Reč ima narodni poslanik Maja Gojković.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče parlamenta, poštovani ministre, predstavnici Vlade, poštovane kolege poslanici, zadovoljstvo mi je što sam danas prisustvovala toliko značajnoj raspravi o sporazumima koji imaju notu ekonomske saradnje sa pojedinim zemljama u svetu. Ovo je prva sednica koja je sa ovakvom tematikom izazvala zaista veliku pažnju svih poslanika. Svi mi koji smo u ovom sazivu sedam meseci, svedoci smo toga da obično ovakvi sporazumi, lako poslanici pređu preko sadržine, a ovoga puta je to izazvalo veliku pažnju zbog država sa kojima sklapamo te zakonske sporazume.
Ovde su izazvali pažnju sporazumi sa Ruskom Federacijom i naravno sporazumi sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Oni koji su o tome govorili u nekom pežorativnom smislu, trebalo bi da nam objasne zašto ne investicije ovako velikog značaja iz tih država, a da iz nekih drugih i to u mnogo manjem obimu.
Ono što je zaista meni bilo interesantno jeste da su oni koji su protiv ovih sporazuma ili su govorili u negativnom smislu, uglavnom su birali poslanike koji su sa teritorije AP Vojvodine i sa zadovoljstvom mogu da kažem da predstavljam poslanike poslaničke grupe SNS, da sam iz Novog Sada i da sam iz Vojvodine, i da nama koji živimo u Novom Sadu i u Vojvodini zaista mnogo znače ovakva ulaganja i značajan je sporazum Republike Srbije sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Naravno, puno kritika je bilo. Ne znam zašto su napravili paralelu pojedini poslanici sa sporazumom Srbije i Ruske Federacije. To je takođe jedna velika investicija, a odnosi se na privatizaciju NIS, koju Novosađani, Vojvođani dobro pozdravljaju. Da niste u parlamentu, da ne čujete pojedine poslanike pojedinih političkih partija, koje nisu trenutno u vlasti i ne participiraju u Vladi Republike Srbije, ne bi običnog građanina sreli na ulicama Novog Sada koji bi vam nešto pežorativno rekao o investicijama u NIS, odnosno privatizacija, a još manje o investicijama sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o kojima danas i govorimo.
Da približimo građanima, ne nama koji smo ovde i koji smo politički obojeni, šta znače u brojkama te investicije. One koje su moguće investicije iz Emirata od podataka koje sam ja pronašla, samo da kažem u brojkama, to je 220 miliona dolara koji će biti investirani u raketni sistem, onda 100 miliona evra u osam poljoprivrednih kombinata, uglavnom u Vojvodini, 100 miliona evra iz Razvojnog fonda Abu Dabi, četiri milijarde evra koje su planirane za investiciju u fabriku čipova. Ne znam koliko je potrebno za podizanje modernog zdanja nekog hotela u Beogradu, ali možemo samo da vidimo kako sada izgledaju porušene zgrade Generalštaba. Naravno, partnerstvo sa JAT i JAT "Tehnikom".
Koliko je pažnje izazvala ova tematika ulaganja Ujedinjenih Arapskih Emirata u Vojvodini, u vojvođanske zemlje? Samo postavljam pitanje - u čemu je problem? To je državna imovina, tu su potpuno propali kombinati, tu su ljudi koji sada ne primaju plate izuzetno dug vremenski period, to je zemlja treće klase. Ne razumem šta poslanici opozicije u stvari brane? Brane neodbranjivo.
