Nemojte se tako obraćati narodnom poslaniku.
Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Ako će neko da uloži 200 miliona evra u infrastrukturu koju ne može da ponese ni da odnese, ako će da zaposli ljude, možda bi trebalo da platimo tih 30  miliona evra.
Ali, samo da vas podsetim, dug "Sartida" koji je država platila, što od domaćih banaka, što od stranih banaka je milijardu evra. Nemerljivo, neuporedivo i zašto niste onda postavili pitanje, tada "Sartid", odnosno pre godinu dana U.S. Steel, čija je to firma? Američka. Od čega? O tome i govorim, nemate isti princip, imate duple standarde.
Znači, ono što dolazi iz SAD to mora da bude bezuslovno dobro, nemam ništa, šta god da dođe odande, ako je u nekom našem interesu, ali isto tako i sa bilo koje druge strane, ako je neko ulaganje, ako su nova radna mesta, onda to mora da bude dobro. Ako kažete da ste bili predsednik opštine, evo ja vam garantujem da se pojavi bilo koji investitor u Požarevcu, spremni smo i da se odreknemo naknade za gradsko građevinsko zemljište ali da nam zaposli 500, 600, 700 ljudi, da zaposli ljude, ne da trgujemo s ljudima, nego da ih zaposlimo.
Verovatno će ako dođe s neke druga strane koja nije ruska strana, to vama da bude prihvatljivo, ako dođe sa ruske strane onda je to problem, ako dođe iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, to je opet vama problem. To su ti vaši dupli standardi koje stalno imate kad god su ovde debate u Skupštini.

Replika, gospođa Gerov.

Gospodine Arsiću, mi zaista nemamo duple standarde i što se tiče ulaganja vezano za Al Dahru, šta sam ja rekla? Ja sam u svom izlaganju rekla da treba da se promeni Zakon o poljoprivrednom zemljištu i da se na isti način omogući drugim poljoprivrednim proizvođačima da zakupe zemlju, ne na tri godine, nego na duži vremenski rok. Ja sam to rekla gospodine.
Što se tiče Ruske Federacije, normalno da sam protiv. Zbog čega ova država uzima kredit od Rusije i ima obavezu da kupi ruski voz. Vi s time možete da se složite. Ja s tim ne želim da se složim. Znači želim da, ako sam uzela kredit od Ruske Federacije imam pravo da kupim bilo koji voz koji je proizveden na svetu. Zašto moram ruski? Zbog čega moram da uzmem njihov kredit s kamatom uz obavezu da kupim njihov voz? Izvinite, ja smatram da to nije u redu. Vi možete smatrati da je to u redu. Takvi su svi sporazumi koje ova država ima sa Rusijom.
Kažite mi jesam li u pravu da samo Rusija u Srbiji ima većinsko vlasništvo vezano za Južni tok. Nabrojte državu gde imaju 51%? Ne postoji ni jedna, jedina je Srbija. Izvinite to nije povoljno za Srbiju, a vi možete da volite Rusiju koliko god želite, ali to nije povoljno za našu zemlju.

Replika, gospodin Arsić. Izvolite.

Ja neću više da se javljam na replike, zato što teško je nekim ljudima da se objasni nešto što ne žele da razumeju.
Južni tok nije ni trebao da prođe kroz Srbiju i vi to isto tako dobro znate kao i ja. I da je jedan od uslova da privučemo tu investiciju u Srbiju, bio da damo 51%. Neće niko ništa da vam da na lepe oči, čak ni Ruska Federacija.
Ali, ako pogledamo situaciju pre toga, ko je hteo nama da napravi gasovod? Da kupujemo preko Mađarske, koji je jako skuplji? Bili smo u situaciji jedna ruka prazna, u drugoj nema ništa. Sad imamo nešto i to je dobra investicija i bez obzira da li smo vlasnici 49 ili 51%, očekuje se dobit na godišnjem nivou, od korišćenja tog gasovoda negde oko 500 miliona evra. Da li je to malo? Neka je i pet, nije malo. Niko nije hteo da pravi. Isto i sa tim kreditima. Neće niko na svetu da vam da povoljniji kredit.
Ali, ako ti daje povoljan kredit koji ne možeš na tržištu da dobiješ, pa moraš nešto da uradiš i zauzvrat. Ako ti daje čak i taj voz jeftinije, nego što na tržištu možete da ga kupite, bez tog kredita, pa onda tu ima neku ekonomsku računicu. Ili je uvek problem to dolazi sa one strane. Izgleda mi da je samo to problem.

