Iskorišćeno je četiri minuta od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije su prihvatile amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojana Božanić i Gorica Gajić.
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić.

Gospođo potpredsednice, gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, sve dok traje rasprava o ovom predlogu zakona, treba da naglasimo da ovo nije Zakon o legalizaciji bespravno sagrađenih objekata onako kako je to predvideo Zakon o planiranju i izgradnji u onom delu koji reguliše oblast legalizacije. Ove bespravno sagrađene objekte, po ovom zakonu upisane, tek čeka dobijanje građevinske i upotrebne dozvole. Pretpostavljam po novom zakonu o legalizaciji koji bi trebalo da uđe u Skupštinsku proceduru, kako je na Odboru za prostorno planiranje rečeno, negde u junu mesecu.
No, da se mi vratimo na član 5. Predloga zakona. Naime, u članu 5. Predloga zakona predviđeno je da bi vlasnik bespravno sagrađenog objekta na susvojinskoj parceli mogao da upiše pravo svojine na tom objektu bez naknade saglasnosti suvlasnika parcele, ako suvlasnik parcele nije izrazio svoje negodovanje ili se nije protivio gradnji u vreme gradnje objekta.
Dobro je što su i druge poslaničke grupe, pre svega opozicione, podnele amandmane na ovaj član i delom ga ispravile, pa je DSS isto tako svojim amandmanom, pretpostavljam delom uticala da se ovaj amandman ispravi. Sada je prihvaćeno da vlasnik svoj bespravno sagrađeni objekat na suvlasničkoj parceli može da upiše u katastar nepokretnosti samo uz pismenu saglasnost suvlasnika parcele. Možete da zamislite kakve bi posledice izazvao ovako predložen član 5. zakona u izvornom obliku, jer su uglavnom to slučajevi na terenu, suvlasnika, rođena braća ili sestre, to su uglavnom nasleđene parcele. Možete da zamislite kakav bi to problem bio kada bi se otvorili novi sudski procesi.
Smatram da je jako dobro što je predlagač imao sluha i prihvatio ovaj amandman i time na neki način sprečio pogubne posledice izvornog člana 5. ovog zakona.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Biljana Hasanović Korać i Teodora Vlahović.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Amandman koji smo koleginica i ja podnele odnosi se na vreme u kome je bilo ograničeno da, ukoliko se vlasnik zemljišta nije protivio, se posle toga više i ne pita. U tekstu Predloga zakona se kaže da bez naknadne saglasnosti suvlasnika, odnosno sukorisnika, može da se upiše vlasnik nelegalno izgrađenog objekta, ukoliko se suvlasnik, odnosno sukorisnik, nije protivio u vreme izgradnje nelegalno izgrađenog objekta.
Znamo da je veliki broj naših sugrađana na privremenom radu u inostranstvu, da imamo veliki broj staračkih domaćinstava, gde su stari ljudi smešteni ili po domovima ili su kod porodice zbog nege i brige koja im je neophodna, pa nisu bili u mogućnosti da se protive u toku izgradnje parcele ili nisu bili prisutni, pa nisu videli, u toku izgradnje nelegalno izgrađenog objekta. Zato smo predložili da se taj rok produži do podnošenja zahteva za upis prava svojine na nelegalno izgrađenom objektu.
Amandman koji su podnele kolege iz LDP i koji prihvaćen je još strožiji i on predviđa da vlasnik zemljišta, odnosno suvlasnik i sukorisnik moraju da daju saglasnost na upis nelegalno izgrađenog objekta, za upis vlasništva. Pozdravljamo ovo rešenje. Smatramo da će ono uneti veću pravnu sigurnost vlasnicima parcela na kojima su nelegalno izgrađeni objekti. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Veličković, Slobodan Jeremić i Ljubica Milošević.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Veličković.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, podneli smo amandman na član 5. Lično, ne slažem se sa obrazloženjem. Obrazloženje je da je prihvaćen izmenjeni član prihvatanjem amandmana, a koje su podnele naše cenjene kolege iz LDP. Po ovome, kakvo je ovo obrazloženje, smatram da bi mogao da bude prihvaćen naš amandman, a dato obrazloženje drugoj grupi na ovakav isti način.
Da ne budem pogrešno shvaćen, nemam ništa i nemam nikakav problem da bude prihvaćen amandman, ali u obrazloženju bi trebalo da stoji da amandman bolje reguliše materiju. Da je na bolji način regulisano i obrazloženo, onda bih se složio sa obrazloženjem. Ovako bih isto mogao da bude prihvaćen amandman poslaničke grupe PUPS, a da se cenjenim kolegama da ovakvo obrazloženje. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Vladimir Gordić, Radojko Obradović, zajedno Biljana Hasanović-Korać i Teodora Vlahović i zajedno Bojana Božanić i Gorica Gajić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Gordić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, zakon o kojem raspravljamo već dva dana glasi – Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. Međutim, jednim delom prvog stava člana 1. i kompletnim članom 6. ovog zakona mi u potpuno isti kontekst stavljamo i one graditelje, one naše sugrađane koji su svoje objekte izgradili sa validnom građevinskom dozvolom. Oni su te objekte i prema postojećim rešenjima u postojećim zakonima mogli da upišu u pravo svojine. Tu pre svega mislim na član 97. Zakona o državnom premeru i katastru, i to stav 1. tačka 2).

