Dame i gospodo, prvenstveno želim da istaknem dve stvari na samom početku. Jedna stvar jeste da je ovo izuzetno smelo i prema Srbiji korektan potez ministra koji je danas sa nama. Jer, preuzeti na sebe odgovornost da rešite stvari koje desetinu godina nisu rešavane, da uđete u rešavanje problema koji neposredno utiču na život milion i nešto porodica. To je zaista nešto što neki pre njega nisu prihvatili da rade. U tom smislu za Romsku partiju, za SNS i poslanički klub, ovo je stvar koja je izuzetno značajna i govori u jednom drugom odnosu prema državi, a to je da nije bitno samo da radimo propagandu i da radimo poteze koji će da nam podižu rejting, nego spremnost ove Vlade da uđe sa ozbiljnim problemima u koštac i da prihvata različita rešenja, a svi smo ovde bili prisutni da je i ministar Ilić prihvatio veliki broj amandmana i time još jednom dokazao spremnost da zaista ovaj zakon mora da bude u funkciji Srbije, u funkciji građana i u funkciji evropskog puta Srbije.
Čude me komentari nekih poslanika, iz kojih neko može da izvede zaključak da je sada porez na imovinu tekovina Velimira Ilića. Zaista to ne mogu da razumem da ovaj zakon uvodi porez na imovinu. Pa, jedno od osnovnih vrednosti EU, jedno osnovnih vrednosti uređenih pravnih država i civilizacijskih država jeste postojanje tog poreza. Šta je onda propaganda? Da li je propaganda da neko sada govori građanima – znate vi ćete da plaćate porez, a s druge strane govori im – mi imamo ekskluzivitet na EU ili je realnost ukoliko neko kaže jasno – mi idemo u EU, u EU postoji porez na imovinu i svi oni koji žele da imaju imovinu to moraju da plaćaju. Međutim, ti ljudi koji govore o tome žele da skrenu sa pravog cilja ovog zakona, a pravi cilj ovog zakona jeste da reši sve probleme koji su do sada bili vezani za to pitanje definisanja imovinsko-pravnih pitanja o legalizacije upisa objekta itd. Zašto je za nas, naročito za Romsku partiju bitno ovo pitanje. Na ovaj način stvaramo korak dalje, i oduzimamo mogućnost samovolji nekakvih gradonačelnika koji se su se osilno ponašali u ne tako dalekoj prošlosti, koji su jednostavno za radi interesa krupnog kapitala rušili kuće, upravo socijalno ugroženih kategorija govoreći mi nemamo nikakve obaveze.
Za nas ne važe nikakve obaveze, ne važe deklaracije, međunarodni ugovori. Za nas ne važi ništa ono što je Srbija prihvatila da moramo da obezbedimo alternativni smeštaj svakom građaninu čiji objekat u kome trenutno stanuje srušen. Svi smo mi svedoci da to Evropa ne dozvoljava. Da li nam treba bolja opomena od EU, nego rečenice koje je izjavio gospodin Dežer da Beograd mora da reši pitanje "Belvila", da mora da reši pitanje stanovnika tog naselja i da je EU najoštrije osudila akte gradske vlasti što su socijalno ugroženi ljudi koji su imali kakve-takve objekte koji su srušeni, morali da budu preseljeni u kontejnere. Da li su to reči one partije koja hoće da ima ekskluzivitet na evropskom putu Srbije i ka EU? Nije dovoljno gospodo.
Samo da kažem da sam za Evropu. Gospodin Velimir Ilić je na vrlo konkretan način pokazao delom da je smeo da istupi i da napravi korak ka EU i Vlada čiji je on član i poslanička grupa SNS i svi mi koji ćemo da podržimo ovaj zakon, uvažavajući određene izmene i dopune za koje moram da kažem da su zaista prihvatljive i realne.
