Hvala.
Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović Plavšić. Izvolite.

Zahvaljujem. Poštovane dame i gospodo, poštovani gospodine ministre, na dnevnom redu kao što su već mnogi pre mene govorili su dve konvencije međunarodne organizacije rada. To je Konvencija broj 181 koja govori o privatnim Agencijama za zapošljavanje i agencija 150 koja govori o administraciji rada.
Ja želim da podsetim, pre svega, sve kolege u Skupštini, ali i da informišem građane Srbije da je jedna od ovih Konvencija iz juna meseca 1978. godine, a jedna je Konvencija iz juna 1997. godine. U tom kontekstu, čini mi se, zaista potpuno neprimerenim da mi danas raspravljamo o tome ko je zašta kriv u prethodnih šest meseci ili godinu dana ili na kraju krajeva pet godina.
Verujem da treba da ratifikujemo danas ove konvencije da se posvetimo onome o čemu one govore i da se posvetimo našem osnovnom zadatku, a to jeste svakako borba za svako radno mesto u Srbiji. Ja lično volim da učestvujem u skupštinskim polemikama, mislim da možda i neki građani to vole da gledaju, ali nažalost, ili na sreću skupština Srbije nije rijaliti šou. Mi ovde moramo da radimo na veoma ozbiljnim pitanjima i da se bavimo kreiranjem politika u oblastima od kojih zavisi svakodnevni život građana.
Zbog toga verujem da treba da nađemo tačke oko kojih možemo da se složimo i sigurna sam, da kada govorimo o ovim konvencijama svi možemo da se složimo, da one donose nešto što jesu tendencije, ne mogu više da kažem moderne, rekla sam vam iz kojih su godina, ali tendencije koje su već dugo prisutne u mnogim drugim zemljama i koje i Srbija pokušava poslednjih godina da prati.
Kada govorimo o tim tendencijama, ključne reči sigurno jesu fleksibilnost, decentralizacija, integracija i partnerstvo. O svemu ovome govoriću nešto kasnije.
Naravno, kao i sve moje druge kolege, brinem zbog toga što je u Srbiji neprihvatljivo veliki broj nezaposlenih ljudi danas.
Već godinama to je problem broj jedan u Srbiji to je problem koji dalje produkuje siromaštvo, koji je vezan sa isključenošću mnogih pojedinaca ili grupa naših građana iz aktivnog života.
To je problem koji produkuje propadanje čitavog društva, vrednosnog sistema društva i koji nas stalno iz početka vraća na neke početke.
To je problem koji uništava lične živote ljudi i naših građana, koji značajno utiče na mlade i na njihovu perspektivu za život u našoj zemlji.
To je problem broj jedan, koji zahteva jedan ozbiljan i kreativan pristup u mogućnostima za rešavanje problema.
Svi znaju da je nemoguće rešiti problem nezaposlenosti i povećati zaposlenost ukoliko nemate dobre ekonomske pokazatelje, ukoliko nema novih radnih mesta, novih investicija, ukoliko preduzeća nisu u stanju da kvalitetno posluju.
Dakle, ekonomija na prvom mestu.
Naravno, postoje i drugi brojni problemi sa kojima je vezana visoka stopa nezaposlenosti. To je neusklađenost sistema sa potrebama poslodavaca, to je nizak stepen obrazovanja. Podsetiću da 10% jedne generacije ne završi osnovnu školu u Srbiji, podsetiću da 20% generacije ne upiše srednju školu, 35% jedne generacije, ne završi srednju, a da samo 13% ima visoku ili višu školu. Ovo jesu podaci koji su veoma značajni kada govorimo kako menjati klimu i kako povećati zaposlenost u Srbiji.
Ono što odlikuje nezaposlenost u Srbiji, to je veoma zabrinjavajući podatak, da skoro 50% nezaposlenih čine mladi ljudi koji treba da traže perspektivu za svoje živote u ovoj zemlji.
Naravno, jedan od problema i karakteristika naše nezaposlenosti u Srbiji, jesu i regionalne razlike i to je ono na čemu URS insistiraju kao mogućem rešenju ovog problema.
Dakle, 150 od 165 gradova i opština u Srbiji, ima nulti priraštaj i jasno je da ljudi iz ovih gradova nezaustavljivo odlaze. Njih u tim gradovima može da zadrži samo posao, nove investicije, nova radna mesta, preduzeća koja su vitalna, produktivna radna mesta i naravno, sve ono što dolazi uz to, a to jeste jedan kvalitetan život u ovim gradovima.
Vratiću se na ono o čemu sam na početku govorila, a to je da, ukoliko želimo da povećamo zaposlenost, svakako moramo biti mnogo fleksibilniji. Moramo biti fleksibilniji, pre svega svi mi i svi građani u svojim shvatanjima šta to zaposlenost jeste i moramo imati fleksibilnije tržište rada. Moramo se okaniti navika da je zaposlen samo onaj ko je zaposlen u javnom sektoru, ko je zaposlen celog života, koji ima potpuno sigurnu platu za narednih 30 godina. Toga više nema ni u svetu, ni u Srbiji. Mora se raditi na tome da se svaki posao smatra poslom, na prekvalifikacijama, dokvalifikacijama, na svemu onome što nazivamo aktivnim merama zapošljavanja, na suprot pasivnog prijavljivanju na biroe rada i čekanju posla. Mi danas svi kažemo i danas sam nekoliko puta čula kolege koji kažu, toliko i toliko ljudi u Srbiji čeka posao. To jeste problem.
