Zahvaljujem gospođo predsedavajuća. Gospođo ministarka, nakon više od 50 minuta da se konačno vratimo na temu dnevnog reda. Ako smo čekali tačno pet godina od trenutka potpisivanja gasno-naftnog sporazuma sa Rusijom mislim da ovih pedesetak minuta nije izgubljeno vreme i da neće značiti ništa u daljoj realizaciji ovog projekta na čijem početku se nalazimo. Njegov početak je determinisan upravo ovim zakonom koji nam omogućava onu prvu realizaciju, prvog koraka, a to je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.
Rešavanje pravno-imovinskih odnosa u svakoj investiciji je između ostalog najteži posao, ali kao što kaže kineska poslovica – put od hiljadu milja počinje prvim korakom, tako i ovde. Pogotovo je to ovde to složen posao zbog činjenice da je u pitanju jedan linijski građevinski objekat, infrastrukturni, dugačak nekih 400 ili 500 kilometara na čijem se zahvatu nalazi preko 10.000 katastarskih parcela.
Da nastavim, ako je moguće, u tom smislu poslanička grupa NS smatra da predloženi zakon predstavlja prvi konkretan korak u realizaciji ovog kapitalnog međunarodnog projekta.
Pored primedbi koje smo čuli tokom prepodneva od ovlašćenih predlagača, a vrlo malo od ovih diskutanata koji su govorili po osnovama replika jedni drugima, malo se toga čulo i mislim da vredi radi javnosti, radi građana Srbije napomenuti da je ovim zakonom potvrđena ekonomska finansijska sigurnost svih vlasnika, odnosno korisnika parcela na čijem se potezu nalazi trasa, široka trasa gasovodnog pravca i da će u smislu utvrđivanja tržišne cene nepokretnosti ona biti pravično određena kroz eksproprijacionu naknadu.
Što se tiče narednih elemenata koji su sadržani u ovom zakonu o eksproprijaciji i pripremi imovinskih pitanja, o pitanju realizacije gasovoda "Južni tok" smatramo da je u članu 4. izvršena definitivna i konačna diferencijacija i napravljena konačna razlika između potpune eksproprijacije, za šta smo čuli da će biti primenjena na samo tek nekih 45, 46 ili 47 hektara od ukupno par desetina hiljada hektara u odnosu na onu koja se vrši kao nepotpuna ili delimična eksproprijacija ili ona eksproprijacija koja će utvrditi privremeni status službenosti pristupa tim parcelama u cilju nekog tekućeg, odnosno investicionog održavanja ovog gasovoda.
Mislim da je ovaj zakon dosta bio konkretan i direktno usmeren ka obavezama koje na sebe preuzimaju, kako državni organi i institucije, tako i republički, odnosno lokalni u cilju obaveze bržeg pribavljanja dokumentacije koja, kao što znamo, nažalost, u našoj praksi je vrlo duga, vrlo usporena i uvek je prisutno ono birokratsko, kada se jedan običan investitor pojavi pred šalterom, ona čuvena rečenica, odnosno obrazac koji fali, a to je FT1P – fali ti jedan papir.
U ovom slučaju, upravo odredbama ovog zakona, nadam se da će on biti primenjen i u budućnosti i na, ne samo na gasovod "Južni tok", nego i na ostale gasovodne sisteme koji će biti interkonektivnog karaktera sa susednim zemljama, Rumunijom, Bugarskom, BiH, Republikom Srpskom, Makedonijom, da se brže rešavaju imovinsko pravna pitanja kako bi se omogućila brža realizacija. Pogotovo, kažem problematičnih građanskih objekata koji se prostiru velikom dužinom, velikim pravcem, odnosno tih infrasturukturnih objekata koji su linijskog karaktera.