Narodni poslanik Irena Aleksić.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažene kolege, pred nama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, ovaj sporazum u sebi sadrži niz međusobnih oblika saradnje između ove dve države. Saradnje u oblasti privrede, poljoprivrede, turizma, zdravstva, kulture, kao i mnogih drugih oblasti.
Ono što je sigurno jeste da naša država može mnogo toga da nauči od države kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati. Pre toga, pre svega, da svaka ozbiljna i odgovorna država mora da nauči da razmišlja i da planira unapred. Tako su isto Ujedinjeni Arapski Emirati na vreme shvatili da naftne zalihe neće trajati zauvek, tako da su na vreme počeli da ulažu i u neke druge oblasti, kao što su poljoprivreda i turizam. Da nemoguće ne postoji Ujedinjeni Arapski Emirati su upravo dokazali na primeru poljoprivrede.
Ono što je jako bitno, kada je poljoprivreda u pitanju možda čak i najbitniji oblik saradnje, koji se nalazi u ovom sporazumu, jeste da će sve planirane investicije koje bi trebalo da stignu iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a pod njima se podrazumeva ulaganjima u navodnjavanje zemljišta, razvoj poljoprivredne proizvodnje, kao i sa modernizacijom poljoprivredne opreme, da se može početi već tokom 2013. godine, što je za našu zemlju od ključnog značaja, zato što su nama investicije u toj oblasti, priznaćete, potrebne što pre.
Ono što je od presudnog značaja takođe, jesu i osnivanje zajedničkih eksperimentalnih i istraživačkih centara u oblasti poljoprivrede, šumarstva i životne sredine.
Poljoprivreda, to je ono što moramo da shvatimo kao i sve druge oblasti danas, nije statična, više ne postoji ni jedna oblast koja je statična, već krajnje dinamična, npr. kao zdravstvo.
Mi to moramo da shvatimo i da budemo stalno u korak sa svetom ako hoćemo da na tržištu prezentujemo najbolji mogući proizvod, znači da budemo stalno korak sa svetom, a jednoga dana, zašto i ne, korak ispred.
Na taj način svim ovim zajedničkim merama, objedinjenim možemo da dovedemo do toga da naša poljoprivreda konačno doživi dugo očekivani preporod, jer priznaćete, bez osnažene i preporođene poljoprivrede ne može da dođe ni do kakvog značajnijeg napretka u našem ekonomskom i društvenom razvoju.
Još jedan jako bitan oblik saradnje, koji je predviđen ovim sporazumom, jeste i ulaganje u oblast turizma. Kada je turizam u pitanju, Srbija ima izuzetan potencijal koji nažalost nije baš najbolje iskorišćen. Znamo da je turizam oblast u koju zaista mora da se uloži, ali se taj isti uloženi novac najbrže i vraća i najbrže se počinje sa zarađivanjem.
Ono na šta bih ja posebno skrenula pažnju jeste izuzetno bogatstvo Srbije kada su u pitanju relativno dobro očuvani srednjovekovni gradovi, a koji nažalost, u koje nije dovoljno investirano i nisu iskorišćeni na najbolji mogući način. U blizini tih srednjovekovnih gradova uglavnom, nalaze se i brojne crkve, manastiri koji predstavljaju pravu atrakciju. Možda najbolji primer takvog jednog mesta, jeste srednjovekovni grad Maglič, koji se nalazi nedaleko od grada Kraljeva, a za koji postoji već sada, do u detalje razrađen plan, projekat kako od takvog jednog mesta napraviti pravu turističku atrakciju, kako za domaće tako i za strane turiste.
Da bi turizam mogao nesmetano da se razvija, ono što moramo da ponudimo jeste krajnje kvalitetna usluga, u pogledu saobraćaja, što je takođe predviđeno ovim sporazumom, s tim što će Republika Srbija davati na korišćenje ili kupoprodajom lučkih i aerodromskih kapaciteta u postojećim kompanijama u našoj zemlji, omogućiti modernizaciju kopnenog, rečnog i vazdušnog saobraćaja, znači ono što je nama preko potrebno. Samim tim dolaziće i do razvijanja, do širenja tih kapaciteta i naravno na taj način do otvaranja novih radnih mesta za naše građane.
Ništa manje bitna saradnja, takođe predviđena ovim sporazumom, jeste u oblasti energetike i zaštite životne sredine. Ogledaće se, pre svega u planiranju, kako, recimo na najbolji mogući način iskoristiti atomsku energiju u mirnodopske svrhe. Zatim obnovljivi izvori energija, alternativni izvori energija, kako na najbolji mogući način zaštiti životnu sredinu, projekat zelenih gradova, kao i naravno na koji način smanjiti emitovanje ugljen-dioksida.
