Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu. Činjenica je da je Narodna skupština u proteklom periodu nekoliko puta razmatrala sam tekst Predloga zakona o javnom beležništvu, činjenica je da osim samog vremena kada će se primenjivati Zakon o javnom beležništvu, što se predviđa predlogom zakona da će biti od 1. marta 2014. godine, ima još nekoliko izmena koje bi trebalo da na određeni način unaprede sadašnji tekst zakona.
Međutim, činjenica je da, osim dobre namere svih onih koji su učestvovali u predlaganju zakona, koji su predlagali dosadašnje izmene i dopune, dobrih namera onih koji su podneli ovaj predlog zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu, činjenica je da se ovde radi, kako je ministar, rekao citirajući me sa odbora, da se radi o pionirskom poduhvatu, pokušaju uvođenja javnog beležništva uopšte u naš sistem.
Mi znamo da je nekih desetak godina pre Drugog svetskog rata uveden javnobeležnički sistem. Tada su postojali kraljevski javni beležnici, istina, samo u dve banovine, koliko znam iz istorije. To je određeno iskustvo koje naš pravni sistem ima sa javnim beležništvom, govorim u smislu pravne određene istorije.
Činjenica je da je javnobeležnički sistem prihvaćen u mnogim zemljama u Evropi. Mi smo praktično na kraju celog tog procesa uvođenja javnog beležništva u Evropi, ali se nadam da ćemo biti u prilici kada napravimo sistem da se ne suočimo sa onim problemima koje su imale zemlje u okruženju, u pogledu samog vršenja dužnosti javnobeležničke službe. Činjenica je da je u određenim susednim zemljama od strane pojedinaca dolazilo do određenih kršenja zakona i negativnih pojava.
U tom smislu, treba da budemo svesni da je jako teško sve ovo, u pogledu zakona, podzakonskih akata i svega onoga što prati uvođenje javnobeležničkog sistema, na određen način kvalitetno uvesti. U tom smislu, odajem priznanje onima koji su predložili sam zakon o javnom beležništvu i onima koji su u dosadašnjem periodu učinili napor da budu usvojeni i Pravilnik o javnom beležničkom ispitu, Pravilnik o dopuni Pravilnika o javno beležničkom ispitu sa Programom za polaganje javnobeležničkog ispita, Pravilnik o privremenom broju javnobeležničkih mesta i službenim sedištima javnih beležnika i javnobeležničkim mestima, Pravilnik o javnobeležničkoj kancelariji i radnom vremenu javnog beležnika itd.
Znači, pokušano je da se na određeni način, ugledanjem na zemlje u okruženju i njihova iskustva, a primenjivanjem takvih nekih iskustava na našu zemlju, stigne do uslova da se izaberu, a pre svega da se osposobe ljudi koji će obavljati javnobeležničku funkciju i da se ceo sistem javnog beležništva ustanovi na onaj način koji će pre svega služiti građanima. Jer, u Srbiji u centru interesovanja društva treba da bude građanin, čije potrebe moraju biti zadovoljene i kome treba pružiti bolju pravnu zaštitu, kao i pravnim licima, da se poboljša pravna sigurnost u zemlji i time pomogne jačanje vladavine prava. Upravo je to glavni razlog zašto se i u proteklom periodu i sada čine pokušaji i od Narodne skupštine da doprinese stvaranju takvih uslova, da i mi, ugledajući se na dobre pravne prakse i iskustva u okruženju, uredimo javnobeležnički sistem.
Davane su u proteklom periodu određene procene i meni je žao što prošli predlog zakona nije bio predložen od strane Vlade, već od strane samih poslanika, imajući u vidu resurse sa kojima raspolaže Vlada u smislu predlaganja zakona. Tada je od strane jednog broja poslanika predviđeno i predlagano da se produži rok za stupanje na snagu, upravo imajući u vidu da je teško izvući ceo red poteza, u smislu sprovođenja ispita osposobljavanja svih ljudi koji trebaju da obavljaju funkciju izbora samih javnih beležnika, formiranja komore i daljih poslova.
Samo podsećam da mi ovog trenutka imamo u državi Srbiji 55 pojedinaca koji ispunjavaju samo jedan uslov da bi bili javni beležnici, a to znači da imaju položen javno beležnički ispit. To ne znači da će svih tih 55 biti javni beležnici.
Druga stvar, ukoliko izvršimo analizu koliko državi Srbiji treba javnih beležnika, na 100.000 građana potrebno je minimum četiri javna beležnika, na milion građana minimum 40 javnih beležnika, a na oko sedam miliona ili više građana u Srbiji potrebno je 280 ili 300 javnih beležnika. Taj broj je verovatno i veći, imajući u vidu da postoji jedan broj opština sa malim brojem stanovnika, a sigurno je ideal uređene zemlje, uređene države da svaki građanin svake opštine ima mogućnost da u sedištu svoje opštine overi i ugovor o prometu nepokretnosti i ostale druge stvari koje treba da budu sačinjene u obliku javnobeležničkog zapisa ili gde treba da se sačini neka javnobeležnička isprava. Kada ćemo stići do minimum 300 ljudi koji zadovoljavaju kriterijume da budu javni beležnici, ukoliko do ovog trenutka imamo 55 takvih, ostaje da se pitamo.
Druga stvar, mislim da u dosadašnjem periodu nije izanalizirana jedna činjenica koja je prisutna, a to je da je lako u velikim sredinama, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, gde postoje fakulteti, gde postoji veliki broj visokostručnih ljudi, ljudi koji bi ispunjavali one druge uslove da bi uopšte polagali javnobeležnički ispit, a tu mislim na diplomirane pravnike sa položenim pravosudnim ispitom, koji bi mogli danas – sutra da budu javni beležnici. Imamo veliki broj opština koje su, setite se, pre izvesnog broja godina imale problem kako da pronađu diplomiranog pravnika, čak i bez položenog pravosudnog ispita, da bi mogle da ispune funkciju da sekretar skupštine opštine bude diplomirani pravnik.
