Hvala.
Govorio je o onome što sam ja govorila. Čovek se slaže da je to tako i rekao.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, bez želje da pravimo zlu krv, ali moram da odgovorim na ono što je rečeno.
Mogu da razumem da kao bivši direktor Službe o kojoj smo govorili i on i ja, on želi da istakne svoj doprinos radu te službe i da kaže da je ta služba takva kako ju je on opisao. To mogu da razumem, mada to nikad ne bih radila.
Hajde da odgovorim na ono što je gospodin Ilić rekao da sam rekla. Naravno, Služba se zove Nacionalna služba za zapošljavanje. Ona asistira ili posreduje, ili kako god hoćete, ali ja sam govorila delove iz izveštaja o tome koliko je novca potrošeno. Nisam izmislila podatak od 30 milijardi dinara. On je toliki kakav jeste, a pri tom sam i iz izveštaja Nacionalne službe izvadila podatak gde oni kažu da su uz njihovu asistenciju toliko i toliko ljudi, 50 hiljada, pa 25 hiljada ljudi našlo zaposlenje.
Naravno, porediti Nacionalnu službu za zapošljavanje sa babicama je stvar ukusa i neću uopšte o tome da raspravljam, ali bih isto tako volela da znam ko je kriv, ko je odgovoran, prvo, zato što građani očekuju od Nacionalne službe za zapošljavanje da posreduje pri zapošljavanju. To ne dobijaju. To su građani nama ovde dolazili, tražeći od poslanika da ih zapošljavaju, tražeći od svih koji mogu da ih zapošljavaju, jer očigledno služba koja to treba da radi, ne radi.
Dalje, šta je još rečeno? Naravno, ni jednog trenutka nisam optužila Službu da je ona kriva zato što toliko i toliko ljudi nezaposleno. Takođe volela bih da dobijem odgovor na to a ko je kriv, ko je taj ko je odgovoran zato što toliko ljudi ne može da pronađe zaposlenje? To je ogroman problem i neko mora da odgovori na to pitanje – ko je kriv?
Nacionalna služba za zapošljavanje jeste ogromna služba sa jako trapavim imenom i sa zaduženjem koje je dobila od države, odnosno nadležnošću da radi, asistira pri zapošljavanju, između ostalih stvari, da radi edukaciju ljudi ili slične stvari. To sve stoji. Ako imate ogromne troškove s jedne strane, a služba je velika, razgranata…
(Predsedavajući: Vreme, gospođo Vojić Marković.)
Hvala.
Drugim rečima, ja sam samo rekla da ona mora da promeni način rada.

Narodni poslanik Vladimir Ilić, replika. Izvolite.

Drago mi je da ste ipak prihvatili jednu sugestiju. Više se ne izražavate na način da Nacionalna služba treba nekog da zaposli, nego da asistira u zapošljavanju i to i jeste poenta.
Nacionalna služba može da bude odgovorna samo u slučaju ukoliko poslodavcu ne obezbedi traženu adekvatnu radnu snagu i nekad se desi da je to objektivno nemoguće, kao što će možda i biti slučaj ukoliko se neke od investicija koje se najavljuju, posebno u visokim tehnologijama, npr. ako bi neko tražio astronauta, to navodim kao primer, u Srbiji teško da bi ga našao. Tu ne može da bude odgovorna ni sama Nacionalna služba.
Želim da kažem, ako već pitate ko je odgovoran, a ne bih voleo da diskusija ide u pravcu odgovornosti, naravno da je Vlada Republike Srbije, i ova, i prethodna, i sve one unazad, najodgovornija jer ona zapravo kreira politiku koja treba da kreira radna mesta. Nacionalna služba je tu samo jedan servis koji zapravo, kao što sam i rekao, asistira u tom poslu.
Tvrdim vam i uveravam vas da nisam se ni na koji način hvalio svojim doprinosom. Vrlo kratko sam bio u toj službi. Rekao sam da se ta služba kao jedan retko dobar primer, praktično od 2000. godine do danas razvija u jednom dobrom pravcu, u jedan moderan servis. Naravno da ima slabosti i ona, ali u poređenju sa okruženjem, sa javnim službama za zapošljavanje u okruženju, napreduje daleko brže.