Mi treba da kažemo koliko u Srbiji danas ljudi traži posao. Zbog toga je jako važno da država bude fleksibilna i o tome govore ove konvencije da delegira neke od poslova drugim partnerima, u ovom slučaju, nevladinim organizacijama, privatnim agencijama za zapošljavanje, sindikatima, udruženjima poslodavaca i to su sve elementi jednog sistema koji treba, radeći zajedno na svim nivoima da omogući da zaposlenost u Srbiji bude veća.
Naš Zakon o zapošljavanju već i prepoznaje privatne agencije, on ih definiše, one rade u Srbiji, manje ili više uspešno u Evropi, zapošljavaju sedam miliona ljudi, a u Srbiji je veliki broj mladih, posebno mladih ljudi nalazi privremene, povremene poslove preko ovih agencija i one su veoma značajne.
Ove agencije po našem zakonu mogu obaveštavati o mogućim poslovima, posredovati u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu, mogu raditi i profesionalnu orijentaciju i savetovanje i primenjivati sve aktivne mere zapošljavanja u saradnji sa NSZ.
Naravno, država zadržava pravo da izdaje dozvole ovim agencijama i da vodi računa o tome, da one ne zloupotrebljavaju rad maloletnih lica ili na bilo koji drugi način uskraćuju prava onima koji se zapošljavaju preko njih i naravno da te agencije ne mogu naplaćivati svoje usluge onima koji traže posao.
Ono što je takođe važno, to je decentralizacija u procesu zapošljavanja, nije prepoznata samo država već i lokalne vlasti, svi lokalni partneri, postoje lokalni planovi zapošljavanja, lokalni saveti koji treba na specifičan način da prepoznaju šta je to što u njihovoj sredini može da dovede do povećanja zaposlenosti.
Naravno, kao što sam rekla, integracija i partnerstvo, partnerstvo na svim nivoima, partnerstvo svih političkih stranaka, partnerstvo svih agencija na jednom ozbiljnom zajedničkom radu, na rešavanju problema koji nije problem ni jedne stranke, koji nije problem ni jednog izolovanog segmenta našeg društva, već jeste problem koji razjeda čitavo naše društvo.
Ujedinjeni regioni Srbije posvećeni su borbi za svako radno mesto. U mom Leskovcu u poslednjih godinu dana, ili dve, zahvaljujući novim investicijama, zaposleno je oko 2.000 ljudi. To je 2.000 porodica koje danas imaju obezbeđen obrok i to je nešto što ćemo uvek i ubuduće podržati.
Zbog toga ćemo mi glasati za ove konvencije, sa nadom da će one biti ugrađene u domaće zakonodavstvo i da će primena tog zakonodavstva dati realne i konkretne rezultate. Hvala.

narodni poslanik Siniša Lazić. Izvolite.

Zahvaljujem se, poštovane dame i gospodo, poštovani ministre, mi danas ovde imamo praktično pred nama dve međunarodne konvencije, odnosno želju da naša država poštuje neke međunarodne okvire i da učestvujemo u međunarodnim procesima. To nije sporno i siguran sam da niko normalan protiv toga nema ništa.
Međutim, osvrnuo bih se ovde, pre svega, šta su razlozi za donošenje zakona i neke kolege su pričale o tome? Kaže se da se Republika Srbija trenutno nalazi u procesu primene politika i institucionalnih promena koje su predviđene nacionalnim strategijama za razvoj. Ove strategije imaju za cilj prilagođavanje institucionalnog zakonodavnog okvira, kako bi se tržište rada prilagodilo novom sistemu industrijskih odnosa.
U drugom stavu kaže - privredni razvoj i kreiranje novih radnih mesta. Da bi se ovo postiglo, potrebno je izvršiti reorganizaciju institucija koje su nadležne za poslove rada i zapošljavanja.
Gospodine Krkobabiću, vi vodite, rekao bih, najodgovornije ministarstvo u Vladi Republike Srbije. To je rad, zapošljavanje i socijalna politika i to je možda najteži segment našeg društva i vi se suočavate sa najvećim brojem problema sa kojima se danas suočava veliki broj nezaposlenih ljudi u našoj zemlji i potencijalno još veći broj koji se može kreirati, ukoliko ne budemo pažljivo i vrlo oprezno raspolagali sa resursima koje mi imamo.
Mi smo zemlja koja ima neke resurse. Imamo poljoprivredno zemljište, imamo neke kapacitete za razvijanje proizvodnje električne energije i ukoliko naše strategije budu da mi te resurse prodajemo i na takav način čuvamo trenutno neki socijalni mir, mi dugoročno nećemo moći da rešavamo naše nagomilane socijalne probleme. Zato smatram da pre nego što mi prihvatamo ovakve konvencije, mi ne trebamo da reformišemo institucije. Mi, valjda, treba da donosimo zakonske okvire po kojima će određene institucije raditi i imati pravila igre, na osnovu kojih ćemo stvoriti uslove da ljudi u ovoj zemlji imaju mogućnost da se zaposle i da na takav način generišemo i kreiramo dovoljan broj radnih mesta.