Ukoliko pravimo javnobeležnički sistem kako treba, treba da imamo u vidu i taj problem – šta ćemo sa onim malim sredinama gde objektivno država ima određenu obavezu da građaninu obezbedi da javni beležnik, odnosno da bude omogućena overa javnobeležničke isprave i sačinjenje javnobeležničkog zapisa? Mislim da su to teme koje nas tek očekuju u narednom periodu. To je tema koja nas očekuje na Odboru za pravosuđe. Očekujem to i u razmatranje ovde na plenumu, jer bio bih najsrećniji ukoliko bi ovakav predlog zakona, bez obzira da li je usvojen sa amandmanima, a nadam se da će biti usvojeni korisni amandmani, naročito amandmani koje je podnela DS, ali bez obzira, jer i najidealniji zakon, ukoliko ga ovde izglasamo, nisam siguran da u potpunosti korespondira sa praktičnom situacijom koju imamo u Srbiji.
Upravo zbog toga vas pozivam da tokom današnje rasprave, a naročito u periodu koji nas čeka, pronađemo načine na koje možemo da obezbedimo da i u malim sredinama i u sredinama gde ne postoji zainteresovanih diplomiranih pravnika, ili diplomiranih pravnika sa položenim pravosudnim ispitom, da uopšte polažu javnobeležnički ispit, ili da se danas-sutra pojave kao kandidati za javnog beležnika, ili da budu izabrani za javnog beležnika.
Mislim, da tog problema ovog trenutka nismo svesni. Istina u ovom predlogu zakona učinjen je određen pokušaj da se obezbede još određeni poslovi za potencijalnog javnog beležnika u smislu stimulisanja svih onih potencijalnih polagača javnog beležničkog ispita i potencijalnih kandidata za obavljanje javnobeležničke funkcije. Samim tim time što će se opisati šta će taj javni beležnik još moći da radi ili šta će samo javni beležnik moći da radi, da neće biti dovoljna stimulacija da se obezbede uslovi za kvalitetno obavljanje javnobeležničkih funkcija, naročito u malim sredinama.
U tom smislu vas pozivam da ova današnja rasprava bude podstrek za analizu šta sve treba uraditi u narednom periodu, da osim ovog jednog dela koji nas očekuje u narednom periodu da vidimo na koji način možemo da stimulišemo veći broj ljudi. Da ispit bude takav koji će obezbediti da kvalitetni pojedinci prođu, da ispit bude lišen trik pitanja ili nekih takvih pitanja koja će bez ozbiljnog razloga eliminisati jedan broj kandidata.
Ali, da bude ispit takav koji će na adekvatan i merljiv način moći da pre svega odgovori zahtevima građana Republike Srbije, da oni koji stvarno ispunjavaju uslove što se tiče znanja i što se tiče mogućnosti i perspektive, da će ti ljudi razumeti šta je suština obavljanja javnog beležničkog posla i biti dobri javni beležnici sutra nakon polaganja ispita. Da će to biti praktično jedan od poteza koji treba da doprinesi u krajnjoj liniji stvaranju uslova da i Srbija bude jedna od zemalja gde ćemo biti u prilici da rasteretimo sudove, onoga što nije preko potrebno da sudovi rade, a da se na adekvatan način zaštiti interes svakog građanina, svakog pojedinca, svakog pravnog lica i svakog kome usluga javno beležničke službe potrebna.
U tom smislu, pozivam vas da posebno razmotrite amandmane koji su na Predlog zakona podneli poslanici Demokratske stranke i da vidimo na koji način u narednom periodu, pre svega, radom u okviru Odbora za pravosuđe, pomognemo svim učesnicima u ovom odgovornom poslu da stignemo do što bolje uređene javnobeležničke funkcije u zemlji.
U svakom slučaju, očekujem i u ovoj današnjoj raspravi i u raspravi kasnije na Odboru po pitanju ovoga i u svim konsultacijama i eventualnim javnim raspravama po pitanju sprovođenja ovog zakona i pratećih podzakonskih akata stignemo do rešenja koji treba da budu u interesu građana. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Maja Gojković.

Poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, drago mi je što smo u današnjem popodnevnom delu ipak odlučili da raspravljamo o suštini materije Predloga ovog zakona, za razliku od prepodnevnog dela gde su se poslanici koji su imali tu privilegiju da se javljaju među prvima, više se bavili politikom ili nekim politikantskim temama o stanjima u pravosuđu ili o brkanju nekih pravnih pojmova kao što je pravna sigurnost. Mislim, da su pobrkali sa opštom bezbednošću, pošto su spominjali stanje na ulicama naše države. Ali, dobro, ne moraju svi da budu pravnici da bi učestvovali u raspravi, ima i onih ljudi koji imaju hrabrost da budu van pravničke struke, a da daju ocenu o validnosti nekog predloga zakona.
Dakle, pred nama je zakon sa nekim manjim izmenama Zakona o javnom beležništvu. Ne govorim ništa u pežorativnom smislu, nego to su neki predlozi izmena koje je Ministarstvo odlučilo da da parlamentu i to su verovatno neki nedostaci koji su prvi uočeni ili je iskazana potreba najhitnijih izmena u odnosu na osnovni Zakon o javnom beležništvu iz 2011. godine i koji danas na zasedanju kritikuju uglavnom oni koji su glasali za uvođenje takvog instituta i glasali za takav tekst zakona, bez ikakve zamerke.