Kada pogledamo pažljivo ovaj član 97. Zakona o državnom premeru i katastru i ko po njemu ima pravo upisa svojine na izgrađenim objektima, shvatamo da praktično zakon koji danas obrazlažemo, odnosno koji diskutujemo tiče se u stvari samo čl. 1. i 4. koji su i sporni. Amandmanima koji su do sada usvojeni delimično su popravljeni ovi članovi. Međutim, smatram da je bilo i drugih rešenja i drugih amandmana koje su predali poslanici iz opozicije, a koji na daleko bolji način regulišu ove članove. Tako da, zakon koji ćemo verovatno danas usvojiti zahvaljujući poziciji sadržaće i dalje rešenja koja su protivustavna, kao i rešenja koja otvaraju vrata za korupciju. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić, a posle nje narodna poslanica Biljana Hasanović Korać.

Gospođo potpredsednice, krenuću kako je i krenuo kolega Gordić, pošto mi je baš upravo tu prvu rečenicu uzeo. Naslov zakona je Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, da bi se kasnije zakonom, odnosno razradom članova obuhvatili i objekti koji su izgrađeni sa građevinskom dozvolom, ali nisu do 11. septembra 2009. godine dobili upotrebnu dozvolu.
Naravno da se i do sada, po članu 74, na taj član zakona ću se pozvati, Zakona o državnom premeru i katastru, po tački 5, objekat za koji nije izdata građevinska ili upotrebna dozvola upisuje se u katastar sa odgovarajućom zabeležbom. Znači, svi ti objekti sa urednom građevinskom dozvolom mogli su i do sada da se upišu u katastar, naravno sa određenom zabeležbom.
Naravno da ne treba da svrstavamo one građane koji su redovno sa građevinskom dozvolom započeli svoj objekat, koji nisu dobili upotrebnu dozvolu, jer isto tako možda nisu imali para da je do ovog datuma, koji je u zakonu predviđen, sagrade i dobiju upotrebnu dozvolu. Zato smo smatrali da su, s obzirom na postojeće zakonsko rešenje u Zakonu o premeru i katastru, mogli to da reše i mogli dalje da rešavaju. DSS je predložila da se ovaj član 6. briše.
Samo još nešto da kažem. Gospodine ministre, problem nelegalne gradnje nije od juče, to su svi ovde rekli i danima već govorimo, on traje decenijama. Treba ga rešiti, to je činjenica. Pokušavale su sve vlade do sada da reše problem bespravne gradnje i uglavnom su sve to bili eksperimentalni zakoni i uglavnom nije bilo nekih zadovoljavajućih trajnih rešenja.
U razgovoru sa predstavnicima katastra nepokretnosti i predstavnicima lokalnih samouprava iz urbanističke službe, s obzirom da je zakon na principu
dobrovoljnosti, ako tako mogu da kažem, i oročen je do 31. decembra 2014. godine, nepune dve godine će građani sami moći da odluče da li će da postupe po ovom zakonu, ako on bude usvojen. Šta ako oni ne postupe po ovom zakonu, jer se i po do sada postojećim zakonima o legalizaciji građani nisu prijavljivali da te objekte legalizuju? Bilo ih je možda 30-40%, ali veliki broj tih nelegalno izgrađenih objekata još uvek nije podneo zahteve ni po postojećem Zakonu o legalizaciji.
Svi se slažu, bar oni sa kojima sam ja razgovarala, da bi ovaj problem trebalo da rešava država kroz svoj državni projekat. Neko od poslanika je ovde govorio – sve opštine imaju ortofoto snimke. U saradnji sa lokalnim samoupravama, sa Ministarstvom, sa Republičkim geodetskim zavodom, odnosno Katastrom nepokretnosti, moglo bi se oročiti na šest meseci, godinu dana, tri meseca, a reče neko da je dobar poznavalac kompjutera i programa mogao da uporedi stanje sa ortofoto snimaka trenutno stanje u katastrima i da svaki vlasnik parcele dobije obaveštenje da na njegovoj parceli postoje još dva neka nova objekta koja nisu legalizovana.
Bez tog uključivanja države kroz državni projekat, verujte mi, za dve godine ni 30% građana sa bespravno podignutim objektima, pogotovo oko svih ovih nerešenih imovinsko-pravnih odnosa koji stoje i dalje, jer je dobar deo njih ostao nelegalizovan iz tih razloga, a složićete se sa mnom, dobar deo je ostao i zbog njihove neažurnosti. Jednostavno, odmahnu rukom i kažu – bilo je toliko zakona o legalizaciji, pa uvek čekamo neku promenu, odnosno neku pogodnost za nas.
Znači, ako smo hteli ovim zakonom, kako je uglavnom provejavala diskusija, da pomognemo socijalnim kategorijama, ljudima koji su jedva napravili nekih stotinak kvadrata, a ne 300 kvadrata, kao krov svojim članovima porodice, onda je trebalo doneti leks specijalis baš za te građane koji imaju kuću do 100 kvadrata, koji su siromašni, koji nisu mogli da legalizuju, tj. da upišu u pravo svojine, pa da legalizuju. Trebalo je posebnim zakonom njima da pomognemo, a da od njih odvojimo poslovne objekte, stambeno-poslovne objekte sa ovom kvadraturom koja može da se kreće od 100 pa do 1.000 kvadrata, da odvojimo objekte koji su izgrađeni na javnom zemljištu. Ipak je trebalo te kategorije malo razdvojiti, a ne svrstati ih na neki način sve u ovaj zakon. Onda će on u tom slučaju biti mnogo teži da se u praksi primeni i tu ćemo opet dobiti kamen spoticanja, baš za one kategorije na koje se mnogi od nas pozivaju.
Svakako se zalažem da pre svega ti ljudi, siromašni ljudi, izbegli, raseljeni, koji su jedva napravili svoje kuće, uglavnom na tuđem zemljištu, nije bitno da li su kupili ili je na javnom zemljištu, reše svoj problem. Tako da, očekujem i novi zakon o legalizaciji u julu mesecu, da vidimo kako će i ovako upisani objekti moći da se legalizuju. Hvala najlepše.