Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 84 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Pošto je danas dan za traženje obaveštenja i objašnjenja, na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine, pitam da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu kulture. Ove godine je 900. godišnjica rođenja Stefana Nemanje, a da se niko povodom toga nije oglasio. Prosto je neverovatno koliko se inače malo govori o njemu, kao velikom svetitelju naše crkve i osnivaču Hilandara. Uz to, Stefan Nemanja je bio jedan od najumnijih političara i državnika u našoj istoriji. Umeo je da proceni kada treba da se bori, kada treba da se povuče, s kim i kako graditi partnerstva.
Pritom, Stefan Nemanja je osnivač svete loze Nemanjića, najznačajnije porodice srpske srednjovekovne državnosti. Kada bi, recimo, Amerikanci imali ovakvu šansu, oni bi celu godinu posvetili obeležavanju ovakvog kulturnog događaja, naravno, samo kada bi imali priliku da imaju ovakvo nacionalno blago.
Sa druge strane, mediji su puni veličanja i proslave Milanskog edikta i rimskog cara Konstantina, Rimljanina. Nemam ništa protiv toga. Naravno, treba i to da se proslavi. Ali, zašto stalno zanemarujemo svoje, bez obzira da li je u pitanju Stefan Nemanja ili, recimo, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.
Hoćemo li, kao narod, do sudnjeg dana spominjati onu srebrnu viljušku kojom smo, navodno, jeli dok je Evropa jela prstima. Mislim da takvo tumačenje samo pokazuje koliko smo u isto vreme i tragični i smešni.
U isto vreme, zbog sopstvenog nemara prema sopstvenom nasleđu, širom Srbije propadaju spomen-kuće naših najpoznatijih pisaca, slikara, mislilaca i drugih velikih ljudi iz naše istorije.
Dodao bih još i to, za one koji možda ne znaju, a puna su im usta Milanskog edikta, da je tim istim Milanskim ediktom zagarantovana sloboda veroispovesti za sve građane bilo koje religije, zabranjen je progon hrišćana i data su im građanska prava, itd.
Međutim, ono što je posebno interesantno u ovoj priči je činjenica da je ovim ediktom naređeno vraćanje konfiskovane imovine hrišćana. Šta smo mi uradili za sve ovo vreme? Podsetiću samo da je to bilo, kako bih rekao, varvarsko vreme. Mi danas, slaveći ovaj edikt, još uvek nismo ljudima vratili imovinu koju su komunisti pokrali građanima, hrišćanima, posle 1945. godine. To samo pokazuje stepen licemerja kada je u pitanju i naš put ka Evropskoj uniji, ali i kada je u pitanju naš odnos prema istorijskom nasleđu.
Moje pitanje će biti, naravno, vrlo jednostavno – šta je Ministarstvo kulture spremno da učini da se spreči, sada bih već rekao, višedecenijsko propadanje našeg kulturno-istorijskog nasleđa?
Iskoristio bih priliku, koliko mi vreme dozvoljava i da čestitam svim odborima Srpskog pokreta obnove 23 godine postojanja. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući, kolege poslanici, htela bih da postavim i da dobijem obaveštenje od ministra poljoprivrede, gospodina Gorana Kneževića.
Moje pitanje se odnosi na registraciju ili na obnovu registracije, koja je predviđena da se uradi od 25. februara do 31. marta, znači, ističe za nekoliko nedelja.
Htela bih da dobijem obaveštenje, pošto smo u sredstvima informisanja čitali da selima prete razvodi brakova. Po ovom zakonu, neke zajednice u Vojvodini, ali verujem i u drugim delovima Srbije najavljuju masovne razvode brakova, zbog novih pravila o registraciji poljoprivrednih gazdinstava. Razlog je uredba, po kojoj supružnici ne mogu da imaju dva odvojena poljoprivredna gazdinstva.
Znamo dobro da će biti problem oko toga, pošto su ljudi uzimali kredite, uzimali su arendu i po 100 hektara, tako da, jednostavno, ljudi su dovedeni u nezavidan položaj, ili će morati da se razvedu, da bi muž i žena registrovali poljoprivredno gazdinstvo ili, ako već su supružnici, mogu da registruju samo jedno gazdinstvo.