Naravno, protekom vremena svako od nas, bez obzira što u jednom momentu podrži nešto, uoči mnoge nepravilnosti, pa je i samokritika zaista nešto što mislim da je pohvalno, a nije ništa ružno ako neko uoči da je osnovni tekst u stvari veoma manjkav za upotrebu u praksi. Te manje izmene su svakako preciziranje prebivališta beležnika usklađeno sa teritorijom opštine ili grada gde treba da obavlja svoju delatnost. Odredbe o ispitnoj komisiji gde se sa šest prelazi na pet članova komisije i ostavlja se mogućnost, ne moranjem, nego mogućnost stvaranja više ispitnih komisija. Obaveznost ugovora o raspolaganju nepokretnosti, da se to izrazi u formi javnog beležništva i slično.
Ali, možemo svi da zaključimo ovde da je suština Predloga ovog zakona i to opet naglašavam, ne mislim ništa pežorativno što je to predloženo, nego baš želim da pohvalim Ministarstvo, jer je ovim predlogom zakona i to po hitnom postupku sprečio blamiranje jedne pravne države koja bi usledila da nemamo ovakav Predlog zakona po hitnom postupku, već 1. marta ove godine. Dobro je, što se predviđa odlaganje primene barem za godinu dana, dakle, od 1. marta ove godine na 1. mart 2014. godine.
Mislim da su svi shvatili šta su razlozi ovog odlaganja samo neko to hoće da prizna, a to neko neće da prizna. Sigurno su to razlozi da je nemoguće obezbediti uslove za primenu zakona i ako neko misli da je to moguće neka to onda konkretno i kaže kako, jer broj lica koja su položila ili taj neophodni javnobeležnički ispit da bi se uopšte bavili tom profesijom on ne postoji. Dakle, imamo samo iz tri kruga polaganja ispita, koliko sam ja danas to shvatila diskusiju na Odboru za pravosuđe, imamo samo 55 na čitavoj teritoriji Srbije koji su uspeli da polože ovaj javnobeležnički ispit.
Bez ovog neophodnog broja, a da vas podsetim 2012. godine je ministarka Malović donela Pravilnik o privremenom broju javnobeležničkih mesta i službenim sedištima javnih beležnika za koje će se raspisati konkurs za prvih sto javnih beležnika. Znači, nemamo ni taj najosnovniji uslov i bez tog broja javnih beležnika uopšte nije moguće ni osnovati strukovnu komoru. Danas smo čuli različita razmišljanja, pitanje zašto se odlaže zakon, ne znam kako kada nemamo ljude koji će se po profesiji time baviti i nemamo komoru. Nemamo dva osnovna elementa u zakonu koji je usvojen još 2011. godine.
Ovog puta bih preskočila tu temu o polaganju ispita. Kako je došlo do toga da vrlo mali broj ljudi položi taj prvi ispit, jer tu bi otvorili mnogobrojne teme i polemike između nas i predstavnika opozicije koji su se danas i na Odboru za pravosuđe našli pogođenim, čak i u nekom privatnom razgovoru kada sam im iznela neke činjenice šta se dešavalo na prvom ispitu, ko je položio, zašto je mali broj prijavljenih lica bilo, da li je istina da su neka lica imala već odgovore na pitanja i tome slično.
Dakle, da to ostavimo, jer smo rekli da ćemo pričati samo o profesiji da ostavimo ta nagađanja po strani i da ostavimo te nepravilnosti kojih je sigurno bilo na prvom ispitu. Nisam polagala taj ispit i nemam ni nameru, ali znam lica koja jesu i koja su vrlo ozbiljni i koji ne znaju da li da se ponovo javljaju na takav ispit ako bude takva organizacija.
Međutim, dobili smo uveravanja od ministra pravde da su već na sledećim ispitima te sve nepravilnosti zaista ispravljene.
Bitnije od toga, a kako se polagalo, koliko se lica prijavljivalo i sigurno, kakva je potreba da se usvoji ovakav pravni institut, zašto su nam neophodni javni beležnici i neko to ocenjuje da je dobro, a neko da nije, da je to naše usaglašavanje propisa u Srbiji sa evropskim pravom.
Danas je bilo komentara među poslanicima da je to uvođenje još jednog pravnog instituta koji možda nije prilagođen nama i to bih ocenila kao vrlo hrabro, kao potpuno pravno neznanje i nepoznavanje materije, zato što je to jedna od najstarijih pravničkih profesija u našoj zemlji, prvi put je uvedena još 1930. godine, Zakonom o javnom beležništvu, Kraljevine Jugoslavije i ukinuto je 1944. godine kao i mnoge dobre evropske stvari koje su postojale još u ono vreme pre Drugog svetskog rata i u tom trenutku je ukinuta samostalna i nezavisna profesija i javno beležništvo kod nas više nije postojalo.
Polemika da li je to potrebno ili nije potrebno, to su neke laičke stvari u koje ne treba zalaziti, ali najvažnije je da odgovorimo sebi prilikom usvajanja zakona, da li postoji potreba za ovakvim zanimanjem kod nas.
Opet smo mi nešto posebni u čitavoj Evropi, jer treba napomenuti da od svih zemalja u Evropi, od svih zemalja u okruženju, javni beležnici nisu pronašli uporište samo u Srbiji.
Treba da se zapitamo zašto toliko kaskamo za uvođenjem ovog važnog pravnog instituta koji je zaživeo svuda u Evropi, u svim zemljama bivše Jugoslavije, a kod nas ne.
Istine radi, za vreme Kraljevine Jugoslavije, taj zakon je ostvarivao svoju funkciju na području gde je uticaj imala Austrougarska, a južno od Dunava je to bilo manje ili uopšte nije bilo primenjivo.
Da kažem da je ovaj zakon mnogo savremeniji, drugačiji, veliki diskontinuitet od 1944. godine do 2013. godine, tako da i ta vremenska distanca govori u prilog uvođenja tog pravnog instituta.
