Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

Ja sam bio vrlo jasan, međudržavni sporazum važi 10 godina sa mogućnošću produžavanja na 10 godina, za sve ove oblasti, od industrije, poljoprivrede, do sporta. Izdavanje zemljišta 7. jula iz Surčina je na 30 godina i to je podsistem u okviru jednog velikog.
Predugovor sa Al Dahrom se nalazi na našem sajtu od samog potpisivanja, a konačni ugovor će biti takođe dostupan čitavoj javnosti onog časa kada ga Vlada potvrdi i potpišemo, a ja se nadam do kraja ovog meseca u Emiratima i tako će biti sa svakim sledećim ugovorom, kao što je ugovor sa NIS-om imao sve ove elemente, socijalni program, biznis plan u samom ugovoru koji je Vlada odredila, tako će biti i sa ugovorima, sa Al Dahrom i svim ostalim kompanijama koje će proizaći iz međudržavnih sporazuma i tu nema nikakve razlike, tako nalaže naše zakonodavstvo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, danas se parlament Srbije bavi nečim što možemo nazvati životnim temama i što je bitno za sve građane Srbije, i ako govorimo da su to predlozi zakona koji treba da verifikuju neke međunarodne sporazume, često ni javnost ni mediji u Srbiji ne obraćaju toliko pažnje, mnogo su im neke druge, politikom nabijenije teme interesantnije, iako je ovo nešto što je veoma bitno i važno za građane Srbije.
Naime, radi se, kao što smo čuli celo popodne, o dva sporazuma, jedan sa Ruskom Federacijom, a jedan sa Kuvajtom, koji su u suštini ratifikacija kredita koje podižemo za razvijanje naše infrastrukture, pre svega u oblasti Železničkog saobraćaja, a četiri predloga zakona je nešto što je pravni okvir koji je potrebno da uradimo kao država, da bismo počeli mnogo veću i značajniju i u privrednom i ekonomskom smislu, što je važno za našu državu i sve naše građane, jednu mnogo širu i bolju saradnju sa jednom od najbogatijih država na svetu, a to su Ujedinjeni Arapski Emirati.
Ja ću kao ovlašćeni predstavnik SNS ukratko govoriti o svim ovim predlozima, ali najviše ću se osvrnuti na ovo što radimo sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Pre toga ću ukratko reći da već dosta znamo o ovom predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije. To traje već godinama. Da bismo došli do realizacije tih 800 miliona dolara kredita, povoljnog kredita, gde je, podsećam, godišnja kamata 4,1% za državu Srbiju i vidimo da se još odlučuje o tome u šta će sve biti uloženo, da li ono što je nekada pričano ili više u Koridor 10, Koridor 11, koji su veoma bitni za Srbiju.
Samo bih podsetio da u razvijenim državama Evrope, a težimo tome da uđemo u EU, Železnički saobraćaj i rečni saobraćaj i u prevozu i putnika, ali naročito roba je daleko, daleko zastupljeniji nego kod nas. Mnogo više se on koristi zato što je, naravno isplatljiviji i jeftinije. Kod nas vidimo na putevima i na auto-putevima veliki broj kamiona, a nažalost zbog ekonomske situacije i lošeg rada prethodne Vlade i sve veći broj pikapova, koji voze malo robe u prodavnice, jer naši građani, nažalost, imaju i malo novca da bi kupovali, a sve to ovim sporazumima treba i da promenimo.
Ono što je interesantno, kada pričamo i o prijateljima i o tome ko nam je veći prijatelj u svetu ili manji prijatelj u svetu, a novac inače nema boju i ne poznaje mnogo prijatelje nego samo interes i tako bi trebali u budućem periodu i mi da se ponašamo kao država, pre svega u interesu naših građana, podsetiću da u sledećem predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i kuvajtskog Fonda za arapski i ekonomski razvoj, a čuli smo da se radi o čuvenoj železničkoj stanici Prokop i da je to naša međunarodna obaveza, znači Beograd 1, da to završimo, zbog toga što se nalazi na međunarodnom koridoru i ta stanica, fiksna kamatna stopa koju dobijamo od ovog kuvajtskog Fonda je 3%. Znači još niža na godišnjem nivou nego što smo dobili od prijatelja Rusa u onom prethodnom kreditu.
Period dospeća kredita je 18 godina. Četiri godine imamo grejs period, dok je period otplate kredita 14 godina u 28 polugodišnjih rata. Ono što je takođe veoma povoljno u ovom kreditu, naime, pravo zajmoprimca je da, tj. nas, da prevremeno izmiri obaveze uz saglasnost kuvajtskog Fonda, bez plaćanja posebne naknade od strane zajmoprimca. Znači, ono što se kaže u terminima kada građani dižu kredite, znači, ako pre vremena vratimo ovaj kredit ne plaćamo posebne penale, kamate, itd. na to, znači jedan veoma povoljan kredit.