Ako trend bude ovakav kakav je sada i kako se nazire potezima ove Vlade, gde dolaze strani investitori sa idejama da kupuju naše nacionalne resurse, pre svega poljoprivredno zemljište, mislim da bi svi zajedno trebali da kažemo da svet nije isti 2000, 2005, 2008. i danas 2013. godine, da su se stvari umnogome promenile u odnosu na neke periode koji su bili ranije, da taj nacionalni resurs poljoprivrednog zemljišta ne može biti privilegija pojedinaca, da to mora biti, na neki način, dostupno većem broju ljudi i da se mora uraditi jedna preraspodela, kako bi se veći broj ljudi u tom sektoru zaposlio.
Ako danas nekome ovde nije jasno da mi nemamo problem u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, nego da nama nedostaje prehrambena industrija, gde bi se generisao veći broj radnih mesta, onda je to jedan trend nastavka nekih procesa koje smo imali u prethodnim godinama, vođenje jedne potpuno neracionalne politike i devastiranja jednog resursa koji imamo.
Mislim da, naprosto, u svim ovakvim stvarima, mi bi morali da pristupimo sa mnogo više pažnje, sa mnogo više analize, da utvrdimo šta jesu naše komparativne prednosti i na koji način mi možemo da te resurse koristimo. Ukoliko mi ne radimo analizu gde ćemo graditi infrastrukturu na osnovu nekih egzaktnih podataka, kakve stvari postoje na nekim lokalitetima, nego gradimo infrastrukturu na osnovu nekih naših simpatija ili na osnovu nekih političkih uticaja. Mi dolazimo u situaciju da negde stavljamo nešto što je dobro u podređen položaj, a tamo se možda može generisati neko radno mesto, možda se može generisati veći profit i stoga voditi jedna odgovorno socijalna politika.
Naprosto, u svim ovim zakonima treba mnogo više pažnje. Posledice Zakona o privatizaciji, mi se danas suočavamo sa posledicama Zakona o privatizaciji. Mi smo ukidanjem društvene imovine i pretvaranje u neki drugi oblik imovine, shvatili kao pretvaranje društvene imovine u privatnu. Zašto nismo shvatili ukidanje društvene imovine, kao pretvaranje dela u državnu imovinu? Zašto država ne može biti dobar poslodavac? Zašto ta floskula postoji stalno, da je država loš poslodavac?
To, naprosto, ne stoji. Imate dobro ili loše upravljanje resursima. Generalno, jedna strategija koja zahteva jednu mnogo veću socijalnu, društvenu odgovornost, kako god to nazvali, je danas u vašim rukama. Vi se danas suočavate sa jednim ogromnim problemom – rad, zapošljavanje i socijalna politika, a da pri tome nemate ni jedan alat u svojim rukama, da nemate ni jedan realan mehanizam kojim možete da utičete. Vi imate Ministarstvo finansija i ekonomije. To je sukob interesa, to je konflikt. On kreira poresku politiku i stimulativne mere za tu istu industriju. Znači, to su potpuni apsurdi.
Ukoliko želimo da realno pristupimo tom problemu, mi moramo napraviti jednu analizu onoga što je iza nas i priznati neke greške koje su bile, odreći se toga i reći – danas država mnogo više mora učestvovati u procesima kreiranja radnih mesta, u donošenju strateških odluka.
Danas ako imamo dva miliona hektara ili ne znam, milion i 400 hiljada hektara obradivog zemljišta u Vojvodini, danas može to tri vlasnika sa 100 traktora da poore, uzore, da angažuje 100 radnika, da proda te poljoprivredne proizvode. Da li je to strategija kojom ovo društvo treba da se kreće? Znači, naprosto, ta vrsta socijalne odgovornosti, ona se nalazi nad svima nama koji glasamo ovde za neke zakone koje donosimo.
Ne ispunjavamo mi samo formu donošenja nekog zakona koji je neko predložio. Dajte da prestanemo da budemo talac jednog modela liberalne ekonomije. Mi nismo društvo koje je zrelo za to. Valjda smo tu lekciju naučili ovih 10 – 12 godina, nemojte ponovo da je učimo. Stalno smo talac nekih odluka koje su potpuno sulude.
Jednostavno, mislim da vi kao čovek koji ima jedno bogato životno iskustvo, možete sa mnogo više racia da sagledate te društvene probleme u kojima se mi krećemo i da zaustavite te procese, da se na neki način okrene taj naš smer kretanja u potpuno nekom drugom pravcu. Ovo ovako, doći ćemo u situaciju da ćemo prodati poljoprivredno zemljište, da ćemo sutra prodati neke potencijale za razvoj energetike, da ćemo time kupiti neko vreme za neki socijalni mir i onda ćemo doći u situaciju da postanemo zemlja, tipa nekih južnoameričkih zemalja, gde neki, da ne kažem koji, upravljaju takvim sistemima. Valjda to nije naš cilj. Valjda je naš cilj da imamo zemlju koja je zemlja jednakih šansi, jednakih mogućnosti, da svaki pojedinac ima mogućnost da ovde nađe radno mesto, da ostane ovde da živi i da naprosto, stvara dobre preduslove za generacije koje dolaze.
