Povreda člana 109. Mogao bih da ređam i neke druge članove. Nejednako se, predsedniče, odnosite u odnosu na poslanike pozicije i opozicije. Sada ste sami rekli da ste gospodinu Arsiću izrekli upozorenje, a gospođi Čomić niste izrekli upozorenje, već ste joj odmah izrekli opomenu i oduzeli joj reč.
Dakle, ne postupate jednako prema poslanicima vladajuće koalicije i opozicije, ikako bi trebali, kao predsedavajući, da imate makar isti stav, odnosno isti odnos. Ne tražimo nikakav povlašćen položaj, ali ne dozvoljavamo da oni imaju dva šefa poslaničke grupe, da oni za isto odstupanje van dnevnog reda dobiju upozorenje, a naša poslanica opomenu i oduzimanje reči.

Gospodine Veselinoviću, očito niste dobro pratili zašto sam gospođi Čomić izrekao opomenu. Ne na način na koji je ona raspravljala, već zato što je i posle toga nastavila glasno da raspravlja u Skupštini i pored toga što sam je dva puta zamolio da ne raspravlja. Tada me je prinudila da je opomenem. To je bio razlog i smatram da nije došlo do povrede Poslovnika.
Po kom osnovu se javljate, gospodine Komlenoviću?

Povreda Poslovnika, član 107. – dostojanstvo Skupštine. Samo sam hteo da apelujem, jer ovo nije prvi put, ovo se ponavlja u zadnje vreme, da se odugovlači. Ovde su ljudi koji su sa strane, mislim da ovde nema poslanika iz Beograda. Izvinjavam se, koleginice. Zamolio bih kolege iz opozicije i pozicije i vas predsedavajući da se vratimo na dnevni red.

Smatram da nije povređen Poslovnik. Ne mogu zabraniti ljudima da reklamiraju povrede Poslovnika. To je njihovo pravo po Poslovniku. Prema tome, nije došlo do povrede. To što se nekome žuri, to je drugi problem.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, trudiću se da postupam u skladu sa ovim zakonom koji je danas na dnevnom redu. Biću, nadam se, efikasan.
Mislim da je to bilo davno, pre nekih 10 sati, govorio sam o Zakonu o efikasnom korišćenju energije. Manje više, mislim da je tu stvar jasna, ali vidim da je ostalo nekih, po meni, nejasnoća, odnosno nedorečenosti od strane ministarke, a koje su vezane za ovaj drugi zakon, odnosno potvrđivanje Sporazuma sa Ruskom Federacijom o isporuci gasa.
Ono što meni ovde na neki način, ne da mi smeta, nego zapravo verujem da je ovo dobar zakon i da je njegova ideja da se obezbedi stabilnost u snabdevanju tržišta prirodnim gasom i da je jedini način da se to uradi ovaj način.
Imam problem kao pravnik zato što ovom sporazumu, ugovoru, nedostaje jedan važan elemenat.
Dakle, ja ne vidim kolika je vrednost ovog ugovora, to nigde ne stoji i mislim da ste vi par puta ovde u raspravi sa nekim drugim kolegama pokušali to da objasnite, ali, svejedno, mi nismo došli do one ključne stvari. Sad, da li je to zato što neke kolege nisu postavile pravo pitanje, ali ja ću probati da postavim pravo pitanje, pa vas molim da mi odgovorite.
Da li će se za ovaj ugovor primenjivati načelo uzmi ili plati, odnosno da li ćemo mi kao država morati da platimo iznos pet milijardi kubika gasa, ili ćemo platiti onoliko koliko potrošimo, ili ćemo platiti penale za razliku između onog što potrošimo i onog što je rezervisano za nas? Mislim da je jednostavno pitanje, pa vas molim da mi čisto otklonite tu stvar i mislim da je dobro da poslanici, a i da građani znaju tačno na čemu smo sa ovim.
Što se tiče svega ostalog, zaista nemam nikakav problem sa ovim zakonom. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka Zorana Mihajlović. Izvolite.

