Da li još neko želi reč po amandmanu? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Antić. Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, zaista ne želim da ulazim u neku političku polemiku po pitanju ovog zakona, ali moram još jedanput zbog kolege Milivojevića da pročitam odredbu ovog amandmana, odnosno jednog stava amandmana, za koji on kaže da bi trebao da se prihvati i da ga podsetim na njegovu diskusiju.
Ovaj amandman kaže: na zahtev vlasnika bespravnog objekta treće lice iz prethodnog stava mora da prihvati isplatu tržišne cene po proceni poreske uprave.
Ponavljam ono što sam rekao na samom početku da mi imamo problem koji traje već decenijama. Sve vlade su pokušavale da reše ovaj problem. Ovaj problem je teško rešiti i teško je napraviti dobar i idealan zakon koji će problem rešiti. Da je to lako, napravila bi ga prethodna vlada, napravila ga ona pre nje. Napravila bi ga bilo koja od vlada koje su bile do sada. Prema nekima od njih vi imate simpatije, a prema nekima imam ja, ali objektivno nisu uspeli da reše problem.
I ovaj amandman, kao i čitav tekst zakona, jednostavno dovodi do situacije u kojoj mi pokušavamo da poguramo proces. Ovo vaše rešenje tera vlasnika zemlje da proda svoje zemljište vlasniku objekta.
Moram da se osvrnem i na vašu diskusiju vezanu za to da će i ovaj zakon biti predmet ocene ustavnosti. Složio sam se sa time i kada smo pričali i u načelu i kada smo pričali i o amandmanima. On će sigurno biti predmet ustavnosti zato što već svi vidimo i imamo praksu iza sebe da je maltene nemoguće rešiti ovu problematiku striktno poštujući član 58. Ustava. Naravno, biće interesantno videti kako će Ustavni sud rešavati zahteve, ako ih bude bilo, po pitanju ovog zakona.
Ono što je na današnji dan jedino sigurno je da je Ustavni sud proglasio neustavnim prethodni zakon, koji je donela Vlada koju su činile vaša i moja stranka, za koji ste vi kao narodni poslanik u prethodnom mandatu glasali. To je jedino što je činjenica, tako da nemojte da politizujemo ovu stvar do kraja zato što je problem velik i teško ga je rešiti. Dajte da probamo da nađemo neko rešenje.
Nisam iz stranke gospodina Ilića, niti sam njegov obožavalac, ali je ministar došao kao retko ko u ovu Skupštinu i rekao – ljudi, ovaj zakon je takav kakav jeste, dajte amandmanima da probamo da ga poboljšamo. I ja se zalažem da pokušamo. Do dana za glasanje ima još prostora da učinimo da ovaj zakon bude kvalitetniji. To što je vreme za podnošenje amandmana prošlo, to ne znači da ga nije moguće popraviti dodatno amandmanima, jer je moguće reagovati kroz amandmane odbora.
Ne bih imao ništa protiv da se u tekst amandmana koji sam podneo, a koji je prihvaćen, doda odredba iz vašeg amandmana, da će se tržišna vrednost određivati po proceni poreske uprave. Moguće je da postoji još neki prostor da se ovaj zakon poboljša.
Apelujem na sve kolege da izoštrimo diskusiju u odnosu na zakon i da probamo da nađemo te dodirne tačke i da probamo zakon da popravimo, a da se manje bavimo tim opštim političkim temama i sitnim verbalnim akrobacijama kojima tobože pobeđujemo jedni druge, a ne pravimo nikakvu korist za građane Srbije. Hvala.

Četiri minuta i 20 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Poslaničkoj grupi SPS na raspolaganju je 10 minuta i 10 sekundi. Poslaničkoj grupi DS na raspolaganju je 23 minuta i 40 sekundi, nakon iskorišćenog vremena poslednjeg govornika.
Dužnost mi je samo da u skladu sa članom 27. obavestim Narodnu skupštinu da kada počne rasprava o pretresu u pojedinostima da nije moguće da odbor podnosi amandman. Moguće je u toku glasanja ako postoji razlog za tehničku redakciju i usaglašavanje da bude zastoja u glasanju i da se tada na osnovu dogovora unutar odbora podnosi amandman.
Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dragomir Karić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, drage kolege i koleginice, hteo bih da se nadovežem na diskusiju gospodina Antića, kolege našeg, narodnog poslanika.
Da ovo je osnova, imali smo nekoliko primera u nekoliko vlada. Sećam se kada je nekadašnji ministar, gospodin Šumarac, davao predloge, pokušavao sve iskreno i u privatnim razgovorima i javno, i skupština je ovde zasedala u kojoj tada nisam ni bio, međutim znamo svi kako se to završilo i kako je to prošlo.
Na šta se ovde treba obratiti pažnja? Ako se radi o tome da treba Poreska inspekcija da procenjuje vrednost tržišnu, neke zemlje itd, imao sam recimo, lični primer gde je ocenjena zemlja sa strane ljudi iz Poreske inspekcije koja nije toliko vredela. Kada sam prodavao moju zemlju, moju imovinu u Užičkoj ulici, oni su meni odredili da jedan ar košta 200 hiljada evra. Kraj priče. Na osnovu toga su i razrezali porez, itd. To što sam ja to prodao daleko jeftinije, to nije bilo bitno.
Znači, samo hoću da kažem jednu stvar, to je opet jedan od načina da se prsti lepe tamo gde se medom radi. Znači, to je opet još jedan izvor za ljude koji bi narušili zakone i ušli bi u neki vid korupcije.
Zato bih dao predlog, iz iskustva opet, koji važi u mnogim drugim gradovima Evrope. Konkretno ću reći za Moskvu, za Kijev, za Ašhabad. Recimo, kako se tamo to rešava? Postoje zvanične agencije koje procenjuju vrednost nekretnina zemljišta, stanova, objekata. Šta se tu dešava? Uzimaju se tri različite agencije, i one daju procenu. Srednja vrednost tih agencija se uzima kao tržišno merilo i tako se i rešava taj problem.
Zato apelujem na vas, ovaj zakon, ne ovaj, nego ni jedan nije idealan, može uvek bolje, da glasamo za ovaj zakon, a da naknadno popravljamo, kako je rekao Aleksandar, bilo da to bude otvorenim diskusijama, iako je vreme prošlo, za kako ste vi rekli, za podnošenje amandmana, ali to ne znači da je kraj. Mi možemo predsedniku, tj. gospodinu ministru napisati.
Znate kako, to je kao da vas neko osudi na smrtnu kaznu, a vi nemate pravo na žalbu. Znači, nije ovo ništa strašno, treba da se trudimo i da iznalazimo mogućnosti i da ne tražimo samo mogućnosti i iskustva koja postoje kod nas u našoj zemlji. Imamo toliko mogućnosti, a i u našoj zemlji radi Kolias, radi Lasava, rade mnoge strane poznate agencije za te procene. Znači, jedna od tih je, gospodine ministre, tri agencije daju procenu, i srednja vrednost, to je to.
Na osnovu toga rade poreski organi, oporezuju. Na osnovu toga se vrši pravična, ili da kažemo, maksimalno moguća pravična nadoknada onima koji ili prodaju, ili im se uzima, da bi moglo nešto da se upiše u katastar. Zahvaljujem se, i verujem da će gospodin ministar, kao što je uvek, bio kooperativan, biti i nadalje, i da ćemo rešavati taj problem na obostrano zadovoljstvo. Hvala vam.

Iskorišćeno vreme poslaničke grupe je četiri minuta. Na raspolaganju poslaničkoj grupi SNS je 69 minuta.
Da li još neko želi reč?
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarevjić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Koleginice i kolege da se vratimo na raspravu u pojedinostima.
Drago mi je što je poslanik iz poslaničke grupe SNS rekao da je ovo rešenje sa Poreskom upravom potencijalno koruptivno. Ne kažemo da je koruptivno. Mi smo odmah rekli da što više ima diskrecionih prava, podzakonskih akata koje treba da donese ministar, ne samo mi nego i Agencija za borbu protiv korupcije, da je to potencijalno koruptivno.
Da se vratimo na ovaj član 4. Šta je suština člana 4? Suština je zemljište na kome je neko izgradio nelegalni objekat. Zemljište na kome je neko drugi izgradio nelegalni objekat. Član 3. govori o zemljištu na kome je izgradio objekat onaj čije je i zemljište i objekat, a član 4. jednog je objekat, a drugog je zemljište.