Čuli smo onda i ovde kritike na račun ovih sporazuma, zašto neke druge kompanije, recimo iz EU, nisu takođe imale šansu da se jave? Meni to nešto nije jasno. Svi znamo kakvo je stanje u kombinatima u Vojvodini, niko ih nije sprečavao da se zainteresuju istom merom koliko i Ujedinjeni Arapski Emirati i ponude Republici Srbiji jednake veličine investicija kao i Emirati. Mislim da je odgovor u tome upravo ono što kolega poslanik Šormaz, kao ovlašćeni predstavnik SNS, odnosno poslaničkog kluba, rekao, da je u stvari strah veliki u onima koji su imali monopol, da je strah u tome što više neće moći veliki tajkuni, hajde tako da ih nazovemo kolokvijalno, da imaju monopol i da će moći da se porede investicije jednog investitora kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati sa onim što je učinjeno sa poljoprivrednim zemljištima u Vojvodini od strane prljavog novca gospodina Šarića ili nekih tih velikih firmi koje su imale monopol da otkupljuju zemlju.
Takođe me brine ton pojedinih poslaničkih grupa u opoziciji, koje nikakve zamerke i ovakve diskusije parlamentarne nisu imale, kao da se već godinama otkupljivala ili otkupljuje i zakupljuje zemlja u Vojvodini od strane hrvatskih investitora. Ne mislim ništa pežorativno, baš hoću da kontriram vama koji imate nešto protiv Ujedinjenih Arapskih Emirata, znači, neke bezbednosne procene, hajde da ne iznosim to javno, govore o alarmantnim podacima obradivog poljoprivrednog zemljišta koje su kupile pojedine zemlje, ovde niko to nije spominjao niti je nešto loše u tome rekao. Znači, imamo investitore iz Hrvatske, imamo jako puno investitora iz Mađarske, imamo investitore u Somboru iz Irske, ali to ne smeta, a kada se pojavi investitor kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, e, onda to predstavlja problem za pojedine političke partije i opozicione poslanike.
Jedan od poslanika je rekao - ono što nije dobro za Vojvodinu, nije dobro za Srbiju. Odmah da mu kažem, da mu bude lakše, da može da spava večeras mirno, da je to odlično za Vojvodinu, da je to odlično za nas Vojvođane i seljake, odnosno paore, u Vojvodini, koji će konačno moći da rade u tim kombinatima. Ono što je dobro za Vojvodinu, dobro je i za Srbiju, tako da poslanik koji je govorio pre mene može da bude potpuno miran.
Znači, ukoliko je naša javnost pažljivo pratila čitav ovaj tok od januara meseca, koji je naš državni vrh sprovodio dok nije došlo do potpisa, koji su stavili vicepremijer gospodin Aleksandar Vučić i sam šef države Ujedinjenih Arapskih Emirata i podigli to na jedan nivo određene garancije i pokazali koliko im je stalo do razvoja odnosa između naše dve države. Sa istom pažnjom su pratili i ljude u Emiratima, odnosno sam šeik, šef države i rekao je našoj delegaciji, što sam negde nedavno pročitala, da su oni imali isti takav problem kada su Kuvajćani investirali u njihovu zemlju i da su sami rekli, a ono što stvarno treba nas da motiviše kada budemo glasali, ne može ta zemlja da se stavi u džepove i da se odnose u Kuvajt, pa tako ni Ujedinjeni Arapski Emirati ne mogu srpsku zemlju ili vojvođansku zemlju da odnesu negde, nego će investirati u navodnjavanje.
Molim sve one zabrinute za sudbinu Vojvodine da malo prođu kroz te naše njive, da pogledaju kako to izgleda i da to kako trenutno izgleda se zamisle zašto to, recimo, pokrajinska vlada nešto nije obezbedila ovih 12 godina i unapredila položaj poljoprivrede u AP Vojvodini. Imala je šansu, ima je još uvek, jer je već 12 godina neprekidno na vlasti, pa su mogli da nađu i nekakve investitore u poljoprivredu Vojvodine, a možda i sami nešto da urade.