Do sada kao država nismo dobili takvu ponudi za izgradnju železničke stanice Beograd 1, tako da, ja ne vidim zašto bi bilo ko ko je narodni poslanik učinio bila što suprotno od onoga što znači pritisak zelenog dugmeta, tj. "za" i glasanje za ovaj predlog zakona, jer on je samo dobar i niko do sada nije ovako nešto ispregovarao za Železnicu Srbije i za državu Srbiju.
Sad dolazimo na ova četiri predloga zakona koja se tiču Ujedinjenih Arapskih Emirata. Pre nego što nešto kažem o tim predlozima zakona, ja ću nešto reći o Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Naime, to je država koja se sastoji od sedam emirata. Nama su najpoznatiji Abu Dabi i Dubaji. Dobra ekonomska situacija u toj državi privukla je, verovali ili ne poštovane kolege, preko milion i po ljudi iz Indije i Pakistana. Današnji sastav države Ujedinjeni Arapski Emirati čini samo 11% lokalnog arapskog stanovništva. Pedeset sedam posto stanovništva čine stanovnici iz južne Azije ili iz predela Indije i Pakistana, kao što smo rekli, ali i drugih delova Azije. Ima dosta i Evropljana, itd.
Zamislite kakav je rast i kako je privukla ta država ljude, praktično sa tog kontinenta, ali iz nekih drugih kontinenata, kažem, ima i Evropljana koji tamo žive i rade i to je država koja potpuno funkcioniše kao država sa više vera, sa više nacija prisutnih i koja ima ekonomski rast kome možemo svi da pozavidimo, pa i neke mnogo poznatije ekonomske sile o kojima mi sanjamo ili govorimo da treba sa njima da sarađujemo. Znači, jedna država u kojoj je mir, stabilnost, politička stabilnost i naravno da onda privlače investicije i da imaju mogućnost da investiraju i širom sveta.
Privreda, naravno da je najveći privredni potencijal nafta i prirodni gas. Oni su inače treća zemlja po proizvodnji nafte i prirodnog gasa na Bliskom Istoku. Samo Saudijska Arabija i Iran više proizvode. Oni pored toga imaju ogroman rast u sektoru trgovine, finansija, zatim, industrije same kao što smo već i videli. Oni dosta ulažu i u tu preciznu industriju, danas savremenu IT tehnologiju i turizam. Njihov ekonomski rast je preko 3% već nekoliko godina za redom. Neki procenjuju, ali to je pre svega zbog situacije u Siriji ili Iranu, da će ove godine imati 4 – 4,5% rast. U svakom slučaju, konstantan rast industrijske proizvodnje i ekonomski rast je kod njih.
E sad, jedan podatak koji treba svi da čujemo, BDP po glavi stanovnika u Ujedinjenim Arapskim Emiratima je 48.158 dolara. Po tome su oni sedmi u svetu. Poslednjih godina nije zabeleženo da bilo ko živi ispod granice siromaštva. Znači, ovo što sam rekao govori samo jednu stvar, da se radi o veoma ozbiljnoj državi, naravno u toj državi se nalaze veoma ozbiljne kompanije i veoma ozbiljni investitori. Sa njima, Srbija može imati samo koristi da napravi ovakvu vrstu sporazuma, da ratifikujemo ove zakone i da počnemo sa radom. Ubeđen sam da ne možemo imati nikakve štete od toga.
Šta kaže jedan deo u obrazloženju zakona, koji nam je predala Vlada, sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je prvi zakon koji ide, pa na osnovu njega svi ovi ostali? Strane će naročito podsticati bezbedonosnu, ekonomsku i trgovinsku saradnju i partnerstvo zasnovano na jednakosti i uzajamnoj koristi, kroz zaključivanje posebnih aranžmana između nadležnih organa ili pravnih subjekata, kao i kroz sprovođenje projekata i programa u državnom i privatnom sektoru.
Takođe, u cilju investiranja u razvoj poljoprivrede, proizvodnje i modernizaciju postojeće poljoprivrede, infrastrukture, Republika Srbija će vodećoj poljoprivrednoj kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja bude predložena sa druge strane, ponuditi imovinu poljoprivrednim kompanijama u državnom vlasništvu, dugoročni zakup poljoprivrednog zemljišta ili poslovnu saradnju u skladu sa sporazumom. Saradnju u oblasti poljoprivrede obuhvatiće finansiranje irigacionih infrastrukturnih projekata, odnosno u ulaganje u razvoj sistema za navodnjavanje, kao i modernizaciju nabavke potrebne poljoprivredne opreme. Ne vidim šta ovde u ovom sporazumu i u ovome što piše može biti sporno za bilo kog narodnog poslanika Narodne skupštine Republike Srbije.
Takođe bih podsetio na još jednu stvar. Bilo je priče oko toga da treba sarađivati u namenskoj industriju. Podsetiću, za poslednjih šest meseci rada ove vlade, ministar odbrane i prvi potpredsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, a kada se ovde pominje, a niko da mu spomene ime, i neki lični odnosi koji su doprineli potpisivanju ovakvih sporazuma, ne vidim šta bi bilo sporno u tome, vidite da tako nešto može samo da pomogne.