Međutim, hteo bih da zamolim ministra da svi zajedno obratimo računa na jedan drugi momenat. Nije dovoljno da rešimo samo Dedinje, Senjak, Stari Grad ili neki drugi ekskluzivni deo Beograda. Postavlja se pitanje da li je 100 kvadrata zanatskog prostora na Dedinju ili u Starom Gradu isto toliko vredan koliko 1000 kvadrata prostora za stočarsku proizvodnju ili za zanatsku proizvodnju u nerazvijenijim delovima Srbija, u ruralnim delovima, da li je to u Margiti, u Vojvodini za koju možda veći broj ne zna gde je to ili negde drugde?
Da li govorimo o istom ekonomskom interesu kada govorimo da je u toj Margiti izgrađen objekat od 300 kvadrata u kome se sin poljoprivrednika bavi remontom poljoprivrednih mašina, pa mu treba najmanje 300-400 kvadrata? Da li je to isto kada na Dedinju neko ko ne zna šta će sa novcem izgradi 100 kvadrata prostora koje može da iznajmi za par hiljada evra, a toliko sin zanatlija zarađuje u toj Margiti svojim radom u svom objektu? U tom smislu predlažem onima koji su predložili amandmane i vama ministre da svi zajedno razmislimo i da napravimo sledeću razliku.
Da ograničenje postoji za ekskluzivne delove grada Beograda na jedan način, a na drugi način da znači za gradove kao što su Novi Sad, Niš ili Čačak, jer i tu imamo ogromnih razlika. Svi ostali građani koji su u selima, koji se bave poljoprivredom i zanatstvom u ruralnim delovima Srbije da za njih ne postoje nikakva ograničenja.
To je socijalno odgovorna politika. To je socijalno odgovorna država. To je država koja brine o razvoju svog sela i o razvoju svojih najugroženijih. Sa ovim ću završiti i da se samo ogradim, ne mislim na SPS, očigledno to govori o tome da mi imamo u ovom parlamentu partije, a to je vezano za ovaj zakon koje govore o socijalnoj pravdi, ali imaju filozofiju najbogatijih u Srbiji i predstavljaju interes najbogatijih ljudi u Srbiji.
S druge strane imamo socijalno odgovornu Vladu koja razmišlja o selu, koja razmišlja o siromašnim ljudima, koja razmišlja o hiljadama ljudi koji se nalaze u neformalnim naseljima po Srbiji čije je vlasništvo zemlja je vlasništvo grada ili države i tu treba napraviti jasnu razliku. Nije svejedno da li je neodgovorna vlast u Beogradu bila jedan broj godina pa se nešto uradilo, ne govorim o poslednjih dve, tri godine, nego generalno, pa se i na državnom zemljištu nešto desilo. Ili, govorimo o nečemu što direktno utiče na imovinsko-pravne odnose fizičkih lica.
Ukoliko budemo te stvari još dalje deformulisali da onda zaista možemo da govorimo o jednom izuzetno dobrom zakonu. Sa ovim zaključujem svoju diskusiju i posebno pozdravljamo smelost ove Vlade i ministra da ovo pitanje koje je vrlo osetljivo stavi na dnevni red i u tom smislu imaćete svu našu podršku.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, građani Srbije, ovaj predlog zakona je u skladu sa realnošću i kao takav izlazi u susret potrebama građana.
U prilog ove činjenice ide i podatak Republičkog geodetskog zavoda da na teritoriji Republike Srbije ima 1,3 miliona bespravno izgrađenih objekata. Naravno da ovaj predlog zakona i te kako ima socijalni karakter, jer od onih 500 hiljada građana koji nisu ni podneli zahtev za postupak legalizacije, najveći broj građana je koji su čitav život gradili svoj stambeni objekat za porodično stanovanje, a nisu ga završili.
Predmet ovog zakona je upis prava svojine na objektima koji su izgrađeni bez građevinske i upotrebne dozvole do 11. septembra 2009. godine. U pitanju su stambeni objekti koji se koriste za porodično stanovanje, vikend kuće, stambeno-poslovni objekti, ekonomski i pomoćni objekti, objekti koji služe za samostalno vršenje zanatske delatnosti.