Vrlo značajna investicija o kojoj nismo govorili je investicija u vojni sektor. Treba pozdraviti saradnju i sporazum koji je napravljen u vojnom sektoru, naravno, sa firmom Jugoimport-SDPR, koja će biti nosilac tih poslova. Jugoimport-SDPR je tradicionalni partner sa svim zemljama arapskog sveta i to je izuzetno važno za našu ekonomiju. Biće uposlena jedan vojvođanska firma, odnosno firma na teritoriji AP Vojvodine, a to je "Utva", tako da ni tu nema zabrinutosti šta će biti sa Vojvodinom od ovih velikih investicija.
Investicija kompanije, ako se ne varam, koja se zove Mubadala, samo da objasnim građanima Srbije, planira se da investicija ima vrednost od četiri milijarde evra. Poređenja radi, čitav nivo direktnih stranih investicija u 2012. godini u Srbiji je iznosio 1,2 milijarde. Prema tome, ne znam ko može nešto da ima protiv tako velike investicije, mogućnosti da se zaposli hiljadu ljudi, i to visoko obrazovanih ljudi. Da li ćemo imati toliko stručnjaka ili ne? Važno je da su univerziteti rekli da imaju školovane ljude, da će nastaviti u tom pravcu da razvijaju taj sektor obrazovanja i da je najvažniji deo u svemu tome da li ćemo imati dovoljno kadrova za projektovanje čipova, za istraživački deo, za rad na inovacijama, ali treba da se obratimo i dijaspori. Mnogi ljudi su otišli iz ove države, rade u prestižnim kompanijama i ne treba da brinemo odmah unapred da li ćemo mi imati dovoljan broj ljudi.
Dakle, ove investicije su dobrodošle. Svakako da će poslanička grupa SNS podržati ove investicije, podržaće i svi građani Srbije, podržaće ljudi u Vojvodini jer oni nisu toliko politički obojeni kao svi mi koji sedimo u ovom parlamentu i jednostavno traže posao i traže nekakav bolji život koji može svaki dobronameran investitor da im donese, kao što su svakako ove investicije koje su predviđene sporazumima koje ćemo, ne sumnjam, ratifikovati, odnosno izglasati danom glasanja. Zahvaljujem.

Hvala.
Narodni poslanik Radmila Gerov ima reč.

Zahvaljujem predsedniče. Poštovani ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo četiri sporazuma koji govore o saradnji Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata i dva sporazuma po kojima naša zemlja treba ponovo dodatno da se zaduži.
Ova Vlada je za samo sedam meseci zadužila sve građane ove zemlje za tri milijarde evra. Danas nam predlažete sporazum sa Ruskom Federacijom, kojim Srbija treba da se zaduži za dodatnih 800 miliona dolara i drugi sporazum sa Kuvajtom, gde treba da se zadužimo za 27 miliona evra. Oba sporazuma govore o investiranju u železnicu. Činjenica jeste da su naše pruge jako loše. Meni, kao poslaniku koji dolazi iz Negotina, iz istočne Srbije, je jako žao što na spisku gde će se pruge popravljati ne postoji nijedan deo pruga koji prolazi kroz istočnu Srbiju, od Knjaževca, Zaječara, do Negotina, gde vozovi putuju 20 kilometara na sat i brže možete od jednog grada do drugog da stignete peške.
Ali, složićete se, ministre, da u zemlji u kojoj imamo toliko nezaposlenih, u kojoj su plate mizerno male, u kojoj penzioneri jedva žive, jako je teško, kada saberemo sva ova zaduženja, da objasnimo na koji će način građani vratiti dug koji im je nanela ova Vlada, a to je otprilike 500 evra po svakom stanovniku. Znamo da ova zemlja ima mali izvoz, da nemamo proizvodnju, da nemamo novih radnih mesta.
Ovim kreditom sa Ruskom Federacijom, osim što nas zadužujete za popravku železničkih pruga, zadužujete nas i za kupovinu vozova, ali ne bilo kojih, nego isključivo vozova proizvedenih u Rusiji. Znači, mi od države Rusije dobijamo kredit koji treba vratiti sa kamatom od 800 miliona dolara, uz obavezu da samo od njih možemo da kupimo vozove. Je li to povoljno po Srbiju, našu zemlju?