Nikakvo neumesno poređenje nije kada sam spominjao babice. Rekao sam – ako neko okrivljuje Nacionalnu službu što ne zapošljava ljude, to vam je isto kao kada biste krivili babice što se ne rađaju deca. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković.

Izvinuću se kolegi ukoliko nisam dovoljno precizno upotrebila reč ili sam je možda u razgovoru više puta izgovorila, zapravo, da li asistirate pri zaposlenju. Efekat svega toga je zaposlenje. Ako sam možda povredila njegova osećanja pri tome što Služba voli da asistira, evo predlažem da se promeni ime Službe, da se zove služba za asistiranje pri zaposlenju. Ona se zove Nacionalna služba za zapošljavanje. Dakle, iz imena možete da zaključite šta ona radi. To je tako trebalo da bude.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš. Izvolite.

Poštovani gospodine ministre, poštovani predsedavajući, gospodo poslanici, drago mi je što se danas pred nama ovde u parlamentu nalazi predlog dve konvencije koje su, kako se iz dosadašnje rasprave u parlamentu vidi, veoma važne za oblast rada i koje su samom svojom pojavom ovde izazvale veliku pažnju i određenu raspravu.
Odmah na početku želim da kažem da je Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje i Konvencije MOR broj 150 o administraciji rada važna i da će SPS svakako glasati za predloge koji su ovde pred nama. Zašto? Ove konvencije odnose se na dodatno uređivanje oblasti rada, zapošljavanja, položaja radnika i ukupnog odnosa u kontroli i evaluaciji politike rada. One pripadaju aktivnostima važnim za sprovođenje tzv. programa pristojnog rada u Republici Srbiji koji je usvojen 2008. do 2011. godine i njega posebno podvlačim zato što podrazumeva stvaranje jednog miljea u kome se rad uvažava, poštuje i stavlja na određeno mesto koje je zakonom i sistemima uređeno i određeno i koje stvara samim tim zakonski osnov da radnik bude uvažen na tom radnom mestu.
Naša država nalazi se u procesu primene politika i institucionalnih promena koje su predviđene nacionalnim strategijama za razvoj. Ove strategije imaju za cilj prilagođavanje i institucionalnog i zakonodavnog okvira koji mora da stvori moderno, uređeno i otvoreno tržište rada, koje je u skladu sa tim novim odnosima koji se kod nas formiraju i razvijaju i tokovima koji su prisutni.
Naš cilj je i privredni razvoj i kreiranje ili stvaranje novih radnih mesta. Da bi se ovo postiglo potrebno je izvršiti i reorganizaciju institucija, te i ovo ide u tom pravcu, koje su nadležne za poslove rada i zapošljavanje. To traži unapređenje i osavremenjivanje i Javne službe za zapošljavanje, o čemu je sada bilo posebno reči, kao i regulisanje, razvoj i nadzor privatnih agencija za zapošljavanje koje su kod nas ustanovljene, rade i funkcionišu na određen način. Zato ratifikacije Konvencije recimo broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje znači još jedn korak usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.
Konkretno, ova konvencija je usvojena u Ženevi 1997. godine i time je postala deo evropskog zakonodavstva. Usvojilo ih je preko 30 zemalja. Kad pogledamo malo konvenciju, ključne reči su: radnici, obrada ličnih podataka, reprezentativnost organizacija, poslodavci, radnici, država.
Ovaj predlog zakona u članu 8. predviđa mogućnost ostvarivanja odgovarajuće zaštite za radnike migrante, što do sada u ovoj diskusiji nije bilo reči, što smatram da je veoma značajno i naročito i ako se i kada se oni, što bi trebalo da bude i redovna praksa, redovno zapošljavaju, što je već počelo ovde da se događa. Kada se radnici iz jedne zemlje regrutuju za rad u drugoj zemlji, to takođe stvara mogućnost da se izvrši zaključivanje bilateralnih sporazuma sa ciljem sprečavanja zloupotrebe i protivpravnih radnji prilikom zapošljavanja.
