Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika podneo Odbor za kontrolu službi bezbednosti.
Predstavnik predlagača je prihvatio amandman na sednici Odbora za kontrolu službi bezbednosti.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Jovan Palalić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, predstavnici vojnih agencija, dame i gospodo narodni poslanici, naša intervencija u ovom članu zakona odnosi se na situaciju produženja primene mera.
U načelnoj raspravi mi smo istakli jedno pitanje koje se ticalo da li ovim zakonom, zakonom koji definiše rad vojnih agencija treba da se uređuje pitanje nadležnosti sudova za postupanje u ovakvim situacijama. Čuli smo odgovor, kroz diskusiju i kroz podnete amandmane ili odgovore na amandmane, da bi to bilo mesto. Mi smo smatrali da je bolje da se sačekalo, jer ovo što ministar Selaković najavljuje nove zakone iz oblasti pravosuđa gde bi se verovatno i zakoni koji se tiču nadležnosti sudova, definisali.
Ali, kada je već urađeno ovako onda smo mi smatrali da prihvatajući taj stav da i mi intervenišemo našim amandmanom. Tiče se upravo pokušaja zaštite, zaštite ljudskih prava u situaciji kada se mere koje se odnose na član 12. osnovnog teksta zakona od tačke 5. do tačke 8. vrlo ozbiljne i koje se tiču tajnog elektronskog nadzora komunikacija i informacionog sistema radi prikupljanja zadržanih podataka o telekomunikacionom saobraćaju. Tajno snimanje i dokumentovanje razgovora na otvorenom i zatvorenom prostoru, korišćenju tehničkih sredstava. Tajni nadzor sadržaja pisanih i drugih sredstava komuniciranja uključujući tajni elektronski nadzor sadržaja komunikacija informacionih sistema i tajni nadzor i snimanje unutrašnjih objekata i zatvorenih prostora i predmeta.
Predviđeno je da u članu 11. znači, u članu 17. osnovnog teksta zakona, da se ovi postupci mogu produžiti za još šest meseci. Mi smatramo, naravno, uvek postoji mogućnost i opravdanje da se takva odluka donese, ali upravo u toj situaciji analogno drugim procesnim slučajevima, mi smo smatrali da tu odluku treba da donese sudsko veće, a ne isti sudija koji je doneo ili procenjivao potrebu za ovim merama kada je prvi put donosio takvu odluku.
Radi se o ozbiljnim merama koje mogu da zadiru u važna ljudska, ustavna prava i slobode i šest meseci nije mali rok ali kažem, razumevajući potrebu da predstavnici vojnih agencija procene da te mere treba nastaviti, da ipak sudsko veće treba da ima potpunije i tačnije podatke zašto se te mere trebaju produžiti, a ne isti sudija, samo jedan sudija, pojedinac, taj koji je donosio odluku.
Smatramo da bi u tom slučaju opet, to je bila intencija svih naših amandmana, bila otklonjena bilo kakva mogućnost da se stavi kritika da ovaj zakon može da služi za različite zloupotrebe ili korišćenje ovako osetljivih stvari kao što su ove mere da bi se izašlo izvan nadležnosti ili okvira za koje su one definisane.
Sudsko veće svim svojim nadležnostima uz dodatnu, kako smo mi naveli u samom amandmanu, dodatno pojašnjenje od strane direktora VBA zašto je potrebno još šest meseci da bi se potkrepila odluka koja bi bila doneta od samog sudskog veća. Mislimo da je to nešto što bi bilo dobro i ako vi u obrazloženju amandmana, zašto ga odbijate navodite da bi to uticalo na organizaciju nadležnosti sudova, a mi mislimo da sama činjenica da se uvodi Viši sud i Vrhovni kasacioni sud u ceo ovaj postupak jeste zadiranje u to. Ali, ako se već u to ušlo mislimo da je ovo bolje rešenje koje smo mi predložili. Ipak, viša instanca ovakvoj jednoj meri uključenje ove mere treba da odlučuje, a to je u svakom slučaju sudsko veće obzirom da praksu sudskog veća imamo u nizu drugih slučajeva. Hvala.

Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)

U raspravu po ovom amandmanu kao i amandmanu koji sam podnela na član 10. neću posebno ulaziti budući da se radi o čisto tehničkim amandmanima i s obzirom na tu činjenicu ne želim da trošim vreme ni sebi ni drugima. Hvala.

Na član 11. amandman je na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika podneo Odbor za kontrolu službi bezbednosti.
Predstavnik predlagača je prihvatio amandman na sednici Odbora za kontrolu službi bezbednosti.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo Zaštitnik građana.
Vlada i Odbor za kontrolu službi bezbednosti su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Olgica Batić
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospođa Batić. Izvolite.

Hvala. Sad moram da govorim pošto amandman nije tehničke prirode.
Ovaj amandman podnela sam, pre svega iz razloga zato što nigde nije propisano koja su zapravo to službena lica koja VBA koja mogu koristiti ovlašćenje iz člana 9. stava 1. jer, samo se navodi da to može činiti VBA.
Suština ovog amandmana, da skratim, ogleda se u tome da ministar odbrane zapravo svojim aktom propiše koja su to službena lica, a sve iz akta o sistematizaciji i organizaciji koja ova ovlašćenja mogu koristiti bez posebnog ovlašćenja, a koja na osnovu njih.
Ovakvim aktom bi ministar odbrane mogao utvrditi i odgovornost, recimo, određenih službenika VBA koji bi mogli, a to smo imali u prošlosti, zloupotrebljavati svoja ovlašćenja upravo iz člana 9. stava 1. i njegovu odgovornost upravo zasnovati na onom propisu koji se ovim amandmanom predlaže. Ponoviću, da je cilj ovog amandmana kao i prethodno podnetih upravo u svrhu borbe protiv korupcije i kriminala. Hvala.

Hvala.
Na član 17. amandman je na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika podneo Odbor za kontrolu službi bezbednosti.
Predstavnik predlagača je prihvatio amandman na sednici Odbora za kontrolu službi bezbednosti.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Određujem pauzu do 15,00 sati, kada nastavljamo sa radom. Hvala.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Prelazimo na rad po 5. tački dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O UTVRĐIVANjU JAVNOG INTERESA I POSEBNIM POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE I PRIBAVLjANjA DOKUMENTACIJE RADI REALIZACIJE IZGRADNjE SISTEMA ZA TRANSPORT PRIRODNOG GASA "JUŽNI TOK"
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom pretresa u pojedinostima 5. tačke dnevnog reda pored predstavnika predlagača prof. dr Zorane Mihajlović, ministarke energetike, razvoja i zaštite životne sredine, pozvala da sednici prisustvuju i: Dejan Popović, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Petar Stanojević, pomoćnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Zoran Ibrović, viši savetnik u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine.
Primile ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Radmila Gerov, Judita Popović, Kenan Hajdarević, Zoran Ostojić, Ivan Andrić, Bojan Đurić, Olgica Batić, Dušan Obradović, Ivan Jovanović, Vladimir Ilić, Aleksandar Senić, Branka Karavidić i Biljana Hasanović Korać.
Primile ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radmila Gerov, Judita Popović, Kenan Hajdarević, Zoran Ostojić, Ivan Andrić i Bojan Đurić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Judita Popović.

