Hvala vam gospodine predsedniče.
Poštovani gospodine ministre, poštovane sudije, članovi Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, dosta smo čuli o pravnoj argumentaciji zašto je problematičan ovaj predlog i zašto u stvari postoji pravni problem oko toga da se smeni predsednica Vrhovnog kasacionog suda i predsednica Visokog saveta sudstva.
Gospodine ministre, meni je zaista jasno da ste vi bili u velikom problemu, kada ste u stvari trebali da napravite modus kako da se smeni predsednica Vrhovnog kasacionog suda.
Želim zaista da verujem da ste vi samo izvršavali jedan politički nalog, a da nije tu problem struka kada ste uvezali Ustavni sud, Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva i ovaj parlament, a sve u cilju i u funkciji smene predsednice Vrhovnog kasacionog suda.
Dakle, hajde da krenemo od početka. Šta to znači kada vi kao predstavnik izvršne vlasti, po funkciji član Visokog saveta sudstva, predstavljate ovaj nemušti predlog Visokog saveta sudstva? Vi kao izvršna vlast faktički predlažete, branite ovaj predlog i u stvari apelujete na to da se uradi nešto što je pravni nonsens i što predstavlja veoma velike i ozbiljne posledice za pravni poredak ove države, jer smena predsednice Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva upravo to i jeste. To je udar na pravni poredak ove države.
Kada polazimo od toga da u ovom postupku učestvuju svi ovi činioci, mi ne smemo da gubimo iz vida da i Ustavni sud i Visoki savet sudstva i Ministarstvo pravde i parlament predstavljaju saučesnike u ovom postupku i sutra niko više ne može da se poziva na to da nije znao da je morao jednostavno tu odgovornost da skine sa sebe.
Svesna sam toga da će ova parlamentarna većina najverovatnije da postupi onako, što je politička volja, da se pravosuđe u Srbiji vrati u pređašnje stanje, da pravosuđe Srbije ponovo bude Miloševićevo pravosuđe, da sudovi i tužilaštva u Srbiji budu Miloševićevi sudovi i Miloševićeva tužilaštva, a vrlo dobro znamo kako su ti sudovi izgledali, kako je to pravosuđe izgledalo i tu nema dilema oko toga.
Prema tome, kada vi kao ministar pravde predlažete i branite i toliko se zalažete za ovu vrstu smene, zašto se ne zapitate kako je to moguće da pored vas sede članovi Visokog saveta sudstva, a da pritom niko ni jednu reč ne prozbori o tome zašto i kako je ovaj predlog predat? Dakle, jako je bitno da kada se raspravlja o jednom članu Visokog saveta sudstva budu svi svesni kakve posledice nosi smena predsednika i treba da svi budu svesni koje su posledice kada se smeni predsednik Vrhovnog kasacionog suda.
Vi na mala vrata uvodite kršenje principa zabrane retroaktivnosti. Vi na mala vrata uvodite mogućnost da se ugrozi stalnost sudijske funkcije, jer u ovom slučaju, kada vi dovedete situaciju u tu poziciju da prestane funkcija predsednika najvišeg sudskog organa, dovodite u pitanje sve odluke koje su ustvari proistekle iz postojanja te funkcije, konkretno predsednice Vrhovnog kasacionog suda, odnosno Visokog saveta sudstva.
Dakle, nemamo dilema oko toga šta će skupštinska većina da uradi. Najverovatnije će samo da sledi sve ono što je govorio i bivši radikalski predsednik kada je spominjao i Politikin Zabavnik, da skupštinska većina svojom većinom može i od Politikinog Zabavnika da napravi zakon. Nažalost, ova Srbija će morati da trpi ovakvu vlast, ovakvo razmišljanje i ustvari ovakvo pravno nasilje.

Reč ima narodna poslanica Biljana Pantić Pilja.  Izvolite.

Poštovani predsedniče, ministre, kolege poslanici, danas je pred nama na dnevnom redu predlog Visokog saveta sudstva da se donese odluka o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Neko je danas rekao da će ovde da brani pravni sistem, jer je u pitanju politička odluka o smeni predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Prvo, nije mi jasno zašto ti isti nisu branili pravni sistem 30. novembra 2009. godine, kada je na osnovu neustavne odredbe biran predsednik suda? Drugo, danas na dnevnom redu nije nikakva smena, niti razrešenje, nego prestanak funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Mi kao narodni poslanici treba da sprovedemo Odluku Ustavnog suda, kojom je utvrđeno da je odredba člana 102. stav 5. Zakona o sudijama u suprotnosti sa Ustavom kao najvišim pravnim aktom. Naime, članom 7. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i obavezujuće, dok je odredbom člana 171. stav 1. Ustava propisano da je svako dužan da ih poštuje i izvršava. Mi treba da postupimo saglasno navedenim aktima i da ispoštujemo odluku Ustavnog suda.