Dobro bi bilo da takva prijateljstva širimo širom sveta, a i mi kao narodni poslanici kada putujemo raznim delegacijama širom Evrope i sveta, trebalo bi takva prijateljstva da sklapamo i da nam to bude dobar primer i na takav način da pomažemo državi Srbiji i da preko tih ljudi, a u parlamentima sede veoma uticajni ljudi širom sveta i Evrope, možemo da obezbedimo i mi možda na neki način, ne ovako bitne sporazume, ali bilo kakav posao ili rad za naše građane, dovođenje i sitnijih, manjih investitora, ali u svakom slučaju za sve nas veoma značajne.
On je za prvih šest meseci rada kao novi ministar odbrane posetio ruskog, nemačkog, engleskog i američkog ministra odbrane. Koji je to ministar odbrane, pa i u Titovo vreme uradio? Da li su nekome omogućene te posete? Da li su bili pozivi? Zašto je to tako? Zato što očigledno da i mi kao država sada sa takvim ministrom i potpredsednikom Vlade imamo šta da ponudimo i drugima u saradnji. Sigurno da ne biste posetili ovako četiri bitne države u tako kratkom roku da se ne radi o tome da je i te kako veliki interes u pitanju svih i želja da se Srbija uključi i integriše u ceo taj svet, pa i u EU.
Naravno da su i ljudi u Emiratima i poslovni ljudi tako nešto prepoznali. Tako nešto može samo da izazove stabilnost kod nas, a politikanstvo može da izazove političku nestabilnost i onda investitori u takvu zemlju ne dolaze. Posle pitamo zašto ih ima manje. Zato što novca ima manje širom sveta, a onda investitori, naravno, traže tamo gde je stabilnije da ulažu taj novac.
Dugoročni zakup poljoprivrednog zemljišta, ovde se govorilo o tome, čuo sam i prodaja zemljišta, kao nekom velikom problemu, sumnja, kao šteta koja se pravi vojvođanskim paorima itd, nije njima ponuđeno, a čuli smo da se radi o osam propalih kombinata. Čak nije sve zemljište koje se daje tu pod zakup, ima jedan manji deo koji se daje pod zakup. Za veći deo je, po Zakonu o privatizaciji, u pitanju kupovina imovine tog preduzeća.
Reći ću vam jedan primer, naročito zbog načina na koji često razmišljamo. Mislim da se radi o politikanstvu. Ujedinjeni Arapski Emirati, kao što smo čuli, najviše izvoze naftu, prirodni gas. Da li ste se zapitali koje su kompanije te koje eksploatišu njihovu naftu? Uglavnom američke. Imao sam priliku da budem u Azerbejdžanu dva puta. Čak sam bio gost velike "British Petroleum" rafinerije koja je koštala milijardu i po evra da bude napravljena. Azerbejdžan je država koja će takođe investirati kod nas i nadamo se da ćemo uskoro imati te sporazume ovde. "British Petroleumu" su dali 70% svojih nalazišta za eksploataciju, 10% "Lukoilu" ruskom. Njihova kompanija eksploatiše 20%. Sto posto eksploatacije gasa "Gaspromnjeft". O tome sam razgovarao sa predsednikom parlamenta Azarbejdžana. To je njihov najveći prirodni resurs, kao što je poljoprivredno zemljište naše, naš najveći prirodni resurs. Mi veći od tog poljoprivrednog zemljišta nemamo.
Znači, nije bilo sporno prodavati mađarskim kompanijama, hrvatskim kompanijama zemlju. Sada je odjednom problem da li će doći Emirati ovde i pita se da li ima biznis plana. Naravno da će ga biti.
Da li je neko postavio pitanje biznis plana Darku Šariću kada je kupovao ove kombinate koji su posle probadali? Da li ga je neko pitao da li će da sadi mak ili kanabis na tim njivama i zašto su ti kombinati posle propali?
Mnogo je bolji ovaj način pregovaranja, nego to što je nekada rađeno. Biće efekta za državu Srbiju. Niko nije izrazio sumnju zašto se tako razgovara vezano za opravdanost saradnje u oblasti IT tehnologije ili saradnje sa JAT-om ili izgradnje luke ili u oblasti turizma, nego samo za poljoprivredno zemljište.
Mislim da se radi o tome da neko želi da zaštiti one koji su do sada to radili, jer čini mi se da se plaše konkurencije, a to nije tržišne poslovanje i nije nešto za šta se zalažemo. Valjda se zalažemo za konkurencije i u oblasti poljoprivredne proizvodnje.