Šta je suština ovog zakona? To zemljište. Ovaj zakon uvodi pravo sticanja svojine nad zemljištem iako to pravo regulišu drugi zakoni, a to se htelo sakriti. Znate šta je ključni dokaz da ovo zovimo ga otimačinom tuđe zemlje, zovimo ga upisavanjem tuđe zemlje u svoje vlasništvo.
Kako se vidi da se htelo sakriti? Nigde se u naslovu ne pominje zemljište. U zakonu se govori o sticanju prava svojine nad zemljištem. Ovaj član 4. o sticanju prava svojine nad tuđim zemljištem.
Zašto je naš amandman bolji od amandmana gospodina Antića? Naš amandman kaže – upis prava svojine na bespravno izgrađenom objektu koji je izgrađen na katastarskoj parceli koja je u susvojini odnosno u sukorišćenju više lica, itd. upisaće se samo vlasništvo nad objektom, ali ne nad zemljom. Prosto zemlja se reguliše drugim zakonima.
Antićev amandman je bolji nego prethodno i prvobitno rešenje. U čemu? Što faktički odlaže za dve godine taj dogovor, a u prvobitnom Ilićevom predlogu je bilo da ovaj koji ima na tuđem zemljištu objekat odmah upisuje jednim rešenjem i prava svojine nad tom tuđom zemljom. Ovde će to uraditi posle dve godine.
Nažalost, to jeste eksproprijacija jer taj koji je vlasnik zemlje, kome je neko drugi napravio objekat, mora da mu proda po tržišnim cenama, a šta je to nego eksproprijacija? Znate da se eksproprijacija vrši po zakonu i po Ustavi ukoliko je to u javnom interesu, a ovo nije javni interes.
Antićev član 4. je u nekim stvarima gori od Ilićevog člana 4. U toj stvari jeste bolji, ali ako i se i dalje bavimo sticanjem prava svojine nad zemljištem, onda je to ono što je zakonodavac hteo da uradi, ali da sakrije jer nije stavio zemljište u naslov. Zato smo mi energično protiv bavljenja ovog zakona zemljištem i u članu 3. i u članu 4. U članu 4. pogotovo jer se radi o tuđem zemljištu.
U čemu je član 4. Antićev gori od Veljinog? Prvo, u prethodnom je bilo da se dokazuje vlasništvo nad nelegalnim objektom overene potvrde mesne zajednice o vremenu izgradnje. Bilo je to suludo rešenje. Njega nema u Antićevom amandmanu. Niti svuda postoje mesne zajednice i kako bi mesna zajednica znala kada je napravljen objekat itd.
Umesto toga, pojavila se potvrda nadležnog inspekcijskog organa o vremenu izgradnje bespravno izgrađenog objekta. Znači, hajde da ne ulazim u to koliko je to, biram reči, nenormalno da sada nadležni inspekcijski organ koji u principu juri divlju gradnju, koji izdaje rešenje o rušenju, sada vi njega stavljate u poziciju da on da potvrdu kada je nelegalan objekat srušen. Kako to inspekcijski organ može da zna? To je prvo pitanje. Opet potencijalno koruptivno.
Oni koji treba da ruše, sada treba da učestvuju u upisu prava svojine. Inspekcijski organ je sada nadležan da izdaje potvrdu umesto mesne zajednice, o vremenu izgradnje. Šta je vreme izgradnje, da li kada se omalteriše kuća, kada se pokrije, kada se udari prva ploča, kada se stave rogovi, pa okači košulja ili kada električar i keramičar završe svoje?
Mislim da je od ovog rešenja bilo bolje da se vreme izgradnje dokazuje sa tri svedoka, od kojih jedan mora da bude električar, a ova dvojica mogu da budu zidar i tesar. Bolje bi se utvrdilo vreme izgradnje. Ovo je gore nego što je bilo u prethodnoj verziji, a ono što ja predlažem, to bi bilo najpoštenije, jer verujte, ni mesna zajednica ni građevinska inspekcija, bolje od onih koji su radili na kući, neće utvrditi kada je kuća. To vreme izgradnje, to je prilično dugačko vreme.