Mislim da je Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije, podnošenjem ovog zakona na usvajanje, Predloga zakona na usvajanje, načinila i jedan komparativni korak koji je potpuno saglasan sa regulativama EU koji se tiču obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja tržišta, kako same EU, tako naravno tržišta Srbije kao zemlje koja aplicira pristupu članstvu EU. Ali, mislim da bi samo Ministarstvo energetike trebalo u budućem periodu da posebnu pažnju obrati na onu mrežu nižeg pritiska koja će da se razvede sa ovog glavnog cevovoda, sa mreže visokog pritiska, kako bi se omogućila ravnomerna snabdevenost cele teritorije Srbije gasom.
Zašto to kažem? Kažem iz tog razloga što je pre pet godina kada je naftno-gasni sporazum potpisan uveliko tada floktuisala ideja i sa jedne i sa druge strane i sa strane i sa domaće, da se upravo trasa gasovoda, ovog "Južnog toka", kreće pravcem iz Bugarske preko Dimitrovgrada, Pirota, Niša, a onda je za sve nas, dame i gospodo, 2009. godine, odnosno s početka 2010. godine bio šok kada smo saznali za tu čuvenu Uredbu, tadašnje Vlade Republike Srbije, iz oktobra meseca 2009. godine, kojim je usvojen Prostorni plan posebne namene i predviđena nova trasa preko Zaječara. Nemamo ništa protiv, da ide i kroz Zaječar, ali smatramo da je u tom smislu tadašnja Vlada trebalo da vodi više brige i računa da se u cilju smanjenja i troškova izgradnje, a ne samo troškovi izgradnje nego i kasnije tekućeg investicionog održavanja, da je bila prirodnija trasa dolinom i kotlinom reke Nišave i dalje niz Južnu Moravu, odnosno u širokom koridoru Koridora 10. Ova greška je sada nesumnjivo nemoguće za ispraviti i mi smo sada tu gde jesmo.
Ali, zato ja vas molim da, posebno vas gospođo ministarka, da obratite pažnju na dugoročne strateške razvojne planove koje "Srbijagas", recimo kroz nekoliko verzija nudi unazad par godina, a gospodin Bajatović nadam se da će potvrditi, da li je to tačno ili ne, kojim se, između ostalog u jednoj verziji predviđa izgradnja gasnih elektrana, u Republici Srbiji i kojim je u ovom dokumentu, da je kroz izgradnju na Novom Beogradu, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Subotici, predviđeno ukupno 1470 megavata, što električno, što toplotno, a da ispod Save, dole, ono što predstavlja centralnu Srbiju, južno od Beograda, predviđena je izgradnja ukupno 320 megavata električno i toplotno.
Ja vas pitam – da li je principijelno da paritet odnos bude više od koliko bezmalo 1:5 u pogledu energetskih kapaciteta koji se planiraju izgraditi u Republici Srbiji. Da li je ovakav raspored prirodan i potreban i na kraju, nameće se pitanje da li je normalno tako? Ne sporim da Vojvodini i Novom Sadu treba električna toplana, ali da li i na osnovu kojih parametara je tamo zacrtano u tim projektima, da ona bude 300 megavata električno u odnosu na grad Niš za koji je zacrtano i predviđeno samo 100 i 100 megavata električno. Ako uzmemo u obzir druge pokazatelje, demografske, prostorne, to su gradovi iste veličine i tu je mrtva trka u tim pogledima i u tim parametrima.
Da li to znači da sada što u Vojvodini nema drva za seču, oni će se grejati na gas i proizvoditi električnu struju na gas i proizvoditi toplotnu energiju na gas, a mi dole na jugu da idemo u šumu i da sečemo drva?
Molim vas, ovo je bitno pitanje koje je potrebno razjasniti i sada, mislim da je bitno, jer nije prirodno ignorisati skoro četiri miliona građana koji žive južno od Beograda i Save, a na uštrb ovih dva i po ili tri miliona koji su na ovim geografskim i prostorni koordinatama.
Očekujem jedan odgovor koji će mi reći da ove podatke koje ja imam…