Hvala.
Reč ima Bojan Đurić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 107. Poslovnika Narodne skupštine, povreda dostojanstva.
Dopustili ste gospodinu Rističeviću da izgovori jednu tezu koja je ipak nedopustiva za parlament, tvrdeći da ne postoji hrvatski jezik i da je on pokraden. On je to, naravno, izrekao u formi svog ličnog uverenja. Verujem i u ljudska prava i u slobode, pa i u slobodu mišljenja i govora, ali demokratskom društvu su te slobode, između ostalog, omeđene pravima drugih i ustavnim odredbama. Naš Ustav, Poslovnik, Zakon o Narodnoj skupštini zabranjuju da se ovako govori u Narodnoj skupštini, a pored toga mislim da imate posebnu obavezu, i vi i ovaj parlament, da takvu vrstu nipodaštavanja drugih naroda ili drugih jezika posebno sankcionišete u danima kakav je ovaj.
Znate, danas je 20 godina od zločina u Štrbcima. U tom zločinu su stradali neki ljudi, isključivo zbog toga, zbog svoje nacionalne, verske pripadnosti, pa i jezičke pripadnosti. Ne samo oni, u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije, mnogi ljudi su stradali isključivo zbog svojih ličnih svojstava, pa i zbog toga što je neko drugi bio uveren da oni veruju u Boga, koji ne postoji, da pripadaju naciji koja ne postoji, koja je izmišljena, ili jeziku koji je izmišljen i ukraden.
Ako dopustite da ovo radi gospodin Rističević, to će biti ohrabrenje i onima koji u nekim drugim parlamentima, možda u parlamentu Hrvatske ili u nekim drugim susednim parlamentima pokušavaju da negiraju i postojanje srpskog naroda ili srpskog jezika ili srpske tradicije.
Molim vas da sprečite ovakvo ponašanje u parlamentu, uz puno poštovanje ličnih uverenja gospodina Rističevića, ali ipak postoji tanka, ali vrlo značajna razlika između slobode mišljenja i onoga što, ipak, kao svoje mišljenje smete da izrazite. Hvala vam.

Hvala.
Molim sve narodne poslanike da zaista poštujemo Poslovnik i da u svojim govorima poštujemo dostojanstvo ovog doma.
Gospodine Rističeviću, daću vam pravo na repliku, pošto ste pomenuti direktno. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, lingvisti, naučnici to kažu, a ja to mislim. Dakle, mislim da je do hrvatskog jezika došlo tako što je pokraden srpski jezik i zato što su uzete samo latinične oznake. Moje pravo je da mislim, moje pravo je da sumnjam, a vaše pravo nije da me ograničite u tome, da ograničite moja prava vašim pravima. Vaše pravo je da mislite da je srpski jezik čak nastao od hrvatskog. To vam dajem za pravo, ali se sa vama ne slažem.
Isto tako, ako se vi ne slažete sa mnom i ne slažete se sa delom struke, ne samo sa mnom, da je hrvatski jezik nastao od srpskog, dakle, da su ispunjene sve norme koje je Vuk Karadžić rekao i napisao, dakle, da su samo latinične oznake, to smatraju lingvisti, stručnjaci, ne smatram samo ja. Samo mislim da je taj jezik nastao tako što je pokraden srpski. Tu nema ništa loše. Pokrali su nas ne jednom, pokrali su nas više puta. To mislim i imam svoje pravo. Imam pravo da vam budem smešan zato što sam različit, ali takođe, imam pravo da se smejem vama zato što ste mi svi isti. Hvala.

Gospodine Đuriću, neću vam dati pravo na repliku. Zaista moramo da se vratimo na temu dnevnog reda.
Da li još neko želi da govori o amandmanu? (Ne)
Na član 2. amandman su, u istovetnom tekstu, zajedno podneli narodni poslanici Radmila Gerov, Judita Popović i Kenan Hajdarević i narodni poslanik Nenad Konstantinović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, da krenemo od pravne sigurnosti koja je bila jedan od argumenata,  gospodine ministre, koji ste ovde isticali kada ste govorili o potrebi da se napravi obavezna forma za sklapanje ugovora kojima se raspolaže u vezi nepokretnosti. Evo kakva je to pravna sigurnost u jednoj državi kada se negira jedan jezik jednog naroda, nekada bratskog, nekada dela SFRJ, jedne zajedničke države, dakle, jedne susedne države sada, koja nam je i te kako potrebna, ukoliko zaista želimo da nastavimo taj put prema evropskim integracijama. Oni nam i nude pomoć u formi nekih dokumenata koje će nam ustupiti, koje su oni već preveli i prosto da nam izađu u susret i da nam pomognu.
