god hoćete.
Ne razumem čemu ta malicioznost i takvo predstavljanje sprovođenja već dogovorenog državnog posla. Razumem da vam je stran koncept koji nije pitanje "Fidelinke", ja to razumem. Ali, morate i vi da razumete da nije isto voditi privatnu kompaniju i državnu, a davno ste vodili državu, gospodine Jovanoviću.
Pošto je bila neprimerena vaša reakcija, odgovorio sam možda po vašem mišljenju na sličan način ali istovremeno morate da razumete, postoje zaista značajne razlike. U situacijama kada ne možete da razlučite šta je državni posao od strateškog interesa od posla koji je golo tržišni posao, pitanje privatizacije, ja zaista ne vidim čemu takve teške reči i kvalifikacije o Vladi DS. Hvala.
Ovako, da ne bude da branim Borka Stefanovića ali Meri Linč je bio konsultant Vlade u ovom postupku jer je Vlada na međunarodnom tenderu izabrala Meri Linč, kao finansijskog savetnika u postupku privatizacije NIS-a, to je mislim tada radio ministar Dinkić, kao ministar finansija.
Druga stvar, mi imamo našu naftnu kompaniju, gasnu kompaniju, a to je "Srbijagas" i "Srbijagas" je sto posto državni, ali je "Srbijagas" u ime Republike Srbije osnovao novu kompaniju za izgradnju "Južnog toka". Tako da je "Srbijagas" taj koji je nadležan da vodi računa o svim ostalim bušotinama koje postoje, koje su slobodne i sa Ministarstvom energetike u Srbiji kojih ima i koje mogu da posluže kao osnova za samostalnu investiciju u naftno skladište, poput Banatskog Dvora. Ukoliko postoji naravno potreba u Srbiji da pored Banatskog Dvora i pored "Južnog toka" koji će proći, količine gasa koje su nam neophodne da možemo da povučemo imamo i to skladište.
Tako da se vodilo računa o svemu i ne mislim da je na bilo koji način Republika Srbija ugrožena zaključivanjem ovog sporazuma. Hvala.
Prvo, da vam kažem meni je stvarno žao što ovde gubim vreme sa vama, možda sam mogao nešto korisno da uradim, recimo u toj "Fidelinci".
Podsetiću vas, gospodine Stefanoviću, da ste angažovali u poslednjem trenutku kao pravnog savetnika, ovde renomiranu našu Advokatsku kancelariju "Popović-Janković-Mitić" i da su oni kako su znali i umeli čupali taj sporazum iz faze u koju ste ga vi doveli. Ministar Dinkić se povukao iz pregovora upravo zbog toga što Meri Linč nije bio finansijski savetnik, jeste bio raspisan javni poziv i Meri Linč se javio, ali nikada nije bio angažovan. Vi to vrlo dobro znate. To kako se sve to vodilo, dobro da imamo gde da stojimo.
Ali, ono što definitivno ne možete da očekujete to je našu podršku u vašoj nameri da izbegnete čitav niz kompromitujućih činjenica koje vas potpuno diskvalifikuju. Mi ne govorimo o ruskom menadžmentu, ne govorimo o 90 milijardi koliko ćemo uplatiti u budžet, mi govorimo o svemu onome što je Srbiji oduzeto zbog nesposobnih političara i politikantstva, zbog demagogije, zbog otimanja za stolicu, ne postojanja dostojanstva, elementarnog reda, sednice Vlade u izbornoj tišini, izvođenja ministara jedne stranke ali uz dogovor da ostane kvorum potreban da bi se odluke donele. Ko je sazvao sednicu te Vlade? Da li je sazvao predsednik ili neko drugi? Koštunica je sazvao sednicu Vlade u petak, pred izbore u nedelju.
Svi to vrlo dobro znamo i o tome govorimo da se tako više ništa ne bi desilo. Raspišite tender. Da li je mogao neko drugi da se javi? Da li je mogao da ponudi više? Nije mogao. Da li može neko drugi danas da dođe u Srbiju pa da radi? Ne može, jer smo se obavezali na monopole koje smo preneli drugoj državi. Na kraju, donosimo zakon koji će nas kompromitovati pred tim Rusima. Popeli smo se na vrh glave, samo bi njihove pare za propale košarkaške klubove ili fudbalske klubove. Da li su 700 evra po zaposlenom. Ne znam da li je taj podatak tačan, ali u mnogim drugim preduzećima poslodavci isplaćuju zaposlenima…