Ove konvencije takođe, o čemu do sada nije bilo reči, obezbeđuju primenu mera protiv zloupotrebe dece i eksploatacije dece i dečjeg rada kao jednog posebnog oblika koji postoji, nadamo se kod nas ne tako razvijeno, ali u svakom slučaju je u oblasti i u sferi rada zastupljeno.
Druga konvencija o kojoj je ovde reč 150 o administraciji rada, podrazumeva stvaranje institucionalnog okvira kojim se vodi administriranje rada u novim privrednim uslovima koji prevazilaze poslove i nadležnosti samog ministarstva, odnosno jedne posebne republičke službe.
Zato ovaj zakon omogućava da se obuhvate sve aktivnosti koje pomažu u izradi, primeni, kontroli i evaluaciji politike rada. Ovo su poslovi koji angažuju ceo sistem ministarstava i javnih agencija, koje se bave pitanjima rada, ali i učešćem i koordinacijama aktivnosti poslodavaca, radnika i sindikata. Zakon predviđa mogućnost da se neki oblici evidencije delegiraju nižim oblicima vlasti, lokalnim samoupravama, nevladinim organizacijama, ili ne primer nekim sindikalnim organizacijama za svoju određenu granu.
Ova konvencija, da podsetim usvojena je još 1978. godine u Ženevi, ratifikovalo ju je preko 70 država, što je rekao i sam gospodin ministar u svom uvodnom izlaganju i takođe kada se kod nas usvoji i postane deo našeg radnog zakonodavstva obezbeđuje prilagođenost našeg uređivanja ovog polja rada i njegovog boljeg usklađivanja sa zakonima Evropske unije.
Podvlačim, da ovo pitanje i usklađivanje našeg domaćeg zakonodavstva sa zakonima Evropske unije, smatram da je značajno, ne zbog Evropske unije, ne zbog naše želje da postanemo njen sastavni deo, mislim da je ono značajno, pre svega zbog nas samih.
Da bismo imali modernu, uređenu državu, da bismo imali uređene odnose, moramo da imamo i savremene zakone koji su usklađeni sa onim što postoji na samom tržištu i u svim onim oblicima u kojima može da se pojavi rad. Dakle, i u tome kako deluju na tržištu poslodavci, kako su organizovani, šta nude, koja su njihova prava, koje su njihove obaveze, koja su prava, koje su obaveze zaposlenih, pri tome, da se jako poštuje ono što sam rekla na početku, šta su to standardi pristojnog rada i da u skladu sa njim i tim stvarima, naravno radnici budu na odgovarajućem mestu. Pri tome, svakako, država, kao što se pokazuje ima svoje važno mesto.
Dakle, kada je reč o ovim konvencijama, smatram da su one veoma značajne, da je Ministarstvo ovim uradilo jedan značajan iskorak, ali, pokazuje se i da je u ovim procesima veoma važna uloga socijalno-ekonomskog saveta koji nijednog trenutka ne smemo ni zapostavljati, ni zanemarivati, ne zbog njega samog kao takvog, nego upravo zbog učešća i položaja svih aktera koji čine jedan socijalno-ekonomski dijalog i partnera koji se u ovom procesu, naravno, kao odgovorni pojavljuju.
Ovde su pomenuta, pre svega, odgovornost Ministarstva za rad, pomenuta je odgovornost, značaj i uloga sindikata, zatim, Agencije za zapošljavanje, odnosno tržište rada. Svako sa svog aspekta i iz miljea iz kog dolazi, govorio je o značaju pojedinih od ovih subjekata.
Uvela bih ovde još dva aktera, koja smatram veoma značajnim kada je reč o radu, radnim odnosima i zapošljavanju, a to je, pre svega, Ministarstvo privrede i Ministarstvo poljoprivrede. Odnosno, politiku Vlade koja stvarajući uslove za rad, koja stvarajući mogućnost da se u okviru ostvarivanja svojih politika, pre svega ova ministarstva privrede, odnosno poljoprivrede razvijaju, obezbeđuju sredstva. Oni stvaraju taj potrebni milje koji kasnije Ministarstvo za rad, svojim aktivnostima i svojim nadležnostima razvija, u svim drugim sferama koje su značajne za položaj zaposlenih.