Jedna, od možda najbitnijih saradnji koja je predviđena ovim sporazumom jeste i vojno bezbednosna saradnja, koja će se ogledati i pre svega u međusobnoj razmeni informacija i iskustava u borbi protiv kriminala, organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Te mere će svakako doprineti tome da Srbija postane država u kojoj se svaki njen građanin oseća krajnje sigurno i zaštićeno, što nam je svima i cilj.
Ovo što sam ja nabrojala samo su neki od vidova saradnje koja će se odvijati između ove dve države i ono što bih naglasila na kraju, jeste da Srbija kao država predstavlja jedan ogroman potencijal, koji do sada nažalost nije dovoljno iskorišćen, ali da ova Vlada ima i strategiju, strpljenje i potrebnu energiju da taj potencijal razvije do njegovog maksimuma, a ovaj sporazum je samo jedna od niza konkretnih akcija koje ova Vlada sprovodi u cilju ostvarenja Srbije, kao napredne i ekonomski stabilne države. Tako da će SNS podržati ovaj sporazum. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre Dinkiću, pre svega da razjasnimo oko ove bušotine i vi ste svesni toga da je to bila avantura prethodnog gradonačelnika Leskovca, koje je građane Leskovca koštala milion i trista hiljada evra. Na 1500 metara, nađena je termalna voda sa 53 stepena, tako da nije mogla da se eksploatiše uopšte. Znači, to je bila jedna avantura koja je skupo koštala sve nas u Leskovcu, a i građane Srbije.
Kada je reč o ovoj tački dnevnog reda, gde govorimo o raznim sporazumima, ugovorima, o kreditnim aranžmanima, ja ću da se skoncentrišem na dva kreditna aranžmana, to je sa Ruskom Federacijom, ruski kredit, gde će Srbija dobiti negde oko 800 miliona dolara i kredit iz Kuvajta, tj. od Fonda za arapski ekonomski razvoj, gde ćemo od Kuvajta dobiti negde oko 25 miliona dolara. Dakle, oba ova kredita iskoristiće se za revitalizaciju železničkih pruga, za izgradnju nekih novih objekata ili za kupovinu dizel motornih vozova.
Svi dobro znamo da Srbija jeste zadužena zemlja, da je apsolutni javni dug negde oko 18,7 i da je od 2008. godine rastao 113%. Međutim, mi iz DSS imamo jasan stav kada se sredstva ulažu i u infrastrukturu i u proizvodnju, otvaranje novih radnih mesta i uvek ćemo vas podržati. Međutim, uvek ćemo vas kritikovati kada vi uzimate kredit za budžetski deficit i za javnu potrošnju.
Ova dva kredita, rekli smo, se uzimaju da bi se revitavizovala srpska železnica. Želim pre svega da kažem da je stanje u srpskim železnicama katastrofalno, kao i u državi. Vi za stanje na železnicama niste krivi, jer ste zatekli stanje. Želim ovog puta da pojasnim šta je to katastrofalno u srpskim železnicama.
Svi dobro znate da mi imamo preko 3800 kilometara železnice. Zatim, te železnice su stare izmešu 40 i 60 godina i da se vrlo teško voziti po njima. Na njima se postiže brzina oko 40 kilometra na sat. Na nekim mestima, naročito u regionu južne i jugoistočne Srbije juri se već brzinom od 10 do 30 kilometara. Ja se nadam posle uzimanja ovih sredstava da će se to stanje itekako poboljšati.
Zatim, moramo reći da u Topličkom kraju, narodno veselje prosto kada dođe voz. Igra se Kozaračko kolo, ministre, pošto vozovi ne saobraćaju redovno. Pisane su i peticije, međutim, odgovor je da nema dovoljno lokomotiva. Ja se nadam da posle ovog kredita će biti dovoljno lokomotiva i da će vozovi saobraćati. U tom delu Srbije, ne samo da vozovi iskaču iz voznog reda, nego iskaču i iz šina što je itekako opasno i za putnike i za uopšte železnički transport.
Pruga od Beograda do Soluna napravljena je još 1886. godine. Tada se pravcem od Beograda do Leskovca, dakle ja dolazim, išlo negde oko četiri i po sata. Sada se putuje negde oko šest sati. Možete da shvatite u kakvom nam je železnica stanju.
Međutim, ja se bojim nečeg drugog, gospodine ministre, da Koridor 10 ostane mrtvo slovo na papiru, ako država ne reaguje i ako država ne rekonstruiše taj Koridor 10. Pretnje su da će nas zaobići evropski vozovi, da će ići putem Bugarske, Rumunije, da će ići putem Koridora 4. Zato država, gospodo Evropejci, mora da reaguje hitno, promptno, ako želite u EU brzim šinama i brzim vozovima ETŽ, koji idu po 300 kilometara na sat da idete, ili ćete pak ići Ćirom. Bojim se da ćete tako stići u EU tek 2050. godine, možda 2060. godine, ako nas EU hoće u svoj zagrljaj.