Ciljevi, svakako rasterećenje pravnog sistema Srbije i žao mi je što neke kolege iz pre podnevnog dela nisu ovde, jer su govorili potpuno suprotno, jer je to služba od javnog poverenja, samostalna i potpuno nezavisna po profesiji.
Svakako, ishod uvođenja ovog javnog beležništva je veća pravna sigurnost u prometu nekretnina, smanjenju broja sporova i parnica pred sudovima i to je svrha i to su rezultati u onim zemljama u kojima je zaživelo javno beležništvo.
Ono što je bitno za našu državu, to je ostvarivanje ušteda zbog smanjenja obima sudskih troškova, jer se ovim institutom stvara mogućnost za efikasniji rad sudova. Ono što je interesantno i zašto je dobro što odlažemo ovaj zakon i možemo mnogo toga da predupredimo to su negativna iskustva zemalja u okruženju, pre svega u Hrvatskoj, gde je zaista bilo problema, jer nije mogla na pravi način da se ostvari pravna kontrola tokova novca. Nekima je to javno beležništvo onako poslužilo i za neki način, pranja novca i zato je jako važno da uz ove male izmene koje su tu, iskoristimo ovaj period od godinu dana da stvorimo uslove da ovo zaista bude neutralna instanca pravne države, da imamo što veću transparentnost prilikom kontrole rada javnih beležnika i da uslovi prilikom davanja licenci za rad javnih beležnika zaista moraju da budu besprekorni, da nam se ne bi dešavale greške koje su se dešavale u zemljama u okruženju.
To što je najvažnije, prilikom određivanja, ko će biti ti javni beležnici, svakako su i znanje, koje će se potvrditi jednim delom i polaganjem ispita, ali i etika i zato je važno da imamo komore, zato je važan rad resornog ministarstva i kontrola svakog pojedinačnog beležnika.
Pozitivni primeri, zato što kažem, ima mnogo nepoznanica, šta je to javno beležništvo, svakako je sada u poslednje vreme u Hrvatskoj, to je institut koji postoji 18 godina, u BiH, Republici Srpskoj i da kažem da su ostavinski postupci sada isključivo u nadležnosti notara u Hrvatskoj i to je ono što traži i Republika Srpska i Crna Gora. U tom pravcu bih molila ministra i predlagače, da razmišljaju i time ćemo podstaći veći broj ljudi da se javljaju i na ispite i da postoje javni beležnici, da i ovaj segment, ostavinski postupak damo isključivo javnim beležnicima u nadležnost.
Nema sumnje da će uz dobru pripremu za koju nam je potrebno minimum godinu dana, uz medijsku podršku, da bi objasnili građanima Srbije šta znači javni beležnik, da će ovaj institut zaživeti kod nas i pokazati svoje pozitivne efekte na smanjenje broja postupaka, na efikasnost sudova i da smanjenje troškova postupka.
Amandmane poslaničkih grupa nismo dobili kao poslanici, pa ne možemo o njima da govorimo, to ćemo u danu predviđenom za raspravu u pojedinostima, a poslanička grupa SNS će podržati ove izmene Zakona o javnom beležništvu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa je zaista pristupila ovoj temi vrlo ozbiljno i 2011. godini i 2012. godini, i sada, jer smatramo da institut javnog beležništva zavređuje takvu pažnju.
Kada smo govorili 2011. godine u jednoj atmosferi kada je sprovođena jedna reforma pravosuđa, govorili smo o činjenici da svi subjekti koji učestvuju u sistemu pravosuđa i posledice koje se tiču jednih ili drugih u domenu, izmene zakona, koje dotiču jedna drugu, ne mogu biti izdvojene. To je slučaj i sa javnim beležništvom. Položaj sudija, položaj tužilaca, advokata, javnih beležnika, izvršitelja, zakoni koji uređuju njihov rad ili sistemski zakoni koji se tiču materije parničnog postupka, izvršnog postupka, krivičnog postupka, kada se donose, i te kako utiču na sve segmente ovog sistema pravosuđa.
Politika koja je objašnjavana kada je uvođen institut javnog beležništva bila je, kako omogućiti građanima lakši pristup pravdi i kako omogućiti suđenje u razumnom roku.
Razmišljalo se koji su to načini i koji su to modeli. Onako kako je sve izvedeno u ukupnom konceptu reforme pravosuđa, izazvalo je ogromne probleme. Pokušaću da ukažem koje probleme, ukoliko se ne reše drugi segmenti pravosuđa, može izazvati i funkcionisanje samog instituta javnog beležništva, koje je i te kako važno i značajno, jer vi ste u jednom trenutku rekli ministre da je to jedna ideja koja se od 2000. godine provlačila i dobila je svoj zakonski okvir 2011. godine, a sada kasnimo sa njenim uspostavljanjem.
Mi smo se te 2011. godine bavili temom prenosa javnih ovlašćenja, na javno beležništvo, prenosom javnih ovlašćenja na izvršitelje i to je bilo obrazlagano na taj način da će upravo prenos javnih ovlašćenja omogućiti rasterećenje sudova, suđenje u razumnom roku i faktički, sudovi će se baviti samo tom temom, a građanima će pristup pravdi biti olakšan.
Sve bi to bilo u redu da se nisu desile druge stvari koje su se realizovale unutar te reforme pravosuđa, koje su stvorile probleme ili će stvoriti probleme, posredne ili neposredne.