Dakle, to je ta pravna sigurnost na koju ste vi, gospodine ministre, mislili, a između ostalog, u to spada, pretpostavljam, i garancija svake privatne svojine. Između ostalog, i Ustav garantuje zaštitu privatne svojine. Međutim, kakva je to pravna sigurnost u vezi privatne svojine, kada ovaj parlament izglasava, recimo, jedan zakon kojim se derogiraju odredbe Zakona o eksproprijaciji, a sve u korist jedna of šor kompanije u većinskom vlasništvu jedne strane državne kompanije? Dakle, to jeste elemenat pravne sigurnosti. U tu pravnu sigurnost spada i to da vi imate jednu jasnu evidenciju nepokretnosti, a kakva je to sigurnost, ukoliko ta evidencija više nije u nadležnosti sudova, već je u nadležnosti Republičkog geodetskog zavoda, kada više o uknjižbi stvarnih prava ne rešavaju sudije, nego rešavaju administrativni radnici.
Dakle, zato je moguće gospodine ministre da se dešavaju višekratne prodaje nepokretnosti i to što država ne radi ono na šta je obavezna, dakle, ne štiti pravni poredak i ne štiti pravnu sigurnost, to ne mora da znači da loše posledice treba da trpe građani.
Prema tome, to prosto nije argumentacija za to da vi više raspolaganje nepokretnostima ne dozvoljavate da obavljaju građani sami po sopstvenoj volji, po slobodnoj volji, da li tako što će angažovati advokata ili će to uraditi sami.
Vi kada govorite o tome da je i ekonomska održivost bitna za funkcionisanje javnih beležnika i da je to takođe razloga zašto više ugovori ne mogu da se sklapaju slobodno, nego samo putem javnobeležničkih zapisa, to je takođe, prenošenje svih obaveza i svog tereta na građane, odnosno na poreske obveznike. Dakle, vi mislite da gradite javnobeležnički sistem tako što ćete sav taj teret preneti na građane.
Niste sposobni da omogućite i da unapredite legalizaciju, niste sposobni da završite pitanje evidencija nepokretnosti putem katastra nepokretnosti, odnosno RGZ, niste sposobni da napravite jednu jasnu transparentnu i tačnu evidenciju svih nepokretnosti. Evo, i zakon koji će uskoro stići na dnevni red ove Skupštine, koji predviđa legalizacije za 100 evra, upravo pokazuje tu komičnost i tu neozbiljnost koju vi generalno imate prema privatnoj svojini, a jeste ovim članom predloženog zakona, vi ugrožavate i privatnu svojinu i slobodu raspolaganja građana sa svojim nepokretnostima.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, naš kolega Nenad Konstantinović je podneo amandman na član 2. Predloga zakona, isto tako je podneo amandman na član 3. koji su vezani, a radi se o sledećoj situaciji.
Očigledno je da sam Predlog zakona, bez obzira na određene obaveze iz jedinstveno metodoloških pravila za izradu propisa u pogledu sadržaja obrazloženja gde u članu 59. je predviđeno da sam zakon ima analizu efekata propisa. Mislim da, u tom delu nije sagledana ukupna situacija koja može da nastane na terenu, odnosno u pojedinim delovima Srbija u pogledu mogućnosti overe, odnosno sačinjenja ugovora o prometu nepokretnosti. Jer, da je analiza efekata propisa učinjena detaljno, istina za to ima još vremena ukoliko dođe do odlaganja primene ovog zakona za naredni period od godinu dana, ili za naredni period od šest meseci ukoliko se prihvati još jedan amandman gospodina Konstantinovića koji je predložio da se odloži primena ovog zakona do 1. septembra 2013. godine. Možemo da dođemo u situaciju da jednostavno poslovi za koji su zainteresovani građani i pravna lica ne mogu da budu obavljeni.
Uz sva razumevanja za potrebu da se na određen način stimuliše jedan broj potencijalnih kandidata za polaganje javnobeležničkog ispita i jedan broj kandidata koji pretenduju da budu nakon polaganja javnobeležničkog ispita i javni beležnici i da im se u tom smislu stvori izvesnost za obavljanje jednog obimnog posla koji bi obezbedio i solidnu egzistenciju za javne beležnike i njihove familije. Mislim da nemamo izanalizirane efekte propisa ukoliko ovog trenutka to stupi na snagu.