Ovo je sporazum, nije ugovor. Iako vi kažete da je to rezervisano pet milijardi, ne, nismo mi to rezervisali sad unapred pet milijardi za, recimo, 2013. godinu, pa ćemo onda da primenjujemo načelo uzmi i plati. Ne, ovo je krovni sporazum kojim smo mi predvideli mogućnost ukoliko je Srbiji potrebno da kroz godišnji ugovor uzme do pet milijardi, a Srbija je ove godine za 2013. godinu sklopila već ugovor, odnosno potpisala ugovor za 1,5 milijardi. To je ono što smo mi uzeli i to je ono što je u ugovoru. Sporazum koji je kapa odozgo kaže – da, ukoliko vam bude bilo potrebno 2015. ili 2016. godine više, imaćemo mogućnost da napravimo eventualno godišnji ugovor na količinu koja nam je potrebna, koja može biti i veća od 1,5, a može možda da bude i manja. Ko zna, videćemo kako se stvari budu u privredi same razvijale. Dakle, odgovor je ne.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici iz unutrašnjosti i gospođo narodni poslaniče iz Beograda, vas je lako prebrojati. Dakle, pokušaću da pričam o ova dva zakona koja su na dnevnom redu, ali posle ovakvih burnih diskusija ništa ne garantujem. Morate dobro paziti na mene i onaj drugi poslovnik koji je namenjen za mene neka bude za svaki slučaj pri ruci.
Kada već govorimo o jednakim pravima, mislim da sam ja ovde najviše oštećen, a, što je interesantno, o pravima govori onaj koji je najviše kršio u nekoliko saziva prava svih drugih narodnih poslanika, pa i onih koji danas nisu više poslanici.
Da govorimo o prvom zakonu, a to je sporazum sa Ruskom Federacijom, to ćemo svakako podržati jer mi neki drugi izlaz i nemamo. Hteli ili ne hteli, mi taj sporazum treba da podržimo, time pre što se ne radi o lošem sporazumu. Pod broj dva, nisu nam oni krivi što su energenti skupi. Oni te iste energente mogu prodati u Evropi, uzeti novac od Evrope, lepo ga uštekovati i Evropi napraviti nove nevolje.
Rusija zahvaljujući tom gasu i energentima doživljava određeni privredni bum i dok u Evropi standard građana pada, u Rusiji i evroazijskoj uniji on raste. Dakle, zahvaljujući upravo tim energentima mislim da smo mi ipak na neki način tu beneficirani, za razliku od pojedinih evropskih zemlja koje zahvaljujući nekim svojim drugim aranžmanima dobijaju na prvi pogled nešto povoljnije uslove. Za sada to moramo da radimo preko Mađarske, a to poskupljuje cenu gasa svakako. Mađari znaju šta rade i taj svoj tranzit kroz njihovu zemlju su nam i te kako skupo naplaćivali, posebno dok nismo imali skladište i Banatskom Dvoru. To je svima jasno, ko iole poznaje gasifikaciju u Srbiji.
Ne mislim da su nešto u Vojvodini ljudi privilegovani. Jesu imali gas kao izbor energenta. Međutim, svi energenti su po meni sada podjednako skupi zato što nisu dostupni građanima, odnosno zato što zbog, ne svetske ekonomske krize, već neke druge krize koja je izazvana u poslednjih deset godina. Zahvaljujući lošoj organizaciji države, stanovništvo je u takvoj bedi i siromaštvu da ne može da plati energente, bilo da se radi o gasu, drvima ili uglju.
Energetska efikasnost je ona ušteda koja treba da bude ušteda, a da ne bude na uštrb standarda stanovništva, niti na uštrb proizvodnje. Dakle, ušteda koja bi uskratila na određeni način standard građanima i koja bi smanjila proizvodnju ne bi bila energetska efikasnost. Dakle, ušteda energije mora da bude takva da proizvodnja makar ostane ista, ako ne i da poraste, nadam se da će porasti, a da uštedimo određenu električnu energiju.
Zašto ovo govorim? Zato što Srbija u ovom trenutku, čini mi se, gotovo 60% ukupne energije troši na domaćinstvo. Svega 40 i nešto procenata troši za neke druge aktivnosti, što pokazuje da Srbija danas nema proizvodnju. U poslednjih 12 godina, a trajalo je malo duže, to moram da priznam, u Srbiji su se proizvodile samo mašta i iluzije i ništa drugo se dobro nije proizvodilo kao te dve stvari.
