Recite mi osnov po kome se javljate i koji član?

Javljam se po povredi Poslovnika. Vi ste najgrublje povredili član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Ne mogu da vam dozvolim da govorite, žao mi je.
Reč ima gospođa Popović. Izvolite.

Gospodine predsedniče, članovi 27, 107. i ceo Poslovnik.

Ne možete reći ceo Poslovnik, morate tačno navesti članove na koje se pozivate.

Hajde da se zaustavimo na članu 27, očigledno da ovde ima problema da se razume koliko puta može da se reklamira član 107.
Gospodine predsedniče, nama ne daju priliku predsedavajući, odnosno predsednik da repliciramo. Ne daje nam se prilika da reklamiramo Poslovnik. Šta više, preti se. Vi ste, gospodine predsedniče, malopre upravo izrekli jednu pretnju. Mi smo to tako razumeli. Jer, kada ste vi izrekli da ćete posebno da pratite za koje slučajeve se reklamira Poslovnik, a pri tome ste mislili da ćete na taj način ograničiti pravo na reč poslanika, vi jeste zapretili narodnim poslanicima. Šta je to, ako nije uvreda poslanika i šta je, ako nije uvreda celog parlamenta, kao i dostojanstva tog parlamenta? Vi to možete da radite na vašem glavnom odboru SNS, ali ne možete to usvojiti …

Izričem vam opomenu, pošte ste na najgrublji način prekršili dostojanstvo Narodne skupštine.
Hoću samo da vam odgovorim, što se tiče kršenja Poslovnika, prvo, ne radi se ni o kakvoj pretnji i pokušavate da izvrnete ono što sam ja rekao. Rekao sam, obraćajući se gospodinu Antiću, da ću svakog narodnog poslanika, i to verujte da hoću, ma kojoj poslaničkoj grupi pripadao, a u ovom parlamentu sam izrekao više opomena poslanicima vladajuće koalicije, nego onima iz opozicionih stranaka, kazniti za ono što Poslovnik predviđa kao kršenje i zloupotrebu u radu parlamenta. To piše u Poslovniku. To nije pretnja, to je pridržavanje odredbi ovog poslovnika.
Ako bilo ko u ovoj Skupštini misli da je dovoljno da pritisne taster i da se hiljadu puta javi po povredi Poslovnika i da smatra da će to blokirati rad ovog parlamenta, tvrdim vam da neće jer je Poslovnik prethodna većina donela na takav način da predsednik, odnosno predsedavajući Skupštine omogućava da sankcioniše takvu vrstu pokušaja zloupotrebe, pozivanja na povredu Poslovnika. To ću koristiti jer mi je tako Poslovnik omogućio.
Još jednom sve kolege pozivam, dajte da se vratimo na dnevni red. To ako neko misli da može hiljadu puta da se pozove, neću dozvoliti hiljadu puta pozivanje na isti član Poslovnika, verujte da neću, pogotovo u slučaju kad se predsedavajući nije ni oglasio, osim što je rekao – izvolite, imate pravo na reč i sledeći govornik je taj i taj, i u tome se pronalazi prostor za traženje nove povrede Poslovnika. Stvarno je nema.
Gospođo Kolundžija, izvolite.

Gospodine predsedničke, povredili ste član 103. Da bismo svi razumeli o čemu se radi, a da biste pre svega vi, kao predsednik, koji bi morali najbolje da znate ovaj poslovnik, znali kako treba da postupate, citiraću drugi stav člana 103, koji kaže da narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Skupštine na koji je već ukazano na povredu u postupanju predsednika Skupštine.
Vi niste dopustili da kažem koju ste povredu učinili i već ste mi oduzeli reč. Na taj način ste ponovo prekršili Poslovnik. Dakle, vi ne možete da oduzmete reč narodnom poslaniku koji, pozivajući se na član, ima pravo da vam ukaže koju ste povredu vi učinili, a ne da, zato što vam se ne dopada što se pozivamo na isti član, kažete – nemate pravo da se pozivate.
Dakle, ako razumete Poslovnik, a morali biste vi da ga razumete najbolje, ako već vaše kolege ne, onda biste morali da znate da mi ukazujemo na povredu koju činite vi i da mi ukazujemo na povredu u vašem postupanju, a ne na povredu člana. Mi se pozivamo na član Poslovnika kako bismo ukazali da ga vi, kao predsednik, kršite.
Najlepše vas molim, ako ništa drugo, dugujete izvinjenje Narodnoj skupštini za ovo postupanje koje ste imali u poslednjih nekoliko minuta.