U Austriji je veličina poseda poljoprivrednog zemljišta 30 hektara. To je zemlja kapitalističkog društvenog uređenja u EU. Kod nas imate pojedince koji imaju 40.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Da li mi idemo u tom pravcu? Meni je potpuno svejedno da li je vlasnik tih 40.000 šeik, ili je vlasnik neki odavde. Za mene je pitanje da li taj na tih 40.000 hektara zapošljava nekoliko hiljada ljudi ili on zapošljava 40 – 50 ljudi. To su pitanja o kojima mi treba da kreiramo neke smernice.
To, da li ćemo mi usvojiti jednu konvenciju koja će se uklopiti u neke međunarodne okvire, to nije sporno uopšte, ali šta je sa podzakonskim aktima? Šta je sa odlukama koje treba da budu strateške i fundamentalne za ovu zemlju? Na koji način mi donosimo te odluke?
Znači, mislim da vi kao neko ko je odgovoran u ovoj Vladi, tu temu morate da nametnete. Ne može ovde da se kreira neka dinamika donošenja odluka, koje su u funkciji nekih kratkoročnih stvari, da će neko iz sveta da dođe ovde. Promenite Zakon o poljoprivrednom zemljišta. Naši farmeri ili naši poljoprivrednici će izgraditi sami sisteme za navodnjavanje, nije to sporno uopšte. Dajte im korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta na 10 godina i oni će napraviti sisteme za navodnjavanje. Nemaju oni problem sa tim, ali imaju problem na tri godine. Dajte im zemlju na 10 godina, oni će podići farme.
To su stvari koje su vrlo jasne, ali dajte nekom ko će doći da podigne neki prehrambeni kapacitet gde će se uposliti, pedeset, šezdeset, stotinu ljudi, dvadeset, nebitno je koliko, ali to moraju biti stvari o kojima mi moramo da raspravljamo, a ne sad dođe neki koji će da plasira ovde novac i on će sad odjednom da nama napravi neke infrastrukturne projekte koje smo mi počeli pre 20 ili 30 godina i nismo u stanju da ih završimo.
Naprosto na vas apelujem da vi na te stvari na koje možete, vaše ministarstvo, vi ste potpredsednik Vlade, ima ključni uticaj na ove procese, rad, zapošljavanje, socijalna politika. Danas je svako radno mesto neka vrsta patriotizma.
Šta je sa preduzećima koja su u restrukturiranju? Da li je neko napravio analizu? Da li se negde u preduzećima restrukturiranja država pokazala kao dobar vodilac? Šta je sa malim akcionarima koji imaju masu mali akcija sa kojima danas ne mogu ništa da urade, gde se isto tako nalaze u nekom nezavidnom položaju, jer su neki njihovi vlasnici, kupci to uložili u neke banke, banke to drže, žele da se bave trgovinom nekretninama? Nekretnine danas nisu nešto što ima neko interesovanje na tržištu. Kako iz toga da izađemo? Kako da nateramo banke da učestvuju u procesima onih biznis planova koje su finansirali? Kako da te biznis planove, za koje su oni dali novac, opravdaju radna mesta koja su tamo negde prikazana? Znači, to su neka pitanja koja treba pokrenuti.
Konvencija kao konvencija, bez strukture unutra i bez jedne ozbiljne analize, sama po sebi biće još jedan dokumenat koji smo mi doneli, a on neće biti životno održiv. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Jelena Travar Miljević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, poštovani ministre, danas Konvencija Međunarodne organizacije rada o privatnim agencijama zapošljavanja, moram reći ono što su već prethodni govornici naglasili, ovo je jedna materija koju naše zakonodavstvo poznaje još iz 2009. godine, za koju smo mi glasali u ovom parlamentu. To je Zakon o zapošljavanju i o osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Istakla bih jednu specifičnost koju mi imamo kao društvo, a to je da podržavamo i one ljude koji ostanu bez posla određen vremenski period.
S druge strane, isto tako moram da naglasim da se ovim zakonom već definiše na koji način se vrši, pod kojim uslovima osnivanje agencije i šta je delokrug rada ovih agencija, ali jedna od svrha ove konvencije je da omogući poslovanje privatnih agencija za zapošljavanje, kao i zaštitu radnicima koji koriste njihove usluge i mislim da je to jedan od segmenata koji treba naglasiti.
Takođe, posebno bih u ovoj konvenciji naglasila član 8. koji kaže – kada se radnici iz jedne zemlje regrutuju za rad u drugoj zemlji, zainteresovana članica razmatra mogućnosti zaključivanja bilateralnih sporazuma s ciljem sprečavanja zloupotrebe i protiv pravnih radnji. Takođe i član 9. koji je ovde već spominjan kada je u pitanju rad dece.
