Gospođo potpredsednice, krenuću kako je i krenuo kolega Gordić, pošto mi je baš upravo tu prvu rečenicu uzeo. Naslov zakona je Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, da bi se kasnije zakonom, odnosno razradom članova obuhvatili i objekti koji su izgrađeni sa građevinskom dozvolom, ali nisu do 11. septembra 2009. godine dobili upotrebnu dozvolu.
Naravno da se i do sada, po članu 74, na taj član zakona ću se pozvati, Zakona o državnom premeru i katastru, po tački 5, objekat za koji nije izdata građevinska ili upotrebna dozvola upisuje se u katastar sa odgovarajućom zabeležbom. Znači, svi ti objekti sa urednom građevinskom dozvolom mogli su i do sada da se upišu u katastar, naravno sa određenom zabeležbom.
Naravno da ne treba da svrstavamo one građane koji su redovno sa građevinskom dozvolom započeli svoj objekat, koji nisu dobili upotrebnu dozvolu, jer isto tako možda nisu imali para da je do ovog datuma, koji je u zakonu predviđen, sagrade i dobiju upotrebnu dozvolu. Zato smo smatrali da su, s obzirom na postojeće zakonsko rešenje u Zakonu o premeru i katastru, mogli to da reše i mogli dalje da rešavaju. DSS je predložila da se ovaj član 6. briše.
Samo još nešto da kažem. Gospodine ministre, problem nelegalne gradnje nije od juče, to su svi ovde rekli i danima već govorimo, on traje decenijama. Treba ga rešiti, to je činjenica. Pokušavale su sve vlade do sada da reše problem bespravne gradnje i uglavnom su sve to bili eksperimentalni zakoni i uglavnom nije bilo nekih zadovoljavajućih trajnih rešenja.
U razgovoru sa predstavnicima katastra nepokretnosti i predstavnicima lokalnih samouprava iz urbanističke službe, s obzirom da je zakon na principu
dobrovoljnosti, ako tako mogu da kažem, i oročen je do 31. decembra 2014. godine, nepune dve godine će građani sami moći da odluče da li će da postupe po ovom zakonu, ako on bude usvojen. Šta ako oni ne postupe po ovom zakonu, jer se i po do sada postojećim zakonima o legalizaciji građani nisu prijavljivali da te objekte legalizuju? Bilo ih je možda 30-40%, ali veliki broj tih nelegalno izgrađenih objekata još uvek nije podneo zahteve ni po postojećem Zakonu o legalizaciji.
Svi se slažu, bar oni sa kojima sam ja razgovarala, da bi ovaj problem trebalo da rešava država kroz svoj državni projekat. Neko od poslanika je ovde govorio – sve opštine imaju ortofoto snimke. U saradnji sa lokalnim samoupravama, sa Ministarstvom, sa Republičkim geodetskim zavodom, odnosno Katastrom nepokretnosti, moglo bi se oročiti na šest meseci, godinu dana, tri meseca, a reče neko da je dobar poznavalac kompjutera i programa mogao da uporedi stanje sa ortofoto snimaka trenutno stanje u katastrima i da svaki vlasnik parcele dobije obaveštenje da na njegovoj parceli postoje još dva neka nova objekta koja nisu legalizovana.
Bez tog uključivanja države kroz državni projekat, verujte mi, za dve godine ni 30% građana sa bespravno podignutim objektima, pogotovo oko svih ovih nerešenih imovinsko-pravnih odnosa koji stoje i dalje, jer je dobar deo njih ostao nelegalizovan iz tih razloga, a složićete se sa mnom, dobar deo je ostao i zbog njihove neažurnosti. Jednostavno, odmahnu rukom i kažu – bilo je toliko zakona o legalizaciji, pa uvek čekamo neku promenu, odnosno neku pogodnost za nas.
Znači, ako smo hteli ovim zakonom, kako je uglavnom provejavala diskusija, da pomognemo socijalnim kategorijama, ljudima koji su jedva napravili nekih stotinak kvadrata, a ne 300 kvadrata, kao krov svojim članovima porodice, onda je trebalo doneti leks specijalis baš za te građane koji imaju kuću do 100 kvadrata, koji su siromašni, koji nisu mogli da legalizuju, tj. da upišu u pravo svojine, pa da legalizuju. Trebalo je posebnim zakonom njima da pomognemo, a da od njih odvojimo poslovne objekte, stambeno-poslovne objekte sa ovom kvadraturom koja može da se kreće od 100 pa do 1.000 kvadrata, da odvojimo objekte koji su izgrađeni na javnom zemljištu. Ipak je trebalo te kategorije malo razdvojiti, a ne svrstati ih na neki način sve u ovaj zakon. Onda će on u tom slučaju biti mnogo teži da se u praksi primeni i tu ćemo opet dobiti kamen spoticanja, baš za one kategorije na koje se mnogi od nas pozivaju.
Svakako se zalažem da pre svega ti ljudi, siromašni ljudi, izbegli, raseljeni, koji su jedva napravili svoje kuće, uglavnom na tuđem zemljištu, nije bitno da li su kupili ili je na javnom zemljištu, reše svoj problem. Tako da, očekujem i novi zakon o legalizaciji u julu mesecu, da vidimo kako će i ovako upisani objekti moći da se legalizuju. Hvala najlepše.