Ne smatram da sam prekršio Poslovnik, ali Narodna skupština će se o tome izjasniti u danu za glasanje.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Konstantinović, Boris Ranković i Aleksandar Senić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Da se vratimo na temu.
Velimir Ilić, kada je predložio ovaj zakon, imao je nameru da može da se otme zemljište vlasniku zemljišta tako što će se upisati pravo svojine na objektu nekog drugog lica, a ne onoga čije je zemljište. Kolega Antić je pričao o tome da je svojim amandmanom koji je prihvaćen malo popravljen ovaj član zakona. On jeste malo popravljen i to rešenje koje je predložio Antić je bolje, ali ja smatram da nije dovoljno dobro.
Dakle, nismo uspeli amandmanima koji su prihvaćeni da popravimo ovako loš zakon. Ovo je jedan od najlošijih zakona koji se ikada pojavio u Skupštini
Srbije. Sve poslaničke grupe su dale amandman na član 4, sve poslaničke grupe, i vlast i opozicija. Prihvaćen je jedan od amandmana, to je amandman kolege Antića, ali on ne rešava ono što je ključan problem.
Mislim da usvajanjem ovog amandmana, za razliku od amandmana koje je podnela DS, i ja sam bio jedan od autora tog amandmana, u ovom amandmanu o kome je dosta govorio kolega Antić ima mnogo prostora, s jedne strane, za manipulaciju, a drugo, mislim da uopšte nije ovakav način koji je predložen ovim amandmanom u praksi sprovodljiv. Reći ću vam i zašto. Dakle, vi omogućavate da se ja upišem, da upišem vlasništvo nad objektom na vašem zemljištu. Nikad nije bilo to u Srbiji. Nije bilo nigde na svetu, da je jedan vlasnik zemljišta, a vi upisujete pravo svojine na objektu drugog lica. To je otimačina ponovo, s tim što se ta otimačina sada malo redefiniše, pa se kaže – platiće mu jednog dana, pa dok mu ne plati mi nećemo ovoga upisati kao vlasnika zemljišta. Da li će platiti, to niko ne zna i to se ničim ne garantuje.
Dakle, u tekstu koji je sada zvaničan, pošto je amandman prihvaćen, kaže se da će u roku od dve godine vlasnik objekta biti u obavezi da utvrdi zemljište za redovnu upotrebu. Pitam vas – šta ako ne utvrdi zemljište za redovnu upotrebu? Šta onda? Evo, prođe dve godine, vlasnik objekta se upisao, on je srećan što je vlasnik objekta na tuđem zemljištu i nikad ne utvrdi zemljište za redovnu upotrebu i nikad ne plati za to zemljište za redovnu upotrebu. Znači, nema pravila. Niste utvrdili pravila kako će se do kraja dovesti upis prava svojine na zemljištu. Samo ste rekli – može da se upiše posle dve godine.
Kako se utvrđuje tržišna cena? Nema odredaba, sada posle prihvaćenog amandmana, kako se utvrđuje tržišna cena. Koju cenu će da plati? Da li će da plati? Od čega će da plati? Na kraju krajeva, ako sam ja vlasnik zemljišta, možda sam hteo da zidam nešto na mom zemljištu, možda hoću da zidam nešto na mom zemljištu. Onda je došao Velimir Ilić, uzurpirao moje zemljište i izgradio svoj objekat na tuđem. Ponovo vas podsećam iz načelne rasprave, nije ni 1945, a nije ni 1958. godina, da se vi svrstate u te koji otimaju, zidaju na tuđem. Šta to znači? Nema privatne svojine.
Gospodine Iliću, mi smo promenili Ustav u ovoj zemlji i napisali smo da je privatna svojina neprikosnovena. Ne možete ljudima više otimati. To što ste predvideli kao otimačinu, to ne može više da se popravi ni jednim amandmanom. Moglo je delimično, da ste prihvatili naš amandman, a vi ste ga odbili, i to bez ikakvog obrazloženja. Napisali ste – zato što je prihvaćen amandman kolege Antića, pa onda nećete da prihvatite ovaj amandman.
Dakle, niste rešili problem. Mislim da se kolega Antić i ja tu slažemo i zna on da ovaj zakon ne valja. Rekao je, na kraju krajeva, da postoji mogućnost da će pasti pred Ustavnim sudom. Dakle, ovaj zakon ne rešava problem. Ovaj zakon ne rešava problem legalizacije jer ovo nije Zakon o legalizaciji. Što ne promenite Zakon o planiranju i izgradnji i odredbe o legalizaciji, ako smatrate da hoćete da rešite problem legalizacije? Vi uvodite građane u još veće probleme. Imaćemo hiljadu sporova između vlasnika zemljišta i vlasnika objekata, imaćemo hiljade nekih predmeta pred katastrom koji ne mogu da se reše, a onda će na kraju sve to da padne pred Ustavni sud, puj pike ne važi, za godinu dana ponovo ćemo pričati o ovoj temi.