Na osnovu člana 102. stava 5. Zakona o sudijama, izabran je današnji predsednik Vrhovnog kasacionog suda. jasno je da pri izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda nije ispoštovan postupak izbora, jer nije pribavljeno mišljenje opšte sednice sudija Vrhovnog kasacionog suda, te smo danas dužni da ispravimo učinjene greške i da donesemo odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Član zakona na osnovu koga je izabran predsednik Vrhovnog kasacionog suda je u suprotnosti sa odredbom člana 144. stav 1. Ustava, u kome je jasno propisana procedura za izbor predsednika najvišeg suda u Srbiji.
Visoki savet sudstva je 18. novembra 2009. godine dostavio Predlog odluke za izbor predsednika suda, pozivajući se na odredbu zakona koja je proglašena neustavnom. Kasnije, u skupštinskoj proceduri je došlo volšebno do promene odluke predlagača i prekoračena su ovlašćenja na sednici Odbora za pravosuđe i Predlog odluke kakav je ušao nije takav i izašao iz Skupštine, već na drugi način. Jasno je da u postupku izbora predsednika suda nisu ispoštovani pozitivno pravni propisi naše zemlje i danas imamo situaciju da je predsednik najvišeg suda u Srbiji izabran na način suprotno Ustavu i zakonu.
Članom 79. Zakona o sudijama je propisano da se predsednik suda bira među sudijama po pribavljenom mišljenju. Članom 144. stav 1. Ustava je jasno propisano kako se bira predsednik suda, pa je odredba člana 102. stav 5. u koliziji sa istim, po kome je izabran predsednik Vrhovnog kasacionog suda .
Jasno je da je u konkretnom slučaju izostavljeno pribavljanje mišljenje opšte sednice sudija Vrhovnog kasacionog suda. Ovakvim izborom predsednika Vrhovnog kasacionog suda je narušeno jedinstvo pravnog poretka naše zemlje, jer je omogućen izbor predsednika jednog suda pre postojanja tog suda i nezavisno od izbora sudija. Morale su prvo biti izabrane sudije Vrhovnog kasacionog suda, koje bi iz svog reda na opštoj sednici dale mišljenje o kandidatu za predsednika. U konkretnom slučaju izabran je predsednik Vrhovnog suda koji nije ni postojao. Sud nije bio formiran, nisu izabrane sudije. Prvo su morale biti izabrane sudije suda, kako bi iz svog reda dale mišljenje o budućem predsedniku Vrhovnog kasacionog suda.
Članom 31. Zakona o uređenju sudova takođe je definisano šta radi Vrhovni kasacioni sud, a jedna od njegovih ingerencija je davanje mišljenja o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Takvo mišljenje nikada nije dato. Dobili smo od predsednika Vrhovnog kasacionog suda, protivno svim odredbama Ustava i zakona koji uređuju izbor istog.
Sada je trenutak da ispravimo učinjene greške, da pokažemo da je Srbija ipak pravna država i da poštuje Ustav. Izborom predsednika Vrhovnog kasacionog suda izigran je Ustav. I tada, kao i sada, se znalo da izbor predsednika najvišeg suda u zemlji nije imao uporište. Jasno je da predsednik Vrhovnog kasacionog suda nije imao legitimitet kada je izabran na osnovu odredbe zakona, koja je proglašena neustavnom. Sada nema više ni legalitet.
Imajući navedeno u vidu, te da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i obavezujuće, pozivam vas da donesemo odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i da pokažemo da Srbija jeste pravna država. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima gospodin Miković, po Poslovniku. Izvolite.

U vezi člana 107. pošto smatram da je jako potrebno da se govori istina. Malo pre se pojavila jedna netačna informacija.

Ne mogu da vam dozvolim da nastavite. Zašto? Gospodine Mikoviću, vi već čitav dan zloupotrebljavate primenu Poslovnika i tumačite da imate pravo da komentarišete izlaganje drugih narodnih poslanika i da ono što oni iznesu vi ste pozvani da kažete da li je to tačno ili nije tačno.