Mislim da neko ko sada radi u Vojvodini i ima, kao što smo čuli, tri puta manji prinos po hektaru nego Hrvatska ili 30 puta manji nego Holandija, se upravo plaši da će na toj maloj površini od 14.000 hektara, ako sam razumeo ministra, neko uraditi mnogo više nego oni, pa da će se pokazati da je ovo bilo i te kako opravdano i da na takav način svi u Srbiji treba da rade. Mislim da je to strah, a ne strah za vojvođanskog paora. Mislim da je to strah i da se neko plaši da će biti ugrožen na ovom tržištu na načinu poslovanja i izvozu posle iz Srbije, a hoćemo da budemo deo EU. Njima ne smetaju takve investicije. U EU bi bili presrećni da dođe "Al Dahra" u bilo koju zemlju, dočekali bi ih raširenih ruku, a mi postavljamo pitanje i kao štitimo naše paore.
Naši paori treba da znaju da takva kompanija treba da dođe. Sa njom će doći i kanali i navodnjavanje i tehnologija i svima njima će biti bolje. Niko im neće oduzeti zemlju, niko neće spakovati u te nove JAT avione tu zemlju i odvesti u Emirate. Ona će biti ovde. Ona je naša zemlja. Ovde će biti obrađivana. Oni će je obrađivati, naši paori. Oni će sarađivati sa tom kompanijom i oni će zarađivati mnogo više novca, nego što zarađuju danas kada rade sa onima koji su, neko koristi termin tajkuni itd, kupili mnogo zemlje u Vojvodini, a imaju najmanji prinos po hektaru u Evropi.
Mi smo dužni da učinimo sve da našim građanima bude mnogo bolje, i vojvođanskim paorima među našim građanima. Ja tvrdim da je ovo razlog, a oni neka razmisle da li sam u pravu ili ne. Neka izaberu kome će da veruju. Vidim da poverenje ima Aleksandar Vučić 80% i ubeđen sam da će se njemu više verovati kada se pravi ova saradnja, nego onima koji kritikuju ovakve sporazume.
Građani Srbije treba da budu mirni. Ovo će biti jedan od najboljih poslova koji će u Srbiji zaživeti. Voleo bih da tako nešto doživi i Smederevska železara. Za sada se to ne dešava, ali bih voleo da se tako nešto dogodi i da se pronađu tako ozbiljni investitori i za mnoge druge fabrike, projekte, pa i druge krajeve u Srbiji, jer ovde ne pričamo o tome da se voće izvozi iz šumadijskog kraja, iz podunavskog, iz istočne Srbije. To je nešto gde treba obratiti pažnju i na čemu treba raditi. Ti krajevi se prazne sa stanovništvom i zbog toga će SNS podržati svih ovih šest predloga zakona, glasati za njih i sve ostale projekte koji pomažu da se Srbija razvija i da na taj način što pre, sa jačom ekonomijom, konkurentnija, sa jačom privredom postane deo EU. Zahvaljujem.

Pošto više nema prijavljenih predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na deo sednice gde reč imaju narodni poslanici, a po prijavama za reč u pisanom obliku, na osnovu člana 96. stav 4.
Prijave su podneli članovi poslaničke grupe: Jedinstvena Srbija, Liberalno-demokratska partija, Ujedinjeni regioni Srbije, Demokratska stranka Srbije, Srpska napredna Stranka i Demokratska stranka.
Prvi prijavljeni je narodni poslanik Đorđe Kosanić, a posle njega narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Poštovani ministre, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je objedinjena rasprava o šest predloga zakona. Odmah ću reći da poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće sve ove predloge zakona.
Moji prethodnici uvaženi narodni poslanici većinom su pričali o predlozima zakona, tj. sporazumima sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, isto tako o kreditu sa Ruskom Federacijom, tako da će moje izlaganje danas biti fokusirano na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za arapski razvoj. Konkretno, Projekat železničke stanice "Prokop".
Na samom početku treba reći zašto je značajan projekat izgradnje beogradskog železničkog čvora. Sa jedne strane, svakako to je važno zbog ubrzanja vozova na Koridoru 10. Verovatno i ovaj kredit od 800 miliona dolara značiće za rekonstrukciju pruga, a podsetiću isto tako da prosečna brzina na našim prugama u ovom trenutku je samo 42 kilometra. Sa druge strane, svakako je ovaj projekat od prioritetnog značaja za razvoj železničke infrastrukture u Republici Srbiji.
Potpisivanjem ovih ugovora dobićemo, sa jedne strane kredit od 10 miliona kuvajtskih dinara. Neko je malopre rekao da li je to 25 miliona evra, ili 27, ali sigurno značajna investicija i malopre smo pričali o tome da li je ovo povoljan kredit? Jeste, ili nije? Gospodo, kada dobijete kredit za koji je fiksna kamatna stopa 3%, kada je rok otplate 18 godina i sa grejs periodom od četiri godine, svakako možemo reći da je to veoma, veoma povoljan kredit.
Ono što jedino možda u ovom trenutku malo pada u oči je činjenica da je ugovor, koji je potpisan, pisan na arapskom jeziku. Uobičajeno je sa međunarodno-pravnog stanovišta da se ugovori ovakve vrste pišu ili na engleskom jeziku, ili se pišu na jezicima strana ugovarača. Ali, i tu leži opravdanje. Moram reći da mi nismo jedini koji smo potpisali ovakav ugovor. Čak 82 zemlje sa ne govornog područja arapskog, potpisale su ovakve ugovore i mi smo imali samo jednu privilegiju ovde, da je radna verzija pisana na engleskom jeziku. Moram reći u 2012. godini Srbija je uz Ukrajinu jedina zemlja koja je dobila kreditni aranžman što se tiče Evropske zajednice, tj. evropskih zemalja.