Sad da se osvrnemo na ove kredite o kojima danas pričamo sa Ruskom Federacijom, a to je izvozni kredit koji je uzela Republika Srbija, oko 800 miliona dolara i iskoristiće se za izgradnju nekoliko deonica, etapa, kao što svi znamo, već smo čuli to. Prema Pančevu drugi kolosek koji treba da se elektrificira, prema pruzi Valjevo – Loznica, verovatno treba da se radi, da se spoji sa Republikom Srpskom centralna i zapadna Srbija, na pruzi Beograd – Bar, na Koridoru 10, 6, lokacija ukupne dužine 110 kilometra i da se kupe dizel motorni vozovi koji će se koristiti u prevozu putnika.
Međutim, ovaj sled događaja, odnosno potpisivanje ovog ugovora ima neku hronologiju. Prvo su se sastali predsednici država, pa je potpisano strateško partnerstvo između državnih železnica Rusije i srpskih železnica i na kraju je došao konačan ugovor. I gle čuda, potpisnik ovog konačnog ugovora ste vi gospodine Dinkiću i meni je izuzetno drago, s obzirom da ste imali rezerve prema ruskom kapitalu, što ste vi potpisnik ovog ugovora. Nadam se da ste evoluirali kao političar i da podržavate jednu ovakvu stvar, izuzetno mi je drago.
Kada je reč o drugom kreditu, to je kredit sa Kuvajtskim fondom za arapski ekonomski razvoj. Radi se o deset miliona dinara, ali ne srpskih, već kuvajtskih. Kad konvertujemo, to iznosi oko 25 miliona dolara. On treba da se utroši za izgradnju beogradske železničke stanice "Centar", prva faza. Treba da se napravi 37 hiljada metara kvadratnih, da se izgradi osam koloseka, četiri pomoćna i pet perona, kao i konstrukcija za tunel da bi se ovaj objekat "Prokop" u celini napravio. Počeo je da se gradi još 1977. godine. Do sada je utrošeno 35 miliona dolara. Da bi se napravio, mora da se utroši još oko 150 miliona. Kako će država naći pare, o tome ćemo tek pričati.
Inače, za ukupan beogradski čvor, koji bi trebao da bude u funkciji, treba da se potroši još oko 350 miliona. Do sada je potrošeno oko 600 miliona evra. Nadam se da će država takođe obezbediti sredstva.
Gospodine Dinkiću, ne znam da li ste razmišljali o javnom privatnom partnerstvu, uopšte o finansiranju srpskih železnica? Postoji i ta mogućnost, taj model finansiranja, pa eto prilike da počnete da razmišljate da možda nađete strateške partnere koji žele da vide neki svoj interes.
Gospodine Dinkiću, želim da pošaljem poruku sa ove sednice, a to je poruka svih nas ovde, da je ova Vlada napravila jedan otklon od glavnog finansijera Srbije, a to je EU. Dakle, mi smo kao DSS govorili da trebamo da proširimo saradnju na ekonomskim principima sa svima, i sa zemljama EU i sa zemljama BRIKS, sa zemljama trećeg sveta, arapskim zemljama. Danas govorimo o svim tim zemljama koje ulažu u Srbiju. Oni su zainteresovani da ulažu u Srbiji, samo trebamo da im damo određene projekte da finansiraju.
Mi danas imamo izgradnju mosta preko Borče. Evo, Rusi finansiraju izgradnju određenih železničkih koloseka. Zatim, danas govorimo i o ulaganju Arapskih Emirata. Gospodin Vučić ide da pregovara u Angoli za neke investicije. Sve je to dobro. Dakle, dobro je da Srbija privuče što više stranih investitora koji će ulagati u Srbiju. Nije dobro da Srbija ima štetu zato što će biti "članica Evropske unije". Sporazum o stabilizaciji koštao je Srbiju prethodne četiri godine 600 miliona evra. Toliko imamo manje u budžetu. Svi to dobro znamo.
Dakle, DSS, kao što ste rekli, podržavaće uvek ovakve zakone i ovakva zaduženja koja imaju za cilj ulaganje u infrastrukturu, u proizvodnju i u otvaranje novih radih mesta. Dakle, u nama ćete imati strateškog partnera, međutim, ako se krediti uzimaju, kao što sam rekao, za popunu deficita u budžetu, imaćete i te kako velikog kritičara. Zahvaljujem.