Prethodna vlada, ona pre nje, i ova danas, kad god potpiše neki međunarodni ugovor sa Ruskom Federacijom, on nekako bude na štetu građana ove zemlje. Takav je ugovor sa NIS-om, takav je ugovor za izgradnju "Južnog toka", gde Srbija jedina zemlja gde Rusi imaju većinsko vlasništvo. Znači, danas ovim ugovorom koji će biti sigurno izglasan u ovom parlamentu, naša zemlja se obavezuje da kupi isključivo ruske vozove. Znači, mi ništa nismo dobili besplatno od Rusije, i ne vidim razloga ako od njih dobijemo kredit, zbog čega moramo da kupimo od njih i vozove.
Gospodine Dinkiću, vi veoma dobro znate jer ste pregovarali sa Rusima oko Železare Smederevo. Oni neće da ulože sredstva tamo gde im se isplati. Zašto mi onda moramo svaki njihov zahtev i svaku njihovu želju da poštujemo? Srpska napredna stranka se hvalila novim Zakonom o javnim nabavkama, kako će on taj zakon omogućiti dodatne uštede. Taj zakon će tek 1. aprila stupiti na snagu. Izglasavanjem ovakvog ugovora, znači više nema primene Zakona o javnim nabavkama. Da li to znači da direktor JP Železnice Srbije, Sima, ne zna da sprovodi zakon, pa mu treba međunarodni ugovor, da mu se kaže od koga mora da kupi vozove? Ili, mi imamo pravo, da se mi kao zemlja vozimo i nekim drugim vozovima, ne ruskim. I to niste obećavali vi, ali jesu neke vaše kolege, ministri u Vladi, još pre nekoliko godina da ćemo imati brze pruge. Do dan danas ih nemamo.
Što se tiče ovih međunarodnih sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, svim građanima je jako poznato da LDP oduvek zagovara saradnju sa svim državama, pogotovo državama u regionu. Mi apsolutno nismo protiv, ni privatizacije, niti stranih ulaganja, ali jesmo protiv jedne stvari. Ako nešto važi za građane ove zemlje, trebalo bi makar da važi i za one koji žele da investiraju u ovu zemlju.
Vi ste ministre rekli, da će Al Dahra uložiti 400 miliona dolara u osam kombinata, i jedan deo tih sredstava upotrebiće se za sistem za navodnjavanje. On je jako potreban građanima ove zemlje, i potreban je za razvoj poljoprivrede. Takođe, ste pomenuli i to da postoji mogućnost da dobijemo dodatni kredit od 100 miliona evra, koji bi se takođe opredelili za sistem za navodnjavanje, ali ste rekli da takvih projekata nema u Vojvodini i Centralnoj Srbiji, i više puta ste pominjali Vojvodinu i Centralnu Srbiju. Moram da vas pitam - znate li vi da u Južnoj Srbiji postoje poljoprivredni proizvođači, postoje i u Istočnoj Srbiji. Ukoliko ne znate, u opštini Negotin, iz koje dolazim, postoji gotov projekat za navodnjavanje 2500 hektara, od kojih je do sada realizovano 300. Ukoliko uzimate već neki kredit, i investiciju novu, imajte u vidu da u toj opštini imate već gotov projekat za sistem za navodnjavanje, za koji kažem da nam je potreban.
Što se tiče, poljoprivredne proizvodnje u južnom delu Srbije, mogu samo da pomenem Leskovac. Prethodna Vlada je poljoprivrednim proizvođačima i građanima Leskovca, koji se bave proizvodnjom u plastenicima i staklenicima, obećala da će Leskovac da procveta geotermalnom energijom, koja će se čak koristiti i za izgradnju banje. Vi vrlo dobro znate, mada ne kažem da ste vi za to odgovorni, pričam o prethodnoj vladi, da iz republičkog budžeta izdvojeno 110 miliona za te geotermalne vode. Šta se ispostavilo, da su to bačene pare.