Ovde bih, naravno, istakla važnost nečega što je takođe pomenuto, a to je da već sada moramo odgovorno razmišljati o tome šta je ponuda naše radne snage, kakva je naša prilagođenost u tom smislu, obrazovanost, šta traži to novo područje i polje rada, ne samo sa stanovišta onoga što Srbija danas ima, nego sa stanovišta što će Srbija sutra da bude. Jedna zemlja koja ima otvoreno tržište, koja ima otvorenu mogućnost i dolaska novih poslodavaca, dolaska novih ljudi koji će se ovde zapošljavati i uređenost njihovih prava u skladu sa međunarodnim poslovima, sa međunarodnim uslovima i organizovano i sa međunarodnim odgovornostima i pravima iz ove oblasti.
Zato takođe smatram, da kada razvijaju svoje politike, Ministarstvo poljoprivrede i privrede, znači svi oni sektori i poslodavci naravno, svi oni sektori koji govore o novim radnim mestima i o novoj ponudi da se ljudi zaposle, moraju da stvore mogućnosti da se jednako i pod jednakim uslovima mogu pojavljivati i domaći poslodavci, kao i strani poslodavci i da u tom smislu nema neke razlike.
Najzad, sve to onda može da omogući jednu bolju disperziju i razuđenost oblika rada, struka koje se zapošljavaju, prilagođavanja raznih obrazovnih sistema potrebama iz oblasti rada, stvaranja mogućnosti za regulisano i ispravno radno vreme, radne uslove, radne odnose, da ne postoji mobing, da postoji radna zaštita i takođe da u tom smislu ono što stvaramo kao mogućnost za zapošljavanje uvek ima u vidu i nešto što je kod nas veoma nažalost bolno, i postoji, to je starosnu strukturu stanovništva.
Imajući u vidu šta danas radimo, da bi sutra, odnosno i prekosutra, mlada radna snaga našla svoje mesto ovde, da bi bila odgovoran subjekt koji stvara nove vrednosti, nove kvalitete i kojima će moći da omogući stvaranje novih vrednosti, pri čemu sve starije kategorije stanovništva moraju da budu prilagođene za nova tržišta, za takođe, svoju uključenost u procese rada na odgovarajući način, što mora da stvori jednu novi dimenziju u odnosu prema radu, mestu i ulozi svakog čoveka u odnosu na ovu oblast.
Dakle, u svakom slučaju, smatram da su ove konvencije u ovom smislu veoma značajne, da stvaraju nove mogućnosti i obezbeđuju naravno, da u narednom periodu ukupna zakonodavna aktivnost u oblasti rada, štrajka, zapošljavanja i svih ostalih sfera iz ove oblasti, bude uređenija i bude bolja. Hvala vam.

Hvala i vama.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajuću, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo posle sedam ili osam meseci, koliko je ova vlada u ovom mandatu, došli su na red i radnici. Istina, ne sa nekim zakonom koji bi popravio njihov položaj, već ratifikaciju jedne konvencije koja je već 15 godina usvojena, a druga približno možda neku godinu duže.
Svakako da, usvajanje ovih konvencija jeste potrebno i prethodna Vlada je bila stavila u proceduru usvajanje ovih konvencija, ali sigurno jeste za veliku brigu, što ova vlada u stvari, nema nikakav program koji se tiče zapošljavanja nezaposlenih.
Naime, činjenica je da ova vlada i ova vladajuća koalicija imaju prečih poslova, stvaranje raznih afera, teško ih je sve i pobrojati, iz dana u dan jedna sustiže drugu, mediji ne mogu ni da isprate, već ni mi ne bi znali koja je poslednja i šta se danas desilo dok smo mi ovde sedeli.
Za ovo svakako ne bi okrivio ministra koji sedi ovde, koji je svakako najmanje kriv za ove afere, jedino što je sigurno njegova odgovornost jeste činjenica da sedi u toj vladi, koja nema nikakvo razumevanje za nezaposlene.