Da li ćemo imati situaciju da zbog objektivne nemogućnosti jedan deo Srbije ne bude pokriven javnobeležničkom službom. Šta tada raditi? Jer, ovog trenutka postoji mogućnost overe ugovora i taj deo opet nije detaljno izanaliziran, po pitanju overe potpisa na ugovorima ili overe ugovora u smislu sačinjenja javnobeležničkog zapisnika gde se ulazi i u sadržinu samog ugovora. Možemo da dođemo u situaciju da jednostavno u mestima gde objektivno ne može da se nađe javni beležnik, sa prebivalištem u mestu gde bi radio, u tim mestima gde sada postoje osnovni sudovi, gde postoje mesta gde može da se overi ugovor o prometu nepokretnosti, istina potpisi na ugovor o prometu nepokretnosti, ali taj ugovor o prometu nepokretnosti ukoliko je overen u sudu važi i može da izaziva efekte u pravnom prometu.
Ukoliko ne budemo imali javnog beležnika u nekom mestu u koju situaciju dolazimo? Da li ćemo delegirati određenog javnog beležnika da bi se posao za građane obavio, a sve to nije definisano u Predlogu zakona. Upravo zbog toga ovaj problem vidim, znači i ovde ga kao problem kandidujem za sve vas i za izvršnu vlast, za predstavnike ministarstva, za predstavnike Vlade Republike Srbije, na koji način ćemo kada zakon počne da se primenjuje, kada budemo imali 100 javnih beležnika i kada budemo imali komoru, da li ćemo imati 300 javnih beležnika ili više od 300 javnih beležnika, i da li će tih 300 javnih beležnika da budu tako geografski raspoređeni da u svakom mestu gde je sada osnovni sud i gde može da se overi ugovor o prometu nepokretnosti da imamo i javnog beležnika. Ukoliko nemamo, to je problem.
To je problem koji nemamo izanalizran, jer u tom delu nemamo analizu efekata propisa. Moguće da ovog trenutka to nije bilo moguće izanalizirati, ali to treba i jasno reći, da možda nemamo ovog trenutka dovoljno inputa da to uradimo, a ovaj zakon izglasamo kao prelazno rešenje dok sve te probleme prateće ne rešimo, ali da budemo svesni šta može da nam se desi.
Smatram da u svakom slučaju ukoliko prihvatite drugi amandman gospodina Konstantinovića i odložite primenu ovog, odnosno početak primene zakona odredite za 1. septembar 2013. godine, onda ćemo imati potrebe da uradimo do 1. septembra. Ukoliko prihvatite predlog Vlade da se to odloži do praktično 1. marta 2014. godine opet će nas sačekati taj posao. Taj posao nas čeka da rešimo kao problem u narednom periodu.
Znači, u tom smislu ne vidim sam ovaj tekst Zakona o javnom beležništvu i sa ovim izmenama koje su predložene, naročito ukoliko te izmene budu usvojene u smislu da samo javni beležnik može da u formi javnobeležničkog zapisnika sačinjava ugovor o prometu nepokretnosti. Da li smo sagledali sve što je moguće da se pojavi u praksi? Smatram, da predlog gospodina Konstantinovića je koristan, znači da ovog trenutka ne isključujemo mogućnost da i osnovni sud overava ugovore o prometu nepokretnostima, a da možda u nekom narednom periodu do bilo 1. marta iduće godine, bilo do 1. septembra ove godine ili nekog drugog datuma kada bude taj datum za primenu zakona, da do tada ukoliko idemo sa predlogom da samo javni beležnik ovo može da radi, da rešimo sva pitanja, da nijedan građanin ne dođe u situaciju da ne može da overi ugovor o prometu nepokretnostima.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, molim vas da probate sada da ne doživljavate da vam se obraća opozicioni poslanik DS, već vam govori jedan čovek koji dolazi iz Kruševca, narodni poslanik koji je biran i u Kruševcu i u Ćićevcu. Pa, evo da vidimo kako izgleda praktično sprovođenje ovog zakona i primena ovog zakona u praksi na teritoriji Rasinskog okruga, recimo grada Kruševca i Ćićevca koji su, između ostalog, birali i mene za narodnog poslanika.
Ako prihvatimo amandman, uvaženog kolege Konstatinovića, koji je po meni vrlo dobar i prihvatljiv, mi ćemo određene probleme preduprediti.
Ako taj amandman ne prihvatimo, ti problemi nastavljaju da žive zajedno sa ovim zakonom.
Dobar zakonodavac mora da predvidi sve okolnosti koje može primena jednog zakona da proizvede na određenoj teritoriji.
Sada ja vas pitam, ko nama kaže, pošto imamo samo 55 notara, i ovaj će zakon predvideti mogućnost da notari budu aktivni samo na teritoriji na kojoj imaju prebivalište, ko nam garantuje da će prvih sledećih 45 notara biti notari koji će možda pokrivati teritoriju Varvarina i Ćićevca?