Zaista niste pozvani da to radite. Molim vas. Već čitav dan se javljate posle svakog poslanika sa povredom Poslovnika, tumačeći šta su ti narodni poslanici rekli. To stvarno nema smisla. Kada bi Poslovnik bio takav, onda mi nikada ne bismo završili sednicu Narodne skupštine. Dakle, ne mogu da vam dam reč.
Sledeći prijavljen je narodni poslanik Ljiljana Lučić.

Hvala gospodine predsedniče.
Moje kolege iz poslaničke grupe DS su već izvele našu argumentaciju zašto bi odluka o prestanku funkcije predsednice Vrhovnog kasacionog suda bila protivzakonita i proitvustavna. Ponoviću samo zbog javnosti da Skupština Srbije nije dobila zahtev za razrešenje predsednice Vrhovnog kasacionog suda jer bi onda morali da budu navedeni taksativno kako to zakon nalaže, razlozi za razrešenje.
Pošto tih razloga u stvari nema, ili vladajuća većina nije sklona da otvara tako jednu ozbiljnu raspravu, pribeglo se triku da se iskoristi odluka Ustavnog suda od 20. decembra 2012. godine kojom je utvrđeno da član 102. stav 5. Zakona o sudijama nije u saglasnosti sa Ustavom. Takođe treba ponoviti zbog javnosti da je Narodna skupština izabrala predsednicu Vrhovnog kasacionog suda na osnovu člana 144. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Da naglasim još jednom, Ustavni sud nije raspravljao o toj odluci Skupštine RS. Ona nije dovedena u pitanje. Nije bila predmet rasprave Ustavnog suda. Radi se samo i dalje o neustavnosti jednog člana Zakona o sudijama.
Važno je reći da danas kada je pravosudni sistem organa potpuno uspostavljen u procesu reforme pravosudnog sistema, čudi da se VSS danas ovde u parlamentu pojavljuje kao predlagač za prestanak funkcije, jer zakon tako ne predviđa. Ono što danas izglasamo ovde, ako Ustavni sud nije pod teškim političkim pritiskom, mora odbaciti kao neustavnu odluku, ovog puta zbog toga što se u postupku kao predlagač pojavljuje potpuno neovlašćena institucija.
Radi se o najgrubljem političkom revanšizmu jer ako vidimo da nema pravnih osnova za ovu inicijativu, preostaju politički razlozi. Rekla bih revanšizam i on se manifestuje na najmanje dva načina. U stvari se na jednom simboličkom planu i čini mi se da je to najopasnije, želi poslati snažna poruka da se sa mesta predsednice Vrhovnog kasacionog suda smenjuje, razrešava, prestaje joj funkcija. Onaj sudija koji je imala profesionalnog znanja i lične kuraži da vodi proces ubicama premijera Zorana Đinđića, donese pravosnažnu presudu, ali u obrazloženju te presude otvori pitanje političke pozadine ubistva premijera Đinđića.
Ako znamo da je tadašnji predsednik SRS, do nedavno predsednik SNS, a danas predsednik Srbije, u vreme donošenja te presude izjavio da čim dođe na vlast će izvršiti reviziju ovog sudskog procesa jer on lično želi da se uveri u krivicu osuđenog ubice Zorana Đinđića, onda nema spora da ovde imamo jednu političku inicijativu i da se radi o političkom revanšizmu.
Da li nezakonito i neustavno razrešenje postupajućeg sudije u tom procesu, gospođe Nate Mesarović treba da razumemo kao početak revizije suđenja osuđenim ubicama premijera Đinđića? Ako pogledamo šta se inače dešava u poslednje vreme u pravosuđu, posebno sa masovnom abolicijom najokorelijih kriminalaca, postoji realna opasnost da se to dogodi.