Da je došlo do izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, verujem da bi naši poljoprivredni proizvođači rado ulagali u sistem za navodnjavanje, makar ovaj kap po kap. Ali, kad vi po našem zakonu, možete da zakupite zemlju, samo na tri godine za ratarsku i povrtarsku proizvodnju. To se nikome ne isplati, dok za višegodišnje zasade možete na dvadeset godina.
Ono što je potrebno za razvoj poljoprivrede je pre svega izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu. To poručite gospodinu Kneževiću vašem kolegi, da pod hitno pripremi izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, da svi poljoprivrednim proizvođačima i svim budućim investitorima omogući da ukoliko žele da ulože u sistem za navodnjavanje mogu da zemlju zakupe na period duži od tri godine. Sigurna sam da ćemo imati veći broj investitora i više ćemo razviti poljoprivredu, mada od gospodina Kneževića to ne očekujem, jer sam videla na koji način je odgovorio na veliku krizu vezanu za aferu mleko, te u tom smislu mislim da nije kompetentan ni sposoban ni da predloži izmene ovog zakona.

Reč ima ministar Dinkić.

Kada govorimo o centralnoj Srbiji, mislim i na Šumadiju i na istočnu Srbiju i na južnu i na zapadnu Srbiju. To je centralna Srbija, makar koliko poznajem terminologiju. Vojvodina, Beograd, centralna Srbija, a centralna Srbija ima regione o kojima ste govorili.
Ministar sam finansija i naravno da ne znam zašta postoje spremni projekti. Tražio sam od institucija koje se time bave, a to su "Srbijavode", "Vojvodinavode", Institut "Jaroslav Černi", da nam daju šta imamo gotovo od projekata, jer su nam Emiraćani rekli – dajte nam projekte, odobrićemo vam mesec, dva dana kredit. Znači, Srbijavode nam nisu dali, niti Černi, negotinske projekte što ne znači da ako postoje ih nećemo uključiti, jer mi ne mislim da sve završimo ove godine. Nama je cilj da što više poljoprivrednog zemljišta stavimo pod navodnjavanje i u istočnoj Srbiji, i u južnoj Srbiji, koju ste pominjali i u Pomoravlju. Sad smo dobili samo projekte iz Mačve i iz Vojvodine. Da li postoje neki drugi, to zaista ne znam, jer mi to nije struka, ali nama, meni je cilj da obezbedim sredstva, a na ljudima koji se bave navodnjavanjem da obezbede projekte.
Mislim da projekti nisu ozbiljno rađeni do sada jer su svi mislili da neće biti para za to. Sada kada smo na putu da dobijemo ta sredstva treba da institucije koje su nadležne za pravljenje projekata animiramo da te projekte urade.
Moram da kažem da brojni krediti do sada nisu realizovani jer na kraju projekti nisu urađeni. Evropska investiciona banka je davala nama kredit za prugu od Nove Pazove do Beograda, nikada Železnica Srbije nije uradila taj projekta. Govorim o prethodnim godinama. Ima još jedna stvar, često se u tim raspravama kaže – imamo projekte, a kada kažemo – dajte, onda se ispostavi da to u stvari nije projekat, nego idejni nacrt itd. Sigurno želimo da u svim regionima Srbije obezbedimo ovo navodnjavanje.
Najveći izazov nam je da to upravo uradimo u centralnoj Srbiji, jer znamo da možemo mnogo više da uradimo u povrtarstvu. Jednu liniju smo upravo i tražili za kredite samim poljoprivrednicima da bi mogli sami da prave ove staklene bašte ili plastenike, da uzimaju opremu za grejanje plastenika i sisteme kap po kap koje ste pominjali, a za ove javne infrastrukturne radove bićemo spremni da to uradimo u čitavoj Srbiji. Ako imate tih projekata treba dostaviti onima koji nama treba da dostave. To su "Srbijavode" ili neke institucije koje prave te studije.