Ušlo se u reformu tako što se izmenila sudska mreža. Smanjen je veliki broj, ukinut je veliki broj osnovnih, tada opštinskih sudova. Formirana su 34 osnovna suda. Njihove nadležnosti su umanjene. Deo tih nadležnosti je prenet na više sudove i u tom trenutku mi smo imali u mestima gde su bili opštinski sudovi, tada sudske jedinice, prazne sudijske sale, prazne sudijske kabinete i prepune kancelarije u kojima se overavaju ugovori. Ideja sa javnim beležništvom je upravo bila da se taj problem reši tako što će ti poslovi biti preneti na javno beležništvo.
Građani su nakon toga bili prinuđeni da veliki broj svojih prava ostvaruju u mestima izvan svog prebivališta. Mi smo tada ukazivali, prosto želim ovom prilikom da kažem da se ta stvar mora zaista celovito i zajedno posmatrati, da mi možemo biti suočeni vrlo brzo, da uvođenjem javnog beležništva, zadržavanjem ovakvog stanja sudske mreže, bude ugrožen jedan drugi važan segment sistema pravosuđa, a time ugrožena i mogućnost ostvarivanja prava i od strane građana, a to je advokatura u malim mestima.
Advokatura u malim mestima u situaciji kada nemate osnovne sudove, kada osnovni sudovi ili jedinice imaju manje nadležnosti i kada imate sada uvođenje javnog beležništva, na koga se, moram tako da kažem, najveći deo tih egzistencija advokature odvijao kroz, što to ne reći, i overavanje i sačinjavanje ugovora. Ako se bude gasila advokatura u malim mestima, onemogućiće i same građane u pristupu pravde. Oni će morati da idu u veća mesta, da se izlažu višim troškovima i ukoliko se ne krene u hitnu promenu sudske mreže i vraćanja osnovnih sudova, mislimo da ćemo ući u drugu vrstu problema, koji sasvim sigurno nije cilj.
Mi podržavamo, naša poslanička grupa, uvođenje javnog beležništva, podržavamo prenos javnih ovlašćenja. Naš stav je bio, ovde želim da kažem ministre, da upravo zbog činjenice da se tako važna ovlašćenja prenose, pored overe ugovora, tu su i domeni vanparničnog postupka, da su se javni beležnici trebali birati u Narodnoj skupštini, a da tako velika ovlašćenja koja su data ministarstvu i ministrima ne treba da budu data. Naš koncept je bio izbor javnih beležnika u Narodnoj skupštini.
Pozitivna strana javnog beležništva, koja mislim da ovde danas u diskusiji nije dobro shvaćena, ne odnosi se samo na građane i na mogućnost da građani brzo realizuju svoju potrebu da sačine ugovor i da rešavaju, nego na samu privredu. Svi koji su bili nekada u prilici da overavaju ugovore, mogu da zamisle kako izgleda atmosfera kada jedan poslovan čovek treba da overi ugovor, kada overivači rade do dva-tri sata, da do tri sata zaključavaju, da ne žele da izađu, uglavnom niti im predsednici sudova dozvoljavaju da izađu na teren, njima je potrebno da ga možda overe u pet, u šest, u sedam sati, kada su to u mogućnosti, baš tog dana. Prema tome, jako pozitivnu stranu javnog beležništva ima i na prinudu i to ne treba da se ovde potceni.
Zato mi mislimo da ovo sve nedopustivo kasni, jer mi nismo rešili taj problem ni rasterećenja sudova, nismo rešili problem koji je potreban za samoprinudu. Prema tome, ovo moje obraćanje je bilo samo u toj funkciji da se ne može nijedan sistem pravosuđa, nijedan subjekt pravosuđa izdvojiti posebno, niti se posmatrati da ono što se dešava njemu kroz donošenje zakona i njegovo funkcionisanje, ne tiče se ostalih. Samo sam izdvojio jedan segment koji se tiče advokature koja je jako vezana za javno beležništvo, za njegovu egzistenciju. U krajnjoj liniji, od egzistencije i advokature zavisi i mogućnost da građani ostvare svoja prava koja su im zajamčena Ustavom i ostalim propisima. Prema tome, pozivam vas ministre da što pre sa izmenom mreže sudova dođete u Narodnu skupštinu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, počeli smo veoma često da se viđamo sa ministrom pravde. To je zadovoljstvo svima nama iz poslaničke grupe SNS. Imate punu našu podršku, naročito u trenutku kada vas napadaju oni koji su doveli do ove situacije u kojoj se sada nalazimo. Oni koji vas napadaju, zapravo brane sebe, prenoseći krivicu na vas, iako u svemu tome nema vašeg učešća, niti učešća ove vlade i bilo koje vaše delovanje nije dovelo do situacije u kojoj se sada nalazimo.
Vrlo je teško vaditi kestenje iz vatre, pogotovo ako to kestenje niste vi bacili, ali očigledno pokazujete jednu dozu hrabrosti jednog mladog čoveka koji je došao na jednu vrlo važnu funkciju, ministra pravde u Vladi Republike Srbije i koji, ukoliko nastavi da bude ovako hrabar, odlučan, imaće punu podršku poslaničke grupe SNS, a ja sam ubeđen, i svih naših koalicionih partnera.
Dakle, danas je još jedan od zakona koje ste vi, odnosno vaše ministarstvo, predali ovoj Skupštini, a radi se o Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu i tu ne bi imalo puno toga da se kaže. Ovde se radi o veoma kratkom predlogu zakona, rekao bih o jednom od najkraćih koji smo dobili u ovih sedam meseci, koliko se nalazimo u ovoj Skupštini.