Podsetiću da je stranka predsednika Nikolića pokrenula pre dve i po godine inicijativu o neustavnosti ovog člana Zakona o sudijama i zvuči prosto neverovatno da je Ustavni sud o tome odlučio tek 20. decembra 2012. godine a svoju odluku objavio 20. decembra prošle godine u Službenom glasniku, odnosno tek po dolasku SNS na vlast i medijske kampanje koja je bila u pripremi takve odluke protiv predsednice Vrhovnog kasacionog suda. U toj besprizornoj kampanji prednjačio je visoki funkcioner SNS i predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Iz te kampanje i iz činjenice koju je vodio nema boljeg primera vulgarnog politikanstva i političkog pritiska na nezavisnost sudstva. To su izjave Vladimira Cvijana date novinskoj agenciji TANJUG koje su preneli elektronski mediji, da je predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović glavni nosilac korupcije u pravosuđu i ono što je jako važno je da će oni pokrenuti pitanje nekih sudskih odluka koje je ona donosila itd.
Postavlja se pitanje kojih sudskih odluka? Osim ružne i društveno opasne insinuacije da je predsednica Vrhovnog kasacionog suda glavni nosilac korupcije u pravosuđuju, neverovatna je najava protivustavnog mešanja izvršne i zakonodavne vlasti u sudsku vlast, a mi to upravo imamo danas u ovoj tački dnevnog reda.
Da to nije nekontrolisani ispad gospodina Cvijana već očigledno politika SNS, potvrdio je danas ministar Selaković kada je otvoreno rekao da ne vidi ništa sporno u tome, da on s vremena na vreme interveniše Ustavnom sudu da se sa nekim preispitivanjima ili inicijativama zastane, a da se neke ubrzaju.
Ako parlament donese odluku koju ovde operacionalizuje gospodin Cvijan, poslanici vladajuće stranke, ministar Selaković, biće to skandal bez presedana. Moramo postaviti pitanje da li se na tome završava, jer uvažena predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević u pismu aktuelnoj Radnoj grupi za izradu nacionalne strategije reforme pravosuđa, kaže da neće da radi u grupi dok su u sastavu VSS i Državnog veća tužilaca dosadašnji članovi.
Slično je danas zatražila i jedna poslanica u raspravi. Gospodo ovo je tek početak i umesto da su pred nama zakoni kojima se eventualno nedostaci reforme pravosuđa eliminišu, vladajuća stranka na brutalan način gazi osnovni cilj postavljen reformom, nezavisnost pravosuđa. Sa nezakonitim i neustavnim smenama u pravosuđu očigledno se tek počinje i nažalost u tome učestvuju članovi VSS, nerazumevajući da kada se jednom uđe u kompromis sa politikom povratka više nema.
Mi poslanici DS ćemo braniti i vas kada budete žrtva grubog politikanstva. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Pavle Markov.

Poštovani predsedniče, ministre, predstavnici Visokog saveta pravosuđa, drage kolege, na današnjem dnevnom redu imamo jednu veoma važnu, a kako vreme odmiče veoma zanimljivu temu. Povodom ovog slučaja su isplivale mnoge skrivene činjenice koje na najbolji način oslikavaju poimanje i poštovanje pravne države, nosioce parlamentarne većine u prošloj vlasti.
Radi se o predlogu odluke o prestanku funkcije predsedniku Vrhovnog kasacionog suda. Kada smo na Odboru za pravosuđe dobili predlog ove odluke i kada smo malo zagrebali ispod površine, a ne ulazeći u preterane političke ocene, nedvosmisleno smo došli do zaključka da su oni koji su zaduženi za poštovanje i sprovođenje najviših pravnih akata ove zemlje, postupali neodgovorno, pravno neodrživo i pomalo bahato.
Članom 144. Ustava Republike Srbije je utvrđeno da predsednika Vrhovnog kasacionog suda na predlog VSS, po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog Odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština.
Dakle, ovde imamo potpuno jasne uslove i samim tim proceduru za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a to je odluka o izboru koju donosi Narodna skupština uz tri neophodna prethodna uslova, a to su predlog, te mišljenja sednice Vrhovnog kasacionog suda i mišljenje odbora Narodne skupštine.
Da bi Narodna skupština sprovela ovaj član Ustava, potrebno je bilo doneti zakon i na osnovu istog doći do cilja, odnosno izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Sad, nastupaju parlamentarni stožeri većine iz 30. decembra 2008. godine i na daleko čuveni reformatori pravosuđa i donose Zakon o sudijama koji će se primenjivati od 1. januara 2010. godine, a po principu - hajde da zamutimo bistru vodu.