Naravno, danas nisam mnogo čuo o Kuvajtskom investicionom fondu, pa zaista moram reći par stvari o kakvoj se instituciji ovde radi. Da kažem da su oni do sada u čak 102 zemlje dali više stotina povoljnih kredita i cifra koja je tu prisutna je čak 15 milijardi dolara. Naravno, ovaj Fond je sedmi po veličini svetski fond o reći ću vam samo da je procena u 2011. godini bila da taj fond, u stvari njegova imovina je 210 milijardi dolara.
Još jedno što ide u prilog svemu ovome je činjenica da ovaj fond upravlja Kuvajtskim fondom generalnih rezervi i Kuvajtskim fondom budućih generacija. Kuvajtski fond budućih generacija je jedan od glavnih fondova u koji se slivaju i prihodi od nafte i prihodi od gasa i svakako iz tog fonda se i plaćaju svi računi. Eto, samo, o kakvom se fondu radi i prosto o tom kreditu.
Vraćajući se na železničku stanicu "Prokop", da kažem da gradnja tog projekta je počela još 1977. godine. Čak neki podaci kažu i 1976. godine. Ali, eto, da uzmemo zvaničan podatak da je 1977. godina. Veoma kratko je realizovan taj projekat u početku. Nastavljena je gradnja 90-ih godina i onda se stalo 2000. godine.
U ovom trenutku, izneću isto neke podatke koji su možda zanimljivi, a nisam ih čuo u ranijim izlaganjima. U 2012. godini kroz stanicu "Prokop", koja sada funkcioniše samo sa četiri kolovoza, prošlo je između 12 i 15 miliona putnika. Dnevno imamo 105 polazaka beogradskog voza na relaciji Pančevački most – Batajnica i Batajnica – Pančevački most i 30 prolazaka Beovoza na relaciji Pančevo – Pazova i Pazova – Pančevo.
Sa ovih 25 miliona kredita, koje ćemo nesumnjivo dobiti, rešavamo još četiri kolovoza i ono što je važno, mislim da u tom trenutku stanica "Prokop" neće biti samo prolazna stanica, već će biti i stanica odakle mogu da polaze vozovi. To je jedan od važnih podataka. Imaćemo, ne više četiri kolovoza, imaćemo osam i u narednom periodu ostaje da se uradi još kolovoz 1 i 2, i naravno infrastruktura.
Ono što je meni ovde isto veoma važno, prvobitnim projektom, koji je napravljen 1977. godine, bilo je predviđeno da taj projekat ima 37.000 metara kvadratnih. Naravno, podatak iz tih godina da je sav prostor trebao da bude u stvari stanica, stanični prostor. To je za današnje vreme verovatno nezamislivo. Taj projekat je stavljen ad akta i nemamo još uvek novi projekat, ali reći ću vam jednu zanimljivu stvar.
Na koti 105, koja se nalazi iznad stanice, koja je površine 5 hektara čak, generalnim urbanističkim planom predviđeno je da može da se izgradi 130.000 metara kvadratnih. U razgovoru sa nekim upućenijim ljudima koji se bave tom problematikom, sam dobio informaciju da na tom prostoru može da se izgradi čak 180.000 metara kvadratnih. Zamislite kakav prostor može da se stvori u tom delu grada i kakva je to investicija za budućeg investitora koji bude ulagao tu. Da li će to biti tržni centar, ili možda neki hotel, ili bilo šta drugo, ali u tom delu grada svakako jedna zanimljiva investicija.
Naravno, otvara se još jedna perspektiva da na mestu sadašnje železničke stanice, kada se bude izmestilo, stvoriće se prostor od 86 hektara. Osamdeset šest hektara je prostor da, evo, u ovom trenutku za Beograđane, ja nisam Beograđanin, dolazim iz Kragujevca, ali verovatno prvi put Beograd izlazi na Savu. Jedan, kako su neki rekli, citiraću, grad u gradu. Pitanje je samo šta će se tu graditi i kako bi to mogla za budućeg investitora da bude investicija.
Dolazimo do nečega što je za Jedinstvenu Srbiju veoma važno. Potpisivanje ovakvih sporazuma kakav je sporazum sa Kuvajtom, ili odličnim sporazumima sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, stvaraju se uslovi da ne samo u jednoj grani, nego u mnogim granama, potpišemo dobre ugovore koji će biti dobri za građane Srbije. Naravno, bez dvojbe, Jedinstvena Srbija to podržava.