Takođe, vrlo ste hrabro najavili da ćete iskoristiti ovih godinu dana prolongiranja početka važenja ovog zakona, da biste poradili na izmenama i dopunama određenih članova, koji su, iako nisu stupili na snagu, pokazali se neadekvatnim za naše uslove. Bilo je ovde veoma konstruktivnih diskusija i rekao bih kolega iz poslaničkih grupa iz opozicije, koji su ukazali na određene činjenice, imajući u vidu da se radi o profesionalcima, ljudima koji svakoga dana se susreću sa problemima sudova, sa problemima pravosuđa i koji su veoma dobro prepoznali da ti sudovi moraju biti rasterećeni, tako što ćemo imati notara, tako što ćemo imati javno beležničku službu, odnosno ljude koji će uzeti ogroman deo posla koji je u izvesnom smislu i u velikom obimu, zapravo tehnički, od strane osnovnih sudova pretežno, obavljati i overe raznoraznih dokumenata.
Ono što ste predložili ovim zakonom i što je veoma prihvatljivo iz dva razloga, prvi je ekonomske prirode i koji bi pospešio da mnogi ljudi požele da budu notari, da polože ovaj ispit, to je da se prenese ovlašćenje overe ugovora, svih ugovora, o prometu nepokretnosti i na taj način stvori mogućnost da u tom finansijskom delu budu pospešeni troškovi i obaveze koje notari imaju, a koje naravno svako ko radi želi da zaradi i naravno da svako ima taj interes.
Takođe mislim da se treba obratiti pažnja i na onaj deo, a tiče se obezbeđenja prostorija i tiče se obezbeđenja materijalnih sredstava, koje mora budući notar da obezbedi. U današnje vreme i ovoj socijalnoj situaciji i ekonomskoj krizi, naravno da je i taj momenat veoma bitan i zato bi zakonodavac trebao da pomogne budućim notarima rešenjem koje će omogućiti da država učestvuje materijalnim sredstvima, finansijskim injekcijama, eventualno povoljnim kreditima koji bi ovim mladim ljudima omogućili da obezbede nepokretnost, koja naravno mora biti adekvatna, koji moraju da obezbede određenu kasu u kojoj će se čuvati dokumenta i određene dragocenosti koje se polažu kod notara, tako da je i to jedan od veoma bitnih elemenata.
Ono što je bitno reći, a to su svi istakli, neverovatno je da u tri navrata prilikom polaganja javnobeležničkog ispita imamo prolaz, odnosno položilo je 55 lica, imajući u vidu da se radi o diplomiranim pravnicima koji su položili pravosudni ispit i koji su imali iskustvo pet godina u struci. Zaista za mene i za profesionalce koji su u ovoj Skupštini to deluje apsurdno. Da li je podignut taj nivo ispitivanja toliko da predstavlja veliki problem za ove ljude koji imaju iskustvo, završili su pravni fakultet, položili su pravosudni ispit, a došli smo u situaciju da ne mogu da polože javnobeležnički ispit? Lično mislim da to nije u pitanju. Mislim da je nešto drugo, a to je da se pravosudni ispit veoma lagodno, veoma lagano, da ne idem dalje, polagao. Dobijali smo fabrikovane diplomirane pravnike sa položenim pravosudnim ispitom koji očigledno, ako su radili u struci, najmanje što su mogli to je da odu i da vide kako to u vanparničnom postupku funkcioniše, mogli su da vide kako se overavaju ugovori i da vide kako to u tehničkom smislu izgleda posao jednog notara, da to pročitaju i odu na ispit i polože ga. Međutim, očigledno da je došlo do devalvacije mnogo čega u ovoj Srbiji za prethodnih 12 godina, pa je očigledno da se i ovde trgovalo i kupovalo, jer ne postoji ni jedno logično objašnjenje, bar za mene, a mislim i za javnost Srbije da neko položi jedan ispit, a da na drugom ne može da prođe ni običnu kvalifikaciju.
Jako je dobro što se proširuje ovim zakonom da se može izvršiti prenos svih nepokretnosti kod javnog beležnika, a ne samo nepokretnosti koje se tiču lica koja su poslovno nesposobna, odnosno, primera radi, dece koja moraju to da rade preko svojih roditelja i da to rade kod javnog beležnika. Na ovaj način se dijapazon posla povećava, tako da notari apsolutno mogu imati koristi od svega ovoga.
Čuli smo od ministra da i u Nemačkoj i u Francuskoj ne bi postojao notarski sistem kada bi iz toga bili isključeni ugovori, odnosno promet nepokretnosti. Neće tu mnogo manjkati advokatske kancelarije. Mi smo radili ugovore. Uglavnom su se ljudi sami dovijali i tu neće biti neke posebne razlike u plaćanju građana Srbije koji prave ugovore jednom ili dva puta u toku života kupujući nepokretnost. Naravno, platiće taksu koju su dužni državi i platiće usluge notaru koje takođe neće biti basnoslovne. Ako neko hoće da plaši građane Srbije time da će uvođenjem notarskog sistema nastati neki finansijski problemi, odnosno biti opljačkani građani Srbije, apsolutno odgovorno tvrdim da toga neće biti. Naravno da je ministar to prepoznao.
Apsurdna je još jedna činjenica, a to je da sve države u okruženju, a tu najviše mislim na države koje su nastale raspadom bivše Jugoslavije, već više od deset, a neke i 15 godina imaju zakon o notarima i da su one saživele i uživele taj rad notara. U svemu tome smo mi u tolikom zaostatku da prosto imate osećaj neke indiferentnosti u odnosu na sve ostale. Zbog toga će ovih godinu dana, koje ministar predlaže da dobijemo jedan prostor, odnosno vakum, biti u potpunosti iskorišćene da se pripremi, da se omogući u više navrata i više mogućnosti sa više komisija, više navrata da mogu da polažu svi oni koji su zainteresovani. U ovom trenutku prilikom usvajanja ovog zakona, naravno, SNS će dati svoj glas i podržaće ovakav Predlog zakona, a od našeg ministra zahtevamo i predlažemo i tražimo, a i očigledno kucamo na otvorena vrata, imajući u vidu da ministar to hoće i to je danas u svom pledojeu izneo, radiće na izmenama i dopunama ovog zakona da bismo ga usvojili i da bi 1. marta 2014. godine i Srbija konačno dobila notara i izjednačila se sa svim zemljama u okruženju i na taj način ispunila još jednu stepenicu agendi ulaska u EU. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, sigurno je da je Zakon o javnim beležnicima, Zakon o notarima jedan od zakona koji treba da u potpunosti zaokruži reformu pravosuđa, da omogući da se sudovi u Republici Srbiji rasterete i da počnu da rade efikasnije, a da građanima bude dostupno ostvarivanje njihovih prava i to na jedan kvalitetniji način.