Sve je to potencijalno koruptivno. Najviše je koruptivno to što ostaje u ovom članu pravo i mogućnost da se stekne svojina nad tuđom zemljom, a zakon se bavi objektima koji se upisuju u katastar nelegalno izgrađen. I dalje ljudi misle, i dalje gospodin Antić pominje legalizaciju. Radi se samo o upisu objekta u katastru sa zabeležbom – može da se sruši i nije po standardima, zato što zabeležba bez građevinske i upotrebne dozvole u suštini znači to, a od toga zavisi tržišna cena objekta i to je ono što mislimo da je prevara, kada su u pitanju ovi ljudi koji će dati po 100 evra.
Sve je to istureno u prvi plan da bi se sakrilo da se ovde radi o zemljištu, i to tuđem zemljištu. Znači, ostaje eksproprijacija. Još je čudnije način na koji se utvrđuje vreme izgradnje bespravno izgrađenog objekta i promenjena je formulacija iz prvobitnog, a sada nemam vrednosni sud o tome, mada mi se čini da je prvobitna formulacija bila bolja. Znači, vlasnik bespravno izgrađenog objekta pokrenuće postupak kod nadležnog organa uprave da mu se u skladu sa zakonom odredi zemljište za redovnu upotrebu objekta. To je bilo u Veljinoj verziji člana 4. i u Antićevoj – vlasnik objekta je dužan o svom trošku da utvrdi zemljište za redovnu upotrebu objekta. Ovde je upitan bio nadležni organ, a ovde vlasnik objekta sam utvrđuje zemljište za redovnu upotrebu.
Ponavljam, radi se o tuđem zemljištu, jer je nelegalni objekat na tuđem zemljištu. Mislim da je možda ova prethodna argumentacija, da, jeste zbog one suštinske stvari da je vlasnik zemljišta u prvoj verziji mogao samo da tuži sudu ovoga koji je izgradio i upisao pravo svojine nad zemljištem na sebe. Sada će biti eksproprisan u roku od dve godine, ali suštinski, nije promenjena ona osnovna zamerka da u ovom zakonu zemljištu nema mesta.

Iskorišćeno je šest minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe LDP.

Hvala.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju zašto nije usvojen amandman nas poslanika LDP stoji razlog da je usvojen amandman kolege Antića iz SPS. U čemu je poenta tog amandmana koji je poslužio kao razlog da se ne usvoji amandman LDP, odnosno da se naš amandman samo delimično usvoji?
Radi se o tome da se amandmanom kolege Antića u stvari kozmetički uređuje postojeći član koji je predložen od strane predlagača zakona i faktički se menja stav 1. onako kako smo mi iz LDP i predložili. Radi se o tome da se bespravna gradnja prihvata u tom smislu da se vlasništvo upisuje samo na objektu, ne i na zemljištu. Dakle, to je stav 1. i tako glasi i naš amandman.
Mi smo predložili da se ostali stavovi ovog člana jednostavno brišu, jer oni nisu mogli da se poprave. Meni je žao što nije prisutan kolega Antić i žao mi je što očigledno ni ministra ne interesuje šta ću ja reći povodom ovog našeg amandmana, ali javnosti radi, moram da skrenem pažnju na nekoliko bitnih činjenica.
Očigledno je da ovde postoji jedna potreba da se zamagli suština. Očigledno je da postoji potreba da se sakrije da je u stvari ostalo ono što se i htelo originalnim članom 4, a to je da se pored prava vlasništva nad objektom upiše i pravo vlasništva na zemljištu, iako je ono tuđe, sve u korist onog koji je već nešto bespravno izgradio. Pri tom, on bespravno dobija i građevinsko zemljište. Preskače se konverzija, pretvaranje prava društvene svojine i iz te društvene svojine u privatnu svojinu, što je predviđeno jednim drugim zakonom, Zakonom o planiranju i izgradnji.
Prosto, vi na mala vrata uvodite bespravnost kao način funkcionisanja. Stav 2, recimo, služi upravo toj svrsi, da se ne vidi šta radite. Kaže – pravo svojine na zemljištu biće upisano u korist vlasnika objekta, kada vlasnik objekta dostavi dokaz da je nekim pravnim poslom stekao pravo svojine na zemljištu na kome je objekat izgrađen. Znate kako, ako on ima neki pravni posao u vezi tog zemljišta, tu se više ne radi o gradnji na tuđem zemljištu.