Uštede energije mogu se postići na više načina. Mogu se postići adaptacijom postojećih zgrada, adaptacijom određenih toplana itd, ali takođe se postižu i tzv. zelenom gradnjom. Dakle, da se prilikom gradnje odmah poštuju standardi energetske efikasnosti, a to se zove zelena gradnja, da se izbor materijala i izolacija izvrši tako da garantuju što manju potrošnju energije.
Što se domaćinstva tiče, to se obično radi kroz štedljive sijalice, zamenom stolarije, izolacijom na zidovima, izolacijom na krovu, pa i grejnim pločama. Dakle, samo izolacijom zidova i zamenom stolarije može da se postigne ušteda od 30%.
Dok sam bio predsednik Skupštine opštine u Inđiji, na svim javnim ustanovama, školama, vrtićima zamenili smo stolariju zbog energetske efikasnosti, a da pri tome nismo imali u to vreme, a znamo ko je vladao 2006/2007. godine, nikakvu stimulaciju od strane Vlade, od strane države, pa čak nismo imali ni pristup raznim evropskim fondovima koji bi nam garantovali neke subvencije u tom smisli. Ali, za seda godina se nama kroz uštedu energije ta investicija otplatila.
Dakle, u potpunosti je vraćen novac kroz uštedu energije, onaj koji je uložen uz zamenu dotrajale stolarije na svim školama i predškolskim ustanovama, javnim ustanovama u opštini Inđija. Mi smo to uradili i možda je bolje bilo da sačekamo jer bi možda neke novac sada dobili iz ovog fonda.
Ušteda energije, naravno, može da se postiže i na razno razne druge načine. Naravno i kroz obnovljive izbore energije. Mislim da u ovom trenutku Srbija na grejanje, koliko znam, troši gotovo 500 miliona evra godišnje. Ako bi ušteda bila samo 10%, to znači da bi godišnje, a to nije toliko teško postići, Srbija uštedela gotovo 50 miliona evra, što je ravno veleprodajno ceni oko 100 miliona litara dizela, čime se može obraditi milion hektara zemlje.
Dakle, ne radi se o zanemarljivim vrednostima, da čisto zbog gledalaca to pojasnim, da ovo nije neka tema bezveze, već da može da donese i te kako ekonomsku korist, ne samo za državu, već može da bude ekonomska korist za svako domaćinstvo koje se opredeli da na određeni način štedi energiju, a kroz ovaj zakon to će prerasti i u neke obaveze.
Što se tiče energije, mislim da Srbija ima svoja naftna polja. Ja se otprilike bavim poljoprivredom i mislim da su poljoprivreda i energetika dve nerazdvojne grane u nekoj vrlo bliskoj budućnosti, a to ću pokušati da obrazložim sa kravama, ako je to dozvoljeno. One su toliko bile ljubimice, tako drage i mile u kampanji bile, pa valjda ćete dopustiti da energetiku, a pomoćnici, verujem, i ministarka znaju o čemu se već radi kada govorim da su krave veoma bitne za energetsku efikasnost zbog obnovljivih izvora energije.
Dakle, bez obzira što su bile drage u kampanji, gotovo da su doživele kravocid. Nama je od 2000. godine od 900 hiljada ostalo samo 400 hiljada krava. Imamo 400 hiljada najmanje neobrađenog zemljišta uglavnom u centralnoj Srbiji. Dakle, to su zemljišta lošijeg kvaliteta, ali su idealna za voćarstvo, ali pored voćarstva, ako nisu baš najidealnija za poljoprivrednu proizvodnju, jesu za uzgajanje zelene mase od koje se prave energenti.
U kombinaciji zelene mase i kravlje balege na 200 hektara površina i 150 krava se dobija jedan megavat struje ukoliko se ne varam. Vi me demantujte, znači sa 200 hektara zelene mase i sa 150 krava se dobija u kombinaciji zelene mase i balege, se dobija jedan megavat struje, odnosno 1000 kilovata na čas. Ukoliko imamo 400 hiljada od 2000. godine zapuštenih hektara, nije teško izračunati da je to negde, podeljeno sa 200, da je to oko 20 hiljada raznoraznih farmi, a onih 500 hiljada krava kojima nedostaje samo da imamo 300 hiljada krava više, dakle, mogli smo da proizvedemo 2000 farmi koje su mogle da proizvode po jedan megavat čas struje.