Što se tiče Kuvajta, samo ću vam reći jednu stvar. I za srpske okvire u ovom trenutku taj ugovor je, tj. spoljnotrgovinska razmena je veoma, veoma skromna. Reći ću vam da je to samo nekoliko miliona dolara. Podsetiću samo, polazeći od činjenice, ni to nismo do sada čuli, pa bi možda bilo zanimljivo reći da je Kuvajt visoko razvijena zemlja, peta najbogatija zemlja na svetu, sa bruto društvenim proizvodom od 177 milijardi dolara, sa 10% svetskih rezervi iz nafte, a sa druge strane ono što je za nas možda i najzanimljivije, oni nemaju poljoprivrednu proizvodnju. Samo se oslanjaju na ribarstvo i maltene sve uvoze, čak i 85% vode ili destiluju, ili uvoze iz inostranstva.Ovo je svakako jedan dobar podatak da što se tiče njih možemo da uradimo ovakav ugovor kao i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Svaki drugi ugovor sa drugim zemljama je dobrodošao.
Na samom kraju, da kažem da poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati kako ovaj predlog zakona o kome sam pričao sa Kuvajtom, tako i ostale predloge zakona u ovoj objedinjenoj raspravi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Hvala, potpredsednice.
Uvaženi ministre, koleginice i kolege, sem onih koji žele izolovanu Srbiju i drugi koji žele bolji život našoj deci znaju da ovde nema radnih mesta bez stranih investicija. Novac nema miris, neki novac ima političke zahteve i uslove, ali to svakako nije novac iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Šta sreću kvari kada je u pitanju međudržavni sporazum sa Emiratima? Dve stvari. Prva je poverenje. Gospodin Dinkić zna da je za ovih 10 ili 12 godina koliko je na vlasti, samo je Rasim Ljajić duže od njega, nekoliko puta ili više puta govorio stvari koje se nisu ostvarile. Vrlo pažljivo biram reči. Neću da ponavljam sve ono što trpi ovu kvalifikaciju i to je prva stvar koja je nama problem. Poverenje. Čujemo priče o kamionima, avionima, stotinama miliona dolara, daj Bože da su tačne, ali to poverenje je jedna knedla u grlu koja čoveku ne da da bude prevaren još neki put.
Druga stvar koja ima veze sa poverenjem kada se poveže je ozbiljan problem oko ovog ugovora, a to je način.
Gospodin ministar je kolegi Stefanoviću pomenuo NIS i kako se to dešavalo sa NIS-om. To je tačno. Sećam se da je gospodin Dinkić tada, takođe ministar u Vladi, bio protiv u početku tog sporazuma, s pravom, kao što smo i mi bili protiv. Zašto? Pa, zato što smo rekli da se tako ne može utvrditi tržišna cena NIS-a, da je to direktna pogodba, da je to protivzakonito i da mi ne znamo da li je adekvatno, da kažemo, 800 miliona, jer je na kraju 51% dobijen za 400 miliona. Da li toliko vredi 700 pumpi, dve rafinerije, skladište gasa Banatski Dvor, sve bušotine i sva nafta u zemlji? To je otprilike ono što je dobijeno tim energetskim sporazumom sa "Gaspromom", odnosno sa Rusijom.
Ti argumenti koje smo tada delili zajedno sa Dinkićem, mi stalno, on u jednom trenutku, važe i sada. Ovo je isto način na koji je privatizovan NIS, tako isto i prodajemo, ako dobro razumem, ovde se oko ovih hiljade hektara nešto dešava. Gospodin Anđelković je pominjao 14.000 hektara. Ako dobro saberem ovde, skoro 10.000 hektara se prodaje i otprilike 6.600 hektara ide u zakup, s tim što mi apsolutno nije jasno šta se dešava sa Samorovićem i kakva je to poslovno-tehnička saradnja na 30 godina, koja je tu cena? Znači, u redu da međudržavni sporazum ne može da ulazi u detalje. Videćemo te detalje. Ali, ove dve stvari, kažem, sreću kvare.
S druge strane, činjenica da je ovo drugi put da se nešto što, da kažem, svakako s pravom žulja Vojvođane. I onaj prvi dogovor se odnosio na neki način, pre svega, na ono što je u Vojvodini i ovaj drugi međudržavni sporazum, kojim će stranci dobiti 10.000 hektara u vlasništvo i ovo ostatak u zakupu, takođe u Vojvodini. Priznaćete da ono što nije dobro za Vojvodinu, ne može biti dobro za Srbiju, jer je Vojvodina Srbija. Prosto, moramo shvatiti da ljudi u Vojvodini to drugačije gledaju i ja ih razumem.
Moramo shvatiti da se stanovništvo uvećava. Sada da pričam zašto je hrana strateški proizvod, nemam toliko vremena, imam samo 13 minuta, a neću jedini govoriti, ali je činjenica da je poljoprivredno zemljište ograničen resurs. Mnogo je važnije nego recimo frekvence, a setite se kako smo se svađali oko tih frekvenci. Sada će biti digitalizacija, pa ima ih koliko hoćete, ali sa zemljom nije tako.