Zato tražim od ministra poljoprivrede da mi kaže da li i šta bi posavetovao poljoprivrednike da rade u toj situaciji? Mera je doneta ad hok. U Evropi se to ne dešava. Možda je to i dobra mera jer, jednostavno, možda je i donela neke negativnosti, da su i muž i žena bili registrovani posebno, ali to je trebalo da se pripremi, da se možda najavi, da bi se ljudi zato pripremili, da se kaže – dobro, za dve godine morate da rešite te kredite jer ubuduće, za dve godine ili za godinu i po dana, za tri godine, nećete moći da bude registrovani posebno i muž i žena.
Takođe bih pitala isto ministra poljoprivrede, znamo dobro, imam slučajeva da velike poljoprivredne zadruge ne mogu da se registruju i ne mogu da dobiju podsticaje i subvencije zato što obrađuju i po 300 hektara. Ali, one svoje radnike primoravaju da bi se registrovali i onda njihovi radnici dobijaju subvencije koje onda ti, da kažem, imaoci tih zadruga uzimaju od svojih radnika.
Interesuje me - da li i koliko je prijava i zloupotreba Ministarstvo poljoprivrede, kome i pripada, ima nadležnosti poljoprivrednih inspekcija, registrovalo do sada, a tiču se baš te zloupotrebe toga da vlasnici zadruga registruju svoju arendu ili svoju zemlju na svoje radnike? Vojvodina, od kada nema svoje nadležnosti u poljoprivrednoj inspekciji, ne može to da registruje, pa molim Ministarstvo poljoprivrede, ministra, da mi odgovori na to pitanje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, moje pitanje, odnosno jedna konstatacija i na neki način odgovor jednom od kolega narodnih poslanika koji je pre mene postavio jedno pitanje.
Dakle, radi se o eventualnom državnom, da tako kažem, obeležavanju jednog jubileja, a to je 900 godina od rođenja Simeona Mirotočivog. Vidim da je jedan kolega, ne znam da li je pratio aktivnosti Nove Srbije u parlamentu, postavio to isto pitanje.
Dakle, Nova Srbija je Simeona Mirotočivog uzela kao sveca, zaštitnika. Naravno da značaj rodonačelnika srpske države i državnosti prevazilazi i okvire jedne političke stranke i da bi proslava 900 godina od njegovog rođenja trebalo da bude organizovana na državnom nivou.
Želim još nešto da kratko da kažem u ime poslaničkog kluba Nove Srbije, gospođa Dubravka Filipovski, pitanje koje je Žika Gojković danas postavio, postavila pre tačno 10 dana. Ne želim da amnestiram unapred ministra kulture gospodina Petkovića, ali bilo bi fer da ispoštujemo zakonski, poslovnički rok od 15 dana i da svi zajedno dobijemo odgovor na to pitanje. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Hvala uvaženi potpredsedniče, koleginice i kolege, ovih dana smo svedoci nečega što, kad bi bio grub, bruka za državu, a to su izjave predsednika države, gospodina Nikolića i predsednika Vlade gospodina Dačića. Svedoci smo da posle sastanka u Briselu sa Ketrin Ešton da je gospodin Nikolić rekao kakao je Priština popustila, da je dogovor blizu, da bi ga sutradan demantovao premijer koji je rekao da je daleko od sporazuma Srbija i da mi nećemo po svaku cenu u Evropu.
Onda je predsednik Nikolić otišao u Minsk, pa tamo dao novu izjavu koja je sad bliža premijerovoj, nego ona njegova prva. O čemu se tu radi? Da li to ostavlja dobru sliku o Srbiji i njenom rukovodstvu? Svakako ne. Mi zbog toga nismo srećni. Ne znam ko tu govori istinu, a ko ono suprotno, ne govori istinu. Da li tu neko pokušava da minira eventualni sporazum, da li je tu onaj koji govori da je sporazum blizu ili onaj koji govori da je sporazum daleko. To je kratak uvod u ono što će biti suština mog pitanja. Moguće je da je sve ovo nastalo ovaj galimatijas izjave, ovaj rašamon posle one izjave gospodina Dačića koju je dao krajem prošle nedelje – da se lagalo da je Kosovo naše.