Da o nezaposlenima ova vlada ne brine govori činjenica, bilo je tu dosta statističkih podataka, da je za zapošljavanje u ovoj godini predviđeno 3,4 milijarde. Samo radi poređenja, pet puta je više predviđeno za nezaposlene koji su na birou rada ili na Službi za zapošljavanje.
Dakle, moglo bi se reći da su to tričave tri milijarde sa kojima se ne može ništa ozbiljno učiniti da bi ovih, kao ste rekli 762.576 naših građana, koji imaju jedan jedini san, a to je posao, dobili nadu i da taj svoj san ostvare.
Broj nezaposlenih raste. Igre statistikama ovih dana kako je 1.546 ljudi manje na birou sada nego u istom periodu prošle godine su bacanje prašine u oči. Zašto? Pa, veći broj od 1.546 ljudi je napustilo zemlju u međuvremenu tražeći posao preko granica Republika Srbije.
Dakle, ovde su samo ljudi koji su brisani sa evidencije za zapošljavanje, nije povećan broj zaposlenih. Dobro je što ćemo mi usvojiti danas dve konvencije koje se tiču mogućnosti i da se privatne agencije bave poslovima zapošljavanja. Ovde postoji jedan problem i nije sigurno slučajno što je ova konvencija 15 godina čekala na usvajanje u ovom parlamentu.
Naime, da bi neka konvencija bila uvedena u pravni sistem jedne države, jer usvajanjem konvencije ona postaje sastavni deo pravnog sistema, neophodno je da se pozitivno zakonodavstvo te države pripremi na primenu te konvencije. Ne vidim iz obrazloženja, niti iz akata Vlade da smo mi pripremili naše zakonodavstvo za primenu nekih mera iz ovih konvencija. Recimo, u Konvenciji Međunarodne organizacije rada broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje, kaže se da pod određenim uslovima država potpisnica može da zabrani poslovanje, rad privatnih agencija za zapošljavanje u pogledu određenih kategorija radnika ili grana privrednih delatnosti na pružanju jedne ili više usluga na koje se poziva član 1. stav 1. ove konvencije, da izuzme pod određenim uslovima radnike u određenim granama ekonomske delatnosti ili njene delove iz predmeta ove konvencije itd.
Dakle, postavljam pitanje predstavniku Vlade – da li smo mi razmotrili, da li neke grane, neke oblasti, treba izuzeti iz primene ove konvencije?
Ima tu još nekih pitanja koja se tiču činjenice da ove privatne agencije za zapošljavanje mogu da se brinu o zapošljavanju migranata. Dakle, ljudi koji dođu u Srbiju, oni imaju pravo da im traže posao. I taj deo bi trebalo pozitivnim zakonskim propisima urediti. Nisam siguran da je to uređeno.
Druga stvar, kada se radnici jedne zemlje potpisnice regrutuju u drugu zemlju, i to pitanje bi trebalo detaljnije urediti, jer ovde je samo predviđena takva mogućnost.
Ono što svakako je značajno, čemu je značajno posvetiti pažnju kada se govori o radnicima, zapošljavanju nezaposlenih, jeste i činjenica da je ova Vlada u prethodnom periodu donela niz zakonskih akata koji se marginalno dotiču pitanja radnika, ali nijedan taj akt nije bio u smislu popravljanja položaja radnika, već je to pitanje ostavljeno moguće nekoj narednoj vladi. Sve mere koje smo do sad ovde imali, sve zakone koje smo imali, u određenoj meri imali su populističke ciljeve i nisu se ticali potreba običnih građana.
Reći ću vam neke stvari koje će verovatno neka naredna Vlada učiniti da bi se broj nezaposlenih smanjio. To je svakako davanje određenih povlastica u samozapošljavanju i razvoju porodičnih firmi do 10 zaposlenih, koje su strateški važne za ovu zemlju, dakle, male, porodične firme i mogućnost da se, recimo, pet godina te firme, odnosno privredna društva oslobode plaćanja svih nameta, dalje, obezbeđivanje malim i srednjim proizvođačima bolje uslove na tržištu u konkurenciji sa svetskim proizvođačima koji imaju veće mogućnosti, veće učešće države, odnosno bolje uslove u svojim državama i konkuretnije su u odnosu na naša privredna društva.