Ne kažem da mi kao država nismo dosta toga uradili o ovom pitanju i da ne radimo svakodnevno, ali ću isto tako danas iskoristiti priliku da apelujem na sve one da dobro obrate pažnju usluge kojih agencija koriste, jer smo bili u nekom periodu prethodnom svedoci toga da su ljudi, korišćenjem usluga onih agencija koje nisu bile dovoljno proverene, završavali nekad i čak kao žrtve trgovine ljudima.
Danas postoji jasan registar i mesta gde se mogu naći registrovane agencije koje ovo mogu da rade.
Isto tako, ako sam dobro upoznata, trenutno jedna od agencija radi zapošljavanje u nekoj drugoj državi. Postoji sporazum između te dve agencije, a Ministarstvo rada, socijalne politike i zapošljavanja prati sam proces. To je upravo jedan od segmenata ove konvencije i mogućnosti.
Ono što je meni svakako interesantnije jeste Konvencija Međunarodne organizacije rada o administraciji rada, gde se kaže da sistem administracije rada obuhvata sva javna administrativna tela, Ministarstva ili javne agencije, regionalne ili lokalne agencije, organe lokalne samouprave ili neki drugi oblik decentralizovane vlasti. To je nešto čemu bih pridala poseban značaj, s obzirom da se u našoj državi već duži niz godina realizuju programi podrške lokalnim samoupravama za implementaciju lokalnih akcionih planova zapošljavanja.
Isto tako, podsetila bih da takav plan ima i pokrajinska Vlada i da je to jedan vid decentralizacije u smislu zapošljavanja, jer svaka lokalna samouprava i svaki region ima svoje specifičnosti, ima svoje razlike, ali isto tako mislim da treba najbolje da zna da ponudi i rešenja na pitanje nezaposlenosti.
Nezaposlenost nije pitanje koje može da se reši samo sa jednog nivoa, samo iz jednog ministarstva ili samo jednostranim delovanjem. Mislim da je to jedan proces u kome svi podjednako odgovornosti koje nosimo treba da damo svoj doprinos. Mislim da nekad zaboravljamo na ličnu odgovornost koju svi treba da posedujemo, pa tako i po ovom pitanju.
Ono što jeste značajno to je da do 2020. godine, a vi ćete me ispraviti ako se varam, Nacionalna služba za zapošljavanje treba da postane samo vid konsultantskog servisa lokalne samouprave, nosioci zapošljavanja. U tom smislu želim da pohvalim Ministarstvo po pitanju realizacije tvining projekta, koji govori o pripremi institucija tržišta rada u Republici Srbiji za evropsku strategiju zapošljavanja i da istaknem lično zadovoljstvo kao predsednica lokalnog saveta za zapošljavanje opštine Žitište, koje funkcioniše kao savetodavno telo predsednika opštine, što smo i ove godine prepoznali volju Vlade, a isto tako prepoznali i onu odgovornost o kojoj sam govorila, da se borimo zajedno u rešavanju jednog od krucijalnih problema svih građana.
Ovaj projekat o kom sam govorila finansira se iz IPA fondova i realizuje se sa partnerima iz EU. Ako sam dobro zapamtila, upućeno je oko 60 lokalnih saveta. Takođe bih morala da naglasim da ovaj projekat se realizuje u saradnji sa Francuskom, Rumunijom i Švedskom i iz Republike Srbije učestvuju rukovodioci sektora za zapošljavanje, nacionalne službe za zapošljavanje, lokalnih saveta za zapošljavanje, a biće uključeni i predstavnici socijalnih partnera i drugih zainteresovanih strana. To svakako jeste jedan od delova o kojima govori ova sama konvencija kako kroz stvaranje partnerskih odnosa između udruženja poslodavaca i udruženja radnika, tako i uključivanje institucija u rešavanje ovog problema.
Pored toga, moram da kažem da će se ovaj projekat početi realizovati u maju, što znači da imamo još 24 meseca da završimo ovaj posao, a podsticaće saradnju između institucija, tržišta rada i lokalnih socijalnih partnera.
Ono što bih želela da naglasim, a to je primećeno možda u nekom prethodnom periodu, lokalne samouprave još uvek nemaju dovoljno izgrađene kapacitete za samo analizu i praćenje implementacije lokalnih planova zapošljavanja. Iz tog razloga posebno pozdravljam ovu meru Ministarstva, jer su uvideli gde je to problem kada do kraja želimo da decentralizujemo zapošljavanje i, naravno, što su predupredili sve ovo da bi mi do 2020. godine imali izgrađen taj institucionalni kapacitet.
Moram da spomenem član 7. ove konvencije koji kaže da se zalaže za proširenje postepeno kroz faze ako je neophodno, funkcija sistema administracije rada, tako da obuhvati poslove koje treba izvršiti u saradnji sa nadležnim telima i tu se odnosi upravo na onaj segment koji mi za sada nemamo u okviru nacionalne službe, a to je kategorije poljoprivrednih radnika, na primer, koji bi trebali, usvajanjem ove konvencije, u narednom periodu, naravno, ako zakonodavstvo Srbije i same institucije to prepoznaju kao važnost da uvede ili samo zaposlena lica koja ne angažuju spoljnu pomoć ili članovi zadruga i preduzeća. Mislim da je to jedna od dobrih mera, jer ćemo uvesti one ljude koji su negde nevidljivi, a rade u sam sistem i možda je to uvođenje u legalne tokove i onog bar delimičnog obavljanja posla, odnosno ne punog radnog vremena, nego takozvanog "part-time job", možda i kontrola države u okviru sive zone, što se nadam da će do toga dovesti.
