Ne., ne prihvatam vaše obrazloženje za repliku. Nemate pravo na repliku.
(Judita Popović, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Prijavite se ponovo, molim vas.

Gospodine predsedavajući, član 27. i član 107.
Vi morate pažljivo da pratite diskusije svakog pojedinačnog poslanika, kao i odgovore drugih poslanika na prethodna izlaganja. U tom slučaju, možete da procenite da li postoji ili ne postoji razlog za repliku. U ovom slučaju se upravo radilo o tome, da se pogrešno protumačilo nešto što sam rekla. Upravo se radi o tome da sam tvrdila da postoji jedan zakon, Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, koji regulišete gradnju na tuđem zemljištu, na mala vrata da se vlasti ne dosete…
(Predsedavajući: Nemojte sada repliku, molim vas. Završite obrazloženje po osnovama povrede Poslovnika)
Ovim amandmanom se uvodi nova vrsta rešavanja ove problematike. Samo da završim.
(Predsedavajući: Ne, idete na repliku.)
Gospodine predsedavajući, imam utisak da na ovaj način onemogućavate da se kroz jednu zdravu diskusiju utvrdi šta je to pogrešno rađeno sa celim zakonom i, konkretno, sa ovim članom. Samo na osnovu argumentacije argumentacija može da se proceni i od strane javnosti koliko smo u pravu kada tvrdimo da je ovaj zakon, u celini, jedna glupost i da su rešenja koja su predviđena ovim zakonom …

Molim vas, narodna poslanice, prethodni govornik je izneo svoje mišljenje o amandmanu. To nije stav ministra. Imali biste pravo na repliku da je ministar izneo svoje mišljenje.
Prema tome, to je njegov lični stav i stav njegove poslaničke grupe. On se može sa vama slagati ili ne slagati. Po tom osnovu, smatram da niste imali prava na repliku. Ako smatrate da nisam u pravu, možete tražiti da se izjasnimo.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, ovog časa ste povredili član 107. – dostojanstvo Skupštine. Tvrdite da je prethodni govornik govorio o amandmanu. Prethodni govornik je govorio o diskusiji gospođe Popović, tvrdeći da je ona diskutovala o izvornom članu 4, a on je promenjen njegovim amandmanom i amandmanom kolega.
Nemojte da tvrdite da je prethodni govornik govorio o amandmanu, jer je prethodni govornik, izvinite, svi ste to čuli, govorio o diskusiji gospođe Popović. Molim vas, pratite pažljivije zasedanje ili dragoj koleginici prepustite mesto.

Veoma sam pažljivo pratio. Uglavnom je prethodnik govorio o diskusiji gospođe Božanić. Tačno je da je i on govorio u načelu, zato što je načelna diskusija bila gospođe Popović i nisam hteo da je prekidam u govoru.
Prema tome, smatram da nisam povredio Poslovnik. Možemo da se izjasnimo u danu za glasanje, ako želite? (Ne.)
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Aleksandar Radović. Izvolite.

Povređen je član 106. – dostojanstvo Skupštine. Ovde ne raspravljamo o glupostima, niti Vlada podnosi glupe zakone. Ovde sedim da bih raspravljao o zakonskom predlogu, a ne o glupostima. Oni koji misle da su to gluposti, mogu da se na drugi način izjasne na ovu temu, bez povrede dostojanstva Skupštine.