Pošto očigledno ne nameravaju ispoštovati Ustav, dosetili su se da ga malo i ne poštuju, tj. izmene. Umesto da sprovedu navedeni član 144. Ustava, kao istovetni član 79. Zakona o sudijama, zakonodavci unose u zakon jednu prelaznu odredbu i članom 102. kojim izbor predsednika sudova, pa i Vrhovnog kasacionog suda poprima nešto drugačije uslov, od Ustava i člana 79. istog Zakona o sudijama, i to u konkretnom slučaju uvođenjem institucije vršioca dužnosti predsednika sudova do zakonskog izbora i uvodeći izuzetak predsednika Vrhovnog kasacionog suda u smislu izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda bez odgovarajućih uslova i bez mišljenja opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda. Zašto je ovako kršenje izvršeno, nije deo današnje teme, ali posledice će tek uslediti.
Ovim trenutkom dolazimo do galimatijasa problema, do još jednog u nizu kršenja najvišeg pravnog akta jedne države, a to je Ustav, do urušavanja jedne najbitnijih institucija svake, pa i ove države, a to je Vrhovni kasacioni sud i njenog predsednika i na kraju krajeva, političkog ataka na pravo.
Ovakvim neustavnim članom zakona dato je zeleno svetlo ostalim organima u postupku da zaobiđu Ustav, pa tako predsedavajući Visokog saveta pravosuđa, nekih godinu dana nakon donošenja pomenutog zakona o sudijama, odnosno preciznije 18. novembra 2009. godine pod brojem 060023/2009-01 izveštava Narodnu skupštinu da je Visoki savet sudstva dana 11. 11. 2009. godine utvrdio predlog odluke za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predložio Natu Mesarević, tadašnjeg v.d. predsednika, interesantno, i to na osnovu člana 102. stava 5. Zakona o sudijama, odnosno neustavnog člana Zakona.
Ovom odlukom Visokog savet sudstva ispunjen je jedan od uslova koje je Ustav i član 79. Zakona o sudijama propisao, a to je predlog Vrhovnog kasacionog suda, ali bez onog drugog uslova, odnosno mišljenja opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda. Nakon ovog akta nastavlja se dalje ka ispunjenju poslednjeg uslova, a to je mišljenje nadležnog odbora i donošenje odluke Narodne skupštine.
Međutim, i ovde dolazimo do nove zanimljive pravne gimnastike i nastavka urušavanja vladavine prava i to na način da, iako je Vrhovni savet pravosuđa svoj predlog doneo na osnovu člana 102. stav 5. Zakona o sudijama i koji bi trebalo biti sastavni deo odluke Narodne skupštine, Narodna skupština svoju odluku donosi pozivajući se na član 144. stav 1. Ustava Republike Srbije. I to nije dovoljno, nego dolazimo do saznanja da je tadašnji predlog odluke Narodnoj skupštini, koja je tu odluku i usvojila, drugačija, odnosno volšebno izmenjena i kao takva objavljena u "Službenom glasniku" broj 98 od 30. novembra 2009. godine. Što je mnogo, mnogo je.
Objavljujući odluku u "Službenom glasniku" i pozivajući se na član 144. stav 1. Ustava, Narodna skupština, odnosno stožer vladajuće većine je umesto sprovođenja zakona uzela sebi za pravo da direktno sprovodi Ustav, ali to čini loše jer je istim članom 144. stav 1. propisano, osim ostalih uslova, i uslov pribavljanja mišljenja opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda, koje naravno nisu imali. Na ovaj način odluka Skupštine postaje najblaže rečeno pravo manljiva kao i izabrani predsednik Vrhovnog kasacionog suda.
Ustavni sud dana 20. decembra 2012. godine donosi jasnu odluku da je član 102. stav 5. Zakona o sudijama neustavan, uz ocenu da je zakonodavac prekoračio svoja ovlašćenja donošenjem spornog člana 102. stav 5. i da je istim zakonom narušeno jedinstvo pravnog poretka utvrđeno članom 4. stav 2. Ustava Republike Srbije, citiram.
Nakon ove odluke Ustavnog suda postavilo se pitanje šta je posledica jedne ovakve odluke. Za neke ta posledica ne postoji, kao što su uveli praksu da odluke Ustavnog suda i nisu tako bitne, da Ustav povremeno treba primenjivati, povremeno ne i da ga možemo tumačiti kako nam to odgovara.