Da ne bi mnogo mistifikovali, notari će omogućiti građanima stručnu pomoć prilikom zaključivanja ugovora, različitih izjava, testamenata, raznih raspolaganja imovinom i sigurno je da će to dati veći kvalitet u ostvarivanju njihovih prava. Mislim da se oko toga svi u ovoj sali slažemo i mislim da se slažu i vlast i opozicija i ministar i predstavnici DS, ali ono oko čega se nikako ne možemo složiti i što smo istakli danas tokom rasprave, to je da se primena ovog zakona odlaže u nedogled.
Dakle, imali smo problem primene ovog zakona. Znamo za taj problem godinu dana. Rešenje koje ste nam vi ponudili u avgustu mesecu 2012. godine, kada kažem vi, mislim na poslaničku grupu SNS koja je predložila ovom domu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim beležnicima u avgustu mesecu 2012. godine, tada ste nam ponudili kao rešenje odlaganje. Sada nam nudite kao rešenje ovog problema ponovo odlaganje. Gospodo, nije rešenje nekog problema tako što ćete odložiti, pa na kraju će to biti za godinu i po dana, a onda ćemo se sresti u februaru 2014. godine, jer ovaj zakon bi trebalo da stupi na snagu 1. marta 2014. godine, a onda ćemo opet odlagati iz nekog razloga.
Prošli put kada ste tražili odlaganje zakona, a formirali ste već Vladu, rekli ste – nismo mogli da primenimo zakona zato što bivše ministarstvo nije donelo sva podzakonska akta. Tada ste tvrdili i tražili od ovog doma da vam treba šest meseci da donesete nove pravilnike, da donesete nova pravila, da primenite sve što je potrebno, da osnujete komoru, da donesete tarifu. Izvadio sam sve govore predstavnika predlagača od 29. avgusta 2012. godine iz kojih to može vrlo lepo da se utvrdi. Tom prilikom ste jedno sto puta rekli bivši režim i krivili nekog pre vas zašto nešto nije urađeno.
Koga krivite danas kada ste sedam meseci na vlasti? Ko je sada kriv? Sada je kriv sadašnji režim. Šta je to što se desilo u proteklih šest meseci? Koji su to pravilnici doneti koje ste nam u avgustu obećavali? Nije donet ni jedan pravilnik, nije donet ni jedan podzakonski akt, nisu napravljene nikakve izmene zakona. Nisu, jer i prošli put kada smo raspravljali, to smo vam dokazali u raspravi, tada nije bio ministar tu, bili su predstavnici SNS kao predlagači. Doduše, nije nam ni bilo jasno zašto Vlada ne predlaže te izmene i dopune, nego predlaže jedna poslanička grupa koja očigledno taj zakon ne može da primeni. Tako smo vam dokazali da su svi uslovi ispunjeni. Svi pravilnici su doneti tokom 2012. godine, svi podzakonski akti su bili doneti i nikakvi podzakonski akti nisu novi trebali ni da se donose. Nisu doneti ni do dana današnjeg, niti se sada predlaže nešto novo.
Mislim da je ovde po sredi svakako nesposobnost u organizaciji rada koju vi ispoljavate, jer vi niste uspeli za sedam meseci da ljude privučete da polažu u većem broju notarski ispit, da veći broj njih položi, da objasnite građanima koliko su notari značajni, zašto je taj posao i taj poziv značajan i u krajnjem slučaju koliko je taj poziv unosan, jer smo danas čuli od ministra da je jedan od glavnim razloga to što ekonomski nije isplativo biti notar.
Moram da priznam da sam iznenađen obrazloženjem ministra, da se u kritici ovog zakona on poziva na neke nemačke stručnjake. Iznenađen sam zato što je Zakon o javnim beležnicima rađen u saradnji sa nemačkim stručnjacima, zato što je GT Z jedna nemačka kompanija platila i izradu ovog zakona u smislu finansiranja članova radne grupe, finansirala i javnu raspravu o ovom zakonu i ovaj zakon dobio sve prelazne ocene i najbolje moguće ocene i od institucija iz Evrope, a naročito iz Nemačke.
U toj radnoj grupi su tada radili, jedan od naših najvećih pravnih stručnjaka za oblast javnog beležništva i opšteg građanskog prava, profesor Dragor Hiber i radio je profesor Oliver Antić koji je sada savetnik predsednika Republike. Nikakve promene zakona mi praktično nismo dobili. Po mom dubokom uverenju danas ovo o čemu raspravljamo nije ništa novo i mislim da su ove izmene zanemarljive.
Mislim da je pravi razlog za današnju raspravu odlaganje primene. Odlažemo primenu za 1. mart 2014. godine. Pa da se to ne bi protumačilo kao nesposobnost vlasti onda je predloženo da se promene tri, četiri člana, koja nikakvu suštinsku promenu, po meni, ne donose. Mislim da su te promene loše, da su nova rešenja koja se predlažu lošija od onih rešenja koja postoje u sadašnjem tekstu zakona i to ću vam objasniti zašto.