Slovenija je pristala da strancima dozvoli kupovinu zemljišta tek pred ulaskom u EU, isto i Hrvatska. Mi to činimo ne na ne pravni način, ali u suštini, sada to zakon ne dozvoljava i zbog toga je ovaj međudržavni sporazum, jer je on iznad Ustava, tako nam je Ustavni sud rekao, kada smo onaj prethodni međudržavni sporazum pokušali da osporimo na Ustavnom sudu. Mislimo da je to malo prerano.
Ne kažem, da ne treba uvući strani kapital. Ne kažem da od ovoga neće biti ništa. Samo sam skeptičan, ne mogu tako amblok da dam poverenje za nešto i zbog prethodnog iskustva, a i zbog činjenice da se jedan ograničeni resurs, kao što je zemlja, poljoprivredno zemljište, ipak krčmi. Mislim da je to neodgovorno prema budućim generacijama koje će, na kraju krajeva, mnoge dugove ove zemlje morati da vraćaju.
Zato ću samo par rečenica oko kredita i ruskog i kuvajtskog. Vi znate da je Fiskalni savet danas rekao da će deficit u ovoj godini svakako premašiti budžetsku projekciju. Vi znate da nema smanjivanja zaduženosti ove zemlje bez smanjivanja deficita, a deficit će biti veći od 4,5%. Daj Bože da bude 5% do 5,5%, a moguće da bude veći, to pokazuju trendovi od pre dve godine.
Vozovi novi, na prugama na kojima vozovi postižu tako smešne brzine od 35, 40 kilometara, znamo da to nije zato što su nam loši vozovi, nego zato što su loše pruge. Onaj deo ruskog kredita koji će ići u rekonstrukciju pruga, to nije sporno. Ovo za voz od 100 miliona evra, za tih dvadesetak vozova, podsetićemo vas da je aktuelni direktor "Železnice" potpisao ugovor sa Švajcarcima. To je takođe jedan drugi kredit za dvadesetak vozova. Prosto, mislim da srljanje, uz povećani deficit i uz ovakav javni dug, objektivno može da se ispostavi neodgovornim zato što moramo da počnemo da štedimo.
U svakom slučaju, to su nekakve primedbe koje mogu da kažem u ovih sedam i po minuta. Voleo bih da sam imao više vremena. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Što se tiče poverenja, mnogi nisu imali poverenja da će "Fijat" ikada da napravi od propale "Zastave" najprofitabilniju fabriku i najvećeg izvoznika u Srbiji, pa se to desilo. Nije bilo poverenja u to.
Što se tiče poverenja, deset godina je "Mobtel" bio 51% u privatnom vlasništvu, a 49% u državnom, pa je na kraju država od toga dobila, milijardu i po evra je bila ukupna transakcija. Niko nije verovao da će se nešto tako dogoditi. Da ne pričam o tome da su mnogi pričali da ćemo imati sunovrat 2004. do 2006. godine. U javnim finansijama smo imali jedini put u istoriji budžetski suficit.
Fiskalni savet je danas malo požurio sa ocenama, jer su gledali samo stanje u republičkom budžetu. Uvek do sada su MMF i Fiskalni savet gledali ne samo republički, nego i tzv. konsolidovani račun budžeta, koji uključuje i penzioni fond i zdravstveni fond i lokalnu samoupravu i pokrajinu.
Nažalost, ti podaci kasne, a pokazali su u januaru da je deficit republičkog budžeta bio sedam milijardi, ali je zato suficit na ostalim računima bio čak 11 milijardi, pa je ukupan konsolidovan račun u plusu 3,8.
Deficit republičkog budžeta u februaru je uvek najveći, jer je februar najkraći mesec i najmanji su prihodi, plus, ovog februara smo uradili nešto što nije bilo planirano – krenuli smo da vraćamo PDV privrednicima 30 dana da bi upumpali likvidnost i oslobodili smo novim Zakonom o PDV, odnosno promenama Zakona o PDV male privrednike da ne moraju svakog meseca da plaćaju PDV, nego da plaćaju na tri meseca. To se baš steklo u februaru. Taj februar je bio nešto lošiji za republičke prihode. Mi smo se držali striktno projekcije rashoda, ali Fiskalni savet nije imao u vidu porast naplate doprinosa za zdravstvo za penzioni sistem i porez na imovinu, koji će popraviti na kraju i taj februarski rezultat. Nema nikakve šanse da deficit pređe ovih 5% ili šta god.
Dalje, mi smo ga projektovali na 3,6, govorim o konsolidovanom. Može se desiti apsurd da konsolidovani deficit ove godine bude niži od republičkog, što nikada do sada nije bio slučaj, ali uvek se gleda samo budžet u celini, odnosno deficit u celini. Nije država Srbija samo Republika. To su i gradovi, to su i fondovi. Moramo je gledati celu.
Prerano je davati takve ocene. Sigurno je da oprez nije na odmet. Sa pažnjom sam saslušao neke od predloga koje oni daju za strukturne reforme. Mi sigurno moramo da uradimo još da bismo oborili javni dug.