Kad to pretvorimo u novac, dobićete jednu cifru, koja otprilike glasi da je to negde po ceni od 14 evro centi ili koliko se već plaća, dakle, dobićete cenu za 200 takvih farmi, to je 200 megavata puta 24 časa. To sve kad pomnožite dobićete električne energije u vrednosti oko šest miliona evra dnevno, puta 365 dana. Gubitak samo na kravama, zbog toga što je izvršen kravocid od 2000. godine do danas, zato što nemamo umesto 400 hiljada makar 700 hiljada krava, imali smo 900, što su poklane, što je samo onako bilo u kampanji bile onako poželjne, gubitak na tome je sada dve milijarde.
Kroz amandmane za poljoprivredu sam branio stav da Evropa ima hiperprodukciju mleka i da mi treba da uzgajamo krave koje daju prilično dosta mleka, osrednje neka bude, ali da daju i dosta mesa. S obzirom, da Evropa ima manjak mesa, a hiperprodukcijom mleka i cela mlečna afera je zbog toga nastala. Sem mesa, krave prave električnu energiju u zelenu masu, a sve te farme se mogu prekriti panevima, dakle, takva vrsta poljoprivredne proizvodnje u kombinaciji sa energetikom može da da dopunsku vrednost oko dve milijarde evra.
Cela naša proizvodnja, sva naša roba koju mi proizvedemo bez trgovine usluga itd, u BDP ne učestvuje gotovo ni sa 10 milijarde evra. Dakle, mi moramo da se okrenemo u proizvodnji i mislim da poljoprivredni energetika su prve dve grane koje treba da idu uporedo ruku pod ruku, ali nije energent, to su naša naftna polja i naše prirodne resurse ne treba davati, treba ih koristiti da bi se podigao standard našeg stanovništva da bi se napravila dodatna vrednost, da niko ne bude bos, da niko ne bude go, da niko ne bude gladan, da niko ne bude rob u ovom trenutku mi imamo, od 2000. godine, preko 450 hiljada radnika koje treba uposliti, koji su otpušteni.
Pored energetike i poljoprivrede, energetiku treba iskoristiti da se prerade ostali poljoprivredni proizvodi i tako ćemo doći do prerađivačke industrije i sve druge prateće delatnosti treba da plate ove tri grane. Na takav način mi možemo da obezbedimo posla za naše stanovništvo.
Mene pogađa što se u zakonu o energetskoj efikasnosti optužujemo, svi kolektivno, za neke senke, duhove prošlosti. Svakako, u tome se lično nisam prepoznao. Dakle, navešću samo nekoliko činjenica da nam je izvoz u poslednjih 11 godina, znači od 2001. godine bio nepunih 60 milijardi evra, a da nam je uvoz bio preko 120 milijardi evra. Jedanaest godina prethodnih je napravljen deficit od 65 milijardi evra samo u trgovini. To je ono što nas sprečava da taj novac uložimo u one grane u koje sam rekao i zato me pogađa to što taj nedostatak novca, olako potrošeni novac, olako zaduženi novac, sad sprečava sve energetski poljoprivredne projekte da ovu zemlju razvijemo.
Za razliku od nekih drugih, ova zemlja treba da iskoristi svoje prirodne resurse, a neko je pre mene rekao, a znam i ko, da postoje zemlje koje su bogate prirodnim resursima, ali su ljudi siromašni zato što to nema ko da organizuje i da se to upotrebi u korist ljudi. Postoje zemlje koje nemaju ništa, imaju samo pesak, ali su bogate jer se tamo ljudi organizuju i to znaju da iskoriste. Mislim da je vreme da se okrenemo onom prvom, da naša Vlada, Vlada za koju sam ja glasao, da ona bude prva koja će znati da organizuje državu, koja će znati da organizuje privredni život i koja će svoje prirodne resurse iskoristiti za dobrobit svog stanovništva. Dakle, da ovo ne bude više najplodnija bogata zemlja u kojoj žive siromašni, gladni ljudi. Hvala.

Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Da.)
Reč ima Nebojša Zelenović. Izvolite.