Hvala gospođo potpredsednice, poštovana gospođo ministarko, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da se moj amandman odnosi na ovaj javni interes koji se utvrđuje ovim članom 1. ovog zakona, moje mišljenje je da se uopšte niste morali nešto naročito mučiti oko ovog zakona.
Dakle, zakon je mogao da se donese, da se predloži samo sa dva člana, da se prvim članom reguliše taj javni interes, a da se sa drugim članom reguliše poseban postupak.
Sa ta dva člana bi ste regulisali u celosti celu tu problematiku oko eksproprijacije zemljišta za gasovod "Južni tok".
Dakle, uštedeli biste vreme i onima koji su pisali taj zakon, koji su ga obrazlagali, predlagali, a ujedno biste uštedeli i vreme nama poslanicima, ne bismo morali da raspravljamo o ovim ostalim odredbama Predloga zakona.
Zašto to govorim? Iz tog razloga što taj javni interes normalno predviđen ukoliko se želi raditi eksproprijacija i nije poenta u samom tom javnom interesu koji je potreban da bi se uopšte razgovaralo o eksproprijaciji, nego je problematika izražena u tom posebnom postupku koji se predviđa Predlogom zakona.
Znate da je Vlada mogla taj javni interes da utvrdi i bez problema bi mogla da se sprovede eksproprijacija svih tih parcela koje se dotiču "Južnog toka". Međutim, očigledno da je postojao interes da se u tom javnom interesu uradi i poseban postupak, odnosno da se isti zakonom predvidi. Međutim, zakonom i eksproprijaciji je predviđeno i da se poseban postupak može primenjivati u slučajevima kada se dese neke elementarne nepogode nekog većeg značaja.
Prema tome, Zakon o eksproprijaciji već predviđa potrebu tog javnog interesa i predviđa mogućnost posebnog postupka.
Kada ste se vi odlučili da to ne ide putem uredbe Vlade, očigledno ste mislili na taj poseban postupak i time ste vi faktički izjednačili eksproprijaciju zemljišta za gasovod sa elementarnom nepogodom, jer Zakon o eksproprijaciji predviđa poseban postupak samo u slučaju elementarnih nepogoda i tu vam se dešava jedna kolizija između proklamovanog i obrazloženog javnog interesa, velike investicije, velika podrška privrednom razvoju, buduća energetska stabilnost zbog tog gasovoda i suštine da se taj poseban postupak predviđa upravo na štetu koju su građani ove države, a vlasnici su tih parcela kroz koje se namerava da se sprovede taj gasovod.
Dakle, imamo jednu opštu priču oko javnog interesa, ali imamo jednu konkretnu problematiku oko posebnog postupka koji u znatnoj meri rediguje ljudska prava vlasnika nekretnina.
Mislim da je moglo biti mnogo poštenije, racionalnije i realnije, da ste rekli ovako, mi utvrđujemo javni interes za izgradnju ovog gasovoda, utvrđujemo poseban postupak tako što ćemo ljudima da eksproprišemo njihove nekretnine, što ćemo da preuzmemo nekretnine u posred, a da pritom nećemo poštovani one elementarne procesne uslove koji su predviđeni Zakonom o eksproprijaciji, koji nema razloga da se ne primenjuje u konkretnom slučaju kada se radi o "Južnom toku".
Nažalost, kada god se poziva vlast na nacionalni i javni interes, u tom slučaju uvek postoji neka zadrška i mora da postoji oprez kod onih kojima je namenjeno to objašnjenje da se radi o javnom ili nacionalnom interesu.
Nažalost, ja bih vam napomenula da su ustanove kulture koje su proglašene od javnog interesa, izgubile nekoliko ustanova kulture, koje su takođe morale biti uvrštene u nacionalni interes kao što su JDP ili kao što je "Atelje 212". Dakle, mi već kod tih ustanova kultura kada smo predvideli nacionalni interes, na neki čudan način smo smatrali da nema mesta za ova dva bitna pozorišta.
Dakle, šta se tu dešava sa nacionalnim interesom? Da li tu zaista postoji jedan dobar kriterijum kada se isti utvrđuje? Isto tako i kod utvrđivanja javnog interesa kod izgradnje nekog velikog infrastrukturnog projekta kao što je gasovod.
Isto tako možemo da nabrojimo nekoliko parkova, nacionalnih, koji su takođe dobili taj prefiks nacionalni, pa su u međuvremenu i te kako devastirani, recimo, "Đerdap", "Fruška Gora", Šar planina, Kopaonik i slično.
Imamo te slučajeve nacionalnog i imamo slučajeve javnog interesa koji već u startu probuđuju određenu sumnju.
Na žalost, u proteklih šest ili sedam meseci, od kada je aktuelna ova vlast, mi smo svedoci da se donose ad hok zakoni, da se donose jednokratni zakoni, odnosno za jednokratnu upotrebu.
Samo bih vam napomenula da se to može odnositi na izmene i dopune Zakona o NBS.

Vratite se na temu, gospođo Popović.