Međutim, Visoki savet pravosuđa nije takvog mišljenja, već je 23. januara 2013. godine izneo stav, a i predlog da je nepoštovanjem Ustava i zakona došlo do ozbiljnog kršenja pravnih normi, te je uputio predlog Narodnoj skupštini da donese odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda, smatrajući da je Narodna skupština prekršila Ustav i zakon dana 30. novembra 2009. godine time što je donela neustavnu i nezakonitu odluku o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Smatraju, takođe, da je Narodna skupština dužna ispraviti svoju grešku time što će ispoštovati Ustav, posebno član 166. stav 2. kojim je utvrđeno da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće, kao i član 171. stav 1. da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda.
Takođe, i članom 104. Zakona o Ustavnom sudu, kojim je normirano da su državni i drugi organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice dužni da u okviru svojih prava i dužnosti izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda.
Ujedno, članom 7. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće i da svako kome je povređeno pravo, a to je u ovom slučaju Visoki savet pravosuđa, ima pravo tražiti izmenu tog pojedinačnog akta, u ovom slučaju odluke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Odbor za pravosuđe je ocenio da je predlog odluke Vrhovnog kasacionog suda opravdan, te je isti predlog prosledila Skupština na raspravu i odlučivanje. Mišljenja smo da je Ustav flagrantno i prekršen i je potrebno vratiti se u okvire Ustava i zakona. Ono što nas pomalo iščuđuje jeste politizacija i ponovno vraćanje čitavog slučaja u vanpravne vode, te pokušaj skretanja teme na diskusiju o radu predsednice Vrhovnog kasacionog suda, što niti je tema, niti je jednim aktom Visokog saveta pravosuđa, nadležnog odbora, pa i ove Skupštine postavljen.
Ovde ću samo malo zastati i podsetiću sve nas na nedavno slično kršenje odluka Ustavnog suda, i to u slučaju odluke da odbornički mandati pripadaju odbornicima, a ne strankama. To je, setite se, ostalo u najvećem broju slučajeva mrtvo slovo na papiru, jer su poltičke stranke odbile da sprovedu takvu odluku i to samo iz ličnih, političkih razloga u cilju očuvanja nelegitimnih vlasti. To nam je za posledicu donelo urušavanje gradova, opština i stvaranje ogromnih materijalnih šteta.
Ovo je samo jedan od primera kako je politička elita u prošlom periodu shvatala i primenjivala Ustav. Posle ovoga, naše građane uopšte ne treba da čudi stepen uređenosti Srbije i poštovanje, odnosno nepoštovanje Ustava, zakona i uopšte krizu pravne države, a o međunarodnim posledicama nećemo posebno naglašavati.
Isto tako, i danas ti isti smatraju da je posledica ovakve odluke Ustavnog suda nevažna, da ne treba obraćati preteranu pažnju, pa se čak ide i u ocenama dotle da današnja Narodna skupština krši norme time što želi da se izjasni u navedenom predlogu, sprovede odluku Ustavnog suda i ispoštuje Ustav.
Čak i da naša odluka nije pravno perfektna, to svakako ne mogu tražiti oni koji su doveli do ovakvog unižavanja državnih institucija i grubog kršenja pravnih normi i oni koji su nas doveli u jednu ovakvu situaciju.
Pokušava se manipulisati javnošću, nametnuti personalna tema predsednice Vrhovnog kasacionog suda, koja nijednom rečju saveta i odbora nije pomenuta.
Ovom raspravom moramo odgovoriti na pitanje čemu Ustavni sud i da li je Ustav bitan za ovaj dom i ovu državu i da li smo dužni štititi pomenute pravne vrednosti. Kada na to odgovorimo, lako ćemo doći do odgovora da li je odluka Narodne skupštine iz 2009. godine bila u skladu sa Ustavom ili nije i da li ćemo sedeti skrštenih ruku i čekati da neko virtuelno ispravi tadašnju grešku najvećeg predstavničkog doma i donese nam pravo.
Sve ovo smo dužni učiniti u interesu vladavine prava, vraćanja poverenja građana u institucije sistema i postavljanju Srbije u pravno sigurne zemlje, te zaključujem da je odluka o izboru predsednice Vrhovnog kasacionog suda neustavna i ujedno pozivam Narodnu skupštinu da nedvosmisleno sprovedemo odluku Ustavnog suda time što ćemo utvrditi prestanak funkcije predsednice Vrhovnog kasacionog suda, a na osnovu člana 79. stav 7. Zakona o sudijama. Hvala.

Narodni poslanik Maja Videnović. Izvolite.