Danas sam predložio Vladi da 430 miliona dolara prevremeno otplatimo spoljnog duga, duga koji je sa kamatom od oko 7% skoro, jer smo uspeli da emisijom evroobveznica u februaru postignemo kamatu od 4,7. Taj novac koji smo uzeli ćemo sada da iskoristimo da vratimo skuplje kredite i time da oborimo troškove kamata.
Da se vratim na ove ugovore. Siguran sam da zaduživanje pod povoljnim uslovima na dugi rok, ako se ulaže u infrastrukturu, je dobro. Problem Srbije je što nije do sada pokazala sposobnost da te infrastrukturne projekte iskoristi kako treba i do kraja, jer smo bili uvek loši u organizaciji implementacije tih ugovora. Nije bilo dovoljno projekata, nije bilo dobre organizacije posla i "Železnica" bi morala sada u ovoj novoj strukturi da uradi sve da sve te kredite koji su ugovoreni iskoristi. To je nama problem. Imamo dosta neiskorišćenih kredita prema različitim kreditorima. To moramo da pojačamo.
Kažete da vam smeta način. Nisam protestvovao protiv načina vezano za NIS, nego protiv cene. Cena je tada bila pet-šest puta niža od tržišne, a ovde je cena skoro duplo veća od tržišne. Dakle, da je cena bila u redu za NIS, ne bih ja protestvovao zbog forme. Spadam u one ljude kojima je bitnija suština od forme. Problem je bio što je tada ugovorena cena bila loša, ona nije ugovorena državnim sporazumom nego ugovorom.
Ovde smo mi već unapred rekli kolika će biti cena i ko god hoće da kaže da je cena loša, neka za ovih šest kombinata ponudi 12.000 evra ili 10.000 evra po hektaru, vrlo bih se iznenadio. Ko god. Da li je to, kako su neki govorili iz druge stranke, ne znam, "Nestle" ili neko od domaćih poljoprivrednika - da vidim ko sme i ko može da plati toliku cenu koliko će Emiraćani platiti. Uostalom, imaćemo već ovog proleća i leta tendere za preostalih šest kombinata, pa ću vas izvestiti koje su cene postignute. Kamo sreće da dobijemo ovakvu cenu.
Što se tiče ograničenog resursa zemljišta, to je tačno. Činjenica je da će oni obrađivati naše zemljište i da će naši ljudi tu raditi, da će Srbija imati prihode od izvoza, da je to samo 14.000 hektara u odnosu na dva miliona hektara koliko ih ima u Vojvodini, zaista govori o tome da niko to neće nositi. To je nemoguće. Nemoguće je zemljište izneti iz zemlje. Moguće je razne stvari izneti, ali ako je nešto nemoguće to je zemljište.
Imovina koja je inače u tim kombinatim, to je sve staro. To je 20-30 godina staro. Nema novih silosa. Ima nešto malo započetih investicija za navodnjavanje, ali to je sve malo u odnosu na ovo. Sve će morati novo da investiraju.
Oni u pustinji proizvode paradajz. Zalivaju paradajz u pustinji. To sam video svojim očima. Duž auto puta od Dubaia do Abu Dabia imate one cevčice kao na terasama za cveće, oni to zalivaju u kilometre. Dakle, koriste vodu iz mora. Prave desalinizaciju i od morske vode prave vodu za navodnjavanje. Njima je litar vode skuplji od litar nafte.
Naravno da je strategija, kao što su neki poslanici dobro primetili, da pokušaju da ono što im je priroda dala, a dala im je naftu, da iskoriste i da obezbede prehrambenu sigurnost za budućnost, a sa druge strane, da ulažu u visoke tehnologije. Dakle, oni rade nešto što mislim da je pametno i što bi trebalo i mi da radimo. S jedne strane, hrana prirodni resursi, s druge strane, visoke tehnologije znanja. To je dobitna kombinacija.
Nisam bio previše optimističan, jer gospodin Vučić je ugovorio do sada ugovore za vojnu industriju u vrednosti od 220 miliona dolara. To je potpisano. Razmatra se ukupno 25 projekata iz odbrane industrije. Ovo što je potpisano je samo deo toga što se razmatra. Važno je da će tu biti posla za naše inženjere.
Isto tako, ovo što smo mi do sada govorili jeste neki početak. Vreme će pokazati, kao što je pokazalo za "Fijat", da li će se to ostvariti ili ne. Naravno, svako ima pravo na poverenje i nepoverenje. Nastojaću, zajedno sa kolegama iz Vlade, pošto je ovo timski projekta i nije individualni, da dokažem da je ovo nešto što je jedan od boljih poteza.
Moram da priznam da je i ranije postojala ideja da se napravi bolja saradnja sa Emiratima, sa Kuvajtom, sa Saudijskom Arabijom, sa Katarom. Katar je takođe veoma zanimljiva zemlja i pokušaćemo i sa njima da sarađujemo, ali do sada to još niko nije uradio. Daćete nam šansu. Ne morate dugo da čekate i videćete prve efekte ovih ugovora.