Naravno da ako je vlasnik bespravno izgrađenog objekta korisnik na katasterskoj parceli na kojoj je taj objekat izgrađen, jednim rešenjem biće upisano i pravo svojine na objektu i pravo na građevisnkom zemljištu.
Takođe, ovaj zakon prepoznaje i potrebu da ona lica koja bespravno izgrađene objekte koriste isključivo za porodično stanovanje, mogu da prilože jedan do dva dokaza od pet koliko je ovim zakonom navedeno. Takođe, lica koja su vlasnici bespravno izgrađenih objekata, a koja imaju građevinsku dozvojlu, mogu na osnovu pravnosnažne građevinske dozvole da upišu pravo svojine. Takođe, i ona lica čiji bespravno izgrađeni objekti nisu snimljeni, mogu da uz svoj zahtev za upis prava svojine, podnesu i skicu objekta, koja je, naravno, overena od strane registrovanog izvođača radova geodetske struke, kao i zapisnika o uviđaju.
Ono što prepoznajemo kao dobro u ovom zakonu, to je pojednostavljenje administrativne procedure, smanjenje broja dokaza, a samim tim i smanjenje vremena koje je potrebno i neophodno za upis prava svojine. Naravno da se SNS zalaže da administracija mora da bude i kadrovski i tehnički opremljena, ali krajnje je vreme da počnemo da menjamo svest u smislu da administacija u skladu sa zakonom brzo i efikasno mora da izlazi u susret zahtevima građana, da administracija postoji radi građana, a ne obrnuto. Što pre to shvatimo, to će građanima Srbije biti bolje.
Naravno da je svakako prednost ovog zakona uspostavljanje jedinstvene svojinske evidencije i upis svih nepokretnosti u javne knjige. To je jedan od uslova kako bi se približili standardima EU. Naravno da je ovaj zakon privremenog karaktera i naravno da ovaj zakon treba da bude samo prvi korak u donošenju jednog sistemskog zakona u delu koji se odnosi na planiranje i izgradnju.
Poštovani gospodine ministre, želim da pohvalim vaše nastojanje i vašu spremnost da predložite ovakav predlog zakona kako bi se napokon uredila svojinska evidencija u Republici Srbiji. Takođe, pohvaljujem i vašu spremnost da prihvatite sve predloge i sugestije koje idu u smislu poboljšanja kvlaiteta ovog zakona, pre svega predloge i sugestije koje dolaze od Agencije za borbu protiv korupcije.
Poštovani građani Srbije, prethodni režim za sobom je ostavio nevidljive ljude i nevidljive objekte. Ova Vlada kao odgovorna i resorno ministarstvo najpre su predložili, a ova Skupština usvojila, zakonsku regulativu kojom je moguće da nevidljivi ljudi utvrde svoj identitet i da budu upisani u matične knjige rođenih. Sada su na redu nevidljivi objekti…

Izvinite koleginice, samo trenutak.
Molim narodne poslanike za malo pažnje. Zaista je buka u sali prevelika.

Danas su na redu nevidljivi objekti i njihov upis u jedinstvenu svojinsku evidenciju.
Srpska napredna stranka se zalaže za pravnu sigurnost, što smatra temeljom svake države i svih građana i u danu za glasanje podržaće ovaj predlog zakona.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem da ne mislim da je ovo savršen zakon, niti je u ovoj oblasti moguće doneti potpuno zadovoljavajući i savršen zakon s obzirom na tematiku kojom se ovaj zakon bavi. Takvih čarobnih štapića,  nažalost, ne može da ima za 1.300.000 objekata koliko je nelegalno izgrađeno.
Za mene je najveća divlja gradnja u ovoj državi albanska država na Kosovu. To je jedna nelegalna gradnja koja je izvršena u prisustvu međunarodne zajednice, koja želi da nam kaže da je to lakše legalizovati nego srušiti. Veliko je pitanje – šta ćemo sa tom najvećom nelegalnom gradnjom, a onda šta ćemo sa nelegalnim gradnjama širom Srbije?