Prvo, menja se broj članova komisije, nije više komisija za ispit od šest članova nego od pet članova. Ne vidim neku značajnu razliku u tome. Druga stvar, neće više biti jedna komisija nego će biti više komisija. Ne znamo koliko, neodređen broj komisija i oni će imati neodređen mandat.
Znate, kada slušam rasprave celog dana danas kako je taj ispit mnogo težak i kako su strogi kriterijumi, što inače smatram da je dobro i tu smo se složili na Odboru za pravosuđe, i ministar i ja, a onda se predlaže više komisija, meni to deluje kao da će sad tu biti nekih drugih komisija koje će malo lakše da ispituju, da imaju manji i slabiji kriterijum i da ćemo mi u stvari imati neujednačen kriterijum između komisija. Tako ćemo doći u situaciju da neko ko bolje zna, a polaže pred jednom komisijom, ne položi taj ispit, a neko ko lošije zna, možda pred nekom drugom komisijom položi ispit iako mu je znanje mnogo manje.
Imamo iskustva iz drugih država i mislim da nam ta iskustva govore o tome da ispit mora da bude strog jer je vrlo značajno da ljudi koji postaju notari imaju i dovoljan nivo znanja. Loše je rešenje sa više komisija.
Druga stvar, suštinska izmena koju ste predložili, a to je da svi građani moraju ugovor o kupoprodaji nepokretnosti da overavaju, tj. zaključuju ispred notara, a ne da to mogu u jednom prelaznom periodu od dve godine i u sudu i kod notara. Sadašnje rešenje je takvo da se ugovori mogu overavati i u sudu i kod notara naredne dve godine. Zašto je to rešenje tako stavljeno? Zato što će početi primena ovog zakona kada se izabere 100 notara i formira komora, ali neće se izabrati onoliki broj koji je stvarno potreban. Biće opština u Srbiji gde nećemo imati od početka primene notara. U tim opštinama ljudi imaju prava da negde overavaju ugovore. Ako u prvih 100 notara nema nikoga iz Kuršumlije, neće valjda ljudi dolaziti u Beograd da overavaju kod notara u Beograd. Imali bi mogućnost prelaznog rešenja od dve godine da overe taj ugovor u sudu.
Ne možemo uskratiti građanima ni jedan dan da imaju mogućnost da overe ugovore ukoliko to žele. Mislim da je to prelazno rešenje mnogo bolje iz još jednog razloga. Videćemo da li notari rade dobro, ili ne rade. Šta ćemo u situaciji gde oni ne rade dobro, kada nemaju mogućnosti, itd? Ne može život da stane i da se onemogući ljudima da zaključuju ugovore o kupoprodaji.
Sam član 82. koji definiše šta sve mora biti u formi javnog beležničkog zapisa uopšte ne menjate. Sve ono što je bilo određeno osnovnim zakonom određeno je i sada ovim izmenama i dopunama.
Članom 83. koji govori o tome šta bi moglo da bude kod notara, takođe ostaje isti u svim svojim 12 tačaka, osim u jednoj gde uslovljavate da odmah kod notara moraju da se overavaju ugovori o kupoprodaji.
Šta ste naveli kao razlog za takvo rešenje? Naveli ste da nije ekonomski isplativo baviti se notarskim poslom ako to tako ostane. Prvo, ne postoji ni jedan dokaz za jednu takvu tvrdnju i niste me uverili u to. Ono što mi svi znamo, a to je da su notari, i u Evropi i u regionu jedni od najbogatijih ljudi, da zarađuju odlično. Njihova zarada i ekonomska isplativost tog posla zavisi od tarife, a tu tarifu treba da donese Ministarstvo pravde na predlog notarske komore. Onda donesite tarifu koja je veća ako mislite da nije ekonomski isplativo.
Svi znamo da notari još uvek nisu počeli da rade. Mislim da je prerano da procenjujemo da njima neće biti isplativ posao i mislim da je to čak i kontraproduktivno u smislu privlačenja i ohrabrivanja ljudi da se prijave i da obavljaju jednu ovako važnu delatnost.
Na kraju, ministre predlažem da usvojite amandmane koje je predložila DS. Smatram da je do 1. septembra dovoljno vremena da se uspostavi sistem i da se formira komora. Imate izabranih 55. Do sada jedini zadatak koji ima Ministarstvo je da izabere 45, nema drugih zadataka. Sve je urađeno, sve postoji još od 2012. godine samo treba 45 ljudi koji ispunjavaju uslove da polože notarski ispit. Mislim da to može da se uradi za šest meseci. Mislim da u narednih šest meseci možete da organizujete kampanju u tom pravcu.
Imam utisak i to je nešto što me muči, jer uvek u ovim našim raspravama kada se donose rešenja koja nisu dovoljno jasna postoji neka pozadina, a to je utisak kao da treba neko od nama poznatih da ispuni uslove, a uslovi su između ostalog i pet godina bavljenja nekim poslom u pravnoj struci. Možda će taj neko 1. marta 2014. godine da ispuni taj uslov pa mi svi sada treba da čekamo da krene sistem kada neko ispuni uslove da može da se kandiduje za notara.
Kao što sam i na odboru danas rekao isto imam utisak da kada formirate više komisija po pet članova da će biti nekih 15-20 ljudi koji će da primaju pare, a ne znamo šta će da rade. Kako više komisija, kada nemamo dovoljno kandidata ni za ovu jednu komisiju? Imali smo ukupno 260 kandidata, 55 je položilo, sada povećavamo broj komisija, a kažemo da nemamo dovoljno da se izabere 100 notara.
Kada se izaberu notari, onda uopšte ne treba više komisija, jer će se notari eventualno menjati kada neko prestane da obavlja svoju funkciju. Čini mi se da je tu motiv, kao da više nekih stručnjaka dobija platu od ove države što sedi u komisijama, a nemaju šta da rade. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.