Mi ćemo sigurno, zbog izgradnje ovog kanal Dunav-Stalać-Solun imati zainteresovane pojedince da prodaju svoje nekretnine i stanove na teritoriji opštine Ćićevac, i ljudi će hteti da overe ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. Ko sada njih može da pravno servisira, ako nemaju notara na teritoriji opštine Ćićevac? Možda će neko hteti da proda svoju kuću za lučku kapetaniju u Stalaću, i tu možemo imati jednu drugu neprijatnu situaciju.
S obzirom da notari nisu umreženi, otkud možemo da predupredimo situaciju da se jedna ista nekretnina ne proda dva puta. Pitam vas da li su te kancelarije tih notara umrežene u zajednički server? Mi smo doneli zakon, kao DS ovde, glasali za njega, mislim da su ga čak i kolege iz SNS tada podržale, koji je predupredio mogućnost kupovine stanova i prodaje stanova, da jedan prodavac više puta prodaje jednu istu nepokretnost određenim ljudima.
Sada ako imamo dva notara u Kruševcu, ko meni garantuje da ja nisam otišao kod jednog notara, a neka druga zainteresovan a strana kod drugog notara, overili ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, i istovremeno jednu istu nepokretnost dva puta prodali i omogućili dvojici ljudi da se upišu kao vlasnici.
Opet pitam, ko nama garantuje da ćemo baš u narednih godinu dana dobiti notara iz Varvarina i Ćićevca, ili eventualno Aleksandrovca i Brusa.
Da li to znači da ti ljudi neće moći da obave ni jednu aktivnost tipa overe kupoprodajnih ugovora? Takođe, ja sam do sada imao mogućnost da, poštujući pravničko iskustvo svog kolege Mikovića, ili svog kuma Nenada Konstatinovića, da dođem i da mi oni sastave pravni ugovor i da onda dođem u sud i da kažem, ovo je ugovor koji ja potpisujem sa osobom B,C i sada želim da taj ugovor overim ili ću sada biti prinuđen da mi notar taj isti ugovor napiše i overi, bez da ja mogu da biram ko će meni taj ugovor da piše.
Opet podvlačim ko meni garantuje da ću ja u Kruševcu, u naredne dve godine dobiti notara. To što ćemo imati dve komisije pred kojima će se polagati ili tri ili četiri, ne znači da će neko iz Kruševca položiti notarski ispit.
Da li to znači da mi u Kruševcu treba da budemo sankcionisani zbog toga što nemamo notara i nemamo mogućnosti da pristupimo institucijama sistema Republike Srbije, iako plaćamo porez, iamo sva prava kao građani u bilo kom drugom delu Srbije.
Mislim da o tim stvarima nije povedeno računa na odgovarajući način i mislim da se na ovakav način stvaraju mogćnosti i pretpostavke da se građanima onemogući pristup određenim institucijama, da se građanima Ćićevca, Kruševca, Brusa, Aleksandrovca, da se stvaraju pretpostavke, da ti ljudi neće moći da obave određene poslove i da određene pravne radnje odrade, zbog toga što nemaju pristup određenoj instituciji koja se zove sudski notar i nemaju gde da overe svoje ugovore.
Stoga bih molio da se zaista povede računa, a ja verujem u pravničko znanje gospodina Selakovića, uveren sam da ćete vi naći model da ovo predupredimo, ali bih voleo da ovaj model predupredimo sada u zakonu, a ne da posle mesec dana, ponovo kada praksa pokaže da zakon ne živi, da je zakon hrom, neefikasan, imamo još jednu izmenu zakona gde ćemo sve ove stvari o kojima ja sada govorim implementirati u neke izmene ovog zakona.
Zato zaista molim da se povede računa o svim onim stvarima koje život u Srbiji nameće kada je reč o notarima, da vidimo kako ćemo preduprediti tu mogućn ost da ti notari u naredne dve godine budu pravilno teritorijalno raspoređeni na teritoriji Republike Srbije, jer ja nemam rezervni grad, opredelio sam se da živim u Kruševcu, tu sam našao boje svoga neba, to mi najlepše mesto za život, i ako tu ne nađem notara, da li znači da sutra treba da se selim iz Kruševcda ili Ćićevca, jer apsolutno sam uveren da će taj plovni put Beograd-Stalać-Solun, unaaprediti kvalitet života ljudi, da će biti potrebe za overom ovakvih ugovora, za određene aktivnosti.
Zato vas molim, u ime građana i zahtevam u ime građana Rasinskog okruga da se povede računa o ovome i da vodite računa da sutradan i mi ljudi koji živimo južno od Beograda i koji smo rešili da se tamo profesionalno ostvarujemo, imam omogćnost pristupa institucijam sistema. Hvala.