Jedna vlast koja ode ili više vlasti koje se smene ili odu cene se po tome šta su ostavile iza sebe. Ni jedna vlast u ovoj oblasti se nije posebno pokazala, a prošla baš nikako. Milion i 300 hiljada objekata svedoči i o ratovima, svedoči o sankcijama, svedoči o velikom broju izbeglica, svedoči o bedi i nemaštini, a svedoči i o još nečemu, svedoči o šalterima, o komplikovanoj proceduri, da su mnogi ne baš zbog nemaštine, nego zbog komplikovane procedure izbegli da svoju gradnju regulišu građevinskim dozvolama, lokacijskim dozvolama, prijavama radova. Toliko je to bilo komplikovano da su odustali od šaltera i danas su predmet ovog zakona, odnosno predmet upisa svojine, a da to nazovem predmet legalizacije.
Nigde u Srbiji ljudi nisu manji nego pred šalterom, a nigde se ne osećaju veći nego iza šaltera. Nekada je bilo dovoljno u Srbiji do devedesetih godina poneti jedan koverat i završiti stvar. U poslednje vreme trebalo je više koverata, u zavisnosti koliko je koalicionih partnera bilo u toj lokalnoj samoupravi. Zato je ovaj zakon srpska tragedija. Grčka tragedija počiva na mitu, a srpska tragedija na mitu i korupciji.
Individualna gradnja je takvog tipa da mi savršeno rešenje nemamo. Ovo su nelegalni objekti sa ulicom koja je široka jedva 2,5 metara, sa banderama koje idu po sred ulice. Ti objekti moraju da se legalizuju. Nikome, a posebno ne siromašnima, izbeglima, prognanima ne možete zabraniti da pod uslovima kakvi su bili za svoju porodicu naprave zaštitu od nepogoda, sunca, vetra, hladnoće. Ovi objekti će biti legalizovani. Kako će biti funkcionalni, mi to ne možemo znati.
U poljoprivredi, takođe, imate mnogo nelegalnih objekata. Po novim zakonima o planiranju i izgradnji treba vam za čardak, šupu, staju, za sve vam treba građevinska dozvola itd. Dakle, to je bilo gotovo nemoguće uraditi. Nemoguće je bilo čekati pred šalterima. Nemoguće je bilo čekati sa kovertama pred šalterima, a u isto vreme baviti se poljoprivrednom proizvodnjom i stočarstvom. Pitanje tih pomoćnih objekata, pitanje čardaka, šupa itd, je jedno pitanje koje treba da bude regulisano nekim novim zakonom, da se napravi neka olakšana procedura izgradnje takvih objekata.
Pored individualne gradnje, koja je bila nužna, imamo i luksuznu individualnu gradnju - razni pašnjaci i objekti na pašnjacima usred Beograda. Predlažem nekim ljudima da založe te svoje objekte i deblokiraju račun sopstvene stranke. Tako će pokazati privrženost stranci, a ujedno i vratiti kredit određenoj banci za koju su zadužili svoju stranku.
Individualnu gradnju luksuznog tipa možete videti od Ostružnice do Beograda. Na osam kilometara su objekti, 95% su nelegalni uz obalu Save. Dakle, ovaj zakon će obuhvatiti tu legalizaciju. Imamo nekoliko vrsta legalizacija individualnog tipa, tako da je zajedno pomešana i ta koja bi mogla da bude predmet nekog drugog zakona. S obzirom da savršenih rešenja nema i ti objekti će biti predmet ove legalizacije.
Ovde smo slušali sve i svašta. Slušali smo i o Kanalu Dunav, Morava, Vardar, Egejsko more itd. Slušali smo to od gondolijera od Stalaća jedno 15 minuta. Očigledno je da postoje dva poslovnika. Jedan je za mene a drugi je za njih. Ali nema veze.
Pored individualne gradnje je postojala i divlja gradnja velikih poslovno-stambenih objekata, fabrika, pogona velike kvadrature. Navodiću vam primere.