Dakle, moglo bi se tu nabrojati još puno mera, ali sigurno i činjenica da postoji mogućnost, možda je to trebala biti prva mera ove Vlade, tako je u predizbornim aktivnostima i obećavala, jeste da se nivo doprinosa koje plaćaju poslodavci, po jednom zaposlenom smanji, recimo, za 50%.
Svakako da jedna od mera može biti i ne to da podignete cenu gasa ili struje, pa da kažete da će od te mere biti izuzete određene kategorije, jer znamo da oni ne mogu da plaćaju ni struju ni gas ako niko u porodici ne radi. Možda bi mera Vlade mogla biti i to da država na neki način obezbedi svakoj porodici da ima zaposlenog člana. Onda bi imali više ulaganja u privredu, a manje za nezaposlene.
Pročitao sam vam ili prepričao deo programa koji će DS izložiti narednih dana, jer vidimo da ova Vlada nema sposobnosti da bilo šta promeni kada je u pitanju položaj radnika. Naravno da ćemo za to tražiti i podršku sindikata, svih onih kojima je stalo da preživi Srbija, da porodice u Srbiji mogu da plaćaju i telefon i struju i gas, a ne da postanemo socijalna država, kakvom nas ova Vlada želi napraviti.
Govorili smo i o tome da će izgleda jedina mera nove Vlade, verovatno predstavnika URS, biti da promeni ime Nacionalne službe za zapošljavanje. Ne znam šta nameravate i ko će biti kum, ali može biti jedino suprotno od zapošljavanja – za nezapošljavanje ili služba za otpuštanje. Kako radite, to će tako i biti.
Gospodine Krkobabiću, ne dozvolite da Mlađan Dinkić određuje visinu ulaganja za zapošljavanje nezaposlenih, jer to se do sada pokazalo veoma loše. Vi ste odgovaran čovek i mislim da neće biti sredstava u narednom periodu ni za ovakve penzije bude li Mlađan Dinkić punio budžet za zapošljavanje.
Kada je u pitanju stopa nezaposlenosti u Srbiji, 24,7%, nije ona bila mnogo manja ni u prethodnom periodu.
Međutim, ne zaboravite da je u prethodnom periodu ovu državu, kao i sve države u okruženju i svetu, pogodila velika ekonomska kriza i da je održati broj zaposlenih, odnosno ne povećati broj nezaposlenih bilo ravno pravom poduhvatu.
Međutim, redovi na Birou su sve veći. Broj nezaposlenih kako sa osnovnom školom, sa srednjom školom, tako i sa fakultetom je ogroman. Recimo, broj nezaposlenih sa osnovnom školom i problem obrazovanja nezaposlenih je ozbiljan. Broj nezaposlenih sa osnovnom školom je 218.641. Mislim da ova cifra nije sasvim tačna, jer sam siguran da je ona makar za jedan manja, jer je skoro u Gradsko veće Novog Sada zaposlen član koji nema još završenu osnovnu školu. Mislim da takvih slučajeva još ima u Srbiji.
Inače, Južna Koreja je zemlja sa najmanjom stopom nezaposlenosti - 3,7% i u Južnoj Koreji je procenat nezaposlenih porastao. Ni on tamo nije padao, a da se razumemo, svetska kriza je pogodila sve. Međutim, Južna Koreja ima mere za sprečavanja povećanja broja nezaposlenosti, iako je ona 3,7%. Ova vlada je nema i ne priprema se za to.
Ovde je bila puna sala kada se pre neki dan razgovaralo o VBA. Danas nema predstavnika vladajuće koalicije, njih je veoma malo. S druge strane, na spisku prijavljenih za diskusiju, 50% predstavnika je DS, ima tu još drugih predstavnika iz opozicije. Ova tema izgleda nije interesantna vladajućoj koaliciji.