Nešto što bih još želela da pohvalim, a što će se, nadam se, realizovati u ovoj godini jeste uvođenje centralnog registra obveznika. Mislim da je to jedna dobra stvar koja ide u kontekstu kako davanja mogućnosti poslodavcima da vode evidenciju o zaposlenima, tako i zaštitu radnicima da iz meseca u mesec može da se prati sama uplata doprinosa.
Na samom kraju bih rekla ako će ova konvencija dovesti do pojačanog dijaloga između svih činioca koji treba da se bore u smislu povećanja zaposlenosti i ako ćemo svi ovo bez politikanstva raditi zajedno onda nema razloga da ja lično ne podržim ove dve konvencije. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre i potpredsedniče Vlade, uvaženi predstavnici ministarstva, kolenice i kolege narodni poslanici, govoriću o zakonu o potvrđivanju Konvencije međunarodne organizacije rada broj 181. o privatnim agencijama za zapošljavanje.
Demokratska stranka će glasati za ovu konvenciju. Ono što je meni samom bilo sporno ovde, očekivao sam i Predlog zakona o privatnim agencijama za zapošljavanje ili bar nacrt predloga. Mislim da bi se jedno sa drugim uklopilo, jer je ovo vrlo važna problematika u našoj državi.
Generalna konferencija međunarodne organizacije rada u Ženevi je 19. juna 1997. davne godine, donela ovu konvenciju. Stručnjaci smatraju da će Srbija zauzeti prvo mesto u Evropi po broju nezaposlenih lica. Mi smo čuli da trenutno ima 760 hiljada nezaposlenih lica. Ovaj podatak nije siguran jer se radi samo o licima koja su se prijavila Nacionalnoj službi za zapošljavanje, da bi se time ostvarila zdravstvena zaštita, socijalna pomoć ili neka druga usluga. Ne zna se tačan broj registrovanih i neregistrovanih privatnih agencija za zapošljavanje.
Došao sam do nekih podataka o broju agencija za zapošljavanje u nekim gradovima u Srbiji. U Beogradu ima 56 agencija, u Jagodini tri, u Kragujevcu sedam, u Kraljevu tri, u Kruševcu tri, u Nišu tri, u Novom Sadu 21, u Užicu tri. Ne postoji tačna zakonska regulativa o delatnostima kojima se bave ove agencije, a postoje agencije koje imaju više vrsta delatnosti pa im je zapošljavanje jedna od delatnosti. Znači, u Beogradu ima Agencija za bračno posredovanje, a bavi se i problemom zapošljavanja.
Tema nezaposlenosti je uvek vezana za rad mikro, malih i srednjih preduzeća. To su povezane teme i prosto, ja sam očekivao veći doprinos u poslednjem budžetu Republike Srbije, ali do toga nažalost nije došlo. Podsetiću da u Srbiji ima 90 hiljada privatnih firmi. Najviše ima mikro 86%, malih ima 11, srednjih tri, a velikih svega 0,6%. Računa se da ima oko milion i 50 hiljada zaposlenih ljudi. Kada se to uporedi sa 760 hiljada nezaposlenih to je ozbiljan problem sa kojim se suočava država Srbija.
U svo uvažavanje vašeg zalaganja za jedno ovako osetljivu tematiku koju bih pohvalio postoji rešenje da se dođe do ovih sredstava koja su neophodna mikro, malim i srednjim preduzećima, vrlo važna, jer ovoliko koliko ih ima kada bi svako od njih zaposlio po četiri, pet, radnika imali bismo manji procenat nezaposlenosti.
Jedno od rešenja je predizborno obećanje nekih stranaka da će ukinuti državne agencije u Srbiji ih ima 130 i po tome je Srbija rekorder u Evropi. Postoji Agencija za hemikalije, naprimer, koja naplaćuje naknadu za registraciju šampona koji iznosi 10.000 evra godišnje.
U državi kakva smo mi i da su paradoksi na svim stranama, tema zapošljavanja je jedna od ključnih i prosto sam iznenađen da je malo prisustvo poslanika vladajuće koalicije, osim iz vaše stranke koji bi bili posvećeni ovoj temi. Šta je dobro u ovoj konvenciji, zašto je treba podržati?
U članu 1. Konvencije precizira se izraz privatne agencije za zapošljavanje i tačno se definišu usluge koje pruža ova agencija. U članu 2. se preciziraju kategorije radnika. U članu 5. se zabranjuje svaki vid diskriminacije. U članu 6. se definiše poštovanje ličnih podataka radnika. U članu 7. se definišu tačni troškovi. U članu 9. se definiše zabrana dečijeg rada, a u članu 11. se obezbeđuju mere za odgovarajući zaštitu, slobodom udruživanja, kolektivnim ugovaranjem, minimalnom zaradom, radnim vremenom i drugim uslovima rada, socijalnom zaštitom, osposobljavanju bezbednosti na radu, nadoknade u slučaju povrede na radu i profesionalnih bolesti, nadoknadom u slučaju stečaja, zaštite potraživanja radnika i roditeljskim dodatkom.