U toj izgradnji vladao je zakon jačeg, zakon dubljeg džepa i debljih novčanika. Objekat jedan - stambeno-poslovni prostor od 32.000 kvadrata u centru Inđije. Godina 2007, bez prijave radova, lokacijske dozvole, bez građevinske dozvole. Objekat je sagrađen, a inspekcija je izlazila ne znam koliko puta, dvadesetak - rešenja, zapisnici o rušenju itd. a da se niko nije potrudio da se to stvarno i uradi. Objekat poslovno-stambeni od 32.000 kvadrata.
Zašto taj objekat nije srušen? Iz prostog razloga što je u takvom objektu, bez upotrebne dozvole, lokalna samouprava kupila preko hiljadu kvadrata poslovnog prostora po cenama koje su od tržišnih veće dva puta. I, gle čuda, u poslovno-stambenom objektu od 32.000 kvadratnih metara prostora, bez građevinske dozvole, gde je opština bez upotrebne dozvole kupila nekoliko hiljada kvadrata, odjednom su predsednik opštine i direktor direkcije stekli, a proverljivo je, dva penthausa od 242 kvadrata, broj 32. i broj 33, i to je poslednji sprat ovog poslovno-stambenog objekta. Dakle, to je ta izgradnja koja se legalizuje putem dubokog džepa i debelog novčanika.
Primer boj dva. Ovim zakonom nije dozvoljena legalizacija ili upis objekata na javnim površinama. Šta je sa vodozahvatima? Da li na vodozahvatima nešto može da se gradi? Primer boj dva - 2007. godina, fabrika za reciklažu akumulatora na regionalnom vodozahvatu u Inđiji. Ako ne mogu privatni objekti da se grade na javnoj svojini, evo ko otvara – fabrika za reciklažu olovnih akumulatora na vodozahvatu, na bunarima iz kojih građani piju vodu. Znači, gradnja koja je bila nelegalna.
Odmah da kažem da je čak i bivša vlast to poništila. Rekla je – tu ne može da se gradi. Ali objekti su već bili izgrađeni bez građevinske dozvole, bez ičega, čak imam i rešenje Dulićevog ministarstva da se zabranjuje projektovanje i izgradnja. Šta se onda dešava? Lokalna vlast promeni prostorni plan. Izmišlja regionalni vodozahvat, bez prethodne saglasnosti Vlade Republike Srbije, koja je bila neophodna, i onda pokrajinska vlast legalizuje sve, pokrajinska Vlada legalizuje fabriku za reciklažu olovnih akumulatora na vodozahvatu Inđija.
Danas slušamo primedbe tih istih, ili gotovo istih, koji su nekada vladali i u Republici, i u pokrajini, i u toj lokalnoj samoupravi, a danas, danas više ne vladaju. Uz to je više vrsta nelegalne gradnje i ne mislim da ćemo ovim zakonom zaustaviti nelegalnu gradnju. Dok bude siromaštva, a ono je u Srbiji jako veliko, u ovoj državi ljudi više ne idu u snabdevanje u supermarkete, većina ljudi ide u snabdevanje u javne kuhinje na kazane, a nažalost, veliki broj ide na kontejnere. U takvim uslovima, ne verujem da ima savršenih rešenja.
Kao predsednik Narodne seljake stranke ću glasati za ovaj zakon, svestan toga da će se on, najverovatnije, poboljšavati što amandmanima, što, možda, eventualnim kasnijim izmenama. Takođe, ne verujem da ćemo uspešno zaustaviti divlju gradnju u ovoj vrsti siromaštva, u ovoj državi gde nema države, gde imamo skupu administraciju, gde imamo ovoliko šaltera, gde imamo ovoliko siromašnih ljudi. Ne verujem da ćemo moći nešto ozbiljnije da uradimo da bi zaustavili ljude nađu krov nad glavom.