Dakle, ovaj stav vam je bio potpuno nepotreban. Jeste da po mišljenju podnosioca amandmana kozmetički popravlja član, ali u suštini, ništa drugo i ne čini.
Kaže, do upisa u pravo svojine, to je u stavu 3, na zemljištu na kom je objekat izgrađen, vlasnik objekta ne stiče nikakva prava, osim prava prolaza i to vi njega ograničavate sve do sticanja prava svojine. Dakle, pretpostavlja se da će steći pravo svojine i već u stavu 4. objašnjavate kako se stiče pravo svojine, a to je u roku od dve godine ukoliko se ne postigne dogovor između vlasnika zemljišta i graditelja na tuđem zemljištu, u smislu imovinsko pravnih odnosa. To znači da vi eksproprišete zemljište u privatnom vlasništvu, u vlasništvu nekog na čijem zemljištu se gradi tuđi objekat.
Vi u privatnom interesu radite eksproprijaciju i niste promenili član 4, kako se to izvorno objašnjava i od strane poslanika Antića, a podržavaju i kolege iz vladajuće koalicije. Dakle, ostaje činjenica da se može graditi na tuđem zemljištu, da se ulazi u domen sudova, da više sudovi nisu ti koji utvrđuju određena prava, određene činjenice koje su vezane za gradnju na tuđem zemljištu.
Onda, da biste još više zamaglili stvari i pokazali koliko ste spremni da netačno interpretirate nešto što mi iz opozicije tvrdimo da ne možete da radite, a to je, kaže, u stavu 6. - bliže uslove, način i postupak za sticanje prava svojine na zemljištu, utvrdiće ministar nekim podzakonskim aktima. To, prosto, nije tačno. Ovim stavom 4. vi faktički radite tu eksproprijaciju i tu više nema podzakonskim aktima bilo šta da se uredi.
Kolega Antić je govorio nešto o tome da je dugo u sistemu. Vidi se da je dugo u sistemu, a Srbija, očigledno, ima sistemske probleme. Ovaj problem sa nelegalnom gradnjom, divljom gradnjom i 1.300.000 nelegalno izgrađenih objekata, u stvari su samo posledica upravo tog problematičnog sistema u kojem kolega Antić, očigledno, se veoma dobro snalazi. A i ovaj amandman upravo ukazuje na tu činjenicu da se ne odustaje.
Ne odustaje se od tog pogrešnog sistema koji je proizveo ovaj problem, za koji kažete da ni jedna vlada ne zna kako da je reši niti je znala da je reši. To vam i verujem, ali to ne znači da i te kako niste doprineli do nastanka problema i da i te kako niste još više pojačavali tempo takve vrste urbicida, jer to jeste urbicid, ta nelegalna gradnja. Ovakvim predlogom zakona, normalno da nećete popraviti situaciju.

Iskorišćeno vreme ovlašćene predstavnice je dva minuta i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Suzana Spasojević, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS. Vreme na raspolaganju je osam minuta. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li namerno ili ne namerno, uglavnom, svi govornici opozicije daju akcenat na tuđe zemljište. Bespravna gradnja na tuđem zemljištu, kao na nečemu što je uzurpirano od strane bespravnog graditelja. Jako dobro svi znamo da u Srbiji postoji najmanje milion slučajeva gde nema rešenog imovinsko-pravnog odnosa na parceli na kojoj je objekat zidan.
Da li vodite računa o tim ljudima, koji su zidali objekte, svoje porodične objekte za rešavanje svog stambenog problema? Nisu mogli da dobiju dozvolu upravo zbog toga što nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi. Te objekte nisu mogli ni da legalizuju u postupku legalizacije, zato što član Zakona o planiranju i izgradnji podrazumeva da mora da se donese dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima.
Hajde malo da razmišljamo o tim ljudima i koliko će ovaj zakon dobro učiniti za njih. Moći će, najzad, da ono što su pošteno zidali svojim novcem za rešavanje svog životnog problema, upišu u knjige gde se evidentira pravo svojine.
Nemojte samo da zakon kudimo, dajte da pogledamo i šta taj zakon dobro donosi za većinu bespravnih graditelja. Hvala.