Poštovani predsedniče, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, želeo sam da postavim pitanje ministarki zdravlja, gospođi Slavici Đukić Dejanović, ali svejedno, nije tu. Postaviću pitanje ministru Kneževiću, uz prethodno konstatovanje nekih činjenica i nekih mišljenja koje imamo kao SPS.
Smatramo da je pitanje zaštite životne sredine globalno pitanje koje sve više i više mora da zaokuplja pažnju svetske javnosti, naravno, i naše. U ime onoga što su uslovi i kvalitet života danas, ali svakako i zbog onoga što je sutra, jer tu našu životnu sredinu na globalnom planu ostavljamo našoj deci.
U užem smislu je i pitanje zaštite i kvaliteta životnih namirnica, što je aktuelno pitanje kod nas i što svakako jeste mnogo veći problem nego što o njemu pričamo. To je sigurno.
Mislimo da bi možda u funkcionisanju i u kontroli onoga što je kvalitet i ispravnost životnih namirnica trebalo da se uspostavi veća koordinacija i odgovornost između različitih ministarstava, državnih organa, stručnih institucija i da to, naravno, bude usklađeno, ne na osnovu voluntarističkih principa i postavki, već na osnovu legislative, na osnovu zakona i pravilnika koji obavezuju.
Smatramo da bi Ministarstvo zdravlja trebalo da ima šire i veće nadležnosti u kontroli ispravnosti životnih namirnica, uzimajući u obzir sveukupne resurse i stručne potencijale koji ovaj resor i delatnost ima, kao i da bi trebalo preispitati određene nadležnosti koje sada postoje u okviru određenih ministarstava. Svakako je važno to veće povezivanje međusobnih resora u cilju uspešnosti i adekvatne kontrole, jer bi pre svega bilo potrebno preventivno delovati, a ne da se Ministarstvo zdravlja posle bavi lečenjem i saniranjem posledica zbog ovih problema koje imamo.
(Predsednik: Vreme.)
Samo kratko. Ovde je rečeno da smo imali referentnu laboratoriju za koju smo još 2003. godine dobili sredstva. Moje pitanje, gospodine ministre Kneževiću, glasi – zašto ta sredstva nisu privedena nameni i ko je za to odgovoran?