Vratiću se na još jednu ustanovu značajnu u državi Srbiji, a tiče se ove problematike. Radi se o Fondu solidarnosti. To je ustanova koja je pomogla 50 hiljada radnika u Srbiji. Njima su isplaćene zarade za devet meseci i za devet meseci penziono i socijalno osiguranje. Mislim da se u prošlom budžetu nije našlo dovoljno sredstava ni za jednu ovakvu ustanovu, koja je takođe značajna za državu Srbiju. Verovatno bi taj broj radnika koji je prošao ovu nadoknadu bio mnogo veći, ili dupliran. Mislim da nema ni dovoljno sredstava ni u Fondu za razvoj Republike Srbije.
Što se tiče privatnih preduzetnika i njima su uslovi otežani. Kada sa njima danas razgovarate teško da razmišljaju o zapošljavanju. Više razmišljaju o opstanku svojih firmi. Uglavnom se radi o velikim zaduženjima, velikim nametima i malom mogućnošću za dobijanje kredita.
Da bi neko ostvario kredit za proizvodnju ili za bilo koju drugu delatnost, on mora da ispuni jako teške uslove. Jedan od uslova je da ima dobar bonitet, a to znači da ima veliki promet, koji je mnogo veći od kredita koji traži. Drugi od uslova je da ima hipoteku koja je negde čak i duplo ili troduplo veća od iznosa kredita koji traži. Taj koji ima taj novac nije mu ni potrebna ni subvencija, ni kredit od države.
Mislim da je vreme za socijalni dijalog u društvu koje je siromašno kao što smo mi, vreme za otrežnjenje i vreme za donošenje kvalitetnih zakona koji će poboljšati zapošljavanje. Sprečavanje zloupotreba ovakvih agencija, sećate se raznih slučajeva iz prošlosti, gde su davani oglasi za rad na platformama nafte u okeanima, za rad u poljoprivrednoj proizvodnji u inostranstvu. Mnogo je ljudi koji su oštećeni i trebalo bi da neko i odgovara za to.
Još jednom ponavljam da će DS podržati ove konvencije i svaku vašu nameru da novijim zakonskim predlogom poboljšate ovakvu jednu oblast koja je vrlo značajna za našu državu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Obradović.
Izvolite.

Zahvaljujem. Na samom početku bih rekao nekoliko reči vezano za isti zakonski predlog o kome je govorio moj prethodnik, Konvencija o privatnim agencijama za zapošljavanje.
Postoji veliki broj problema koji se nalaze u ovoj oblasti i smatram da ih ova konvencija neće rešiti, za razliku od svoje koleginice iz LDP koja je na samom početku današnje rasprave govorila. Konvencija ne može pružiti sve odgovore na pitanja koja se postavljaju vezano za ovu oblast.
Pre svega, treba reći da ambijent u našoj zemlji nije dovoljno povoljan i dovoljno jasan, pogotovo u ovom delu koji uređuje privatne agencije za zapošljavanje. U Zakonu o zapošljavanju se i ne navode baš kao privatne agencije za zapošljavanje, već agencije za zapošljavanje koje mogu da osnuju pravna lica i fizička lica.
Taj zakon u svega nekoliko članova, veoma opšte određuje uslove prostora da bi ste osnovali ovakvu agenciju i dovoljno je da samo jedno lice osnuje ovakvu agenciju koje ima fakultet i nije osuđivano sa kaznom višom od šest meseci zatvora bezuslovno.
To je ono što danas imamo od odredbi. To je ono što imamo od pravne regulative. Međunarodna organizacija rada je jedna ozbiljna institucija i dobro je da ćemo stati negde u red i moći da komuniciramo sa njima.
Ono što me plaši jeste kakav će biti njihov konkretan odgovor na to kada vide da smo usvojili deklaraciju, ali da ćemo imati veoma velikih problema u ispunjavanju onih obaveza koje smo preuzeli sa njom.
Mislim da to što danas imamo veliki broj agencija koje šifre delatnosti, osim bračnog posedovanja, koje je pomenuo moj prethodnik, imaju naravno i nekretnine i mnoge druge stvari. Vi maltene možete da uđete u agenciju koja se bavi zapošljavanjem i da rešite sve životne probleme i da nađete bračnog partnera i da nađete posao i da rešite nekretnine. To je nešto što definitivno predstavlja svaštarenje i to je nešto što jeste činjenica, da se u Srbiji ljudi bore za mesto pod suncem i traže načine da zarade novac. Ta oblast nije uređena, i tu ćemo se sigurno složiti.
Postoji veliki broj internet portala – najbolje do posla, što lakše do posla, što brže do posla. To je danas sve izgubilo smisao jer smo svesni da je privreda u krizi. To je imalo jedan polet 2007, 2008, pa čak i 2009. godine, ozbiljne kompanije su otvarale internet portale, ali one se nisu bazirale na ovom zakonu koji govori o zapošljavanju, a u članu 20. detaljnije opisuje Agencija za zapošljavanje. Pričamo o Zakonu o zapošljavanju.