Moje pitanje će biti vezano više za tu izjavu, nego za ovo što se dešava, jer ovo što se dešava to ćemo verovatno saznati pre nego što istekne rok za odgovor na poslaničko pitanje. Dakle, lagalo se da je Kosovo naše. Gramatički kao što znate, ako se malo podsetimo gramatike, upotrebljen je pasiv. Pasiv odlikuje to da nema subjekta. Ko je lagao da je Kosovo naše je suštinska stvar za ovu izjavu. To da se lagalo to je u redu, znam ko nije lagao. Možda mislim da znam i koje lagao, ali mislim da zbog građana Srbije je strašno važno da se utvrdi koje lagao da je Kosovo naše, ako to već kaže premijer. Da li je, recimo, lagao Kenan Hajdarević? Da li je lagao papa? Mesi? Ser Alen Ferguson? Predsednik Bugarske? Predsednik Makedonije? Milo Đukanović? Ko je lagao? Ili, možda oni koji su stali iza Ustava, Nikolić, Vučić, Dačić, Tadić i da ne nabrajam dalje.
Mnogo je važno građanima da se utvrdi ko je lagao zato što iz toga proizilazi i odgovornost za laganje. Što se lagalo? To je drugo pitanje i motiv za laganje. Da li je motiv da Kosovo ostane jer lažima može to da se desi ili je motiv nešto drugo, da se dobiju nekakvi glasovi, a iz glasova sledi nešto drugo. Mislim, da premijer koji uporno izbegava da se pojavi pred parlamentom, za razliku od svog kolege sa značkom koji posle svakog Briselskog razgovora se pojavljuje u parlamentu Kosova i podnosi izveštaj, mislim na Tačija.
Dok čekamo premijera da se pojavi, ne znam kada ćemo ga dočekati, verujem da među vama ima onih koji i više žele da ga vide, nego mi, treba da odgovori koje lagao u vezi sa Kosovom i zašto se lagalo i kad se lagalo? Da li kad se potpisao Kumanovski sporazum? Kad je postignut dogovor o ustavnom okviru Čović - Hekerup? Da li kada je Kosovo jednoglasno proglasilo nezavisnost? Da li kada je Međunarodni sud pravde rekao da Deklaracija o nezavisnosti nije prekršila međunarodno pravo? Kada smo sa Briselom napisali rezoluciju koju je usvojila Generalna skupština kojom se to mišljenje Međunarodnog suda pravde prihvatilo? Kada je počeo dijalog? Kad se lagalo i zašto se lagalo i pre svega ko je lagao? Bez raščišćavanja stvari iz prošlosti, shvatićete i znate iz iskustva, nema srećne budućnosti.
Tači i Dačić se druže, dogovaraju se, videćemo šta su se dogovorili, a nema napretka u odnosima između Srba i Albanaca koji žive na Kosovu. Zar nije cilj dijaloga, ne znam, sutra predsednika Srbije, predsednika Hrvatske, da se relaksiraju odnosi među ljudima koji žive u te dve države. Upravo zbog ovog laganja mi stojimo u mestu. Hitno da kaže premijer bez pasiva - lagali smo, lagali su, a ne lagalo se. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jelena Travar Miljević.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i tiče se restitucije. Zbog čega Agencija za restituciju strankama u postupku restitucije čiji se zahtev odnosi na parcele koje su obuhvaćene komasacijom traži da uz zahtev prilože kao dokaz izvod iz registra nepokretnosti, odnosno uverenje RGZ o identifikaciji katastarske parcele starog i novog premera, kada član 42. stav 4. tačka 2) Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju izuzima katastarske parcele za koje je sprovedena komasacija?
Potrudiću se da malo ovo pojasnim. Konkretno na teritoriji opštine Žitište katastarska opština Begejice 1982. godine je doneto rešenje o sprovođenju komasacije za komasaciono područje katastarske opštine Begejci, objavljeno u međuopštinskom "Službenom listu Zrenjanin" br. 15. iz 1982. godine. Nakon kompletno podnetog zahteva i overene fotokopije ovog rešenja agencija i dalje traži identifikaciju parcela iako je kompletna katastarska opština podvedena komasaciji.
Isto tako želela bih da naglasim, da ne dođe do zabune, Agencija za restituciju radi izuzetno efikasno, barem po onome što su meni građani sa kojima sam o ovome razgovarala preneli, jedino što stvara problem jeste upravo ovo pitanje. Znači, zašto se i dalje traži identifikacija za parcele koje su prošle komasaciju, jer jedna parcela je doživela čak tri promene, ako to zakon ne zahteva kada je u pitanju komasacija, te molim da mi se ovo pitanje razjasni kako bih mogla razjasniti građanima Srbije. Zahvaljujem.