Opomenuo sam da se poslanici drže dostojanstva i to je obaveza svakog poslanika.
Da li želite da se izjasnimo u danu za glasanje? (Da.)
U redu, u danu za glasanje ćemo se izjasniti o povredi Poslovnika.
Po kom osnovu želite reč, gospodine Antiću?
(Aleksandar Antić: Odustajem.)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pročitala i osnovni tekst zakona kao i usvojene amandmane, tako da ću se držati njih budući da je ovo rasprava u pojedinostima.
Podnela sam i ja amandman na član 4. koji nije prihvaćen. Nemam nikakav problem sa tim što nije prihvaćen, prihvaćen je amandman koji je bolji, ali koji svakako ne menja nešto posebno suštinu osnovnog teksta zakona kao što to podnosilac amandmana navodi. Razlog tome se ogleda u činjenici i u pogledu poslednjeg stava člana 4. i dokaza koji su potrebni da bi organ nadležan za upis prava svojine nekome upisao pravo svojine na objektu.
Krenuću redom. Naime, u stavu 1. člana 4, bez obzira na amandman za koji smatram da delom poboljšava tekst zakona, i dalje nastavljaju da se ugrožavaju prava trećih lica i da se promovišu privatni interesi, suprotni javnim interesima. U stavu 2. je potrebno izvršiti potpuno jedno terminološko usklađivanje ovih zakonskih odredaba, prilikom pozivanja drugih zakona sa ostalim odredbama ovog nacrta zakona.
Ovo je sve iz razloga, ono što je koleginica Judita Popović pomenula, pre svega Zakona o eksproprijaciji, koji određuje da se nepokretnosti mogu eksproprisati ili da se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu, i to, utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti se utvrđuje zakonom ili odlukom Vlade u skladu sa ovim zakonima, a nepokretnostima se u smislu ovog zakona smatraju zemljište, zgrade i drugi građevinski objekti. Danom pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji se menja sopstvenik na eksproprisanoj nepokretnosti i to vam je tzv potpuna eksproprijacija.
Stav 3. navedenog amandmana propisuje osnov za upis prava svojine vlasnika bespravno izgrađenog objekta. Ono što je poseban apsurd ne samo u ovom članu nego i u svim drugim članovima ovog nacrta zakona je da se koriste različiti termini za iste kategorije objekata. Da li su to objekti namenjeni za stanovanje ili objekti koji se koriste za porodično stanovanje? Tu se non stop prepliću dve kategorije objekata, suštinski u potpunosti iste.
Propisivanje osnova za upis je izvršeno nabrajanjem potrebnih isprava koje treba podnositi. To se navodi u tačkama poslednjeg stava ovog člana. Nejasno je ostalo da li te isprave treba podneti alternativno ili kumulativno, kako nadležni ogran ne bi tumačio ovu odredbu i kako ne bi različito postupao od slučaja do slučaja.
Velika enigma nastaje u onom trenutku, pažljivo čitajući, kada treba odgovoriti na pitanje – da li se navedeni potrebni dokazi odnose na dokaze o plaćenim naknadama, računima ili se odnose, kako to ovim usvojenim amandmanom ostaje, na izdate račune? Ministre, i vi i ja i bilo ko od nas ovde može da dobije 200 izdatih računa i da ih ne platimo. Izdato i plaćeno nije jedno isto. Tako da mislim da je u tom smislu isto trebalo da se izvrše korekcije u ovom predlogu zakona.
Na kraju krajeva, ono što je ostalo neizmenjeno i prihvaćenim amandmanom, za koje opet napominjem da delom rešava i doprinosi poboljšanju ovog zakona, mada što se mene tiče ja sam svakako za brisanje ovakvog jednog člana i stavljanje potpunog novog, jeste što se u navedenu u navođenju potrebnih dokaza poslednjim stavom ovog člana 4. koristi upravo rečica - i slično. Ne znam šta je to - slično, koji su to slični dokazi, pošto se ovde navode rešenja izdati računi, potvrde, obaveštenja itd. Što znači da nadležni organ ovde koji odlučuje o upisu prava svojine sam treba zapravo da ceni koji su to potrebni dokazi i da li oni predstavljaju zapravo osnov za upis prava svojine bez ikakvih pravnih ograničenja ili prava stranke na žalbu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvinjavam se.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović po Poslovniku. Izvolite.

Hvala vam gospodine predsedavajući, član 27. i član 28. stav 2. Poslovnika. Dakle, ova skupštinska većina ima ambiciju da izglasa ovaj problematični i glup zakon, a pri tom osam meseci ova većina nije u stanju da nauči član 128. stav 2. da kada izađe iz sale mora da ponese svoju poslaničku karticu sa sobom i ne sme da ostavi u elektronskom sistemu.
Dakle, gospodine predsedavajući, kad god primetite tako nešto, a ne reagujete po Poslovniku, u tom slučaju vi kršite, konstantno krešite ovaj Poslovnik. Nije dovoljno samo da se nakrive kartice. Kartice moraju da se ponesu sa sobom. Izvolite, ovo nije pačija škola. Ovo je parlament. Prvo pročitajte član 128. stav 2. i onda ga naučite. Nije problem, ako hoćete mogu da vam i čitam, ali mislim da umete da čitate.
(Narodni poslanici dobacuju sa mesta.)