Nadam se da će procenat nelegalne gradnje pasti, da ćemo iza nas ostaviti ozbiljniju državu nego što smo zatekli. Zatekli smo samo državne simbole – grb, zastavu i himnu. Nadam se da ćemo ostaviti bolju državu nego što smo zatekli. Zatekli smo simboličnu. Hajde da njima koji su nam ostavili samo simbole i simboličnu državu, ostavimo državu u kojoj neće biti milion i 300 hiljada nelegalnih objekata, u kojoj neće biti milion socijalnih slučajeva, u kojoj neće biti 350.000 starih ljudi od 65 godina bez ikakvih primanja, u kojoj će biti privrede, da ostavimo takvu državu i u takvoj državi će biti, svakako, manje divlje gradnje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost i u ovom sazivu kao i svim prethodnim sazivima Narodne skupštine Republike Srbije imamo pogrešan pristup. Kada dođe neki zakonski predlog u proceduru, sve poslaničke grupe, sve političke partije se trude da pokažu različitosti koje stoje između nas. Da li time dokazujemo vernost ne znam kome? Međutim, ubeđen sam da time ne zadovoljavamo građane Republike Srbije, zbog kojih i koje predstavljamo u ovom najvišem zakonodavnom telu.
Građani Republike Srbije od nas očekuju tačke spajanja, da tragamo za tim tačkama spajanja. Jer, jedino te tačke spajanja daju sigurnost građanima Republike Srbije. Jedino ono oko čega se svi saglasimo da je dobro, građani Republike Srbije će reći – da, to će zastupati svi; da, to je sigurno dobro, i to se neće menjati promenama vlasti ili promenama na izborima.
Ono što mislim da je tačka spajanja, a to sam mogao da vidim u raspravi i u petak i danas, su dve stvari. Možda nedovoljno, ali za početak, i ako budemo i ubuduće se trudili da tragamo za tim tačkama spajanja, mislim da će ovo biti jedan dobar i kvalitetan saziv Narodne skupštine.
Ovo nije zakon o legalizaciji. Niti se tako zove, niti je to suštinski zakon o legalizaciji. Zakon o legalizaciji je ono što je i gospodin ministar najavio da će u skupštinsku proceduru ući u junu mesecu ove godine.
Druga tačka koja nas spaja, i to je dobro i dobra je to poruka, da milion i 300 hiljada nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji neće biti rušeno. Jer, zaista, ni u petak ni danas nisam čuo ni jednog poslanika, ni jednu poslaničku grupu koja je takve stavove zastupala.
Čuli smo o ovom zakonu da je katastrofalan, da će dovesti do tektonskih poremećaja u Srbiji, da Srbije neće biti ako se ovakav zakon usvoji.
Međutim, ono što i ako se uporno trudim i propagiram da ne treba da gledamo iza sebe da nas ne bi pregazio auto na ulici, moram da vas pitam - kada su napravljeni ti objekti? Jedan objekat ne niče za sedam, osam meseci ove vlade. Jedan objekat ne niče preko noći. Treba iskopati temelj, naliti stopu, ošalovati temelj, jer tako gospodine ministre, podnu ploču, zidove, ošalovati ploču, pa drugu, pa krov, pa gde su zanatski radovi? Meseci traju. Ko od nas ovde nije učestvovao ili nije gradio? Kažu da čovek i ne postoji ako nije podigao vinograde i napravio kuću, a siguran sam da smo mi dobri građani, svih 250 narodnih poslanika, i da smo ako ne podigli vinograd bar smo nešto u životu napravili i znamo da tih milion i 300 hiljada objekata nije niklo preko nići.
Sledeće pitanje - ko je bio na vlasti u tim lokalnim samoupravama kojima pripadaju ti objekti koji su nelegalni? Ko je imao inspekcijske službe? Ko je morao da zažmuri na jedno ili na dva oka kada su se ti objekti pravili? Ne ulazim u to da li je bilo koruptivnih stvari ili ne, to nisu moja ovlašćenja, to nisu ovlašćenja nijednog narodnog poslanika. Time treba da se bave organi države Srbije. Međutim, postoji jedna izreka u Srbiji – rodilo se, valja ga ljuljati. Ti objekti su napravljeni. Mora nešto da se uradi sa njima. Hvala bogu, neće biti rušeni. To je stav države. To je stav Vlade. To je stav Skupštine. Moramo nešto da uradimo sa njima.