Da li je program SNS, SPS i da ne ređam dalje stranke vladajuće koalicije ima ih puno, bio izmene Zakona o VBA? Ko je to pominjao u programu? Pominjala su se nova radna mesta, zapošljavanje nezaposlenih, zapošljavanje visoko kvalifikovane radne snage. To je govorio i gospodin Dinkić, to je bio glavni izborni slogan, niko nije spominjao amnestiranje kriminalaca, itd.
Ove konvencije su možda dobar primer da se ova vlada probudi. Nama je cilj da mi kažemo kako vi loše radite, jer voleli bismo da možemo da popravimo neke zakone koje ćete vi staviti u proceduru iz ove oblasti, kojom ćete dati podsticaje, naveo sam neke mere koje su u programu DS, a koji će biti predstavljeni, kako ćete povećati broj zaposlenih, kako ćete smanjiti doprinose na plate.
U predlogu Konvencije, odnosno Zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 150 o administraciji rada, moglo bi se reći da ima nekih tačaka koje bi svakako trebalo da uvaže i naše službe koje se bave statistikom. Naime, u ovoj konvenciji se kaže da su službe kojima je povereno vođenje evidencije o nezaposlenima, da su dužne ili da mogu da vode evidenciju, recimo, o zakupcima koji ne angažuju spoljnu pomoć - napoličare i slične kategorije poljoprivrednih radnika, samo zaposlena lica koja ne angažuju spoljnu pomoć, sa zanimanjem u neformalnom sektoru, kako se on shvata u domaćoj praksi, članove zadruga itd.
Šta ova konvencija u suštini donosi u naš pravni sistem? Donosi mogućnost državi da utvrdi zaista pravi broj zaposlenih i nezaposlenih, onih koji traže posao i oni koji su formalno na evidenciji zaposlenih. U tom smislu bi akcenat na zapošljavanju trebalo staviti na stvarno nezaposlene, a ne na one koji su na crnom tržištu, jer se ovde na neki način sugeriše da se i ti evidentiraju. Odnosno, njih treba skinuti sa evidencije za zapošljavanje. Svakako bi ova cifra koja se daje nazposlenima mogla da se preusmeri na podsticaje u zapošljavanju.
Skoro smo imali ovde na dnevnom redu zakon o podsticajima u poljoprivredi, kada smo već kod podsticaja i ruralnom razvoju, vaš kolega Knežević nije hteo ni da čuje za neke naše predloge koji su imali namere da poprave taj zakon, kako bi se stvorili podsticaji da se na ruralnim područjima nađu mogućnosti za samozapošljavanje. I sada su 50% Srbije ruralna područja. O tome treba voditi računa. Nije bitno da li taj predlog dolazi iz DS, oni su bili odbijani, čini mi se, zbog toga što su iz DS a nisu bili ni malo politički obojeni.
Na kraju, gospodine ministre, uvaženi potpredsedniče, dobro bi bilo da na nekoj od narednih sednica pokrenete pitanje i stavite pred predsednika Vlade, prvog potpredsednika, neke od gorućih problema, da se ne bave samo temama koje su popularne i koje dižu rejting stranke. Imaćemo izbore, neko će pobediti na tim izborima, ali kako će građani dočekati te izbore? Da li će uopšte izaći na te izbore?
Pokušajte da uzdrmate uspavane ministre koji su nadležni za ovu oblast, a pre svega kada su u pitanju finansije, da pokušaju da spasu što se spasiti može. Ovakva situacija u Srbiji, gde je dnevna politika važnija od ključnih pitanja ljudi – cene gasa, ulja, gradskog prevoza, grejanja itd, neće nas dovesti bilo gde, ni vladajuću koaliciju, a ni nas u opoziciji koji želimo da sutra preuzmemo vođenje ove države, jer nam se čini da vladajuća koalicija za to nema ni znanja, ni umeće. Opet da kažem da ove kritike nisu upućene vama, već činjenici da se za ovu oblast ne izdvajaju finansijska sredstva. Hvala.

Vreme. Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po povredi Poslovnika.
Izvolite.