Replika, šef poslaničke grupe SNS, Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, svog ću prethodnog govornika koji je narodni poslanik, da neko ne pomisli da je u pitanju ministar, da podsetim da ljudi imaju ime i prezime i da mi kao lepo vaspitani ljudi nikoga ne zovemo Sima i Dima, nego direktor Železnica Srbije ima svoje ime i prezime. Zove se Dragoljub Simonović. Toliko o lepom vaspitanju i toliko o kvalitetu diskusije od one stranke koja se predstavlja ovde najevropskijom u ovom parlamentu.
Očigledno, da kada god se priča o kreditima i saradnji sa bilo kojom zemljom koja je van EU ta stranka je gadljiva na njihov novac i njihovo ulaganje. Mi iz SNS smo gadljivi samo na novac koji je stečen kriminalom.
Samo bih hteo da podsetim, kada pričate o velikim partnerima. "Sartid" kada je vaš predsednik bio potpredsednik Vlade Republike Srbije, prodat je za 25 miliona evra, tada je bio očišćen od svih dugova, zato što je bio kupljen iz stečaja. Država je čak i morala da vraća neke kredite koji su bili međunarodni, a vraćen je Srbiji za jedan dolar ili evro i dugom od trista miliona evra.
Isto tako bih hteo da podsetim da NIS koja se stalno napada od kada je prodata stranom partneru ne beleži više gubitke, a Srbija kao suvlasnik uživa pravo na dividendu za razliku od "Sartida"smo dobili čist gubitak. Tako da, kada počnete nešto da kritikujete zbog kritike, a ne zbog razloga bar razmislite šta ste radili dok ste bili u vlasti, ne kao ova stranka vi nama stalno spočitavate nešto drugo, ali ipak su neki od vaših bili u vlasti.

Radmila Gerov, replika. Izvolite.

Ja imam dve replike. Govoriću prvo ministru, pa posle gospodinu Arsiću.
Gospodine ministre, postoje projekti, ja sam bila predsednik opštine, ima ih u Srbijavodama, radio ih je "Jaroslav Černi" i to je projekat za navodnjavanje i odvodnjavanje negotinske nizije na dve i po hiljade hektara. Realizovano je do sada trista hektara i Srbija vode iz Negotina da ne kaže da ima projekat, a projekat postoji i na našoj lokalnoj skupštini, to je ušlo u kapitalne investicije, vredno je milijardu i 800 hiljada dinara.
Što se tiče vašeg izlaganja, ja sam izuzetno kulturna i vaspitana, bar se nadam. Iako sam rekla svima, a nisam pomenula ime i prezime to je iz razloga što je gospodin Simonović na sajtu Javnog preduzeća "Železnica Srbije", gde je imenovan za direktora stavio svoje ime i prezime i crtica Sima. Ja to nigde nisam videla da se neki direktor tako predstavlja, iako je tako on sam sebe predstavio, smatram da imam pravo da tako zovem po nadimku.
Što se tiče toga, da je "Sartid" prodat, tako što su vraćeni dugovi, pa ja koliko vidim i vi ovde vraćate dugove ovim kombinatima. Arapski Emirati ne kupuju osam kombinata sa dugovima, koji su oko 30 miliona evra, kako je rekao gospodin Dinkić, nego će te dugove vratiti država.
Što se tiče NIS - to je uspešna ruska kompanija. Je li tako? Uspešna ruska, ne srpska kompanija i prodata po nižoj ceni nego što je trebala da bude prodata i vi to vrlo dobro znate. Vi možete sada da odmahujete glavom. Vi ste odmahivali glavom i prethodnih godina kada smo pričali o dobrosusednom saradnjom u regionu, pa sada sarađujete.