Ovaj zakon je krovno, generalno po ideji dobar, odličan i pokazaću vam zbog čega tako mislim. Po dubini ima određenih manjkavosti. Srpska napredna stranka nije prezadovoljna nekim rešenjima tog zakona. Dobro je, gospodine ministre, što ste zahteve i neke zamerke Stalne konferencije gradova i opština i Agencije za borbu protiv korupcije prihvatili, što ste prihvatili neke amandmane gotovo svih poslaničkih grupa, između ostalog i SNS.
Zašto mislim da je ovaj zakon po ideji i generalno dobar? Zato što primenom ovog zakona svi će imati koristi, i država i građani i privreda. Država će imati konačno popis svih objekata koji se nalaze na njenoj teritoriji. Kako ćemo sutra ozbiljno aplicirati za bilo šta, a želimo da budemo punopravan član EU, za bilo šta ako ne znamo na šta nam izgleda zemlja, naša država na šta nam liči? Kako ćemo bilo koji planski dokument, kako ćemo planirati bilo koji koridor, kako ćemo bilo šta raditi ako ne znamo gde se nalazi milion i 300 hiljada objekata? Država će biti na dobitku i zbog druge stvari zbog koje se ne treba stideti. Čuo sam neke vrlo disonantne i kritikujuće tonove zbog toga što će država sutra naplaćivati porez na te objekte. Naravno. Molim vas da izađete van granica Srbije i recite u bilo kojoj državi sa uređenom demokratijom, sa uređenim sistemima da ne treba da se plaća porez na imovinu, na nešto što je izgrađeno, na nešto što je napravljeno. Smejaće vam se. Država će naplaćivati porez, ali na nešto čime će građani raspolagati, što će koristiti.
Kakvu korist će imati građani? Moći će da koriste te objekte, moći će da trguju njima. Teška je situacija. Možda će te objekte prodati da bi decu školovali. Moći će da podignu kredite da bi završili te objekte. Najveći deo tih objekata je nedovršen i stoji tako zato što nema imputa, sredstava da bi se završili ti objekti. Na ovaj način moći će da odu u banku, da apliciraju za kredite, da te kredite dobiju i da ih završe, da bi možda sina zadržali tu na ognjištu da se oženi i formira porodicu, možda da osnuje neku sitnu zanatsku delatnost.
Kao treće, ne manje važno, dobar efekat ovog zakona će imati i privreda, građevinska industrija koja je imala rast sve do 2007, 2008. godine. Ministre, ispravite me ako grešim, ona je u totalnoj dubijozi u protekle tri ili četiri godine, u dubijozi zbog svetske ekonomske krize koja se prelila i na Srbiju. Ono neće možda biti dovoljan imput, ali da bi se ti objekti završili neko mora na njima da radi. Građevinska operativa, građevinska industrija, proizvodnja građevinskog materijala, nešto mora da se radi u Srbiji da bi se ti objekti završili. Ne kažem da je to dovoljan imput građevinskoj industriji, ali je jedan mali podstrek uz sve ovo što Vlada Republike Srbije već radi, što je uradio i prvi potpredsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, sa ovim poslom u Angoliji, sa mnogim poslovima koje ugovaramo, sa objektom koji se radi u Angoliji koji je nekoliko desetina hiljada kvadrata, otprilike, veličine VMA. Na taj način se borimo za našu državu, ne da ima korist Vlada, ne da imaju korist pojedinci, već da korist ima ceo sistem.
Duboko verujem da je to jedan ovakav zakon. Po dubini, još jednom ću reći, nismo zadovoljni nekim rešenjima. Nije nemoguće da će ovaj zakon još jednom doći možda na neku doradu ovde kod nas, ali za početak krovno i generalno odlična ideja ovog zakona i SNS će u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.

Hvala.
Narodni poslanik Srđan Milivojević se javio. Po kom osnovu?
(Narodni poslanik Srđan Milivojević, sa mesta: Prethodni govornik me je pomenuo.)
Nema osnova, gospodine Milivojeviću.
Da li reklamirate Poslovnik?