Dakle, imamo veliki problem u tome što se mnogi institucionalni i mnogi suštinski uslovi nisu ispunili i smatram da će Međunarodna organizacija rada imati puno zamerki kasnije na ispunjenje nekih osnovnih stvari. Činjenica je da ga mnoge zemlje nisu ni usvojile, da je ovo dobro što ćemo mi imati priliku da usaglašavamo mnoge stvari. Smatram da treba da ubrzamo promenu zakona u ovoj oblasti. Apelujem na vas i vaše ministarstvo, iskoristite svoj autoritet.
Ovde se danas dosta govorilo o nekim političkim stvarima. Često zapošljavanje kao tema probudi nekakvu političku konkurentnost ovde u ovoj sali. To političarenje je bilo vezano i za to ko koliko novca može da raspolaže i činjenica je da ova današnja priča ne govori o tome da li ćemo mi stvoriti dobre preduslove kroz nekakva finansijska sredstva koja se danas ne raspolažu. Danas samo govorimo o nekakvim pravnim preduslovima. Jedna od njih jeste konvencija, ali tvrdim još jednom, veliki broj drugih problema koji postoje u ovoj oblasti nisu pre ovoga regulisane.
Zatim, treba reći da je veliki broj agencija ugašen u poslednjem periodu nakon 2009, 2010, 2011. godine. Ko god je pokušao da radi ozbiljno, ko god je pokušao da radi pošteno, pa čak, naravno, i oni koji nisu želeli da rade baš po propisima, a nisu uspeli da se snađu u ovoj krizu su, kažem još jednom, ugašeni.
Činjenica je da samo oni koji se dovijaju i nalaze različite načine da sklapaju ko zna kakve ugovore, da li sa državnim preduzećima, danas smo govorili o tome ko je najpoželjniji poslodavac, nažalost, evo, u ime mladih mogu da kažem da je trenutno najpoželjniji poslodavac država. To nije ono za šta smo se borili. Najsigurniji poslodavac, nažalost, i dalje je država. To nije ono što treba da bude cilj, jer na taj način nećemo podstaći zapošljavanje. Činjenica je da privatne agencije očigledno traže svog partnera takođe u državi, jer su tu očigledno najbolja naplativost i najbolji poslovi. Oni su veoma često sumnjivi.
Ono što je zajedničko za sve ono što sam govorio je i to što u zakonu ima svega nekoliko članova o agencijama za zapošljavanje i o tome što je veliki broj agencija u krizi ili su neke pak uspele da se snađu u bračnom posredovanju, ali čak i u poslovnoj pratnji ili nekim drugim stvarima. To je nešto što je problem, a nazivamo ga nadzor. Nigde se ne pojavljuje adekvatan nadzor. Mi smo ovde danas čuli inicijative za to da inspekcija rada pojača svoj nadzor u ovim institucijama, odnosno u ovim firmama, ali to je nešto što očigledno ne funkcioniše. Mi smo na to želeli da skrenemo pažnju.
Smatramo da će zapošljavanje biti dugo godina problem u našoj privredi i smatramo da način na koji se trenutno Vlada ponaša prema privredi je nešto što je definitivno demotivišuće da neko osnuje agenciju. Zamislite sada, neko je završio fakultet, ima prostor u kojem bi želeo da otvori lokal, pošto su to jedina dva uslova da biste otvorili agenciju za zapošljavanje, možete se naći u situaciji da zapravo veoma teško možete da obezbedite svrhu svojoj agenciji, s obzirom da privreda to ne prati. Načina na koje će se podstaći zapošljavanje, ima puno, i o tome politika svaki dan govori i u ovoj sali i na drugim mestima. Jedan od njih jeste i beskompromisna borba protiv korupcije. O tome se dosta govori.
Nažalost, najverovatnije ćemo ostati bez ovog prefiksa "bez" i ostaćemo sa – kompromisna borba protiv korupcije. Kliko će ona omogućiti prostora za zapošljavanje i koliko će otvoriti tržište za privatne agencije za zapošljavanje, to ćemo videti.
Mnogi drugi pokazatelji su i to da ukoliko povećate PDV, vi ste dužni da kažete šta je to što će napraviti ravnotežu, a jedna od njih jeste najčešća pretpostavka da ćete smanjiti porez na dohotke. To će takođe možda otvoriti tržište agencijama za zapošljavanje.
Privatne agencije za zapošljavanje jesu dobra stvar i DS hoće glasati za ovu konvenciju, ali mnoge stvari su pod znakom pitanja, između ostalog i ono što jeste u nadležnosti vašeg ministarstva. Mnoge druge su u nadležnosti Vlade u kojoj ste vi potpredsednik, te apelujem ovako iz redova opozicije na neke stvari koje smo i danas pominjali kao poslanički klub, ali i svih ovih dana kada niste bili prisutni da ih što pre stavite na dnevni red, možda i po hitnom postupku i dobićete podršku verovatno i DS. Zahvaljujem.